Мени је далеко логичније да је Травунија искварена грчка верзија од словенског Требиње.
Но, видим по литератури свакаква другачија тумачења (грчка, латинска), па нећу да инсистирам (да не испаднем опет "деретићевац").
Небо, твоје мишљење дијели и Ђуро Тошић, који је врстан познавалац историје Требиње. На самом почетку своје студије Требињска област у средњем вијеку (стр. 8.), даје три могућности:
1. да је ријеч Травунија (Тribunia, Terbunia, Требиње) римског поријекла,
2. да је илирског поријекла и
3. да је словенска ријеч.На идућој страници (9.), спомињући Стојана Новаковића, пише:
"Чини се, ипак, да је ова последња највјероватнија."
У коментарима Божидара Ферјанчића за DAI (Порфирогенит), наводи се П. Шафарик као заступник тезе о илирско-латинском коријену овог назива, а онда у истој фусноти Б.Ф. даје коментар о С. Новаковићу као заступнику тезе да је коријен области заправо словенска ријеч
требиште- како су Словени називали затечена римска црквишта. Завршава са Јиречек-Радонићем, који сматрају да je име области илирског пориекла, али да су га Словени преиначили од
глагола требити; П. Скок претпоставља да je цар чуо за словенску реч тврђе, тврдиња и да je на основу тога дошао до своје етимологије имена области
Што се тиче назива
Тribunia (не могу да се сјетим да ли је овај часопис је поставио Пеца или Волф) Јадран Ферлуга у својим коментарима Византијских извора III наводи да у домаћим изворима, Летопису Попа Дукљанина и у старим дубровачким актима стоји
„Tribunia", а y млађим
„Tribigna". У српској краљевској титули у XIII веку јавља се Травунија (Јиречек, Зборник Јиречека, I, 232).
Итд...
