Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[vojinenad]

Тошковић, Аранђеловдан, Завлака, Крупањ

Припада хаплогрупи R1a-Z280, роду Шаренаца (YP4278). Помињао сам већ да се у оквиру овог рода може направити подела у односу на вредност маркера DYS389, Тошковић ту има 13-29, па су му најближи Елезовић са 2 разлике на 23 маркера, затим Стајић (2/19), Цветковић (3/19) и Шаренац и Ивковић (3/18). Са другом групом тестираних који на DYS389 имају 14-30 разлика је мало већа, са Марковићем 5/23, са Стевановићем 5/19 а са Симићем 5/18.

Да ли знају нешто о даљем пореклу?

[argo]

Nebojša je kao i uvijek detaljno istražio raspoložive podatke o ovim ranije spomenutim dalmatinskim rodovima pa da probam dodati mali prilog.
U zemljišnim knjigama na prijelazu 19/20 st. Rakići iz Varivoda se javljaju s dvojnim prezimenom Rakić-Gladović (i obratno) što bi značilo da je neki Rakić bio priženjen u Gladoviće ili je Rakić bio nadimak nekog od Gladovića koji je vremenom zamijenio osnovno prezime. U prilog ovoj drugoj mogućnosti značajno utječe ovo genetsko poklapanje Rakića s ličkim Dukićima čime se posredno uspostavlja i veza između ličkih i varivodskih Dukića.
Seobe iz Like u sjevernu Dalmaciju dobro su dokumentirane npr. navode se Gagići kao doseljenici iz Like u Biljane za vrijeme morejskog rata (Desnica). Vjerujem da su i Dukići upravo iz Like (zabilježeni su i kod Kasera 1712) tada stigli u oba sela: Biljane i Varivode. Kako su oni bili ipak prilično brojan rod, mislim da su Gladovići nastali kao jedan od njihovih ogranaka, vjerovatno još prije dolaska u Dalmaciju.

[Небојша]

Nebojša je kao i uvijek detaljno istražio raspoložive podatke o ovim ranije spomenutim dalmatinskim rodovima pa da probam dodati mali prilog.
U zemljišnim knjigama na prijelazu 19/20 st. Rakići iz Varivoda se javljaju s dvojnim prezimenom Rakić-Gladović (i obratno) što bi značilo da je neki Rakić bio priženjen u Gladoviće ili je Rakić bio nadimak nekog od Gladovića koji je vremenom zamijenio osnovno prezime. U prilog ovoj drugoj mogućnosti značajno utječe ovo genetsko poklapanje Rakića s ličkim Dukićima čime se posredno uspostavlja i veza između ličkih i varivodskih Dukića.
Seobe iz Like u sjevernu Dalmaciju dobro su dokumentirane npr. navode se Gagići kao doseljenici iz Like u Biljane za vrijeme morejskog rata (Desnica). Vjerujem da su i Dukići upravo iz Like (zabilježeni su i kod Kasera 1712) tada stigli u oba sela: Biljane i Varivode. Kako su oni bili ipak prilično brojan rod, mislim da su Gladovići nastali kao jedan od njihovih ogranaka, vjerovatno još prije dolaska u Dalmaciju.

Хвала пуно, Арго! Знам да се Дукићи помињу у околини Грачаца још на попису из 1712. године. Према Стјепану Павичићу, лички Дукићи су пореклом из Северне Далмације, али треба ту похватати шта је старије, кока или јаје, с обзиром на повратне сеобе.

[Sergius]

Кад смо код Дукића, можда би требало у једначину убацити из Граовца из Лике, који је исто тестиран I2-PH908, и исто слави Св.Стефана. Видо Граховац је пописан у истом попису у Вариводама 1709. о којем је говорио Синиша. Презиме Граховац се обично повезује са црногорским Граховом, а не чуди јер је то јака база за Динарик Југ, и јер се Граовац из лике поклапа са Ковачевићем из Вилуса 8/10, гдје је распоред првих 6 маркера исти: 13-24-17-11-14-15. Граовац није распоређен на Динарик Југ или Сјевер, јер нема тај 448 маркер, али с обзиром на могуће геограско поријекло, рекао бих да је Динарик Југ, и да је поклапање са Ковачевићем из Вилуса 9/11. Ковачевић из Вилуса слави Ђурђевдан.

Зар није интересантно, имамо сродне Дукића и Ракића, који у Вариводама, као и могуће Граховац славе Ђурђевдан, и онда преласком у Лику Дукић и Граовац прелазе на Св.Стефана.

Причао сам с једним Дукићем из Приједора, славе Св.Стефана, каже да су из Далмације, али додаје "мада неки кажу из Лике".

[Sergius]

Грешка. Граовац из Лике није тестиран I2-PH908. Али касније сам исправио, није распоређен на Динарик Југ или Сјевер, јер нема 448, али је вјероватно Динарик Југ, тј. I2-PH908, с обзиром на географско поријекло.

[Небојша]

Кад смо код Дукића, можда би требало у једначину убацити из Граовца из Лике, који је исто тестиран I2-PH908, и исто слави Св.Стефана. Видо Граховац је пописан у истом попису у Вариводама 1709. о којем је говорио Синиша. Презиме Граховац се обично повезује са црногорским Граховом, а не чуди јер је то јака база за Динарик Југ, и јер се Граовац из лике поклапа са Ковачевићем из Вилуса 8/10, гдје је распоред првих 6 маркера исти: 13-24-17-11-14-15. Граовац није распоређен на Динарик Југ или Сјевер, јер нема тај 448 маркер, али с обзиром на могуће геограско поријекло, рекао бих да је Динарик Југ, и да је поклапање са Ковачевићем из Вилуса 9/11. Ковачевић из Вилуса слави Ђурђевдан.

Зар није интересантно, имамо сродне Дукића и Ракића, који у Вариводама, као и могуће Граховац славе Ђурђевдан, и онда преласком у Лику Дукић и Граовац прелазе на Св.Стефана.

Причао сам с једним Дукићем из Приједора, славе Св.Стефана, каже да су из Далмације, али додаје "мада неки кажу из Лике".

Рекао бих да су већ у Далмацији славили обе славе. Поменух овде ове из Г. Биљана:

http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=391.3080

Морам да проверим да ли "Озгорастовићи" по Босанској Крајини славе и Ђурђевдан. Мислим да славе, али да се та слава код њих више јавља међу далматинским огранком, док Крајишници махом славе Св. Стевана.

Што се тиче Граовца из Лике, биће да слави Св. Стефана Дечанског, а не Св. Стевана (9. јануар). Иначе, крајишки Граховци (Мратиндан) су део оне групе која, према Карановићу, води порекло из Корјенића у Херцеговини (Дракулићи, Калембери, Ковачевићи, Агбабе, Шаше, итд.).

Иако нема маркера, рекао бих да је Граовац I2a DS, а ако има поклапање са Ковачевићем из Вилуса, као што кажеш, онда постоји велика шанса да је ово предање тачно (Корјенићи нису далеко од Вилуса).

За ове Ковачевиће (Ђурђевдан) се каже да су пореклом из Босне (околина Јајца).

http://www.poreklo.rs/2013/06/20/korjeni%C4%87i-oblast-naselja-rodovi/
http://www.poreklo.rs/2013/07/22/poreklo-prezimena-selo-vilusi-nik%C5%A1i%C4%87/

Ако се не варам, имамо још неке Мратинштаке I2a DS, па треба проверити како се они генетски уклапају у ову причу Корјенићи-Крајина.

[Sergius]

У табели Српског ДНК Пројекта за Граовца је наведено "Стевањдан". За Св.Стефана Дечанског иначе буде наведено "Мратиндан". Онда је то грешка у табели.

[Rimidalv]

У табели Српског ДНК Пројекта за Граовца је наведено "Стевањдан". За Св.Стефана Дечанског иначе буде наведено "Мратиндан". Онда је то грешка у табели.

Граовци из Лике славе Св. Стефана, 9. јануар

[Небојша]

Граовци из Лике славе Св. Стефана, 9. јануар

Ако је ово поуздана информација, онда би можда и могли некако бити повезани са овом групом Стефањштака I2a DS. Мада, чини ми се да већ на 12 маркера има превише разлика. Иначе, Граовци су били бројни у Далмацији и то баш у околини Бенковца, где има Дукића и Ракића, али тамо славе Св. Стефана Дечанског.

Генерално је ово презиме распрострањено на простору Северне Далмације (више слава). Нису сви у сродству свакако, зато што су многи име добили по крају из ког су иселили (Грахово).

Иначе и ови Граовци који су тестирани (Вребац) у Лику долазе од Буковице и Книна, или са Грахова, од Дрвара и Унца.

[Sergius]

У Бањалуци има и варијанта презимена Граорац. Славе Св.Василија 14. јануара. Али рекао бих да су и они Граховци, и да је генеза презимена Граховац-Граовац-Граорац. У шематизму 1882. забиљежени као Граорац, али из тог рода слављеника Св.Василија, често два брата рођена се презивају различито: један Граорац, а други Граховац.

[gillle]

Не сећам се да је било речи о томе како назвати све те породице које славе, рецимо, Св.Ђорђа, Св. Луку, Св. Стефана и друге славе ... али ЂурђевШТАЦИ, ЛучинШТАЦИ, сада читам и СтефањШТАЦИ је, благо речено, неприхватљиво. Извињавам се што скрећем с теме, али такав назив је погрдан и треба га заобићи. А, ако у Србском не постоји за то одговарајућа реч, као што не постоји, не морамо да је измишљамо, па још да звучи ружно. Никога не окривљујем нити прозивам.

[Небојша]

Не сећам се да је било речи о томе како назвати све те породице које славе, рецимо, Св.Ђорђа, Св. Луку, Св. Стефана и друге славе ... али ЂурђевШТАЦИ, ЛучинШТАЦИ, сада читам и СтефањШТАЦИ је, благо речено, неприхватљиво. Извињавам се што скрећем с теме, али такав назив је погрдан и треба га заобићи. А, ако у Србском не постоји за то одговарајућа реч, као што не постоји, не морамо да је измишљамо, па још да звучи ружно. Никога не окривљујем нити прозивам.

Тако је лакше приликом истраживања. Можда треба евентуално под наводнике ставити. Можда није баш најсрећније решење, али мислим да није толико ружно и свакако није измишљено овде на форуму, већ су сличне термине користили и наши етнолози пре 100 година.

Имаш ли какав конструктиван предлог, како даље ако избацимо те називе?

[gillle]

Тако је лакше приликом истраживања. Можда треба евентуално под наводнике ставити. Можда није баш најсрећније решење, али мислим да није толико ружно и свакако није измишљено овде на форуму, већ су сличне термине користили и наши етнолози пре 100 година.

Имаш ли какав конструктиван предлог, како даље ако избацимо те називе?

Немам, али и не видим у чему је проблем да се наведе нпр. Св. Лука?

[Небојша]

Немам, али и не видим у чему је проблем да се наведе нпр. Св. Лука?

"Проблем" је у ако у реченици жели да се скрене пажна на неки род, или групу родова са истом славом. Уместо нпр. Лучинштаци, морали би стално писати нешто попут "слављеници Св. Луке" и сл. 

[Rimidalv]

Ако је ово поуздана информација, онда би можда и могли некако бити повезани са овом групом Стефањштака I2a DS. Мада, чини ми се да већ на 12 маркера има превише разлика. Иначе, Граовци су били бројни у Далмацији и то баш у околини Бенковца, где има Дукића и Ракића, али тамо славе Св. Стефана Дечанског.

Генерално је ово презиме распрострањено на простору Северне Далмације (више слава). Нису сви у сродству свакако, зато што су многи име добили по крају из ког су иселили (Грахово).

Иначе и ови Граовци који су тестирани (Вребац) у Лику долазе од Буковице и Книна, или са Грахова, од Дрвара и Унца.

Ове које знам јесу из Врепца. Мада гледајући и црквене матичне књиге, на неким местима се наводе и као Граховци.Према Касеровом попису из 1712. године, била је једна кућа, што значи да имају и заједничког претка.
Такође сам негде видео да и неки од далматинских Граоваца имају исту славу као и ови.

[gillle]

"Проблем" је у ако у реченици жели да се скрене пажна на неки род, или групу родова са истом славом. Уместо нпр. Лучинштаци, морали би стално писати нешто попут "слављеници Св. Луке" и сл.

Па зар то не звучи лепше?

[Небојша]

Па зар то не звучи лепше?

Звучи лепше, али је компликованије употребити у реченици увек у тој форми. У сваком случају, није нешто о чему треба посебно да се расправља, постоје битније ствари.

[Бакс]

Можда "Лучиндањци" или "Ђурђевдањци"...

[gillle]

Звучи лепше, али је компликованије употребити у реченици увек у тој форми. У сваком случају, није нешто о чему треба посебно да се расправља, постоје битније ствари.

Све је битно, пријатељу Него не рече ми, ко је од истраживача употребио нпр. "Лучињштаци"? Ај ми нађи неки пример и пошаљи  на ПП, да не ометамо остале учеснике у расправи, ок?

[Небојша]

Све је битно, пријатељу Него не рече ми, ко је од истраживача употребио нпр. "Лучињштаци"? Ај ми нађи неки пример и пошаљи  на ПП, да не ометамо остале учеснике у расправи, ок?

Друже, уопште није битно. Ако је теби битно, не значи да је генерално битно. Мислим да смо и онако превише редова потрошили на ово. Тај термин користе сви наши истраживачи, деценијама, не видим ништа спорно ту.



(Летопис матице српске, 1910. године)