Шешлија, Лучиндан, Љубишићи/Шобадине/Билећа, I2-М423>Y3120>>S17250>PH908>FT16449>Y151633>BY169079>Y183830
Шешлије су херцеговачко братство које по предању води порекло од Милобратовића, за које се каже да су некада живели у Требјеси код Никшића, одакле су се разишли због сукоба с Турцима. Од Милобратовића су, према предању, настали Шешлије, Koкољи, Суџуми, Крунићи у Љубињу, Бијеловићи у Шуми требињској, Шиљеговићи у Гацку, Бјелетићи у Прерацима, Папићи на Влаињи, Божовићи и Руљи у Невесињу, Томашевићи у Зупцима и Кундачине у Фатници. Генетика ипак показује да у овој групи има више братстава, а генетичким родом Милобратовића смо назвали сродна братства којима поред Шешлија из ове групе припадају још и Koкољи и Суџуми као њихови директни огранци, те Шиљеговићи и Божовићи. Овај род је обрађен у књизи "Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине", као род Милобратовића. Подаци о роду које овде наводим могу се наћи у књизи, чланку о Милобратовићима, чији је аутор Небојша Бабић.
Шешлије су највећи огранак Милобратовића, а према неким њиховим предањима, то је било презиме које су сви Милобратовићи узели по доласку у Херцеговину, како би заварали траг никшићким муслиманима, који би их по старом презимену могли наћи и осветити им се. Предак Шешлија се најпре настанио у Подосоју у Билећким Рудинама, одакле се касније његово потомство исељавало у друга места: у насеља у Билећким Рудинама (Торич, Љубишићи, Шобадине), у Братач код Невесиња, Доњи Поплат код Стоца, у село Војковићи код Сарајева, село Которско код Добоја, Столац, Мостар. Кокољи и Суџуми су огранци Шешлија, који су се издвојили се засебним презименима. Кокољи су из Плужина код Билеће, а има их и у Билећи и Мостару. Суџуми живе у Чуковићима, засеоку Подосоја код Билеће, а било их је и у Доњем Клечку код Берковића у Дабарском пољу и у Врби код Гацка.
Осим поменутих братстава, овом роду у Херцеговини припадају и Бодироге из фочанског краја, а у другим крајевима сродни су им Пантићи (Лучиндан, Славин/Вареш), Милосављевићи (Лучиндан, Глоговац/Богатић), Јовељићи (Лучиндан, Кореташи/Лопаре) и Тојчићи (Лучиндан, Славин/Вареш).
Ово је до сада трећи тестирани Шешлија, а његов хаплотип има потпуно поклапање на 23 упоредива маркера са раније тестираним Шешлијом из Билеће. Главна карактеристика хаплотипа рода Милобратовића, па и тестираног Шиљеговића је повратна вредност 20 на маркеру DYS448, због чега се стиче утисак да се ради о хаплотипу који припада "северном" огранку гране I2-М423>Y3120, што се кроз дубље генетичке тестове показало као нетачно. WGS тест Јовељића је показао да род припада грани I2-М423>Y3120>>S17250>PH908>FT16449>Y151633>BY169079>Y183830.
Осим маркера DYS448=20, карактеристика хаплотипа Милобратовића и Шешлија су и вредности DYS19=15, DYS576=19 и DYS570=17.
