Станишић, Никољдан, Пећ
Припада хаплогрупи G2a-M406.
Тестирани је у упитнику навео да су Станишићи у Пећ доселили из Призрена, као и то да су раније носили презиме Аксић. Да је то по свему судећи тачно говори чињеница да је Станишићу најближи хаплотип Јаковљевића (Никољдан) из Плањана више Призрена, од којег се разликује на само 2/23 упоредива маркера (439, 549).
Станишићи и Аксићи се не спомињу на списку презимена Срба у Пећкој нахији са почетка 20. века који је Јован Цвијић објавио у раду ''Етнографске промене и њихови узроци; старинци и досељеници''.
Приликом објаве резултата Јаковљевића сам очигледно направио грешку, водивши се упитником раније тестираног припадника истог рода где је наведено да потиче из засеока Калинчићи, што је уједно и назив једног стариначког рода из Плањана. Заправо, Јаковљевићи потичу из махале Рачојки, које се званично води као део Плањанима суседног села Средска. Према подацима из литературе ту махалу су основали припадници већег рода којем припадају Јаковљевићи, али и тамошњи Станишићи.
Према свему наведеном Станишићи би требали бити пореклом од презимењака из Средске, а било би најбоље када би тестирани подробније образложио када су се отприлике доселили у Пећ. Овде се по свему судећи ради о стариначком шарпланинском роду, којем је врло могуће близак и тестирани Николић из околине Кладова, који се од Станишића разликује на свега 4 упоредива маркера. А ту је и Јовановски из Непроштеног са македонске стране Шар планине, који је са Станишићем на 7/23. Код овако ретких хаплотипова су разлике и на толиком броју маркера доста индикативне. Занимљивости ради, и Николићи и Јовановски славе Никољдан.
Најтоплија препорука за дубинско тестирање, с обзиром да је Јовановски увелико на YFull-у.
Поздрав свима,
Ја сам брат тестираног који га је и упутио на тестирање јер управо његову линију истражујем последњих пар година.
Достављам прецизније податке за које се усуђујем да кажем да су тачни, обзиром да родослов Станишића правим већ неколико година

Станишићи су пореклом из села Плањане (Средачка Жупа). Припадају роду Аксића (Аксовци) који су једна од фамилија Калинчића, род Калинчики, односно из Калинчики махале, а по предању од монаха/војводе Калиника коме је додељена Средачка Жупа на управу у 14. веку, и чији се споменик налази у цркви у Плањане.
Пасови мог брата Петра Станишића су:
Петар - Ранко - Петар - Јеврем (Јефта) - Анђелко Станишић (1871-1918) - Станиша Аксић.
Станиша је из Плањана отишао у Призрен где је имао неку кафану и где је након спора са Турчином негде око 1870-1880 убио истог и завршио у Призренском затвору где је и умро. Имао је сина Анђелка који је по оцу узео презиме Станишић, затим сина чије име не знамо и који је потурчен у одмазди, као и ћерку Стану. Стану су стричеви (Станишина два брата из села Плањане) удали у суседно село Мушниково за Јована Цуцура (сина Младена Цуцура) од којих је породица Цуцуревић (Цуцур-Јовановићи) и који су породичну традицију неговали са Станишићима све до отприлике 1965-70е у Клини. Клина је била место где су се Анђелкова деца и унуци настанили (Јордан, Јеврем, Трифун и Коста - коме се губи траг.) Јорда(н) је имао трговачку радњу у Клини где су браћа помагала, а где је један од Цуцуревића боравио (Никола Јовановић). Јефта је погинуо у Пећи 1944 на мосту од бомбе. А уједно, породице су већ увелико живеле и у Пећи и у Клини. Његова ћерка Соња Јашовић је прикупљала породичне податке од а) Пауна Цуцур-Јовановића током боравка у Мушникову 1961. (иначе једног од познатијих печалбара чије се књиге о родовима тренутно налазе код праунука у Свилајнцу), б) од њене нана Росне - Анђелкове жене (која интересантно, је из Рачојци-Терзијанци и чија браћа су печалбари у Румунији где им сада живе потомци (Ахритон, Алексеј и Ћирко) - спомињем због тестираног Румуна, уз напомену да је Румунија била прва дестинација Средачких и Сиринићких печалбара, а тек потом Америка. Додатно, нана Росна је од Симића, који су исто као и фамилија *Јаковљевић* део Тодоровића).
По смрти Станише, Анђелка из Призрена спасава Илија Куч (Иликуч Илија Туров), који је према Росниној причи, тада стражарио на потезу Пећ-Призрен, и Анђелка у кошари одвео у Пећку Патријаршију.
Станишићи из Средске нису род са Станишићима из Плањана (барем не по пореклу). А Јовановски и ја само се надали резултату подударања са Јаковљевићем, који наводи Калинчики порекло.
Род Калинчики је описан у скоро свим књигама о Средачкој жупи, једна напомена само - на једном месту се спомиње као Каралинци што је несумњиво грешка јер Каралинци/Каралејци су род из другог средачког села. Данашња породица Аксић је расељена по Србији али сам у контакту са њима и потрудићу се да буду тестирани. Волео бих да могу да приложим слику надгробне плоче из 1363/64 али не знам како
