Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[Зрно]

Марић (Аранђеловдан), Кутлово/Куршумлија

Припада хаплогрупи R1b-Z2705 и највероватније роду Пипера FT49714. Марићи су по предању у Кутлово досељени око 1880. из Коритника код Ивањице. Ово је сигурно тачно, јер Марић из Кутлова и Марић из Коритника (иста слава Аранђеловдан) имају само један маркер разлике на упоредивих 23, а то је DYS549 на којем Марић из Кутлова има вредност 14, уместо 13, која је типичнија за њих. Оно што наводи на несумњиву везу је повишена вредност DYS439=14, коју осим ових двојице Марића, скоро да нема више нико. 

https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/

https://www.yfull.com/tree/R-Z2705/

[Иван Вукићевић]

Вићентић, Лучиндан, Врело, Уб, E-V13>Z5017>CTS9320>Z16988

Припада роду Петијевића, чија је матица у истоименом засеоку између Крушевица и Мокрина код Херцег Новог.
Са једним од тестираних Петијевића, који слави Зачеће Св. Јована, има потпуно поклапање хаплотипова, док се од двојице Петијевића разликује на по једном маркеру.

Тестирани је навео да Вићентићи по предању потичу од племена Никшића, на шта указује крсна слава, али то очито није случај.

Петијевићи су детаљно обрађени у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине.

[Црна Гуја]

Радовић, Јовањдан, Каменица, Лепосавић

Припада хаплогрупи R1a-Z280. Од карактеристичних вредности издвајају се повишене DYS438=12 и DYS533=13. Најближе поклапање има са једним нејавним тестираним из околине Новог Пазара који такође слави Јовањдан, разликују се на само 1 од 23 маркера (DYS576). Нису му предалеко ни поједини припадници рода "R1a Дробњака", од којих се разликује на 3 од 23 маркера. Препорука је даље тестирање путем неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700).

Радовићи, 4 куће, Св. Јован, су Кулизе из Мораче, дед из пештерских Шара дошао у Вучу Локву, па прешао овамо; они и Шарци у Вучој на Ибру су исти род.

https://www.poreklo.rs/2018/03/11/poreklo-prezimena-selo-kamenica-leposavic/

И фамилија поменутог нејавног тестираног са којим Радовић има најближе поклапање је старином из Мораче, што уз маркерну блискост и исту славу чини готово извесним да припадају истом генетичком роду.

[Ojler]

Радовић, Јовањдан, Каменица, Лепосавић

Припада хаплогрупи R1a-Z280. Од карактеристичних вредности издвајају се повишене DYS438=12 и DYS533=13. Најближе поклапање има са једним нејавним тестираним из околине Новог Пазара који такође слави Јовањдан, разликују се на само 1 од 23 маркера (DYS576). Нису му предалеко ни поједини припадници рода "R1a Дробњака", од којих се разликује на 3 од 23 маркера. Препорука је даље тестирање путем неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700).

https://www.poreklo.rs/2018/03/11/poreklo-prezimena-selo-kamenica-leposavic/

И фамилија поменутог нејавног тестираног са којим Радовић има најближе поклапање је старином из Мораче, што уз маркерну блискост и исту славу чини готово извесним да припадају истом генетичком роду.

Овде се не ради о Каменици на Ибру, већ о засеоку Каменица код Врачева, који припада атару села Требиће.

Благоје Павловић за Радовиће из Каменице бележи да им је предак досељен из околине Цетиња, село Радовићи. Према предању звали су се Радуловићи.  Славе св. Јована Крститеља.
Петар Ж. Петровић за њих пише да су "Кулизе из Мораче; дед из пештерских Шара им је дошао у Вучу Локву, па прешао овамо; они и Шарци у Вучој на Ибру су исти род."
Радовићи су се после 1945. из Каменице населили у Краљево (3), Рашку (2), Београд (2), Никољачу (1) и Аустралију (1).

[Небојша]

Николић, Јовањдан, Чичкова-Сирогојно, Чајетина, J2b-M241>Z1043


Нисам нашао више о миграцијама Николића из овог краја. Литературе не мањка, али су презиме и слава чести, па подаци нису најсигурнији. Николићи имају блиске генетичке рођаке у селу Ракова/Чачак (необјављен), такође слава Јовањдан. Значајна веза, будући да се поклапају крсне славе и хаплотип у потпуности. Дакле на простору Старог Влаха можемо очекивати још резултата - Јовањдан J-Z1043.

Са великом сигурношћу можемо рећи да се ради о грани J2b-M241>Z638>Z631>Z1043>FGC55778 (https://www.yfull.com/tree/J-FGC55778/), која је код нас више присутна у јужнијим областима. Има је код Албанаца, као и код муслиманских породица из рашке области. Нису међутим сви припадници исте и ближе повезани (има више низводних грана). За сада су ови родови из Западне Србије прилично изоловани, без неке јасне даље матице. Било би драгоцено да неко од њих уради дубљи тест.

[Селаковић]

Николић, Јовањдан, Чичкова-Сирогојно, Чајетина, J2b-M241>Z1043

Нисам нашао више о миграцијама Николића из овог краја. Литературе не мањка, али су презиме и слава чести, па подаци нису најсигурнији. Николићи имају блиске генетичке рођаке у селу Ракова/Чачак (необјављен), такође слава Јовањдан. Значајна веза, будући да се поклапају крсне славе и хаплотип у потпуности. Дакле на простору Старог Влаха можемо очекивати још резултата - Јовањдан J-Z1043.

Подсећа ме на ситуацију са мојом фамилијом. Сличне матица и миграције, изостанак било каквих "рођака" у другим областима.

[Ojler]

Чањак, Аранђеловдан, Приједор, I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>FT386055, род Крајишких аранђеловштака - "Родића"

Тестираном је прадеда дошао из Приједора у Никшић, где је умро 1923. године. Носио је презиме Чанак које је касније прерасло у данашње Чањак.
Чанака је у Крајини (у ширем смислу) било са различитим славама, а са славом Аранђеловдан помињу се у шематизму српске Дијецезе Горњо-карловачке из 1883. године, као и у шематизму митрополије Дабро-босанске за годину 1882, у коме су забележени у парохији вароши Приједор. Породицу са овим презименом и славом Милан Карановић налази и у Саници код Кључа почетком 20. века и за њих пише да су из Зрмање у Лици. Према попису из 1991. године у Саници су и даље живеле две особе са презименом Чанак, и још једна у Саници Горњој. На истом попису је евидентирано двоје Чанака старије доби и у граду Приједору.

Тестирани припада припада роду Крајишких аранђеловштака - Родића који карактерише маркер DYS390=25, и о којима имамо засебну тему (Крајишки аранђеловштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y220413>FT386055). Најближи хаплотипу тестираног су двојица припадника овог рода који славе Никољдан, са подударањем на 22 од 23 упоредива маркера: Гашић (Матавази/Нови Град) и Кнежевић (Велики Цвјетнић/Дрвар).

ИЗМЕНА: У оригиналној објави сам приликом анализе овог резултата направио грешку и навео нетачан податак да тестирани има потпуно подударање на 23 упоредива маркера са Будимиром из Прљева код Грачаца. Између хаплотипова Чањка и Будимира постоји подударање 21/23.

[сɣнце]

Породицу са овим презименом и славом Милан Карановић налази и у Саници код Кључа почетком 20. века и за њих пише да су из Зрмање у Лици.

Чанак јест назив суда, али мислим да је ово презиме у правој вези с мјестом Чанак у Лици близу Плитвичких језера.

[Ojler]

Чанак јест назив суда, али мислим да је ово презиме у правој вези с мјестом Чанак у Лици близу Плитвичких језера.

Може бити. И за Чанке који славе Јовањдан са подручја бихаћке општине Карановић наводи да су дошли из Лике. Поред ових, на подручју Горње крајине, односно Карловачког владичанства, било је Чанака и са славом Ђурђевдан. 

[Exiled]

Pouray (Пурић), Аранђеловдан, Дрмановићи, Нова Варош, E-V13>Z1057

Тест је урађен преко лабораторије iGENEA, услед чега уместо стандардних 23 или 25 маркера, имамо првих 37 маркера по FTDNA распореду. Од хаплотипа Пурића (Аранђеловдан, Будожеља/Ивањица), који потиче из околине Нове Вароши, разликује се на једном од упоредивих 16 маркера. Двојица тестираних деле повишене вредности маркера DYS385b=19 и DYS458=17, тако да се очито ради о истој породици Пурић.

Деда тестираног рођен је у Дрмановићима 1892. или 1899. године, а у Француску се иселио након Првог светског рата. Презиме су у Француској променили у Pouray. Тестирани нема предање о даљем пореклу, док је Пурић из околине Ивањице навео да Пурићи даљим пореклом потичу са Таре.

Војко Пурић је у Дрмановићима пре десет година подигао цркву Св. Архангела Михаила:
https://zlatarinfo.rs/vest/1550/drmanovici-vojko-puric-podize-crkvu

Ако узмемо као дефинитиван ток миграције из Таре у Радијевиће онда бих у прилог одгонетања овог рода додао и то да неки извори наводе,„Тара иТарани"Брајовић„ да је у манастиру посвећеном Св.Арх.Михајлу у Ђурђевића Тари боравио калуђер Пурић који је бјежавши од освете за запаљену џамију за вријеме херцеговачког устанка покупио одређене реликвије из цркве и донио их у Радијевиће. Оно на чему градим теорију да би овај род могао припадати Васојевићима је и податак да је манастир живописао свештеник из Будимље.https://montenegrovision365.com/manastiri/sjever/pljevlja/manastir-sv-arhangel-mihailo-djurdjevica-tara/ Овде се Брајовић и наведени извор не слажу у имену свештеног лица али се слажу о мјесту његовог поријекла,Будимља. Наравно, детаљ који никако не смијемо изоставити је и слава Аранђеловдан која је заступљена добро код Васојевића. Уз све ове активности везане за цркву и њихово деловање у модерним временима могли би рећи да овај род има заправо вишевековну улогу у оквиру СПЦ. Овај род је заступљен и у пријепољско пљеваљском крају али биће да је поп био лак на ногама па је догуро најдаље😊 Наравно,ову теорију би требало проверити дубљим тестирањем па се нудим као подршка ако се неко од Пурића јави.

[Тимар]

Може бити. И за Чанке који славе Јовањдан са подручја бихаћке општине Карановић наводи да су дошли из Лике. Поред ових, на подручју Горње крајине, односно Карловачког владичанства, било је Чанака и са славом Ђурђевдан.

Тестирана породица Чанак настањена је у Приједору више од 200 година, чија је крсна слава Аранђеловдан. То је била на далеко позната и цијењена породична заједница. Из ове породице, из Приједора, је Јово Чанак који је 1841. године без и једног ексера завршио градњу цркве брвнаре Светог Оца Николаја у селу Јелићи-Јелићка, која је данас једна од најљепших светиња овога краја. Његово име и година 1841 налазе се изнад улазних врата ове цркве, гдје се и данас врши служба, крштења и вјенчања. Такође, у селу Ракелићи, Мирко Чанак са својом дружином завршио је градњу цркве брвнаре 1856. године. Оба ова села тада су били у заједници нахије Тимар.   

[Милош]

Перишић, Стевањдан, Међулужје, Младеновац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити 19=15, 481=32. Ове карактеристике и славу дели са Солаковићем из Модрана код Бијељине, мада имају 4 разлике на упоредива 23 маркера. Са Стојановићем из околине Љига има једну разлику на упоредивих 17 маркера. Такође и са Берићем из околине Приједора има 3 разлике (од којих две двоструке) на упоредива 23 маркера. Од осталих у табели, најближи му је Јокић (Ђурђевдан) из околине Шипова, са којим има 3 разлике на упоредива 23 маркера... Све у свему, не може се на овом нивоу сазнања било која од ових предикција сматрати коначном.

Једини род са Стевањданом забележен у Међулужју су:

"Блажићи (Филиповићи и Јанићијевићи), славе Стевањдан. Раније су се презивали Гојковићи. Дошли су из Кораћице, где су им род Кијачари (Гојковићи)".

https://www.poreklo.rs/2014/08/04/poreklo-prezimena-selo-medjuluzje-mladenovac/?script=cir

"Кајачари (Лукићи, Живковићи, Стевановићи, Милојевићи, Радојковићи, Гојковићи, Милетићи, Радојкићи) укупно (29 к., св. Стефан). Њихови су стари дошли из Рајковца (општина Младеновац), а старином су од Високих Дечана у Метохији. У Међулужје (општина Младеновац) су им рођаци Блажићи".

https://www.poreklo.rs/2012/05/03/prezimena-selo-kora%C4%87ica-mladenovac/?script=cir

Међутим тестирани Блажић из Међулужја припада хаплогрупи R1a-Z280.

Тестираном Перишићу предлажем неки од напреднијих тестова (WGS, BigY..)

[Blazhinho]

Перишић, Стевањдан, Међулужје, Младеновац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити 19=15, 481=32. Ове карактеристике и славу дели са Солаковићем из Модрана код Бијељине, мада имају 4 разлике на упоредива 23 маркера. Са Стојановићем из околине Љига има једну разлику на упоредивих 17 маркера. Такође и са Берићем из околине Приједора има 3 разлике (од којих две двоструке) на упоредива 23 маркера. Од осталих у табели, најближи му је Јокић (Ђурђевдан) из околине Шипова, са којим има 3 разлике на упоредива 23 маркера... Све у свему, не може се на овом нивоу сазнања било која од ових предикција сматрати коначном.

Једини род са Стевањданом забележен у Међулужју су:

"Блажићи (Филиповићи и Јанићијевићи), славе Стевањдан. Раније су се презивали Гојковићи. Дошли су из Кораћице, где су им род Кијачари (Гојковићи)".

https://www.poreklo.rs/2014/08/04/poreklo-prezimena-selo-medjuluzje-mladenovac/?script=cir

"Кајачари (Лукићи, Живковићи, Стевановићи, Милојевићи, Радојковићи, Гојковићи, Милетићи, Радојкићи) укупно (29 к., св. Стефан). Њихови су стари дошли из Рајковца (општина Младеновац), а старином су од Високих Дечана у Метохији. У Међулужје (општина Младеновац) су им рођаци Блажићи".

https://www.poreklo.rs/2012/05/03/prezimena-selo-kora%C4%87ica-mladenovac/?script=cir

Међутим тестирани Блажић из Међулужја припада хаплогрупи R1a-Z280.

Тестираном Перишићу предлажем неки од напреднијих тестова (WGS, BigY..)

Testirani je moj rodjak, pa se na moj predlog i testirao.

Jedna moja navrnbaba je od ovih Perisica, oko kojih je situacija, zaista, komplikovana. Ne pominju se u svakoj literaturi u kojoj je obradjeno Medjuluzje. Kod Borivoja Drobnjakovica ih nema. Medjutim, uspeo sam da ih pronadjem kod 2 lokalna autora.

Najpre, u neobjavljenoj knjizi Zarka Bujagica, takodje iz Medjuluzja, koji je 80-ih godina proslog veka vrsio istrazivanja naseg sela. Koristio je crkvene maticne knjige i vec pomenutu Drobnjakovicevu knjigu "Kosmaj", uz usmena kazivanja starijih zitelja. Zanimljivo je sto je navodeci rod kojem Perisici pripadaju naveo "Jolice" (Jovanovici, Krstici, Stepanovici, Radojkovici, Spasojevici i Petrovici), koje je Drobnjakovic ovako grupisao, a Bujagic medju njih dodao i Perisice. Mislim da je ovo slucajno uradio. Takodje, treba reci da je kasnije zapisao usmeno predanje tadasnjih starijih ljudi, koji su mu rekli kako se jedan Perisic sredinom 19. veka ozenio zenom koja je sa sobom dovela svog sina iz prethodnog braka, koji je uzeo ocuhovo prezime, ali sacuvao slavu svog oca - Svetog Luku. Zbog toga, danas, jedan deo Perisica slavi Svetog Stefana, a drugi Svetog Luku. Moji i preci testiranog su od ovih prvih, "starih".

Zatim, u knjizi Radmila Petrovica "Kosmajski vilajet", Perisici se navode kao deo "Kijacara", medju kojima je i moja familija Blazic, kao i svi ostali kojima je slava Sveti Stefan. Autor je ovo uradio, verovatno, zbog iste slave. Takodje, i kuce i imanja su nam jako blizu. Prakticno se granicimo, ili smo se nekad granicili. Kao sto vidimo, ovo se ispostavilo netacnim, zbog razlicitih haplogrupa.

Ono sto sam ja pronasao o Perisicima, proucavajuci svu dostupnu gradju (teftere, maticne knjige i ostalo) je sledece:

Najstariji predak koji se pominje, po kome je ova familija i dobila prezime, je Perisa. Pominje se samo na 2 mesta u maticnim knjigama i to uvek samo kao Perisa. Verujem da mu je pravo ime bilo Petar, pa onda nadimak Pera-Perisa. Pomenut je najpre na vencanju svoje cerke, a zatim i kada je preminuo - 1838. godine. Procenjena godina rodjenja je oko 1780. U tefteru iz 1829/30. godine, u jednom domacinstvu se pominju Mihailo Perisic (rodjen 1800-05) kao nosilac i njegova braca: Gavrilo, Pavle, Pantelija, Djordje, Jovan i Milovan. Po godinama, a i ostalim okolnostima, zakljucuje se da su njegovi sinovi. Verovatno je tu bila i njihova sestra Stamenija, pa je najmanji broj Perisice dece 8. Naravno, ukoliko je sve tacno zapisano. Danasnji Perisici su potomci Mihaila, Gavrila, Pavla i Pantelije (po pomenutom predanju posinio pastorka, pa jedan deo slavi Svetog Luku zbog toga), 4 najstarija brata, dok se preostala trojica, kasnije, nigde ne spominju. Petrovic u svojoj knjizi, osim cetvorice najstarijih, kao Perisine sinove, spominje i Vukosava, Novaka, Nenada i Marka, i istice da su se oni odselili u susedni Kovacevac, dok Djordja, Jovana i Milovana uopste ne spominje. Mozda je mislio na pomenutu trojicu kada je napisao da se deo brace odselio u drugo selo, ali to je neka druga tema.

Sledi drugi deo ispod.

[Blazhinho]

Sto se tice porekla Perisica, tesko je reci sta je tacno. Kada sam pocinjao da se bavim istrazivanjem predaka, a i usled nedovoljno znanja, mislio sam da svi slave Svetog Luku. Zato sam ih i smatrao delom "Jolica", koji su po Drobnjakovicu dosli iz Niksicke zupe. Ova teorija je mozda, cak, i tacna. Naime, u maticnim knjigama sam za moj deo Perisica (ovi sto slave Svetog Stefana) pronasao da su imali iste kumove kao i Jovanovici iz Jolica i Igrutinovici - Ilici, koji se ne pominju kod Drobnjakovica. Dakle, ako su srodni sa Jovanovicima, onda bi, makar u teoriji, trebalo da su srodni i sa ostalim Jolicima, koji zaista slave Svetog Luku. Kao sto je poznato, ovu slavu slave Niksici, a i takodje su I2-PH908, kao i Perisici. Moguce je, mozda, da je izvorna slava Perisicima i bila Sveti Luka, ali je kasnije promenjena. Rekao sam gore da su imanja Perisica i Kijacara blizu jedna drugih, pa se, mozda, nekad desilo neko prizecenje. Npr. ako je Perisa dosao zeni, koja je od Kijacara, u kucu, i preuzeo njenu slavu. Ili, ako se jedan covek od Kijacara ozenio zenom, koja je dovela sina iz prethodnog braka, a on bio od Jolica. Zanimljiv je i slucaj pomenutog predanja, kada je Pantelija prihvatio sina svoje druge supruge, a ovaj uzeo prezime Perisic, ali sacuvao slavu svog oca - Svetog Luku. Navodno je sa majkom dosao iz Crne Gore. Moguce je, cak, da je delu Perisica i vratio izvornu slavu. Naravno, ako je bila ista i ako je predanje tacno.

Jedino sto se sa sigurnoscu, u ovom trenutku, moze reci, je da Perisici nisu srodni "Kijaracima" po direktnoj muskoj liniji. To je, takodje, bila jedna od mogucnosti, koju je ovaj test odstranio. Ostaje nereseno pitanje da li su Perisici deo "Jolica", ili su poseban rod. Imali su iste kumove kao jedan deo njih - Jovanovici, i kao Igrutinovici - Ilici, za koje nisam siguran kojem rodu bi pripadali. Problem je sto nemaju sve familije jednog roda iste kumove, a takodje je i bilo brakova (prema Bujagicu) izmedju nekih familija unutar Jolica, pa je upitno i da li su oni svi srodni po muskoj liniji. Sto se tice mesta porekla, ako su Perisici srodni sa Jolicima, i ako je predanje o ovim drugim tacno, to moze biti okolina Niksica, a i sam otac testiranog je rekao da su, po predanju, preci dosli iz Crne Gore ili Hercegovine.

Bilo kako bilo, tesko ce se ista od svega ovoga resiti bez jos nekih testova.

[Владимир Бојановић]

Предлажем за рођака WGS тест. Резултат ће сигурно уклонити све сумње у његово евентуално порекло од Никшића, иако припадност овом роду може свакако испитати и преко јефтинијег теста на FT190799. Никшићи су одлично профилисан род, деле се на неколико већих огранака (Лимске Никшиће, Тарске Никшиће, Ровчане, Жупљане и Требјешане) па уколико добије позитиван резултат на FT190799, WGS би му био најбоље решење у циљу утврђивања још јаснијег порекла Перишића, а уз мало среће може добити информацију и из којег су ужег братства потекли (предање о Никшићкој Жупи може бити да је временом извитоперено, од стране Дробњаковића или Јолића, као што је то био случај код многих давно исељених Никшића). Карактесристичних вредности 19=15 и 481=32  има међу Никшићима.

[Blazhinho]

Предлажем за рођака WGS тест. Резултат ће сигурно уклонити све сумње у његово евентуално порекло од Никшића, иако припадност овом роду може свакако испитати и преко јефтинијег теста на FT190799. Никшићи су одлично профилисан род, деле се на неколико већих огранака (Лимске Никшиће, Тарске Никшиће, Ровчане, Жупљане и Требјешане) па уколико добије позитиван резултат на FT190799, WGS би му био најбоље решење у циљу утврђивања још јаснијег порекла Перишића, а уз мало среће може добити информацију и из којег су ужег братства потекли (предање о Никшићкој Жупи може бити да је временом извитоперено, од стране Дробњаковића или Јолића, као што је то био случај код многих давно исељених Никшића). Карактесристичних вредности 19=15 и 481=32  има међу Никшићима.

Hvala, i ja bih voleo da uradi dubinski test, pa cu mu, svakako, predloziti.

[Иван Вукићевић]

Вукојевић, Никољдан, Љескове Воде, Добој, E-V13>Z5017>CTS9320>Z16988>BY155704>Z13591

Припада роду Бјелопавлића. Хаплотип тестираног поседује снижену вредност маркера DYS643=11.

Породица тестираног нема предање о даљем пореклу. Ово је први тестирани из Босне и Херцеговине који припада овом роду.

[Црна Гуја]

Тесла, Ђурђевдан, Дреновац Радучки, Госпић

Припада хаплогрупи I2-PH908. Поседује четири прилично специфичне вредности, повишене DYS389=14-32, DYS437=16 и Y-GATA-H4=11, као и нешто нижу DYS635=22. Оно што је још битније је да све четири наведене вредности дели са раније тестираним Теслом из Радуча код Ловинца, од кога се разликује на само 1 од 17 упоредивих маркера, и Теслићем из Острвице код Госпића, од кога се разликује на 4 од 23 маркера. Поред Тесли(ћа), ове ретке вредности поседују још и Пиљагић из Поткозарја код Бања Луке и Кривокућа из Равне Горе код Ивањице, а резултат Кривокуће би могао указивати да је читав овај род даљим пореклом са ширег простора Старог Влаха.

Мислим да је након овог резултата извесно да је ово "оригинална" хаплогрупа личких Тесли(ћа), односно да су друге Тесле из Радуча које су припале хаплогрупи R1a-M458>L1029>YP417 очигледно прибраћене PH908 Теслама. Подсетићу да имамо и двојицу личких Тесли који су тестирани преко 23&Me, и обојица су такође I2 (M423 и S17250). Све ово указује да је и наш највећи научник Никола Тесла (највероватније) припадао хаплогрупи I2-PH908, најбројнијој међу Србима. Тестираном свакако препоручујем додатно тестирање путем неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700), како би се установила и најмлађа подграна којој Тесле припадају испод PH908.

Tesle

Spominju se u Šematizmu Mitropolije Dabrobosanske iz 1882. u Donjem Vukovskom na Kupresu sa slavom Đurđevdan. Spominje se i pravoslavna porodica Deslić u Donjem Vukovskom 1991. nismo uspjeli saznati ništa više o sudbini ove porodice danas.

Pored postojanja Tesli na Kupresu, najstariji pomen prezimena Tesla ili Teslić nalazimo u Lici početkom 18. vijeka. Sasvim je jasno da su Tesle u Liku doselile u periodu između 1690-1712. i to iz područja Bukovice i Knina u Sjevernoj Dalmaciji. Taj podatak nalazimo u popisu biskupa Brajkovića iz 1700. godine koji Tesle pronalazi u Ostrvici ličkoj kao pravoslavne. U Austrijskom popisu Like iz 1712. Tesle nalazimo u dva mjesta: Raduču i Ostrvici.

U Ostrvici je živio Marko Teslić sa braćom Dmitrom i Jankom.

U Raduču se spominju Stanko Teslić sa ocem Božom, kao i  Milašin Teslić i Stojak Teslić.

Otac Nikole Tesle, Milutin rođen je u Raduču 1819. što implicira da mu je jedan od ovih nekoliko navedenih Teslića iz Raduča predak kao i da su prezime Teslić skratili u Tesla, a možda su oba oblika bila u upotrebi. Teslin otac je kao sveštenik došao na službu u Smiljan.

Tesle se po Lici nisu puno raseljavale i uglavnom ih nalazimo u krajevima oko Gospića: Divoselo, Raduč, Kukljić, Drenovac  gdje se pojavljuju i Tesle i Teslići. Odatle se jedan dio Tesli raseljavao po zapadu Bosanske krajine, nakon 1879. i to u Cimeše u Bjelajsko polje i u bosanske Doljane.

https://www.poreklo.rs/2013/02/21/pleme-nikole-tesle/

[Јовица Кртинић]

Тесла, Ђурђевдан, Дреновац Радучки, Госпић


Мислим да је након овог резултата извесно да је ово "оригинална" хаплогрупа личких Тесли(ћа), односно да су друге Тесле из Радуча које су припале хаплогрупи R1a-M458>L1029>YP417 очигледно прибраћене PH908 Теслама. Подсетићу да имамо и двојицу личких Тесли који су тестирани преко 23&Me, и обојица су такође I2 (M423 и S17250). Све ово указује да је и наш највећи научник Никола Тесла (највероватније) припадао хаплогрупи I2-PH908, најбројнијој међу Србима.

https://www.poreklo.rs/2013/02/21/pleme-nikole-tesle/

Није спорно да је "оригинална" хаплогрупа личких Тесли(ћа) I2-PH908, али то и даље не указује да је и најпознатији међу Теслама такође био носилац ове хаплогрупе. Према једином доступном родословном стаблу рода Тесли из Радуча, које је саставио Дане Тесла (објављеном 1993. и у књизи "Никола Тесла, преписка с родбином", у издању Музеја Николе Тесле у Београду), стоји да се Николина сестра од стрица (Ката) удала за Николу Покрајца, а њихова ћерка Сока Покрајац се потом удала за Петра Теслу. Дакле, имамо податак да се Сока, чија је мајка девојачки Тесла, удала за Теслу. То је било могуће једино тако што се већ тад очигледно знало да с тим Теслама није у сродству. Из ове гране (Петра Тесле) је први код нас тестирани Тесла, који је испао I2-PH908. Касније смо имали двојицу тестираних Тесли који су испали R1a, при чему се отац од друготестираног налази на поменутом стаблу, управо у делу који је повезан с Теслама од којих је Никола. Дакле, не може се рећи да све указује да је његова хаплогрупа I2-PH908, већ нам сад предстоји да детаљно проверимо тачност свих навода из наведеног родословног стабла, на чему, иначе, интензивно радимо последњих месеци.

[dionis]

Јавио ми се у међувремену тестирани Радовић, и учланио се на српску групу YFull, тако да сам могао упоредити ваше резултате. У суштини, сам YFull je већ издвојио ваше заједничке новеле и вас двојица формирате нову грану испод I2-Y151633. Колико сам успио да видим дијелите неких 14 заједничких SNP-ова. Вјерујем да ће и на стаблу YFull ваша грана ускоро бити издвојена. Сваком од вас остаје по неколико приватних SNP-ова, и рекао бих да је старост везе између вас двојице око 400-500 година. Видјећемо како ће процијенити YFull када обнови стабло.

Уназад 1500 година немате засад никог другог блиско на стаблу.

Moze li neko pomoci dok se ne jave jos ispitanika koji se poklapaju sa Tasicem i sa mnom sta dalje da radim kako bi nasao bar neke naznake resenja.Gospodin Filimonovic je pronasao da u turskom Koznickom popisu  iz 1832 moj prvi znani predak se prezivao Vucevic i rodjen je 1753.Selo Kamenjaca se tada nalazilo u Koznickoj nahiji.Ima li neko neka saznanja iz tih Koznickih popisa koji su na Turskom?