Аутор Тема: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту  (Прочитано 1642527 пута)

На мрежи НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5901
  • I2-PH908>Y52621>Y189944, род Никшића
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7180 послато: август 26, 2019, 09:19:35 пре подне »
Ако сам добро испратио целу ситуацију око А18833, Шетоњци и Риђано-Катуњани не би требало да су у ближој вези, тј. ближој од средњег века, с обзиром да су Риђано-Катуњани А9739-, за разлику од Шетоњаца. Зор је писао о томе, постоји један Бугарин из западне Бугарске који је A9739+ као и Шетоњци, па ми је логичније и са становишта миграција у последњих 200-300 година да је њима матица управо простор данашње источне Србије и/или западне Бугарске.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10259
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7181 послато: август 26, 2019, 07:11:57 поподне »
Голубовић, Аранђеловдан, Крупице, Пљевља, J2b-M205>Y22059


Голубовићи су, према предању, пореклом од Ћировића из Затарја. Ево шта о њима каже Милета Војиновић:

"Голубовићи су од Ћировића. Не може се утврдити када су се по неком претку прозвали Голубовићи. Од Ћировића су и Пејовићи и Ђаковићи. Андрија Лубурић у свом делу "Дробњаци, племе у Херцеговини” пишући о Ћосовићима у Вашкову износи да су Турци хтели да им се доведе у постељу нека лепа Голубовића девојка, али Ћосовићи нису пристали, већ су побили Турке харачлије око 1770. године. Голубовићи су затим живели у Котлајићима, а до њих, у Гариштима, Ћировићи, док су Пејовићи живели код Рељина камена. Било их је по једна кућа. Изгледа да се ту нису дуго задржавали, већ су сви одселили.

Двојица Голубовића су се населила и живела извесно време код Милешева. Један је ту остао, а други отишао у Ограде код Бабина и ту је дуже живео. Његови су потомци дошли у Клопет, у Вруљу, затим су се сељакали по Маочу и Бетешевини. Садашњи Голубовићи не памте имена далеких предака. Памте име Боја, који је рођен око 1815. године. Он је имао браћу Маријана, Грла и Бећа. Три брата су умрла у Лијесци (Маоче) и само је Грле дошао у Котлајиће, са фамилијама своје браће, око 1860. године."


Још раније смо на 23andMe добили резултат ових Голубовића из Пљеваља. На исти начин смо дошли и до резултата горепоменутих Ћосовића (такође J2b-M205).

Голубовићи су генетски веома блиски већој групи родова са простора Затарја. По 1 маркер разлике са Чамџићима, Перуничићима, Марковићима, Цмиљанићима и једном породицом са необјављеног истраживања (такође из Пљеваља). Све ове породице су дакле генетски веома бслике и деле мутацију 21 на маркеру 481.

Од осталих Y22059 најближи су им свакако Демићи (Тубићи) са Баније. Такође једна разлика и то управо на маркеру 481. Демићи овде поседују вредност 24. Петар је писао раније о овој генетској вези: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=574.0

После тога, по две разлике са Обрадовићима из околине Бања Луке, Видићима из околине Шида, Демићима (Даштовићи) са Баније, Поровићима из Сељана крај Пријепоља, итд. Како су Демићи и Видићи тестирали СНП Y22063 и испали негативни, сва је прилика да је тако и са осталим породицама из ове групе. Маркери који карактеришу овај "род" су 385b=18, 458=15, 576=19 и одређујући (последњи панел) 587=21 (и више).


Дакле и овде је на делу оно о чему сам говорио раније. Да и на простору Старе Херцеговине дефинитивно постоје, условно, два рода Y22059. Условно зато што је сама старост групе релативно мала, али је дефинитивно негде дошло до раздвајања. Питање је у ком тренутку се то догодило. Овакво стање нам говори да северно од Таре постоји један посебан род Y22059 (Y22063-), док јужно од Таре и у источној Херцеговини постоји онај општи Y22059 (Y22063+) хаплотип.


Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10259
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7182 послато: август 26, 2019, 07:18:46 поподне »
Пајић, Јовањдан, Буквик, Брчко, J2a-M92>S8230


Пајићи су, према предању, пореклом негде "из Старе Ерцеговине". Помиње се у предању и Грбаљ, што није далеко од матичне области J-S8230. Пајића је на попису БиХ из 1991., било 40 чланова у Буквику (39 у Буквику Горњем и један члан у Буквику Доњем).

Генетски гледано, Пајић има потпуно поклапање са претходно тестираним Пајићем из Буквика. Практично модални хаплотип, са изузетком на маркеру 576 (вредност 18). Исту мутацију, а самим тим и исти хаплотип, са њима дели и Самарџић из Кривошија.

На мрежи Селаковић

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1977
  • I2>Z17855>FT173833
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7183 послато: август 26, 2019, 07:21:28 поподне »
Чуквас, Ђурђевдан, Пијавице, Требиње      

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120>Z17855.

Знамо којој грани Динарика Чуквас припада јер смо раније имали резултат једног његовог презимењака на 23andme. Тада је Небојша написао:

Чуквас, Ђурђевдан, Пијавице, Требиње, I2-Y3120>Z17855

ЧУКВАС (п). у Пијавицама (Љубомир), Дужима (Требиње) и у Требињу. Поријеклом су из Пиве „од племена Маловића“. Помињу се два разлога њиховог досељавања у Пијавице. По једном одселили су из Пиве „што су убили свога агу“. По другом, Чукваси потичу од неког попа из Пиве који је кренуо у свијет да тражи посао, и „уставио се у Пијавицама“. У Пијавицама су имали своју земљу која им је „отишла за крвнину” када су убили неког Видачића. У Дужи је Чуквас дошао из Пијавица „као домазет Ћеловићу“. Презиме је добио по томе „што је био мален, а надимао се као квасац“. Славе Ђурђевдан.

Тестирани поседује необичан хаплотип. На први поглед помислих да је Мириловић (мада крсна слава томе не иде у прилог, премда је било изузетака) јер поседује карактеристичну вредност DYS448 = 21. Међутим, хаплотип се превише разликује од Мириловића – док они поседују DYS385 = 14-14, код Чукваса је та вредност 14-15. Слично је и са DYS533, DYS635 и YGATAH4.

За сада делује да би Чуквасу најближа могла бити два појединца из Крајине – Врањеш и Пашалић, такође Ђурђевштаци. Сва тројица се један од другог разликују на 5 од 23 упоредива маркера, с тим што је на неким местима разлика двострука.

Да ли између Чукваса, Врањеша и Пашалића заиста постоји веза, требало би утврдити дубљим тестирањем, као и њихов однос са Мириловићима. Није немогуће да су неки даљи „рођаци“. 

Ван мреже Ojler

  • Одбор за хералдику
  • Аскурђел
  • ******
  • Поруке: 3390
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7184 послато: август 26, 2019, 08:40:09 поподне »
Чуквас, Ђурђевдан, Пијавице, Требиње      

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120>Z17855.

Знамо којој грани Динарика Чуквас припада јер смо раније имали резултат једног његовог презимењака на 23andme. Тада је Небојша написао:

Тестирани поседује необичан хаплотип. На први поглед помислих да је Мириловић (мада крсна слава томе не иде у прилог, премда је било изузетака) јер поседује карактеристичну вредност DYS448 = 21. Међутим, хаплотип се превише разликује од Мириловића – док они поседују DYS385 = 14-14, код Чукваса је та вредност 14-15. Слично је и са DYS533, DYS635 и YGATAH4.

За сада делује да би Чуквасу најближа могла бити два појединца из Крајине – Врањеш и Пашалић, такође Ђурђевштаци. Сва тројица се један од другог разликују на 5 од 23 упоредива маркера, с тим што је на неким местима разлика двострука.

Да ли између Чукваса, Врањеша и Пашалића заиста постоји веза, требало би утврдити дубљим тестирањем, као и њихов однос са Мириловићима. Није немогуће да су неки даљи „рођаци“.

А можда Зеленовић?

Зеленовић, Ђурђевдан, Михољаче, Гацко, I2-Y3120>Z17855

Зеленовићи су пореклом из Дробњака, одакле им је предак доселио "због крви". Тестирани каже да у породици постоји прича о пореклу од Зелена Церовића из Дробњака (Тушина), али с обзиром да су Церовићи друга хаплогрупа, биће да предање није тачно. Такође, верују да су по мушкој линији у вези са Говедарицама с Михољача и Ашкрабићима из Херцеговине, али ни ту не постоји веза, будући да су први R1a-M458, а други I1-P109.

Могуће да су Зеленовићи пореклом од неке друге породице из Дробњака, нпр. Караџића који су такође I2-Z17855?


извор: 23andMe
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2251
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7185 послато: август 26, 2019, 11:38:18 поподне »
Зор је писао о томе, постоји један Бугарин из западне Бугарске који је A9739+ као и Шетоњци, па ми је логичније и са становишта миграција у последњих 200-300 година да је њима матица управо простор данашње источне Србије и/или западне Бугарске.

То је само његова претпоставка на основу вредности на одређеним маркерима, барем сам ја тако схватио.
« Последња измена: август 26, 2019, 11:40:03 поподне Иван Вукићевић »

На мрежи Селаковић

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1977
  • I2>Z17855>FT173833
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7186 послато: август 27, 2019, 12:16:06 пре подне »
А можда Зеленовић?

Са Зеленовићем се разликује на шест маркера, од упоредива 23. Од тога је један споромутирајући DYS448. Тако да, ко зна...

Ван мреже Equinox

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 307
  • I2-A1221
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7187 послато: август 27, 2019, 12:26:57 поподне »
Са Зеленовићем се разликује на шест маркера, од упоредива 23. Од тога је један споромутирајући DYS448. Тако да, ко зна...
Поручен је А16413 за Чукваса код Усека, за почетак. Надам се да ћемо ускоро имати и подгране неких, до сада некласификованих З17855 родова из Херцеговине. Ускоро очекујем исто и за Главане и Вучиће из Зијемаља.

На мрежи Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4669
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7188 послато: август 29, 2019, 11:42:11 поподне »
Ћирковић, Ћириловдан, Ћирковиће (Џепе), Лепосавић

Припада хаплогрупи I2-PH908. Једино се може издвојити као карактеристика вредност 15 на маркеру 19. Најближи на пројекту му је Раковић из Лешка, са којим има две разлике на упоредива 23 маркера. Раковићи су пореклом из Требића од Ковачевића Морачана. Њима је близак Милетић из Међухане, даљим пореклом из Требећа, вероватно од Вукадиновића Морачана. У овај род упада и Брајковић из Синаја код Истока, такође Морачани. Сви славе Аранђеловдан, док Брајковићи преслављају Ћириловдан. И све карактерише маркер 19=15.

За Ћирковиће се каже да су у Џепе (данас Ћирковиће, некада засеок Џепа) дошли након Велике Сеобе из области Врачева, што одговара и овој вези са Морачанима из Требића. Очито се овде ради о старом роду на северној страни Рогозне, који имају неке везе са Морачом, само је питање каква је то веза и колико је стара. За сада генетска веза са облашћу Мораче не постоји, што не значи да је неће бити у будућности. Било би добро када би неко од наведених родова радио нека даља тестирања.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2251
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7189 послато: август 30, 2019, 07:52:15 поподне »
Булатовић, Раћи, Подгорица, E-V13>Z1057

Најближе поклапање (3/23) има са Јовановићем из Дечана и једним тестираним из околине Пећи чији резултат није јаван. Тестирани припада грани Тодића, а од претходно тестираног Булатовића из истог села који припада грани Будинића-Бојановића се разликује на 4 маркера. Није искључено да су сва четворица исти род јер имају повишену вредност DYS570=22 (сем Јовановића који има вредност 21 на том маркеру). Али без додатних тестова је немогуће рећи било шта са сигурношћу.

За Тодиће се у литератури спомиње да су прибраћени Булатовићима што сам споменуо приликом објаве претходног резултата:

Будинићи иначе нису једина прибраћена грана Булатовића у Кучима. Према Јокановићу су још и Тодићи прибраћени:
Булатовићи — Тодићи у Раћима припојили су се Булатовићима. Броје само седам кољена. Тодићи су добили презиме по некој Тоди из Албаније, из околине Скадра. Она је дошла, како се у народу каже, трудна а доласком у Раће родила је сина Милоша. Они су узели за славу св. Луку.

Дакле, прави Булатовићи у Кучима су једино Оташевићи и Томашевићи и то под претпоставком да нису прибраћени Булатовићима још у Ровцима. Као што је познато, Булатовићи изворно припадају роду Никшића и грани I2-PH908>Y52621.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2251
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7190 послато: август 31, 2019, 11:26:46 поподне »
Ристић, Пантелијевдан, Рипањ, Вождовац, Београд, E-M35

Тестирани поседује врло необичан хаплотип, тако да међу до сада тестираним припадницима ове хаплогрупе на нашем пројекту нема чак ни даљих поклапања. Од специфичних вредности се издвајају DYS393=12 и DYS458=18.

Тестирани нема предање о даљем пореклу, међутим Ристићи нису забележени у Рипњу почетком прошлог века:
https://www.poreklo.rs/2013/11/16/poreklo-prezimena-selo-ripanj-vozdovac-beograd/

Препоручио бих следећи панел ради одређивања дубље гране:
https://www.yseq.net/product_info.php?cPath=27&products_id=51240

На мрежи Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4669
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7191 послато: септембар 05, 2019, 11:00:47 пре подне »
Николић, Никољдан, Бистрица, Петровац на Млави

Припада хаплогрупи I2-PH908. Један хаплотип веома близак модалу. Једино се може издвојити ређа вредност на маркеру 464=12-15-15-16. Овакву вредност имају још Драгичевић из околине Сења, Тешовић из околине Ариља и Вујовић из околине Лучана који припада роду Никшића. Могуће да је ово Николићева приватна мутација, па нам та информација не значи много. На упоредивих 35 маркера, јер Николић још увек нема CDY, најближи му је Стојић из Ћелија код Крушевца, са којим има три разлике. Од оних са којима има упоредивих 18 маркера, најближи су му многи који имају модални хаплотип, попут Никшића. Од оних који славе Никољдан, најближи му је Станковић из околине Врања, са којим има потпуно поклапање на упредивих 18 маркера. Свакако препоручујем даље тестирање.

Тестирани је навео порекло из Марковца. У литератури се спомињу неколико родова из Мораве. Могуће да су Николићи ови: "Јововци (30) поред река лево и десно из Аџибеговца у Морави – славе Св. Николу". Аџибеговац је Старо Село у непосредној близини Марковца. Мада ће Златан нешто више рећи надам се.

https://www.poreklo.rs/2018/12/06/poreklo-prezimena-bistrica-petrovac-na-mlavi/
« Последња измена: септембар 05, 2019, 11:02:20 пре подне Милош »

Ван мреже Златан

  • Уредник СДНКП
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 542
  • Y: E-V13>А18833>А9739
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7192 послато: септембар 05, 2019, 03:14:23 поподне »

Тестирани је навео порекло из Марковца. У литератури се спомињу неколико родова из Мораве. Могуће да су Николићи ови: "Јововци (30) поред река лево и десно из Аџибеговца у Морави – славе Св. Николу". Аџибеговац је Старо Село у непосредној близини Марковца. Мада ће Златан нешто више рећи надам се.

https://www.poreklo.rs/2018/12/06/poreklo-prezimena-bistrica-petrovac-na-mlavi/

Хвала Милоше.

С обзиром да тестирани има предање да је извесни Илија убио Турчина у околини Марковца (где је раније живео) и побегао у Бистрицу сам 1828. године, тешко их је повезати са "Јововцима", који овде имају чак 40 кућа.

Знамо како се гледа на теорију "убио Турчина", међутим, овде је занимљиво да тестирани каже да је тај Илија живео одвојен од остатка села, јер се крио од Турака. То му није помогло, јер су га Турци нашли и убили пар година касније.

Што се Рајкача тиче, тестирани зна ту фамилију. У Бистрици се и данас тако зову. Тако да ни Рајкаче не припадају њему. Бар за сада делује као да преци Николића нису забележени у истраживању.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2251
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7193 послато: септембар 05, 2019, 05:58:17 поподне »
Витић, Никољдан, Пећ, E-V13>Z5018

Најближе поклапање (1/23) има са једним тестираним из околине Витине чији резултат није јаван. Судећи по другим необјављеним резултатима, обојица су род са неколико тестираних из Штрпца. Витић има вредност DYS576=16 по којој се разликује од тестираног из околине Витине, али и од тестираних из Штрпца који сви имају вредност 17 на том маркеру. Специфична вредност коју сви деле је DYS438=11.

Витићи сматрају да су староседеоци у Пећи.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2251
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7194 послато: септембар 05, 2019, 06:34:44 поподне »
Булатовић, Лучиндан, Раћи, Подгорица, E-V13>Z1057

Тестирани припада ужој грани Оташевића. Недавно смо добили и резултате двојице Булатовића из истог места који припадају гранама Будинића-Бојановића и Тодића. Оташевић се од Будинића-Бојановића разликује на 2 маркера, а од Тодића на 4 маркера. Оташевићи и Будинићи-Бојановићи су сасвим извесно исти род, док постоји солидна могућност да су им сродни и Тодићи. Једина преостала ужа грана Булатовића у Кучима чији резултат још увек нисмо добили су Томашевићи који су најближи Оташевићима због чега је за очекивати да припадају истом роду.

С обзиром да међу Булатовићима у Кучима нема припадника рода Никшића, до прибраћивања је готово извесно дошло у Ровцима одакле су се Булатовићи у Куче доселили етапно. Најпре су дошли Будинићи-Бојановићи у Загреду, а након њих су се заједно доселили Оташевићи и Томашевићи (могуће и Тодићи за које постоји и предање да су прибраћени) у Раћи, да би део Будинића-Бојановића касније прешао у Раћи. Сада је јасно да новија миграција није случајност и да су новији досељеници дошли код својих рођака.

Овим резултатом смо утврдили и хаплогрупу Момира Булатовића, бившег председника Црне Горе и председника владе СР Југославије, који је такође од Оташевића.


Ван мреже Equinox

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 307
  • I2-A1221
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7195 послато: септембар 07, 2019, 12:23:04 пре подне »
Чуквас, Ђурђевдан, Пијавице, Требиње      

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120>Z17855.

Знамо којој грани Динарика Чуквас припада јер смо раније имали резултат једног његовог презимењака на 23andme. Тада је Небојша написао:

Тестирани поседује необичан хаплотип. На први поглед помислих да је Мириловић (мада крсна слава томе не иде у прилог, премда је било изузетака) јер поседује карактеристичну вредност DYS448 = 21. Међутим, хаплотип се превише разликује од Мириловића – док они поседују DYS385 = 14-14, код Чукваса је та вредност 14-15. Слично је и са DYS533, DYS635 и YGATAH4.

За сада делује да би Чуквасу најближа могла бити два појединца из Крајине – Врањеш и Пашалић, такође Ђурђевштаци. Сва тројица се један од другог разликују на 5 од 23 упоредива маркера, с тим што је на неким местима разлика двострука.

Да ли између Чукваса, Врањеша и Пашалића заиста постоји веза, требало би утврдити дубљим тестирањем, као и њихов однос са Мириловићима. Није немогуће да су неки даљи „рођаци“.

Управо је стигао резултат Чуквас од Усека - потврђено је да припада I2>CTS10228>Y3120>Z17855>А16413

Ван мреже Aleksandar R21

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 57
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7196 послато: септембар 07, 2019, 07:59:35 поподне »
Kada će rezultati za Jablane-Gorevuke i neki opis, pre deset dana se testirao čovek i dobio R1a?

Rekli ste mi 29.08 da će biti sutradan verovatno.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1767
  • Z3660>Y34637-
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7197 послато: септембар 09, 2019, 09:33:39 поподне »
Јаблан, Св. Агатон, Добрско Село, Цетиње

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Иако поседује хаплотип близак модалу нема претерано блиских поклапања. Једина специфичнија вредност је DYS385=11-13. Није близак са Петровићем из истог села, иако припадају истој хаплогрупи и славе исту славу. Петровић скоро сигурно припада грани Z280, и од Јаблана се разликује на чак 10 маркера. Јаблани по предању припадају роду Горевука:

"Од Валца Горевука потичу данашњи добрљански родови: Јаблани (Добрско Село) и њихов огранак Моштроколи[7] у Жупи, Сјеклоће (Добрско Село) и њихов огранак Раслапчевићи[8] у Жупи[9].

На Цетињу живе Ђикановићи, Вукосавовићи и Крцетићи, који су, према Ердељановићу, огранци Горевука. Сјеклоћа има исељених у Црмници (Лимљани).

Сви добрски Горевуци славе Светог Агатона[10] (22. августа / 4. септембра), док је ранија слава овог братства била Света Петка."

https://www.poreklo.rs/2016/02/16/bratstva-plemena-dobrsko-selo/

На мрежи Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1534
  • G2a-BY195513
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7198 послато: септембар 10, 2019, 05:44:52 поподне »
Јањош, Васиљевдан, Потком, Берковићи

Припада хаплогрупи G2a-L497>Y128028. Тестиран је на 16 маркера у Словенији, али се и на том броју маркера могу увидети неке нетипичне вредности, попут DYS439=11 (дели је са тестираним из Аранђелова код Требиња), DYS458=17 (једини је херцеговачки припадник ове хаплогрупе који има ову вредност) и DYS448=20 (једини српски Y128028 са овом вредношћу). Сви изузев њега и Вулетића из Лимљана у Црмници (вредност 19) на овом маркеру имају вредност 21.

Петар Шобајић у свом раду о Дабарском пољу говорећи о Поткому наводи за Јањоше да их неки сматрају староседеоцима и да је могуће да су род са Васиљевштацима Терзићима из истог села јер се не узимају. Пре тога, у табели родова из Дабарског поља наводи да су Јањоши досељени од Гацка у 16. веку. Терзићи за себе казују да су се доселили пре око 350 година од ''испод Голије'', дакле у другој половинни 16. века (Шобајићев рад је објављен 1958). Рођакају се са Терзићима из Колешка код Невесиња који славе Ђурђевдан.
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже Грк

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 879
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7199 послато: септембар 10, 2019, 07:18:56 поподне »
На ФТДНА има један Јањош,али из Србије. Вјероватно презиме Јањош постоји и тамо са другим поријеклом.