Аутор Тема: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту  (Прочитано 1241918 пута)

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Помоћник уредника
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1821
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7200 послато: август 31, 2019, 11:26:46 поподне »
Ристић, Пантелијевдан, Рипањ, Вождовац, Београд, E-M35

Тестирани поседује врло необичан хаплотип, тако да међу до сада тестираним припадницима ове хаплогрупе на нашем пројекту нема чак ни даљих поклапања. Од специфичних вредности се издвајају DYS393=12 и DYS458=18.

Тестирани нема предање о даљем пореклу, међутим Ристићи нису забележени у Рипњу почетком прошлог века:
https://www.poreklo.rs/2013/11/16/poreklo-prezimena-selo-ripanj-vozdovac-beograd/

Препоручио бих следећи панел ради одређивања дубље гране:
https://www.yseq.net/product_info.php?cPath=27&products_id=51240

На мрежи Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3913
  • I2-PH908>FT14506>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7201 послато: септембар 05, 2019, 11:00:47 пре подне »
Николић, Никољдан, Бистрица, Петровац на Млави

Припада хаплогрупи I2-PH908. Један хаплотип веома близак модалу. Једино се може издвојити ређа вредност на маркеру 464=12-15-15-16. Овакву вредност имају још Драгичевић из околине Сења, Тешовић из околине Ариља и Вујовић из околине Лучана који припада роду Никшића. Могуће да је ово Николићева приватна мутација, па нам та информација не значи много. На упоредивих 35 маркера, јер Николић још увек нема CDY, најближи му је Стојић из Ћелија код Крушевца, са којим има три разлике. Од оних са којима има упоредивих 18 маркера, најближи су му многи који имају модални хаплотип, попут Никшића. Од оних који славе Никољдан, најближи му је Станковић из околине Врања, са којим има потпуно поклапање на упредивих 18 маркера. Свакако препоручујем даље тестирање.

Тестирани је навео порекло из Марковца. У литератури се спомињу неколико родова из Мораве. Могуће да су Николићи ови: "Јововци (30) поред река лево и десно из Аџибеговца у Морави – славе Св. Николу". Аџибеговац је Старо Село у непосредној близини Марковца. Мада ће Златан нешто више рећи надам се.

https://www.poreklo.rs/2018/12/06/poreklo-prezimena-bistrica-petrovac-na-mlavi/
« Последња измена: септембар 05, 2019, 11:02:20 пре подне Милош »

Ван мреже Златан

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 315
  • Y: E-V13>А18833>А9739
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7202 послато: септембар 05, 2019, 03:14:23 поподне »

Тестирани је навео порекло из Марковца. У литератури се спомињу неколико родова из Мораве. Могуће да су Николићи ови: "Јововци (30) поред река лево и десно из Аџибеговца у Морави – славе Св. Николу". Аџибеговац је Старо Село у непосредној близини Марковца. Мада ће Златан нешто више рећи надам се.

https://www.poreklo.rs/2018/12/06/poreklo-prezimena-bistrica-petrovac-na-mlavi/

Хвала Милоше.

С обзиром да тестирани има предање да је извесни Илија убио Турчина у околини Марковца (где је раније живео) и побегао у Бистрицу сам 1828. године, тешко их је повезати са "Јововцима", који овде имају чак 40 кућа.

Знамо како се гледа на теорију "убио Турчина", међутим, овде је занимљиво да тестирани каже да је тај Илија живео одвојен од остатка села, јер се крио од Турака. То му није помогло, јер су га Турци нашли и убили пар година касније.

Што се Рајкача тиче, тестирани зна ту фамилију. У Бистрици се и данас тако зову. Тако да ни Рајкаче не припадају њему. Бар за сада делује као да преци Николића нису забележени у истраживању.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Помоћник уредника
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1821
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7203 послато: септембар 05, 2019, 05:58:17 поподне »
Витић, Никољдан, Пећ, E-V13>Z5018

Најближе поклапање (1/23) има са једним тестираним из околине Витине чији резултат није јаван. Судећи по другим необјављеним резултатима, обојица су род са неколико тестираних из Штрпца. Витић има вредност DYS576=16 по којој се разликује од тестираног из околине Витине, али и од тестираних из Штрпца који сви имају вредност 17 на том маркеру. Специфична вредност коју сви деле је DYS438=11.

Витићи сматрају да су староседеоци у Пећи.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Помоћник уредника
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1821
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7204 послато: септембар 05, 2019, 06:34:44 поподне »
Булатовић, Лучиндан, Раћи, Подгорица, E-V13>Z1057

Тестирани припада ужој грани Оташевића. Недавно смо добили и резултате двојице Булатовића из истог места који припадају гранама Будинића-Бојановића и Тодића. Оташевић се од Будинића-Бојановића разликује на 2 маркера, а од Тодића на 4 маркера. Оташевићи и Будинићи-Бојановићи су сасвим извесно исти род, док постоји солидна могућност да су им сродни и Тодићи. Једина преостала ужа грана Булатовића у Кучима чији резултат још увек нисмо добили су Томашевићи који су најближи Оташевићима због чега је за очекивати да припадају истом роду.

С обзиром да међу Булатовићима у Кучима нема припадника рода Никшића, до прибраћивања је готово извесно дошло у Ровцима одакле су се Булатовићи у Куче доселили етапно. Најпре су дошли Будинићи-Бојановићи у Загреду, а након њих су се заједно доселили Оташевићи и Томашевићи (могуће и Тодићи за које постоји и предање да су прибраћени) у Раћи, да би део Будинића-Бојановића касније прешао у Раћи. Сада је јасно да новија миграција није случајност и да су новији досељеници дошли код својих рођака.

Овим резултатом смо утврдили и хаплогрупу Момира Булатовића, бившег председника Црне Горе и председника владе СР Југославије, који је такође од Оташевића.


Ван мреже Equinox

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 302
  • I2-A1221
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7205 послато: септембар 07, 2019, 12:23:04 пре подне »
Чуквас, Ђурђевдан, Пијавице, Требиње      

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120>Z17855.

Знамо којој грани Динарика Чуквас припада јер смо раније имали резултат једног његовог презимењака на 23andme. Тада је Небојша написао:

Тестирани поседује необичан хаплотип. На први поглед помислих да је Мириловић (мада крсна слава томе не иде у прилог, премда је било изузетака) јер поседује карактеристичну вредност DYS448 = 21. Међутим, хаплотип се превише разликује од Мириловића – док они поседују DYS385 = 14-14, код Чукваса је та вредност 14-15. Слично је и са DYS533, DYS635 и YGATAH4.

За сада делује да би Чуквасу најближа могла бити два појединца из Крајине – Врањеш и Пашалић, такође Ђурђевштаци. Сва тројица се један од другог разликују на 5 од 23 упоредива маркера, с тим што је на неким местима разлика двострука.

Да ли између Чукваса, Врањеша и Пашалића заиста постоји веза, требало би утврдити дубљим тестирањем, као и њихов однос са Мириловићима. Није немогуће да су неки даљи „рођаци“.

Управо је стигао резултат Чуквас од Усека - потврђено је да припада I2>CTS10228>Y3120>Z17855>А16413

Ван мреже Aleksandar R21

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 52
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7206 послато: септембар 07, 2019, 07:59:35 поподне »
Kada će rezultati za Jablane-Gorevuke i neki opis, pre deset dana se testirao čovek i dobio R1a?

Rekli ste mi 29.08 da će biti sutradan verovatno.

На мрежи Црна Гуја

  • Уредник
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1618
  • Z3660>Y34637
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7207 послато: септембар 09, 2019, 09:33:39 поподне »
Јаблан, Св. Агатон, Добрско Село, Цетиње

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Иако поседује хаплотип близак модалу нема претерано блиских поклапања. Једина специфичнија вредност је DYS385=11-13. Није близак са Петровићем из истог села, иако припадају истој хаплогрупи и славе исту славу. Петровић скоро сигурно припада грани Z280, и од Јаблана се разликује на чак 10 маркера. Јаблани по предању припадају роду Горевука:

"Од Валца Горевука потичу данашњи добрљански родови: Јаблани (Добрско Село) и њихов огранак Моштроколи[7] у Жупи, Сјеклоће (Добрско Село) и њихов огранак Раслапчевићи[8] у Жупи[9].

На Цетињу живе Ђикановићи, Вукосавовићи и Крцетићи, који су, према Ердељановићу, огранци Горевука. Сјеклоћа има исељених у Црмници (Лимљани).

Сви добрски Горевуци славе Светог Агатона[10] (22. августа / 4. септембра), док је ранија слава овог братства била Света Петка."

https://www.poreklo.rs/2016/02/16/bratstva-plemena-dobrsko-selo/

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1253
  • G2a-L42>YSC33
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7208 послато: септембар 10, 2019, 05:44:52 поподне »
Јањош, Васиљевдан, Потком, Берковићи

Припада хаплогрупи G2a-L497>Y128028. Тестиран је на 16 маркера у Словенији, али се и на том броју маркера могу увидети неке нетипичне вредности, попут DYS439=11 (дели је са тестираним из Аранђелова код Требиња), DYS458=17 (једини је херцеговачки припадник ове хаплогрупе који има ову вредност) и DYS448=20 (једини српски Y128028 са овом вредношћу). Сви изузев њега и Вулетића из Лимљана у Црмници (вредност 19) на овом маркеру имају вредност 21.

Петар Шобајић у свом раду о Дабарском пољу говорећи о Поткому наводи за Јањоше да их неки сматрају староседеоцима и да је могуће да су род са Васиљевштацима Терзићима из истог села јер се не узимају. Пре тога, у табели родова из Дабарског поља наводи да су Јањоши досељени од Гацка у 16. веку. Терзићи за себе казују да су се доселили пре око 350 година од ''испод Голије'', дакле у другој половинни 16. века (Шобајићев рад је објављен 1958). Рођакају се са Терзићима из Колешка код Невесиња који славе Ђурђевдан.
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже Грк

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 753
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7209 послато: септембар 10, 2019, 07:18:56 поподне »
На ФТДНА има један Јањош,али из Србије. Вјероватно презиме Јањош постоји и тамо са другим поријеклом.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Помоћник уредника
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1821
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7210 послато: септембар 10, 2019, 08:01:06 поподне »
Отворена је нова тема Горевуци R1a-M458>L1029 где су премештене поруке које се тичу тестираног Јаблана:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=4679.0

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Помоћник уредника
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1821
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7211 послато: септембар 11, 2019, 07:25:50 поподне »
Поповић, Аранђеловдан, Опарић, Рековац, E-V13>Z5018>S2979>FGC11450

Најближе поклапање (1/23) има са Соколовићем из Катиновца код Топуска. Не поседује ниједну специфичну вредност по којој би се издвајао од осталих припадника ове гране.

У литератури се за Поповиће наводи следеће:
Поповићи (9),  досељеници са Копаоника,  славе Аранђеловдан,  а преслављују недељу што пада пред исти Аранђеловдан.
https://www.poreklo.rs/2012/11/25/poreklo-prezimena-selo-opari%C4%87-rekovac/

Према предању тестираног потичу из околине Скадра одакле су најпре дошли у Колашин, одакле долазе у Топлицу, и коначно у Опарић.

Ван мреже Equinox

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 302
  • I2-A1221
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7212 послато: септембар 11, 2019, 11:06:16 поподне »
Управо је стигао резултат Чуквас од Усека - потврђено је да припада I2>CTS10228>Y3120>Z17855>А16413
Чуквас је негативан на BY153008 што оставља само све могућности, да је или А20030 или нека трећа, до сада неоткривена подграна А16413.

На мрежи Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3913
  • I2-PH908>FT14506>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7213 послато: септембар 16, 2019, 11:25:46 пре подне »
Савић, Алимпијевдан, Багрдан, Јагодина

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има карактеристичну вредност 13-15 на 385, али и 439=12, 458=16, 576=17, 481=28, 635=22. Нема ближих поклапања на пројекту. Најближи му је Довезенски из Куманова, са којим има 5 разлике на упоредива 23 маркера. Нешто удаљенији су му појединци из косовског Поморавља, југа Србије, али и Колубаре и Херцеговине. Како је Багрдан претежно насељен том јужно-моравском и косовском струјом, можда резултат то и потврђује.

За Савиће нисам нашао ништа у литератури, а и сам тестрани је навео непознато порекло. Једине које сам нашао у литератури да славе Алимпијевдан у Багрдану и то као малу славу, су Врцићи. Не знам да ли имају Савићи везе са њима.
« Последња измена: септембар 16, 2019, 11:36:12 пре подне Број 1 »

Ван мреже Лепеничанин

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 847
  • R1b
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7214 послато: септембар 16, 2019, 05:31:03 поподне »
Денић, Јовањдан, Сијаринска Бања, Медвеђа

Припада хаплогрупи R1b, њеној "германској" грани U106.

Хаплотип карактеришу вредности 10 на дис 391 и 15 на дис 456. Управо на дис 456 се на упоредивих 17 маркера Денић једино и разликује од резултата једног тестираног на истраживању САНУ из околине Сврљига, а који слави исту славу св Јована.

Денићи су према породичном предању после 1878. прешли у Горњу Јабланицу из околине Косовске Каменице. Тамо заиста постоји велики род Ковачева из Бушинца, са истом славом. Такође, тај породични надимак, уз географску близину Новог Брда, додатно оснажује за сада највероватнију хипотезу да Денићи потичу од средњевековних рудара Саса.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9153
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7215 послато: септембар 18, 2019, 11:54:00 пре подне »
Божовић, Св. Лука, Милочани, Никшић, хаплогрупа J2b-M205>Y22066

Тестирани поседује модални M205 хаплотип. Има поклапање са Ројевићем из Озринића крај Никшића, који му је и географски најближи. Близу стоје и Годијељи из Дробњака, као и Станисављевић из Чортановаца, који слави исту славу.

У књизи "Дреница - Друга српска Света Гора" (аутор је Татомир Вукановић), у Србици се међу колонистима помиње и 1 кућа Божовића поријеклом из Милочана код Никшића. Каже се да су старином Пипери, да славе Лучиндан и да су прислуживали Часне вериге. Наводи се и да су прије доласка у Милочане славили Митровдан и да су Лучиндан почели славити из економских разлога (пошто у Милочанима нико није славио Митровдан па су им "гости досађивали").

Алтернативно презиме ових Божовића, исељених из Мораче у Горњу Јабланицу (Гајтан), гласи Дрпић.

(Ониомастика села Гајтана у Горњој Јабланици, 1983)

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Помоћник уредника
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1821
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7216 послато: септембар 24, 2019, 04:52:36 поподне »
Недић, Ђурђевдан, Горња Слатина, Шамац, E-V13>Z1057

Нема ближих поклапања на пројекту. Поседује следеће специфичне вредности: YGATAH4=12, DYS456=18, DYS389i=14. Комбинацију ове три вредности нема ниједан други припадник ове гране на пројекту.

Недићи и Тошићи из Горње Слатине према предању потичу од браће Неде и Тоше Ковачевић који су се доселили са Вучјака. На надгробном споменику родоначелника Недића је забележено да је умро 1833. године.

На мрежи Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3913
  • I2-PH908>FT14506>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7217 послато: септембар 29, 2019, 06:14:50 поподне »
Вученовић, Ђурђевдан, Батосек, Мађарска

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних маркера се могу издвојити: 391=10, 439=14, 458=16, 456=16, 635=22. Најближи на пројекту му је Озимковић (Аврамијевдан) из Малешића у средњој Босни. Разликују се на једном маркеру од упоредива 23 и то на 481, где је разлика двострука. Такође му је близак и један Херцеговац (Никољдан) из околине Берковића. Са њим има две разлике на упоредива 23 маркера. Како је резултат Озимковића на Yfull-у, рекао бих да нема сумње да и Вученовић припада грани I2-PH908>Z16983>A493 (Y4789).

https://www.yfull.com/tree/I-Y4789/

Вученовићи се први пут помињу у Батосеку 1727. године. Исто презииме у том периоду још је забележено у Ерчи, недалеко од Будимпеште, али питање је да ли су једни и други у вези, иако је било повратних сеоба на том правцу. Тридесетих година прошлог века оптирали су у Кнежеве Винограде у Јужној Барањи.

Овај резултат би могао лепо да "исцрта" миграциону руту Вученовићевих предака, од Херцеговине, преко средње Босне до Барње.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Помоћник уредника
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1821
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7218 послато: септембар 29, 2019, 10:38:23 поподне »
Коматиновић, Митровдан, Прекашница, Прокупље, E-V13>Z5018>Z16661>BY165837

Припада роду Куча и има модални хаплотип за овај род.

Вујадин Рудић наводи следеће у књизи Становништво Топлице:
Прекашница је насељена становништвом чије је даље порекло везано за Црну Гору. Комадине су 1878. године досељене у Прекашницу из околине Сјенице, а у Сјеницу су дошли из Васојевића. Од Комадина су, према причању Драгана Огњановића, Коматинићи, Огњановићи и Вуковићи.

Споменути аутор је очигледно погрешно забележио Коматинићи уместо Коматиновићи. Комадина има у селу Живалиће које припада насељу Вучиниће код Новог Пазара, као и у још пар села у Топлици, док Коматина има у Васојевићима. И једни и други су према предању од Дабића из Куча који су грана Мрњавчића, а најближи су им Рајковићи (раније Рањковићи) из села Убли.

Овим резултатом је потврђено предање о пореклу Коматина. С друге стране, може се констатовати да је оборено предање Коматовића из долине Ибра (славе Ђурђиц) о пореклу од Коматина јер припадају грани I2-PH908.

На мрежи Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3913
  • I2-PH908>FT14506>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7219 послато: септембар 29, 2019, 11:17:30 поподне »
Коматиновић, Митровдан, Прекашница, Прокупље, E-V13>Z5018>Z16661>BY165837

Припада роду Куча и има модални хаплотип за овај род.

Овим резултатом је потврђено предање о пореклу Коматина. С друге стране, може се констатовати да је оборено предање Коматовића из долине Ибра (славе Ђурђиц) о пореклу од Коматина јер припадају грани I2-PH908.

Вероатно је да су Коматовићи због сличног назива рода, преузели предање о Кучима. Кучи су били више него популарни, па су представљали својеврсну заштиту  пред новопридошлим Малисорима и Брђанима. Иако им је преслава, а и појединима главна слава, Пантелијевдан, која их може посредно везати за област Куча, некако сам све више убеђен да се ради о неком стариничком роду на простору И. Колашина и Штавице.