Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[Equinox]

Куштера, католик, острво Пашман, Биоград на Мору

У Abecednom popisu pripadnika mletačkih postrojbi 1703-1797 се наводе двојица Куштера (Јуре (син Томе) и Мијо (син Дујама)) као војници у пуковима под командом Антуна Кумбата и Јураја Јелића.

Двојица Куштера који су наведени у попису припадника млетачких постројби су заправо са Угљана (из Сутомишћице и Прека). Л. Марчић је у првој половини 20. века забележио исте у Преку и Угљану без неких напомена о пореклу и периоду досељавања.

Од угљанских Куштера је тестиран један припадник прве генерације исељеника у САД преко 23andme који је I2-Z17855. Резултат смо добили захваљујући Небојши.

Резултат тестираног Куштера са Пашмана указује да су упркос географској близини и истом презимену, Куштере са Угљана и Пашмана два различита и неповезана генетска рода која се по први пут у историјским изворима јављају у различитим временским периодима.

Угљанске Куштера (I2-Z17855) се јављају знатно раније, у периоду који коинцидира са једном од миграција становништва из Равних Котара и далматинског залеђа на острва, које би такође временски коинцидира са миграцијама становништва из Северне Далмације ка Лици, у којој су се померили преци Лабуса и Љуштина (такође I2-Z17855).

На жалост, хаплотип Куштере са Угљана нам није доступан како бисмо могли да потврдимо вези са ова два тестирана рода у Лици, који припадају I2-Z17855.

[Oravac]

Тестирани Ћетковић нема ближа поклапања у Црној Гори. Од Драгутиновића из Ћеклића се рецимо разликује на чак 8 маркера.

Dobar dan,ja sam od Cetkovica iz Orahovca. Cetkovici iz Grblja su iz Gornjeg Orahovca presli sredinom 18. veka i tamo uzeli novu slavu Zacece Sv. Jovana. Sto se nas tice uvek se govorilo da smo se sa Golije spustili(Caradje), Cuce i Orlovici se nisu pominjali, mada smo verovatno neko vreme proveli u Cucama, pre nego smo konacno dosli u Prosja(Gornj Orahovac), sto je inacne granicni predeo sa Cucama. Pozdrav

[Иван Вукићевић]

Dobar dan,ja sam od Cetkovica iz Orahovca. Cetkovici iz Grblja su iz Gornjeg Orahovca presli sredinom 18. veka i tamo uzeli novu slavu Zacece Sv. Jovana. Sto se nas tice uvek se govorilo da smo se sa Golije spustili(Caradje), Cuce i Orlovici se nisu pominjali, mada smo verovatno neko vreme proveli u Cucama, pre nego smo konacno dosli u Prosja(Gornj Orahovac), sto je inacne granicni predeo sa Cucama. Pozdrav

Ердељановић је за Ћетковиће заблежио да потичу од Орловића и да су се са осталим братствима из Вељих Цуца најпре доселили у Ржани До, а одатле убрзо прешли у Ораховац.

[Иван Вукићевић]

Милисављевић, Никољдан, Шетоње, Петровац на Млави, E-V13>Z5017>Z19851

Припада роду Катуњана и Риђана. На 22 маркера има потпуно поклапање са Стојановићем из истог места. У лабораторији нису успели да добију вредност за маркер DYS437 услед лошег квалитета достсављеног узорка, али за очекивати је да има вредност 14, као и готово сви припадници овог рода.

Ово је четврто братство из Шетоња за које је утврђено да припада овом роду иако немају предања о заједничком пореклу. Сви славе Никољдан.

[Небојша]

Перовић, Никољдан, Ђураковац, Исток, J2a-M67

Невген даје највеће шансе за подграну J-Z7671, мада Перовић нема ближих поклапања код нас у пројекту и у анонимним базама. Рекао бих да је слично и на FTDNA (https://www.yfull.com/tree/J-Z7671/). Најбоље да буде сврстан као J2a-M67, за сада. О пореклу самих Перовића нисам нашао више у литератури. Генерално о становништву Ђураковца нема пуно података, па ако неко има ближе информације, нека напише.

[Небојша]

Будући да ми је Ђујић аутосомални рођак у рубрици "Ancestral Surnames" оставио је, између осталог, ово: Djujić (Knin (Yugoslavia)).
Хаплогрупа је R-M198.

Добих информацију са R1a пројекта да Ђујић припада R1a-M458>L1029

[НиколаВук]

Перовић, Никољдан, Ђураковац, Исток, J2a-M67

Невген даје највеће шансе за подграну J-Z7671, мада Перовић нема ближих поклапања код нас у пројекту и у анонимним базама. Рекао бих да је слично и на FTDNA (https://www.yfull.com/tree/J-Z7671/). Најбоље да буде сврстан као J2a-M67, за сада. О пореклу самих Перовића нисам нашао више у литератури. Генерално о становништву Ђураковца нема пуно података, па ако неко има ближе информације, нека напише.

Из Ономатолошких прилога бр. 2 (Светозар Стијовић: "Ономастика средишњег дела Метохијског (Пећког) Подгора"), у оквиру села Ђураковца (стр. 115):

"Перовић, девет кућа. Чувају предање да су пре триста година прешли из Куча у Ибарски Колашин, а оданде касније y Клину код Косовске Митровице. Из Клине су прешли у Берково (село неколико километара југоисточно од Ђураковца), из Беркова у Томанце, а из Томанца крајем 19. века у Ђураковац. Слава Свети Никола ; мала слава Свети Никола летњи. Информатор Величко Перовић, 78 год."

Још један стариначки род из Метохије са предањем да потичу од Куча, а припада потпуно другачијој хаплогрупи од рода Куча или уопште од било ког рода са простора Црне Горе. Мислим да је то предање о Кучима "накалемљено" и да је, судећи и по хаплогрупи, у питању стари метохијски род који се "сељакао" по подгорским, прекорупским и дреничким селима док се напослетку није скрасио у Ђураковцу.

[ДушанВучко]

Може ли се објаснити овај  феномен о предању "од Куча"? Када је то могло да се "накалеми" , поготово ако су и старинци у Метохији прихватали то? Било би занимљиво да се упореди однос између правих Куча и оних са предањем, али је у неком моменту то било прихватљиво чим су и старинци из Метохије имали такво предање

[Иван Вукићевић]

Може ли се објаснити овај  феномен о предању "од Куча"? Када је то могло да се "накалеми" , поготово ако су и старинци у Метохији прихватали то? Било би занимљиво да се упореди однос између правих Куча и оних са предањем, али је у неком моменту то било прихватљиво чим су и старинци из Метохије имали такво предање

Мислим да се пре свега ради о одбрамбеном механизму. Сви досељени Албанци су припадали разгранатим племенима, а позивањем на Куче, српски староседеоци су вероватно желели да предупреде могуће нападе због страха од крвне освете. Али чисто сумљам да је та прича пролазила код Албанаца ако није било других братстава из Куча у ближем окружењу.

[Златан]

Милисављевић, Никољдан, Шетоње, Петровац на Млави, E-V13>Z5017>Z19851

Припада роду Катуњана и Риђана. На 22 маркера има потпуно поклапање са Стојановићем из истог места. У лабораторији нису успели да добију вредност за маркер DYS437 услед лошег квалитета достсављеног узорка, али за очекивати је да има вредност 14, као и готово сви припадници овог рода.

Ово је четврто братство из Шетоња за које је утврђено да припада овом роду иако немају предања о заједничком пореклу. Сви славе Никољдан.

Ово је као из "ведра неба". Неочекивани резултат за нас из Шетоња који смо се тестирали. Милисављевић је генерално у сродству са потпуно другим људима, на нивоу неких 5-6 генерација уназад у поређењу са сваким од нас тројице тестираних. Ово уноси додатну забуну ако се осврнемо на рад Љ. Јовановића за наше место.

Имамо:
- Стевића (Цолића) из Н. Крајине.
- Стојановића (Мишића) из Старе Србије.
- Станисављевића и Милисављевића који припадају истом средњевековном роду, а немају никакво предање да су од Мишића. Такође, куће Мишића су генерално збијене на једног локацији у селу, а ова двојица нису уопште у непосредној њиховој близини. То уноси, бар за сада, додатну забуну ком роду они припадају из рада Љ. Јовановића.

[Mihajlo]

Једна одлична вест : коначно смо добили јуче резултат Big Y Драгићевића : он је BY38894+ и Y32147-
Следи анализа на YFULL-y 

Драгићевић, Аранђеловдан, Ђурковићи, Подгорица, R1b-L23>BY611>Z2705>Y32147

Припада роду Лутоваца и Мурића. Ово је први тестирани Лутовац за кога имамо резултат на 111 маркера. Од Вујовића из Трнова (племе Дупило) се разликује на свега 4 од 66 маркера, тако да је овим резултатом је потврђена претпоставка да Вујовићи потичу од Лутоваца. Као што је већ спомињано раније, Вујовићи су се према предању у Љуботињ доселили из Вучитрна преко Братоножића у чијем саставу је Лутово, а такође славе Аранђеловдан, као и Лутовци. Драгићевић се од Аговића из Бихора разликује на 15 од 111 маркера. Како Аговићи готово извесно потичу од Мурића из Климената, ускоро би требало да добијемо прву процену временске удаљености између Лутоваца и Мурића.

Драгићевићи потичу од дела Ђурковића који су се из Лутова доселили у Ријеку Пиперску, да би се одатле раширили на Завалу и Потпеће, два села у саставу данашњег насеља Ђурковићи у Пиперима. Драгићевићи су потомци Драгићевог сина Радула чији су пасови Ђурко-Никач-Радуле-Драгић-Радуле. Од другог Драгићевог сина Ђуке потичу Ђукићи.

[Милош]

Милић, Лазаревдан, Жегар, Обровац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Један хаплотип близак модалу. Најближи на пројекту му је Комазец из Каштела Жегарског у Далмацији, са којим има 1 разлику на упоредивих 23 маркера. А потпуно поклапање на 17 упоредивих маркера има са једним необјављеним резултатом из Жегра. Такође му је са истом славом близак и Ступар из Грдановца у Крајини, који би требало да су даљим пореклом из Ивошеваца у северној Далмацији. Самим тим близак му је и Карић из Гориње у Крајини, као и двојица Лазаревштака са Кордуна: Мацут и још један необјављен, као и други родови у Жегару и околини: Кубат, Љубичић и већ споменути Комазец. Близак му је и Јошић из Баљака код Ружића. Матица свих ових родова би требало да је у Херцеговини, можда околна Билеће.

[Иван Вукићевић]

Једна одлична вест : коначно смо добили јуче резултат Big Y Драгићевића : он је BY38894+ и Y32147-

Дакле, Лутовци су ипак Y32147- упркос томе што на 23 маркера не постоји ни једна вредност коју имају Аговићи који су Y32147+, а да се не јавља код Лутоваца. Једини маркер од 23 стандардних на коме се модални хаплотип Лутоваца разликује од Аговића је DYS458 на коме Лутовци имају вредност 15, а Аговићи 16. Вредност 16 на том маркеру има и Кркељић из Лутова, али то је очигледно изузетак.

Заиста неочекиван резултат, али врло значајан јер сада знамо која је последња заједничка грана Лутовцима и Мурићима.

[Zor]

Дакле, Лутовци су ипак Y32147- упркос томе што на 23 маркера не постоји ни једна вредност коју имају Аговићи који су Y32147+, а да се не јавља код Лутоваца. Једини маркер од 23 стандардних на коме се модални хаплотип Лутоваца разликује од Аговића је DYS458 на коме Лутовци имају вредност 15, а Аговићи 16. Вредност 16 на том маркеру има и Кркељић из Лутова, али то је очигледно изузетак.

Заиста неочекиван резултат, али врло значајан јер сада знамо која је последња заједничка грана Лутовцима и Мурићима.

 Битићи ми једном рече да очекује да ће Лутовци бити Y32147-, вјероватно је видио више маркера од некога, тако да је погодио. На 23 маркера обзиром да се ради о младој грани која је јако разграната долази до разних мутација код многих те до конвергенције хаплотипова, код Z2705 је јако тешко на мањем броју маркера прогнозирати подгране, осим нпр. у случају када се на сету од 23 деси нека необична мутација, нпр. 392=11 хаплотипови, такођер код родова који имају 393=12, слично је и код осталих бројних млађих грана као PH908 итд... Бројност + младост гране => потребно све више маркера за успјешно предвиђање.

[Слатинац]

Упоредио сам данас моје маркере и маркере Пипера Драгићевића. Од 37 маркера ја и Богићевић се разликујемо на 7 тј. GD=7/37, то су маркери: DYS390, DYS459, DYS447, DYS576, DYS570, CDY, DYS442. Према Невгену ја и Драгићевић смо имали заједничког претка пре око 45 генерација. Рачунајући једну генерацију по 28-30 година.

[Одисеј]

Ова грана се најћешће јавља међу семитским народима? Видјех да је и Наполеон М34.

[ДушанВучко]

Ова грана се најћешће јавља међу семитским народима? Видјех да је и Наполеон М34.

Изгледа...присутна је код Јевреја и Арапа, има је у Италији, Британији, а како се ширила, можда под Римљанима? (М34 има у Кувајту, Италији, Британији, источна Европа (Белорусија, Русија, Пољска, можда Ашкенази у питању) ( М34 TMRCA 15200 ybp, а ова подграна Z21466 TMRCA 10700 ybp)
https://www.yfull.com/tree/e-m34/

[Селаковић]

Глобаревић, Ђурђиц, Дражевина, Подгорица

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120, роду М у Табели Српског ДНК пројекта.

Глобаревић се лепо уклапа у групу родова из Љешанске нахије. Блиски су му и Вукчевић и Бољевић, премда нема потпуних поклапања.

Забележено је предање по ком су Глобар(евић)и од претка који је живео на прелазу између 17. и 18. века и који је био заптија - сакупљао је глобу. У Његушима су некада постојали Глобари, старинци, али су давно исељени - нестали.

[Милош]

Јановић и Драгутиновић, Стевањдан, Бучје, Прибој

Иако имају три разлике на упоредивих 23 маркера, објављујем их као један резултат, јер нема сумње да су истог рода.

Припадају хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних маркера се могу издвојити пре свих 389I=12 и нижа вредност на 576=17. Такође се могу препознати и по маркеру 391=10. Ове карактеристичне маркере, као и славу Стевањдан деле са Бучевцима из Бистрице код Нове Вароши и Мокре Горе код Ужица, пореклом из Бучја, као и Степанићем из Руњана код Лознице, пореклом из Херцеговине. Изгледа да је старо презиме и Степанићима и Бучевцима било Поповић. Такође на САНУ истраживању постоји род близак њема, из околине Смедеревске Паланке. Матица би могла бити околина Требиња и Билеће, где имају везе са неким родовима, преко славе Стевањдан и маркера 389I и 576.

[Лука]

Глобаревић, Ђурђиц, Дражевина, Подгорица

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120, роду М у Табели Српског ДНК пројекта.

Глобаревић се лепо уклапа у групу родова из Љешанске нахије. Блиски су му и Вукчевић и Бољевић, премда нема потпуних поклапања.

Забележено је предање по ком су Глобар(евић)и од претка који је живео на прелазу између 17. и 18. века и који је био заптија - сакупљао је глобу. У Његушима су некада постојали Глобари, старинци, али су давно исељени - нестали.

Овде се понавља исти случај као код Зубаца и Ћеклића. Исти род, а без предања о заједничком пореклу.

Додуше, Глобаревићи ипак имају предање о истом ранијем месту порекла као и Вукчевићи.

Јановић и Драгутиновић, Стевањдан, Бучје, Прибој

Иако имају три разлике на упоредивих 23 маркера, објављујем их као један резултат, јер нема сумње да су истог рода.

Припадају хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних маркера се могу издвојити пре свих 389I=12 и нижа вредност на 576=17. Такође се могу препознати и по маркеру 391=10. Ове карактеристичне маркере, као и славу Стевањдан деле са Бучевцима из Бистрице код Нове Вароши и Мокре Горе код Ужица, пореклом из Бучја, као и Степанићем из Руњана код Лознице, пореклом из Херцеговине. Изгледа да је старо презиме и Степанићима и Бучевцима било Поповић. Такође на САНУ истраживању постоји род близак њема, из околине Смедеревске Паланке. Матица би могла бити околина Требиња и Билеће, где имају везе са неким родовима, преко славе Стевањдан и маркера 389I и 576.

Резултат који очито потврђује предање Бучеваца да су из Бучја код Прибоја.