Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[НиколаВук]

Ово је келтска грана хаплогрупе И2а2? Читам да се је ширила упоредо са хаплогрупом Р1б У152 и да је сигурно повезана с келтским миграцијама.

Да, углавном се повезује са келтском експанзијом током латена, можда и нешто раније. Добро је питање да ли је предак овог BY25359 рода који се јавља на нашим просторима дошао током гвозденог доба или касније (антика, средњи век).

[Небојша]

Извињавам се на превиду. Чекају се још увек подаци за Стојиљковића.

[Небојша]

Стојиљковић, Никољдан, Дадинце, Власотинце, J2a-Z6055>Y14439

Стојиљковићи су, према предању, досељени са јужне падине Копаника (косовски део), а старије презиме је било Цојић. Судећи по литератури, могли би бити огранак рода Ковачеваца

– Ковачевци (35 к., св. Никола); пореклом са Копаоника,  доселили се крајем 18. века.
https://www.poreklo.rs/2013/11/21/poreklo-prezimena-selo-dadince-vlasotince/

Поменусмо пре неки дан овај род, који генетски стоји веома блиско. Једна од матица им је у источној Херцеговини, а ово је први припадник ове подгране на југоистоку Србије. Мада је било за очекивати да ће се и ту појавити, будући да у анонимним базама постоји поклапање у Македонији. Дакле сви припадници овог рода су генетски веома блиски и имају до 3 разлике на 23 маркера. Једна од карактеристика тестираних породица је и слава Св. Јован, која код Стојиљковића очито не важи.

[Милош]

Димић, Аранђеловдан, Ранилуг, Косовска Каменица

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити 385=15-15 и 389II=32. Нема потпуних поклапања на Пројекту. Најближи по хаплотипу су му Кецмани из Босанке Крајине, са којима дели маркере 385=15-15 и високе вредности 32/33 на маркеру 389II. Посебно му је близак Кецман из Оштре Луке, са којим има три разлике на упоредива 23 маркера. Како славе различите славе и прилично су географски удаљени, не бих се усудио да кажем да су исти род, па једино нека дубља тестирања могу дати одговор на то питање. Од оних који су му географски блиски и славе исту славу, релативно му је близак један тестирани из Горњег Кусца, са којим има 4 разлике на 23 упоредива маркера, али су им предања о пореклу другачија.

Димићи припадају роду Гулића. За њих се каже:

"Гулић, Ранилуг (Косовска Каменица) – 10 кућа, славе св. Арханђела Михаила, старином из Црне Горе, од крвне освете избегну у Миридите, ту привидно приме католичанство. После сто година се селе у Грајовце (Косово), између Подграђа и Билинца. У Ранилуг досељени пре 120 година. Ово је увек био поповски род као и до сада."

Димићу бих као најјефтинију опцију предложио да тестира маркер DYS561 преко Yseq-а. Наравно неки напреднији тест попут BigY700 је увек добродошао.

https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=2298

[Слатинац]

"Гулић, Ранилуг (Косовска Каменица) – 10 кућа, славе св. Арханђела Михаила, старином из Црне Горе, од крвне освете избегну у Миридите, ту привидно приме католичанство. После сто година се селе у Грајовце (Косово), између Подграђа и Билинца. У Ранилуг досељени пре 120 година. Ово је увек био поповски род као и до сада."

Требало би проверит да ли Димић има поклапања са Палајем I2-CTS10228>Y3120 из Качинара у Мирдитама, због предања о пореклу из Мирдита.

[Иван Вукићевић]

Тодић, Јовањдан, Доња Јошаница, Блаце, E-V13>Z1057

Нема ближих поклапања на пројекту иако не поседује специфичне вредности за ову грану.

Тодићи су у Доњу Јошаницу досељени из околине Лепосавића.

[Милош]

Требало би проверит да ли Димић има поклапања са Палајем I2-CTS10228>Y3120 из Качинара у Мирдитама, због предања о пореклу из Мирдита.

Они су PH908 на свом пројекту означили као S17250. Док су ове који су "динарик север" , обележили као Y3120. Тако да немају вероватно везе.

[НиколаВук]

Они су PH908 на свом пројекту означили као S17250. Док су ове који су "динарик север" , обележили као Y3120. Тако да немају вероватно везе.

Једино су једног Ашкалију означили као PH908. Толико о њиховој објективности и озбиљности.

[Иван Вукићевић]

Бољевић, Петковдан, Матагужи, Голубовци, E-V13>Z5017>CTS9320>Z38456

Припада роду А из табеле Српског ДНК пројекта чија се већина братстава налази на Косову и Метохији. Бољевић се издваја по вредности DYS385b=17, док на овом маркеру остали припадници овог рода имају вредност 18.

Павле Радусиновић је говорећи о становништву Матагужа забележио следеће:
Године 1941. у селу су живјели: Калуђеровићи, којих са својим огранцима на уже презиме — Бољевићима (17 дом.), Јанковићима (6), Раковићима (5) и Балијашима (3) има 31 домаћинство. Доселили су се из Ћеклића прије око 250 година. Како изгледа, још раније су дошли у Голубовце, јер се њиховим преласком у Матагуже одмах јављају с поменутим презименима на огранке. Бољевићи се, рецимо, званично презивају Калућеровићи, а има случајева да се рођена браћа презивају — један Бољевић, други Калуђеровић, или отац Бољевић, а синови Калуђеровићи. Бољевићи су се прије звали Чукуровићи, али су се по неком Бољу, који је вјероватно први од њих дошао на Божов бријег у Матагужима, прозвали Бољевићима. Кад су у питању оваква релативно јака братства као што су "зетски" Калуђеровићи, који су се, како изгледа, послије "турског расељења Матагужа" међу првима доселили "да раде атинске земље", не треба искључити могућност да су им се друга превимена, као јачици, "прибратствила". Таква братственичка хомогенизација под турском економском и политичком влашћу свакако је морала имати одређену разложну улогу.

Исто предање о пореклу из Ћеклића наводи и сам тестирани. С друге стране, Андрија Јовићевић, који је своја истраживања вршио 20-их година прошлог века, за Калуђевиће каже да потичу из Клименaтa:

Калуђеровићи у Матагужима (32 к.) и Шушуњи (3), Мирковићи (6), Мијатовићи (4), Лештеровићи (4), Галијаши (2) и Раковићи (2) сви су у Голубовцима, воде порекло од заједничког претка, који се врло давно доселио из Климената. Њихово заједничко презиме је Калуђеровићи, које име и данас носи њихова већина. Голубовци су њихова матица, одакле су се остали огранци расељавали за земљом. Потурчени Калуђеровићи, који су негда живели у Подгорици, род су овим Калуђеровићима. Сва ова братства славе Св. Петку и броје 44 куће.

Овај резултат не потрврђује ниједно од ова два предања. Наиме, Калуђеровићи из Ћеклића су према предању од Бјелопавлића који припадају грани E-V13>Z5017>CTS9320>Z16988>BY155589, док Клименти припадају грани E-V13>Z5017>CTS9320>Z16988>BY4590. Слава Петковдан иде у прилог предању о пореклу из Ћеклића, док припадност роду који највише припадника има на Косову и Метохији (од којих већина такође славе Петковдан) више иде прилог предању о пореклу из Климената.

Дилему може разрешити једино тестирање неког Калуђеровића из Ћеклића.

[Одисеј]

Већ имамо једне Бољевиће из Зете који припадају роду Горњака? Ово су неки други?
Дакле, Е-Z38456 је хаплогрупа зетских Калуђеровића и дијела зетских Бољевића? Онда Калуђеровићи свакако нису род Вукљи-Селчана, како је прије неко био поменуо да је могуће због одређених предања.

[Иван Вукићевић]

Већ имамо једне Бољевиће из Зете који припадају роду Горњака? Ово су неки други?
Дакле, Е-Z38456 је хаплогрупа зетских Калуђеровића и дијела зетских Бољевића? Онда Калуђеровићи свакако нису род Вукљи-Селчана, како је прије неко био поменуо да је могуће због одређених предања.

Ти Бољевићи су род са Вукчевићима из Дражевине у Љешанској нахији, како им и гласи предање. Старо презиме им је Болевић и немају везе са Горњацима из Цеклина, као ни са Бољевићима чији је резултат данас објављен.

Калуђеровићи сигурно не припадају највећем роду из Климената, али то не значи да се нису доселили из тог племена.

[Clavdivs]

Шапоњић, Стевањдан, Комарани, Нова Вараош

Припада хаплогрупи I1-Y13946. Од претходно тестираног Пауновића из Дучаловића, који је такође Шапоњић, се разликује на једном од 18 упоредивих маркера. Од осталих тестираних, најближи му је Морачанин из Мојковца од кога се разликује на једном од 23 упоредива маркера.

Више о пореклу Шапоњића ће написати сам тестирани, који је на форуму.

[Ранко Бубања]

Шапоњић, Стевањдан, Комарани, Нова Вараош

Припада хаплогрупи I1-Y13946. Од претходно тестираног Пауновића из Дучаловића, који је такође Шапоњић, се разликује на једном од 18 упоредивих маркера. Од осталих тестираних, најближи му је Морачанин из Мојковца од кога се разликује на једном од 23 упоредива маркера.

Више о пореклу Шапоњића ће написати сам тестирани, који је на форуму.

Морачнин су према једном извору Радовићи из Мораче.

[Saponjic]

Очекивао сам овај резултат с обзиром да је и тестирани Пауновић из Драгачева од моје фамилије из Комарана,Стари Влах.Овај наш хаплотип Y 13946 и Крсна слава Стевањдан нас Шапоњиће повезује са Мојковцем,Вукојевићем и Глушцима из Седлара,Попово поље.Такође и са братствима из села Главска и Тврдош,са славом Стевањдан,који су у Попово поље дошли од Брскова,односно Мојковца.Најстарије станиште је било село Шапоње,Коритска висораван,близу Бјелог поља.Из околине средњовековног Брскова,одлазак према Требињу,Дубровнику,или,директно из Потарја,или са Копаоника у Средњу Босну,одатле према Требињу,где су некако груписани ови родови са славом Св.Стефан.Одатле је уследио повратак у ширу околину Мојковца,те према Бјелом Пољу.Морачани Радовићи су друга хаплогрупа,немају везе са тестирани Морачанином из Мојковца,као ни он са њима.Шапоњићи и Морачанин немају никакве генетске везе са Дуловићима из Мораче,осим исте славе,због села Седлари.Шапоњићи,Морачанин,и још много родова,са овом подграном у 13946 из Северне Црне Горе,Сев.Косово,Јужна Херцеговина,повезаност са средњовековним Сасима из рудника Брсково,Копорић,Олово у Босни,Ливађе и остала рударска места,где су живели посрбљени потомци.

[Atlantische]

Куштера, католик, острво Пашман, Биоград на Мору

Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP371. Међу тестираним припадницима ове гране у табели пројекта нема ближих поклапања (сви су на 5+ разлика, са појединима су на неким маркерима вредности многоструке). На R1a FTDNA пројекту најближи су му тестирани из рода YP371*-x Unclustered [YP372-,YP971-,Y11162-], који су пољског, немачког и украјинског порекла.

У Abecednom popisu pripadnika mletačkih postrojbi 1703-1797 се наводе двојица Куштера (Јуре (син Томе) и Мијо (син Дујама)) као војници у пуковима под командом Антуна Кумбата и Јураја Јелића.

[НиколаВук]

Хромчек, католик, Суботица

Припада хаплогрупи Q1-L56>L53>YP4004. Хромчек је први тестирани на Пројекту који припада овој реткој подграни хаплогрупе Q1. Она је врло стара, према Yfull процени настала је пре око 16 900 година а најближи заједнички предак је живео пре око 7600 година. Археогенетски је потврђена у подручју Бајкалског језера током неолита (око 5000. година п.н.е.), потом у бронзанодопској гласковској култури такође у бајкалском подручју (18-13. век п.н.е.) као и код прикавкаских раносредњовековних Алана (друга половина 1. миленијума н.е.).

Старије презиме Хромчека је било Хромек, промена је настала 1935. године. Ова породица у Суботици борави од 1800. године.

[balkanskiratnik]

Да ли се неко тестирао са подручја општине Босилеград и који су резултати? Поздрав

[Иван Вукићевић]

Да ли се неко тестирао са подручја општине Босилеград и који су резултати? Поздрав

Имамо три резултата из те општине:
- Борисов, Митровдан, Босилеград, G2a-L497
- Григоров, Никољдан, Милевци, E-Z1057
- Један тестирани чији резултат још није за објављивање припада грани I2-PH908.

[Иван Вукићевић]

Бољевић, Петковдан, Матагужи, Голубовци, E-V13>Z5017>CTS9320>Z38456

Припада роду А из табеле Српског ДНК пројекта чија се већина братстава налази на Косову и Метохији. Бољевић се издваја по вредности DYS385b=17, док на овом маркеру остали припадници овог рода имају вредност 18.

Павле Радусиновић је говорећи о становништву Матагужа забележио следеће:
Године 1941. у селу су живјели: Калуђеровићи, којих са својим огранцима на уже презиме — Бољевићима (17 дом.), Јанковићима (6), Раковићима (5) и Балијашима (3) има 31 домаћинство. Доселили су се из Ћеклића прије око 250 година. Како изгледа, још раније су дошли у Голубовце, јер се њиховим преласком у Матагуже одмах јављају с поменутим презименима на огранке. Бољевићи се, рецимо, званично презивају Калућеровићи, а има случајева да се рођена браћа презивају — један Бољевић, други Калуђеровић, или отац Бољевић, а синови Калуђеровићи. Бољевићи су се прије звали Чукуровићи, али су се по неком Бољу, који је вјероватно први од њих дошао на Божов бријег у Матагужима, прозвали Бољевићима. Кад су у питању оваква релативно јака братства као што су "зетски" Калуђеровићи, који су се, како изгледа, послије "турског расељења Матагужа" међу првима доселили "да раде атинске земље", не треба искључити могућност да су им се друга превимена, као јачици, "прибратствила". Таква братственичка хомогенизација под турском економском и политичком влашћу свакако је морала имати одређену разложну улогу.

Исто предање о пореклу из Ћеклића наводи и сам тестирани. С друге стране, Андрија Јовићевић, који је своја истраживања вршио 20-их година прошлог века, за Калуђевиће каже да потичу из Клименaтa:

Калуђеровићи у Матагужима (32 к.) и Шушуњи (3), Мирковићи (6), Мијатовићи (4), Лештеровићи (4), Галијаши (2) и Раковићи (2) сви су у Голубовцима, воде порекло од заједничког претка, који се врло давно доселио из Климената. Њихово заједничко презиме је Калуђеровићи, које име и данас носи њихова већина. Голубовци су њихова матица, одакле су се остали огранци расељавали за земљом. Потурчени Калуђеровићи, који су негда живели у Подгорици, род су овим Калуђеровићима. Сва ова братства славе Св. Петку и броје 44 куће.

Овај резултат не потрврђује ниједно од ова два предања. Наиме, Калуђеровићи из Ћеклића су према предању од Бјелопавлића који припадају грани E-V13>Z5017>CTS9320>Z16988>BY155589, док Клименти припадају грани E-V13>Z5017>CTS9320>Z16988>BY4590. Слава Петковдан иде у прилог предању о пореклу из Ћеклића, док припадност роду који највише припадника има на Косову и Метохији (од којих већина такође славе Петковдан) више иде прилог предању о пореклу из Климената.

Дилему може разрешити једино тестирање неког Калуђеровића из Ћеклића.

Наишао сам код Радусиновића на детаљно објашњење којим се донекле разрешава дилема о пореклу Калуђеровића:

Калуђеровићи су из Ћеклића. Прије око 300 година су, због крви, избјегли у Балије (помећу Жабљака и Понара), због чега су на уже презиме названи Балијаши. Због тешких услова живота у том приграничном мјесту између Црне Горе и Турске одатле су се “преселили у Клименте, гдје су живјели од сточарства“. Тамо се нијесу држе задржали, него су се вратили у Матагуже, “на турску имовину“, на којој су радили »за рачун бега“. Послије оспобођења Подгорице и дијела Зете (када су Матагужи, Врањ, Владни и Тузи остали под турском влашћу) пребацили су се ноћу тајно у Шушуњу на имовину бега Мерулића из Подгорице, коме су у почетку плаћали десетак, а касније ту земљу откупили.

Како се један засеок у Понарима заиста зове Балије, а једна грана Калуђеровића се званично презива Балијаш, може се закључити да су Понари најстарија потврђена матица Калуђеровића. Самим тим отпада могућност да потичу из Климената. Јовићевић је навео само мали део предања због чега код њега нема речи о Ћеклићима, али сада се јасно види да не постоје два предања, већ само једно.

[balkanskiratnik]

Имамо три резултата из те општине:
- Борисов, Митровдан, Босилеград, G2a-L497
- Григоров, Никољдан, Милевци, E-Z1057
- Један тестирани чији резултат још није за објављивање припада грани I2-PH908.

Хвала пуно, одакле потичу ове групе, јел се зна податак?