Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[Витомир Радовић]

Да ли је Спарић близак Војиновићима из Поблаћа, Војину Поблаћанину?

[Иван Вукићевић]

Да ли је Спарић близак Војиновићима из Поблаћа, Војину Поблаћанину?

Презиме Војиновић одавно не постоји у Поблаћу, али Спарић јесте исти род са Лисичићем чије је братство према предању пореклом од спахије Војина, родоначелника Војиновића из Поблаћа.

[Витомир Радовић]

Иване, а шта онда каже ДНК у вези Војиновића и Спарића?

[Radul]

Спарић, Јовањдан, Херцеговачка Голеша, Прибој, E-V13>Z5018>S2972>Y128213

Тестирани припада роду А на пројекту коме припадају и Лисчићи из околине Пљевље, као и сви други припадници ове гране на пројекту. Поседује две вредности које су специфичне за овај род: DYS576=16 и DYS549=13.
Више о овом роду се може прочитати на следећој теми: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=2662.msg95658#msg95658

Тестирани је навео да су према једном предању пореклом из Пиве, а према другом из Никшића. Присуство овог рода до сада није забележено у тим областима, а ова предањa се не спомињу у књизи Милојице Спарића о Херцеговачкој Голеши. Споменути аутор за своје братство наводи да није познато одакле су се доселили у околину Прибоја.

Занимљиво и Николић из Хреше имају као једно од предања Пиву. Има ту нешто  

[Иван Вукићевић]

Иване, а шта онда каже ДНК у вези Војиновића и Спарића?

Резултат тих Војиновића (које не треба мешати са крупном властелом истог презимена) би могли имати једино ако би се ископали земни остаци спахије Војина и урадила ДНК анализа.

[Милош]

Дапчевић, Зачеће Св. Јована Крститеља, Вигњевићи, Цетиње

Припада хаплогрупи I2-PH908>Z16983. Од тестираног Дапчевића са FTDNA се разликује на маркеру 385, где је код управо тестираног вредност 14-16, док код другог 15-15. На осталих упоредивих 17 маркера имају пуно поклапање. Деле и карактеристичне маркере за овај род: 19=17, 391=10, 389II=32, 481=32.

Јовићевић за Дапчевиће наводи славу Ивандан, а преславу Усековање, док је тестирани навео славу Зачеће.

По предању су старином из Зете. Најпре у се настанли у Бјелошима, где се један од тројице браће звао Дабо, који се преселио у Вигњевиће на домазетство. То се догодило почетком 16. века. Од Даба су настали Дапчевићи и Камбани, а од оних што су остали на Бјелошима Јовановићи.

[Wolf Sagash]

Дапчевић, Зачеће Св. Јована Крститеља, Вигњевићи, Цетиње

Припада хаплогрупи I2-PH908>Z16983. Од тестираног Дапчевића са FTDNA се разликује на маркеру 385, где је код управо тестираног вредност 14-16, док код другог 15-15. На осталих упоредивих 17 маркера имају пуно поклапање. Деле и карактеристичне маркере за овај род: 19=17, 391=10, 389II=32, 481=32.

Јовићевић за Дапчевиће наводи славу Ивандан, а преславу Усековање, док је тестирани навео славу Зачеће.

По предању су старином из Зете. Најпре у се настанли у Бјелошима, где се један од тројице браће звао Дабо, који се преселио у Вигњевиће на домазетство. То се догодило почетком 16. века. Од Даба су настали Дапчевићи и Камбани, а од оних што су остали на Бјелошима Јовановићи.

Опет је са антропонимиком. Од Дабе би се прозвали Дабовићи. Праштај.

[Црна Гуја]

Ћирић, Никољдан, Бабушница

Припада хаплогрупи R1a-Z280>L1280. Најближе поклапање има са једним тестираним из истраживања САНУ, чији резултат још увек није јаван, разликују се на 3 од 17 упоредивих маркера. Поред географске блискости и исте славе, деле и три специфичне вредности: прилично ниску DYS390=23 (сви остали припадници ове гране имају 25, изузетно ретко 24); повишену DYS391=12 (скоро сви остали 11); и DYS458=16 (скоро сви остали 15), тако да нема сумње да припадају истом роду. Врло је могуће да не припадају грани L1280>Y5647, којој припада огромна већина тестираних на Пројекту, већ паралелној грани L1280>FGC11555, која се најчешће среће у Централној Европи (Пољска, Немачка).

[Милош]

Опет је са антропонимиком. Од Дабе би се прозвали Дабовићи. Праштај.

Није до мене, до Јовићевића је. 😀

[Неродимац]

Није до мене, до Јовићевића је. 😀

Или Дабић 😀😀😀

[Clavdivs]

Опет је са антропонимиком. Од Дабе би се прозвали Дабовићи. Праштај.

Од Дабе би били Дабићи, од Даба Дабовићи а од Дапца (ном. Дабац) Дапчевићи. Мада не мења много суштину, тј. чињеницу да се ради о варијантама истог имена.

[Sergius]

Мени се чини да сам у неким средњовјековним пописима налазио име: Дапко.

[Витомир Радовић]

Митар Пешикан, у чланку Зетско-Хумско-Рашка имена на почетку турскога доба; Лична имена y основи староцрногорских имена места и братстава – према Ј. Ердељановићу — каже: Дабац: Дапчевићи братство.

[Wolf Sagash]

Или Дабић 😀😀😀

Код мене у Љубињу да у Црној Гори не. Код нас би била Дабина дјеца па би били Дабићи, у ЦГ би били Дабова дјеца па би били Дабовић. 

[Wolf Sagash]

Од Дабе би били Дабићи, од Даба Дабовићи а од Дапца (ном. Дабац) Дапчевићи. Мада не мења много суштину, тј. чињеницу да се ради о варијантама истог имена.

Мјења суштину, на основу присвојнога придјева префикса можемо закључити шири ареал гдје је презиме настало или није. Дабић може бити и матронимик. Рецимо одиву Дабовића у мужевом роду и селу звали би Дабовићуша или чешће   Дабуша или од миља, Даба, са продуженим првим самогласником па би евентуално потомци могли да се презивају,  Дабушић по Дабуши или Дабић по Даби.

[Clavdivs]

Не мења ништа.
Да појасним, пошто претпостављам да се не разумемо. Ово што си написао стоји, али за порекло и уопште причу о љуботињском Дапчевићима није битно (није од материјалног значаја) да ли им се предак звао Дабо (као што је забележио Јовићевић) или Дабац (имајући у виду да по овом патронимику носе презиме), јер је у питању исто име. Тако су једну исту особу могли звати и Дабо и Дабиша и Дабац и Дапко итд.

[Никола Стојановић]

Ћирић, Никољдан, Бабушница

Јако често презиме у Понишављу, најчешће можда баш у пиротском крају.

[НиколаВук]

Ђерић, Јовањдан, Михаљевац, Кореница

Припада хаплогрупи N2-P189.2>Y7310>FGC28435. Хаплотип му је прилично модалан, једине нешто специфичније вредности су YGATAH4=10, коју дели са Дукићем из Варивода код Кистања, Брчином из Грачаца (обојица славе Ђурђевдан) и два необјављена резултата са САНУ истраживања, као и DYS570=17 коју дели са више тестираних припадника хаплогрупе N2 на Пројекту.

О Ђерићима из кореничког краја сам пронашао само то да су поред Михаљевца живели и у Омољцу и Врановачи, па ако неко зна нешто више о њиховом пореклу нека слободно напише.

[Милош]

Купрешанин, Никољдан, Медак, Госпић

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити 19=15, 391=10, 385=14-16, 439=12. Ове карактеристике дели са Јаргићем (Св. Врачи) из Приштине и Гојковићем (Ђурђевдан) из Херцег Новог. Иако је  изгледа доста измутирао, у ову групу спада и Ћамиловић из Вучитрна, који би и по предању требао бити близак Јаргићу. Због већег броја разлика и различитих слава, веза између њих свакако није скорашња. Али је велика вероватноћа да сва три рода припадају грани PH908>Z16983>A493, a могуће и некој познатој подграни која је испод A493.

За Купрешане из Медака можда неко други више напише.

[НиколаВук]

Ђерић, Јовањдан, Михаљевац, Кореница

Припада хаплогрупи N2-P189.2>Y7310>FGC28435. Хаплотип му је прилично модалан, једине нешто специфичније вредности су YGATAH4=10, коју дели са Дукићем из Варивода код Кистања, Брчином из Грачаца (обојица славе Ђурђевдан) и два необјављена резултата са САНУ истраживања, као и DYS570=17 коју дели са више тестираних припадника хаплогрупе N2 на Пројекту.

О Ђерићима из кореничког краја сам пронашао само то да су поред Михаљевца живели и у Омољцу и Врановачи, па ако неко зна нешто више о њиховом пореклу нека слободно напише.

Ови коренички Ђерићи су ми род.  Моја чукунбаба (мајка мог прадеде са стране бабе по мајци) је од Ђерића из Омољца. Чукундеда је Дракулић из Врановаче (R1b-PF7562) који се заједно са шураком Ђерићем из Лике преселио у Церовац код Шапца 1923. године, на купљено имање. Тако да за сад имам две N2 линије, Кулиће (деда по мајци) и Ђериће, једна пивљанско-источнобосанска, друга крајишка.