Аутор Тема: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту  (Прочитано 1410668 пута)

Ван мреже Селаковић

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1886
  • I2>Z17855>FT173833
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7480 послато: фебруар 09, 2020, 10:45:32 пре подне »
Драги г. Ћировићу,

Љ. Павловић и Љ. Мићић су за многе породице златиборског краја убележили порекло из брђанских племена (најчешће су то Кучи, Морача и Васојевићи). И моји Селаковићи из Кремана су, према литератури, "Кучи пали у Морачу". 

Досадашња тестирања показала су да су сви ти наводи, нажалост, нетачни.

Погледах сад тефтер пореских глава из 1835. У Негбини има чак седам кућа Ћировића у то време: Милован Ћировић (са братом Илијом), Марко Ћировић, Никола Ћировић (са сином Антонијем), Радисав Ћировић, Обрен Ћировић, Тодор Ћировић (са браћом Савом и Милованом) и Продан Ћировић. У сваком случају велика фамилија, тако да би предак Ћиро живео вероватно некад почетком 18. века. Мислим да не вреди да тражите везу са другим крајевима (Кучима) преко презимена Ћировић.

Ван мреже Cirovic2

  • Члан Друштва
  • Гост
  • *****
  • Поруке: 4
  • R1b>Z2103>BY611>Z2705
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7481 послато: фебруар 09, 2020, 11:34:03 пре подне »
Драги г. Селаковићу,

Апсолутно сам сагласан са Вама да преко презимена не вреди тражити везу јер су се иста мењала и то је просто неухватљиво и крајње непоуздано. Међутим, предање је ипак нешто колико толико опипљиво, а у време када је забележено још је било релативно свеже (око 150 година од досељавања) у сећању стараца. По мени се може поставити питање да ли је и колико поуздано, односно да ли се временом мењало и искривљавало као и свака информација која се преноси усменим путем. Не могу да се домислим неког разлога нити мотива да се таква информација у то време измисли и пласира као неки оновремени спин.
Стога сам се и упустио у анализу yDNK да бих добио поуздану смерницу о могућем пореклу и то уопштену, а никако специфичну. Искрено говорећи, нисам сигуран да бих могао да набројим све чланове моје породице у три најближа колена - претходном, садашњем и наредном нараштају. Пошто сам потпуни лаик по питању генетике (само елементарно знање гимназијске биологије), поуздајем се у ставове људи који о томе знају неупоредиво више. Међутим, и даље остајем при ставу да је број узорака још увек недовољан за било какав поуздан закључак у мом конкретном случају.
Узгред, по питању списка пореских глава из Негбине, сва имена су ми позната као имена старијих генерација рођених крајем 19. и почетком 20. века, вероватно унука наведених људи, јер је био обичај да унуци добијају имена по дедовима, као што је и код мене случај. Колико ми је познато, неки од ових нису ни у каквом сродству, без обзира на презиме. Суседно домаћинство поред куће мога деде носи исто презиме а нису ни у каквом сродству са нама. Толико као илустрација да је презиме непоуздан водич у истраживању порекла.

Срдачан поздрав и свако добро.

Ван мреже Селаковић

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1886
  • I2>Z17855>FT173833
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7482 послато: фебруар 09, 2020, 12:10:21 поподне »
По мени се може поставити питање да ли је и колико поуздано, односно да ли се временом мењало и искривљавало као и свака информација која се преноси усменим путем. Не могу да се домислим неког разлога нити мотива да се таква информација у то време измисли и пласира као неки оновремени спин.

Извесно је да су се предања о пореклу, као и било која друга предања, временом могла кварити и извртати. Данас када на располагању имамо генетику, нека предања опстају, нека бивају оборена.

У западним деловима Србије нарочито се истиче предање о пореклу из Куча као често, и као углавном нетачно. Зашто је то тако - не знамо. Има ли везе са важношћу Куча (војвода Радоња Петровић) у рату Аустрије и Турске, непосредно пред велики талас миграција (тзв. Друга сеоба Срба)? Имају ли нека предања заправо везе са селом Кучин на Лиму, па су се искварила до "Куча"? Неке муслиманске породице које су тестиране као I1-P109 такође имају предање о Кучима.

Ми смо на Пројекту тестирали преко 50 породица из Куча или са неспорним пореклом из Куча. Велика већина је E-V13> E-Z16661 (Дрекаловићи и Мрњавчићи), а мањи број припада неким другим хаплогрупама. Ако будемо имали нека нова сазања, радо ћемо мењати ставове.

Колико ми је познато, неки од ових нису ни у каквом сродству, без обзира на презиме. Суседно домаћинство поред куће мога деде носи исто презиме а нису ни у каквом сродству са нама. Толико као илустрација да је презиме непоуздан водич у истраживању порекла.

Мала је вероватноћа да сте кућа до куће, са истим презименом (и славом?), а да нисте сродни по мушкој линији. Једино што видим из пописа пореских глава из 1840. је да је Марко Ћирковић живео у кући са зетом Милованом, па је могуће да нека од грана "призећена", али то ви свакако боље од мене знате.
« Последња измена: фебруар 09, 2020, 12:52:55 поподне Селаковић »

Ван мреже Cirovic2

  • Члан Друштва
  • Гост
  • *****
  • Поруке: 4
  • R1b>Z2103>BY611>Z2705
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7483 послато: фебруар 09, 2020, 01:27:53 поподне »
Мала је вероватноћа да сте кућа до куће, са истим презименом (и славом?), а да нисте сродни по мушкој линији.
Колико год деловало необично, тако тврде моји стричеви - људи од преко 80 година старости. Ја баш и не могу да будем арбитар, јер сам цео живот провео у Београду. Осим тога, мислим да нам нису исте славе, али ово не смем да тврдим, јер нисам сигуран. Наравно, могуће је и да се сродство "изгубило" јер писменост није била нарочито заступљена а памћење уме да изневери и да се извитопери. Могуће је и то што претпостављате о "призећењу", али ваљда би зет донео своје презиме.
Као што рекох, верујем у генетику док се не докаже супротно, само ме интригира несагласје са предањем.

Ван мреже Ojler

  • Одбор за хералдику
  • Етнолог
  • ******
  • Поруке: 2808
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7484 послато: фебруар 09, 2020, 02:16:21 поподне »
Колико год деловало необично, тако тврде моји стричеви - људи од преко 80 година старости. Ја баш и не могу да будем арбитар, јер сам цео живот провео у Београду. Осим тога, мислим да нам нису исте славе, али ово не смем да тврдим, јер нисам сигуран. Наравно, могуће је и да се сродство "изгубило" јер писменост није била нарочито заступљена а памћење уме да изневери и да се извитопери. Могуће је и то што претпостављате о "призећењу", али ваљда би зет донео своје презиме.
Као што рекох, верујем у генетику док се не докаже супротно, само ме интригира несагласје са предањем.

"Презимена" су некад носиле "куће" (домаћинства) а не појединци. Ко би се призетио у јаку кућу, тешко да је могао наметнути своје донето презиме.
Kамене рабъ и госодинъ

На мрежи Златан

  • Уредник СДНКП
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 493
  • Y: E-V13>А18833>А9739
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7485 послато: фебруар 09, 2020, 02:35:59 поподне »
"Презимена" су некад носиле "куће" (домаћинства) а не појединци. Ко би се призетио у јаку кућу, тешко да је могао наметнути своје донето презиме.

Рекао бих чак, да иако би презиме на папиру и донео и са годинама постао главни домаћин куће - нико ту "кућу" неби ословљавао по њему.
Знам примере неких кућа које већ генерацију или две узастопно немају мушко потомство, а и даље се воде по надимку давно преминулог човека.

Са овим "проблемом" се редовно сусрећем када тестирам родове свог села.

Ван мреже Cirovic2

  • Члан Друштва
  • Гост
  • *****
  • Поруке: 4
  • R1b>Z2103>BY611>Z2705
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7486 послато: фебруар 09, 2020, 04:05:54 поподне »
"Презимена" су некад носиле "куће" (домаћинства) а не појединци. Ко би се призетио у јаку кућу, тешко да је могао наметнути своје донето презиме.

Стварно не знам да ли је такав био обичај у Негбини али знам засигурно да та суседна породица није "јака кућа", шта више, сматрали су је за највећу сеоску сиротињу у иначе сиромашном окружењу.
Помишљам да су се ту доселили и преузели/прихватили већинско презиме Ћировић у засеоку Ивковића. Не знам да ли је такав обичај или случај негде забележен.

На мрежи Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 690
  • shí shì qiú shì
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7487 послато: фебруар 09, 2020, 09:37:20 поподне »
Колико год деловало необично, тако тврде моји стричеви - људи од преко 80 година старости. Ја баш и не могу да будем арбитар, јер сам цео живот провео у Београду. Осим тога, мислим да нам нису исте славе, али ово не смем да тврдим, јер нисам сигуран. Наравно, могуће је и да се сродство "изгубило" јер писменост није била нарочито заступљена а памћење уме да изневери и да се извитопери. Могуће је и то што претпостављате о "призећењу", али ваљда би зет донео своје презиме.
Као што рекох, верујем у генетику док се не докаже супротно, само ме интригира несагласје са предањем.

Сигурно сте род, и мени је и мени мој деда-стриц (исто са Златибора, имао скоро 90 година) тврдио да нисмо никакав са род са другим делом фамилије у селу (а види се по тефтерима, кумствима и другим стварима да јесмо). Усмена предања су све непоузданија и непоузданија како се иде даље у прошлост, закључак до којег сам ја (нажалост) дошао је : до 100 год у прошлост - поуздано, 100-200 год делимично тачно, 200+ год већином нетачно. Предања су јако непоуздан извор информација, могу бити 100% тачна а могу бити и потпуно нетачна, зато се треба ослањати на опипљивије ствари колико год је то могуће

Ван мреже Владимир Бојановић

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 200
  • I2>PH908>Y52621>FT190799, род Никшића
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7488 послато: фебруар 09, 2020, 10:09:51 поподне »
Нема правила. Ћировићу бих свакако предложио да тестира неке презимењаке из бочних грана како би утврдио да ли су сви они истог рода, као што је то урадио мој пријатељ Бојовић из Чичкове са "његовим" Бојовићима.

На мрежи Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1386
  • G2a-BY195513
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7489 послато: фебруар 11, 2020, 03:58:09 поподне »
Лукић, Ђурђевдан, Злодол, Бајина Башта

Припада хаплогрупи G2a-L497>Y128028. Лукићев хаплотип поседује неке ређе вредности у односу на модални хаплотип ове гране, попут 389II=28 (модал је 29), 438=8; једини је са оваквом вредношћу у табели пројекта јер практично сви Y128028 са тестираним овим маркером имају вредност 10. Уз Лукића једини тестирани који на овом маркеру нема вредност 10 (већ 11) јесте нејавни резултат са севера Косова. Такође 481=22; поред Лукића има је још Пауновић из Тулара код Прокупља.

Међу тестиранима на 23 маркера који славе Ђурђевдан нема ближих поклапања, па се тако нпр. са Малиџаном из Шљиванског код Пљеваља разликује на 4 маркера, од тога су на 2 маркера двоструке разлике. Самим тим што тренутно нема конкретнијих поклапања која би билa од помоћи за схватање и истраживање миграција овог рода, верујем да ће Лукићу од користи бити надолазеће велико истраживање Старог Влаха. ;)

По истраживању Љубомира Павловића (којег многи са правом критикују) у Злодолу се наводи само један велики род који слави Ђурђевдан.

Цитат
Из Пиве су дошли у исто доба и Ђуричићи. Дошла три брата, од којих се старешина звао Ђурица. Населили су се при извору Злодолске Реке под Кадињачом. Кад су се поделили, најмлађи брат, још неожењен, пошто се замерио неким пријатељима, побегне у Рађевину и тамо остане, ожени се и остави потомство. Ђурица и млађи му брат Јокса поделе се, те Ђурица остане с децом на старом месту, а Јокса се повуче на исток и спусти доста ниско од Кадињаче. Потомци ове браће ивлазили су на глас као добри трговци, одличне занатлије, исправне народне старешине (35 к.; Св. Ђурђе).

У Злодолу се 1863. према Пописној књизи Министарства финансија Кнежевине Србије помиње домаћинство Теше Лукића са 22 члана
Цитат
Извор Стеван Игњић, Бајина Башта и околина до 1941. (прва књига), Бајина Башта, 1985, стр. 97

Не знам како се ово уклапа са подацима које је оставио тестирани, који је навео да су по предању Дробњаци и да им је раније презиме (око 1820. године) било Вукосављевић.

У сваком случају, препорука за даље тестирање низводних грана: Y60799 и BY195513.
« Последња измена: фебруар 11, 2020, 04:00:18 поподне Atlantische »
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже Урош Лукић

  • Члан Друштва
  • Гост
  • *****
  • Поруке: 1
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7490 послато: фебруар 11, 2020, 05:11:40 поподне »
Поштовање, хвала вама на коментару.
У књизи Рачани кроз векове - књига II на страни 109, приказано је одређен број лица из Злодола, који се презивају Вукосављевић(Радован, Марко, Милован, Василије). У истој књизи, само на страни 124 се изјашњавају као Лукић. За дробњаке сам добио информацију од људи који, показало се нису довољно упућени( вероватно су због славе помислили).
Поздрав!

На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9597
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7491 послато: фебруар 12, 2020, 03:51:15 поподне »
Милић, Аранђеловдан, Кушиљево, Свилајинац, J2b-M205>Y22059

Милићи су пореклом из околине Зајечара, а старије презиме гласило је Цветковић. Златан можда има детаљније информације о пореклу.

Фали маркер 458, па није сигурно коме је Милић најближи, али по свему судећи упада у групу Y22063. Интересантно да поседује неке мутације као и Петровић из Шкаљара, али сумњам у њихову ближу везу. Од географски ближих породица могу бити занимљиви Миловановићи из околине Кнића, који такође славе Аранђеловдан. Савет за Милића је свакако тестирање СНП-а Y22063 преко YSEQ.

На мрежи Златан

  • Уредник СДНКП
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 493
  • Y: E-V13>А18833>А9739
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7492 послато: фебруар 12, 2020, 04:03:08 поподне »
Према подацима иницијатора овог теста, ради се о следећем роду:
Коновци (15 к., Св. Арханђео). Досељени су из околине Зајечара.

На мрежи Иван Вукићевић

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2013
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7493 послато: фебруар 12, 2020, 05:55:36 поподне »
Милићевић, Ђурђиц, Гостиница, Ужице, E-V13>Z5017>CTS9320>Z38456

Најближе поклапање има са Мандићем из Томингаја у општини Грачац (22/23) и Стојановићем из Јошанице код Жагубице (21/23).
Поседује повишену вредност DYS390=25 коју има још пар припадника ове гране на пројекту.

Љубомир Павловић је у свом раду о Ужичкој Црној Гори забележио следеће о овој породици:
Милићевићи су протерана хајдучка породица из Пилице, не каже се колико кућа, славе Ђурђиц.

На мрежи Иван Вукићевић

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2013
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7494 послато: фебруар 12, 2020, 06:17:47 поподне »
Лекић, Аранђеловдан, Краље, Андријевица, E-V13>Z1057>PH1246>BY14151

Припада роду Васојевића. Ово је трећи до сада тестирани Лекић. Од Лекића из Широких Њива код Прокупља се разликује на 2 од 23 маркера, а од Лекића из Алабане код Блаца се разликује на чак 5 од 23 маркера.
Тестирани поседује две специфичне вредности за овај род:
DYS385b=19 - модална вредност је 18, а повишену вредност има још само Милошевић из Берана
DYS533=13 - модална вредност је 12, а повишену вредност нема ниједан други до сада тестирани Васојевић

Лекићи су огранак Делетића из Лијеве Ријеке који су грана Рајевића-Дабетића.

Ван мреже Лука

  • Уредник СДНКП
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 324
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7495 послато: фебруар 13, 2020, 02:17:52 поподне »
Арсенијевић, Ђурђевдан, Баљковац, Крагујевац

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Од специфичних вредности издвајају се 15 на 456, затим 29 на 389ii и на крају 23 на 570, тако да Арсенијевић нема ближих поклапања.

За Арсенијевиће се у литератури каже:

Досељени у периоду од 1737 до 1767. године:

Бојанићи (Бојанићи, Вукомановићи, Јаковљевићи, Павловићи, Антонијевићи, Арсенијевићи, Јанковићи, Љубисављевићи, Мијаиловићи, Раденковићи, Благојевићи, Вукосављевићи, Гавриловићи, Гмитровићи, Ђурђевићи и Максимовићи), Дробњаци у Црној Гори, Ђурђевдан.

https://www.poreklo.rs/2015/03/19/poreklo-prezimena-selo-baljkovac-pivara-kragujevac/

Може се рећи да је предање о пореклу из Дробњака потврђено. Од рода Бојанића из Баљковца потиче наш чувени глумац Драгомир Бојанић Гидра.
« Последња измена: фебруар 13, 2020, 02:45:15 поподне Лука »

Ван мреже Лука

  • Уредник СДНКП
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 324
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7496 послато: фебруар 14, 2020, 04:34:04 поподне »
Станковић, Ђурђевдан, Доброселица, Чајетина

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Има прилично модални хаплотип за овај род.

Тестирани је навео да су по предању пореклом из Дробњака, што је и генетски потврђено. Међутим, навео је да су по том истом предању раније носили презиме Калабић, а Калабићи у Дробњаку би требало да су огранак Трепчана који су I2-PH908.

На мрежи Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1386
  • G2a-BY195513
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7497 послато: фебруар 14, 2020, 07:22:59 поподне »
Поповић, Ђурђиц, Ужице

Припада хаплогрупи T1a-Y11151. Од Јаневског из Врутока код Гостивара се разликује на свега једном од 23 упоредива маркера, на маркеру 533 где је разлика двострука (модална вредност је 12 и има је Јаневски) док Поповић има 10.

Тестирани је у упитнику навео да су по предању пореклом из Црне Горе или Херцеговине, што је узевши у обзир недостатак било каквих иоле блиских поклапања у тим крајевима практично немогуће. Како је Поповићу на овом броју маркера доста близак Јаневски из Маћедоније, даље порекло треба тражити у јужнијим крајевима.

Уколико неко има било какве податке о овој породици било би корисно да их напише, јер ако је заиста у питању градска ужичка породица која има доста често презиме ништа се више у овом тренутку не може рећи, јер у том случају упитник који је тестирани попунио не пружа никакву помоћ.
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже Селаковић

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1886
  • I2>Z17855>FT173833
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7498 послато: фебруар 19, 2020, 06:29:33 поподне »
Шкипић, Василијевдан, Прислоница, Чачак

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

Према Радомиру Илићу, Шкипићи спадају у старији слој становништва, досељен у 18. веку. На тефтеру чибука из 1823, најстаријем документу који помиње већи број појединаца у Прислоници у 19. веку, јављају се Стеван Шкипић и Јован Шкипић. Каже се да су Шкипићи дошли „из Херцеговине“.

Ретку славу Василијевдан, као и 19 од 23 упоредива маркера у хаплотипу, Шкипић дели са Томовићем (Горњи Дубац, Лучани), па су сада сврстани у исти род у Табели. Тестирани Томовићи својевремено је навео породично предање према ком породица потиче "из Гацка", као и да им је раније презиме било Милинковић. Д. Петровић и Љ. Никић у својој књизи "Горњи Дубац" пак кажу да су Томовићи дошли у кућу Сретеновића (фамилије која је пореклом од Ђуђа и више је нема у селу) док би пореклом требало да су од "преко Јавора изнад Ивањице", при чему им је предак дошао почетком 20. века.

Веома близак хаплотип имају још два тестирана појединца који славе Василијевдан – Вуковић из Дебеље код Нове Вароши и један са Истраживања Херцеговине (општина Требиње). Међутим, ова двојица поседују вредност 19 на DYS448, односно припадају грани Динарик Југ. Тестирање СНП-ова може дати одговор на питање о евентуалној повезаности ових породица.   
« Последња измена: фебруар 19, 2020, 06:40:12 поподне Селаковић »

Ван мреже Селаковић

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1886
  • I2>Z17855>FT173833
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7499 послато: фебруар 19, 2020, 06:49:40 поподне »
Урошевић, Митровдан, Доња Трепча, Чачак

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120>Z17855>A16413>BY153008, роду А у Табели Српског ДНК пројекта.

Према Радомиру Илићу, Урошевићи су старином из Сјенице, одакле су дошли преко Муртенице. Ова селидба могла је падати у сам крај 17. века, и Урошевићи би могли бити не само најстарија породица у Доњој Трепчи већ и у читавом крају. Овде бих додао да је и само патронимско презиме интересантно – име Урош ја не сретох готово нигде у пописима и дефтерима са подручја Западне Србије у 19. и 18. веку. Стога мислим да је презиме релативно старо за појмове уже Србије.

Врло је интересантно, зато, да су Урошевићу најближи тестирани Божовићи из Придворице код Зубин Потока. Као што знамо, и Божовићи помињу западне крајеве као смер из ког су дошли (Бихор и Пештер). Захваљујући СНП тестирању Божовића сада знамо и дубљу подграну динарика којој припадају Урошевићи. Мишљења сам да они, сви скупа, потичу од староседелаца Рашке области (у ширем смислу).

Од Урошевића је била и „баба“ Вишња, мати нашег Кнеза Милоша I.