Аутор Тема: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту  (Прочитано 1476365 пута)

Ван мреже ЛукаОБ

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 179
  • G2a-L42
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7580 послато: март 17, 2020, 12:44:05 поподне »
Зашто није могуће да је „Фемија“ била Албанка. То су крајеви гдје су се често Срби и Албанци женили међу собом, то је по мени много реалнија опција.

Ван мреже milpan

  • Члан Друштва
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 65
  • Панић, y: I1-M227, mt: H2a1c
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7581 послато: март 17, 2020, 12:46:19 поподне »
Зашто није могуће да је „Фемија“ била Албанка. То су крајеви гдје су се често Срби и Албанци женили међу собом, то је по мени много реалнија опција.

Слажем се, итекако је више него могуће. Али може бити и да није  :)

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5373
  • I2-PH908>Y52621>FT190799, род Никшића
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7582 послато: март 17, 2020, 12:51:18 поподне »
Зашто није могуће да је „Фемија“ била Албанка. То су крајеви гдје су се често Срби и Албанци женили међу собом, то је по мени много реалнија опција.

Поред имена, и хаплогрупа би на то могла указивати. Осим наравно, ако се не ради о подграни од Зрна и Слатинца.  ;)
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1483
  • R1b>BY611>YZ2705>BY200954
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7583 послато: март 17, 2020, 01:32:05 поподне »
Поред имена, и хаплогрупа би на то могла указивати. Осим наравно, ако се не ради о подграни од Зрна и Слатинца.  ;)

Ако је Слатинац упао у моју грану, а није било уопште за очекивати према СТР маркерима, онда већ видим и гомилу из Старог Влаха и Рашке који се придружују :)

Ван мреже Златан

  • Уредник СДНКП
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 529
  • Y: E-V13>А18833>А9739
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7584 послато: март 17, 2020, 02:58:29 поподне »
За већину млађих веза веома су непоуздани и могу да наведу веома лако на погрешне закључке.

Ван мреже Mihajlo

  • Члан Друштва
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 82
  • R1b Y37280 Y84624
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7585 послато: март 17, 2020, 04:02:49 поподне »
Што се тиче тестираног Фемића, не може да се искључује унапред могућност да је пореклом Пипер, али његове комбинације маркера нису карактеристичне за Пипере.  Имамо сада 40 резултата за R1b Z2705, на YFull-y,  тако да се примећују тенденције.

DYS458=16 : ако се не варам, на Yfull-y, сви тестирани који припадају Z2705 грани и урадили СНП тестирање су Y32147+, осим YF64968 који је Y32147-.

DYS481=21 : чини ми се да исто правило важи. Михајловић и два Бугара из Благоевграда и Тријавне деле ову вредност (Y37280). Албанац Musabelliu такође,  али је Y32147+ и Y37280-.

Можда се ради код Фемића о породичним мутацијама,  али чини ми се да СНП тестирање би било јако корисно.

Код Срба православаца,  Муслимана,  Албанаца у Црној Гори постоји разноврсност унутар Z2705 групе : нису сви Срби припадници пиперске подгране.И само мали део је урадио СНП тестирање...

Ако на крају Фемић припада пиперској грани, бићу наравно задовољан за њега.🙂

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9716
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7586 послато: март 19, 2020, 12:00:50 поподне »
Јевремовић, Ђурђиц, Орешковица, Петровац на Млави, J2b-M205>Y22059

Јевремовићи су изгледа имали алтернативно презиме Станисављевић. Нисам у литератури нашао више о пореклу. Судећи по хаплотипу, вероватно припадају подграни Y22063 (458=16, 576=18), па би препоручио да тестирају тај СНП преко YSEQ-a.

Имају најближа поклапања са неким породицама из Крајине и Источне Херцеговине, али у случају млађих подграна, које су се нагло рашириле (попут Y22059), то не мора превише да значи.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1717
  • Z3660>Y34637-
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7587 послато: март 19, 2020, 01:25:56 поподне »
Вујовић, Петковдан, Ново Село, Даниловград

Припада хаплогрупи L1b-M349. Има потпуна поклапања са Шћепановићем из Загарача (на 23 маркера), и са Зековићем из Црнољева код Штимља на Косову (на 18 маркера), а блиски су му такође и Јанчић из Убла код Херцег Новог (1 разлика на 23) и неколико херцеговачких родова чији резултати нису још увек јавни. Сви наведени родови осим Зековића славе Петковдан, и имају предање о старијем пореклу из Братоножића. По том предању Вујовићи и Шћепановићи припадају роду Радмановића из Загарача, што је и потврђено овим резултатом.

"Радмановићи живе у Доњем Загарачу. Деле се на два огранка: „Дубрављање“ и „Ђуриће“. Осим главног презимена Радмановић, неки огранци носе и следећа презимена: „Дубрављани“ су: Вујовићи, Ичевићи, Николићи и Пешићи (према Веселину Ђуричковићу, у „Дубрављане“ спадају и Радоњићи), а „Ђурићи“ су: Велимировићи[13], Оташевићи, Милошевићи и њихов огранак Стаматовићи, Ћупићи[14] и Шћепановићи (према Ђуричковићу, и: Мраковићи, Лазаревићи и Јанковићи). Према предању, братству Радмановића припадају и Беговићи, али ово није поуздано. Могуће је да су они старинци у Загарачу.

Према др Ђуру Вујовићу, „Ђурићи“ су: Шћепановићи и њихов огранак Беговићи, затим Велимировићи, Оташевићи, Пешовићи (који се деле на Мраковиће, Јанковиће и Лазаревиће), Стаматовићи и Ћупићи. „Дубрављани“ су Пешићи, Николићи, Вујовићи и Радоњићи-Карамани. Осим тога, он Ичевиће не сврстава у Радмановиће, већ посебно братство које је настало од једног потомка Вука Брђанина, који је ту дошао из Никшића, а његово потомство се прибратило „Дубрављанима“.

Према Ердељановићу, Радмановићи су пореклом из Братоножића, са Пелева Бријега, од братства Балевића. Предак или група сродника премешта се најпре у Пипере (где неки остају, и од њих су пиперски Вучинићи и Вукановићи), а затим у Шобајиће у Бјелопавлићима, где узимају за славу Свету Петку. Из Шобајића, због неке крви или разуре, група сродника прелази у Загарач, где део остаје, и од њих су Радмановићи. Према овој верзији порекла Радмановића, сродни су им Вукаловићи у Зубцима у Херцеговини и потомци Вука Брђанин: Звицери у Цуцама, Вујичићи у Грахову, Милошевићи у Херцеговини – Риоци, и у Боки: Ћетковићи у Ораховцу, и Илићи, Вучуровићи и Водовари у Кривошијама. Исељење предака Радмановића из Братоножића могло је бити половином 15. столећа, што је у вези са турским освајањем Брда.

Радмановићи славе Свету Петку, а прислужују Никољдан."

https://www.poreklo.rs/2017/06/19/malonsici-zagarac-komani/

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9716
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7588 послато: март 19, 2020, 01:55:16 поподне »
Вујовић, Петковдан, Ново Село, Даниловград

Припада хаплогрупи L1b-M349. Има потпуна поклапања са Шћепановићем из Загарача (на 23 маркера), и са Зековићем из Црнољева код Штимља на Косову (на 18 маркера), а блиски су му такође и Јанчић из Убла код Херцег Новог (1 разлика на 23) и неколико херцеговачких родова чији резултати нису још увек јавни. Сви наведени родови осим Зековића славе Петковдан, и имају предање о старијем пореклу из Братоножића. По том предању Вујовићи и Шћепановићи припадају роду Радмановића из Загарача, што је и потврђено овим резултатом.

"Радмановићи живе у Доњем Загарачу. Деле се на два огранка: „Дубрављање“ и „Ђуриће“. Осим главног презимена Радмановић, неки огранци носе и следећа презимена: „Дубрављани“ су: Вујовићи, Ичевићи, Николићи и Пешићи (према Веселину Ђуричковићу, у „Дубрављане“ спадају и Радоњићи), а „Ђурићи“ су: Велимировићи[13], Оташевићи, Милошевићи и њихов огранак Стаматовићи, Ћупићи[14] и Шћепановићи (према Ђуричковићу, и: Мраковићи, Лазаревићи и Јанковићи). Према предању, братству Радмановића припадају и Беговићи, али ово није поуздано. Могуће је да су они старинци у Загарачу.

Према др Ђуру Вујовићу, „Ђурићи“ су: Шћепановићи и њихов огранак Беговићи, затим Велимировићи, Оташевићи, Пешовићи (који се деле на Мраковиће, Јанковиће и Лазаревиће), Стаматовићи и Ћупићи. „Дубрављани“ су Пешићи, Николићи, Вујовићи и Радоњићи-Карамани. Осим тога, он Ичевиће не сврстава у Радмановиће, већ посебно братство које је настало од једног потомка Вука Брђанина, који је ту дошао из Никшића, а његово потомство се прибратило „Дубрављанима“.

Према Ердељановићу, Радмановићи су пореклом из Братоножића, са Пелева Бријега, од братства Балевића. Предак или група сродника премешта се најпре у Пипере (где неки остају, и од њих су пиперски Вучинићи и Вукановићи), а затим у Шобајиће у Бјелопавлићима, где узимају за славу Свету Петку. Из Шобајића, због неке крви или разуре, група сродника прелази у Загарач, где део остаје, и од њих су Радмановићи. Према овој верзији порекла Радмановића, сродни су им Вукаловићи у Зубцима у Херцеговини и потомци Вука Брђанин: Звицери у Цуцама, Вујичићи у Грахову, Милошевићи у Херцеговини – Риоци, и у Боки: Ћетковићи у Ораховцу, и Илићи, Вучуровићи и Водовари у Кривошијама. Исељење предака Радмановића из Братоножића могло је бити половином 15. столећа, што је у вези са турским освајањем Брда.

Радмановићи славе Свету Петку, а прислужују Никољдан."

https://www.poreklo.rs/2017/06/19/malonsici-zagarac-komani/

Да додам само да на 23andMe има и Вујичића (ЦГ) и Велимировића који припадају L-M349.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2072
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7589 послато: март 19, 2020, 07:40:50 поподне »
Да додам само да на 23andMe има и Вујичића (ЦГ) и Велимировића који припадају L-M349.

Вујичићи су из Долова код Грахова и према предању су род са братствима чија је матица у Кривошијама (Вукаловићи, Вучуровићи, Илићи) и Радмановићима, што је потврђено овим резултатом.

Велимировићи су вероватно неки исељеници.

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5373
  • I2-PH908>Y52621>FT190799, род Никшића
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7590 послато: март 19, 2020, 07:43:36 поподне »
Јевремовић, Ђурђиц, Орешковица, Петровац на Млави, J2b-M205>Y22059

Јевремовићи су изгледа имали алтернативно презиме Станисављевић. Нисам у литератури нашао више о пореклу. Судећи по хаплотипу, вероватно припадају подграни Y22063 (458=16, 576=18), па би препоручио да тестирају тај СНП преко YSEQ-a.

Имају најближа поклапања са неким породицама из Крајине и Источне Херцеговине, али у случају млађих подграна, које су се нагло рашириле (попут Y22059), то не мора превише да значи.

Према књизи "Млава" од Љубомира Јовановића (1903. године), укупно 5 родова у Орешковици је славило Ђурђиц, то су:

"Милутиновићи (2) у Јанићској Мали, из Црне Реке. Славе Ђурђиц.
 Милојчани (8) у Милојчанској Мали, досељеници из Црне Реке. Славе Ђурђиц.
 Јанковићи (2), славе Ђурђиц; Илијићи (5), славе Ђурђиц. Сви су ови у Влашкој Мали. Доселили су се из Ждрела пре 20 година и то у току од 3—4 године.
 Миљковци (1) у Влашкој Мали, из Бистрице. Славе Ђурђиц.
"

Преци Јевремовића су вероватно припадали неком од ових родова. Три рода су влашког порекла (живели су у Влашкој мали за чије родове се каже: "Најновији су досељеници у Влашкој Мали, који су овде дошли пре 20-25 година." као и "Између становника појединих мала нема разлике ни у ношњи, ни у језику — сем Влашке Мале, која се од осталих одликује и ношњом и говором."), док су два рода пореклом од "Црне Реке" (Црног Тимока). Ако успем да дознам тачно у којој мали су живели, јављам.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5373
  • I2-PH908>Y52621>FT190799, род Никшића
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7591 послато: март 19, 2020, 08:26:18 поподне »
Божић, Никољдан, Шетоње, Петровац

Припада хаплогрупи I2a-M223>L701>A427. Нема нарочито блиских поклапања у бази Пројекта. Најближи му је Ћоћић из Горњих Вратара код Александровца (слава Ђурђевдан), додуше у питању је 5 разлика на упоредивих 16 маркера и то углавном споријих, па највероватније нису у некој ближој вези.

Предак тестираног је рођен 1828. године у Жабљу у Бачкој, која се тада налазила у оквиру Хабзбуршке монархије. 1865/1866. је прешао у Србију и постао њен држављанин, добивши посао учитеља у Шетоњу, где је засновао породицу. Његова кћерка је мајка генерала и министра војног Краљевине Југославије Милана Ж. Миловановића.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Селаковић

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1898
  • I2>Z17855>FT173833
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7592 послато: март 23, 2020, 06:30:46 поподне »
Ташковић, католик, Суботица

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

Ташковић је четврти Буњевац на нашем пројекту који припада Динарик-Север хаплогрупи, међутим рекло би се да му нико од преостале тројице није близак. Тестирани нема предање о даљем пореклу.

Хаплотип Ташковића је готово потпуно модалан, па су му многи из нашег пројекта релативно блиски. Једина ретка вредност је 19 на DYS458.

Можда би могао блити ближе повезан са крајишким и личким родовима који славе Марковдан (грана S17250*), или са једном групом католичких родова из Далмације, чији је представник Тенжера (грана Y4882).
« Последња измена: март 23, 2020, 06:39:15 поподне Селаковић »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9716
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7593 послато: март 23, 2020, 07:30:20 поподне »
Ташковић, католик, Суботица

Хаплотип Ташковића је готово потпуно модалан, па су му многи из нашег пројекта релативно блиски. Једина ретка вредност је 19 на DYS458.

Можда би могао блити ближе повезан са крајишким и личким родовима који славе Марковдан (грана S17250*), или са једном групом католичких родова из Далмације, чији је представник Тенжера (грана Y4882).

Било би интересантно ако су исти род. И према Карановићу, родови који славе Марковдан спадају у "староседелачке". По особинама слични католицима Средње Босне. За западнокрајишке области, матица им је Змијање.

Ван мреже Eror

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 32
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7594 послато: март 25, 2020, 11:06:20 поподне »
Јовановић, Петковдан, Шалинац, Смедерево, J2b-M241>Z638

Јовановићи су досељени из околине Зајечара након Кочине крајине. Имају најближе поклапање са Благојевићима и Стевановићима из Семберије (21/22). Ово су јако блиска поклапања и постоје неке специфичне вредности па је вероватно реч о генетски блиском роду. И у случају ове подгране Z638 се назире динарско-источнобалканска веза.

Давно сам гледао на БН телевизији емисију о неком селу у Семберији и православни парох у том селу рекао је како је становништво села (или део становништва, не сећам се, има сигурно преко 10 година од те емисије) пореклом "Калавраси" (сећам се да ми је било смешно како је он то изговорио мислећи на Каравлахе). Дакле, потврда да је било миграција вероватно и из делова источне Србије у Семберију.

Ван мреже Грк

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 839
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7595 послато: март 26, 2020, 12:21:58 пре подне »
Можда мислиш на ове:

"Радосављевићи, Прангашевићи, Маринковићи (Аранђеловдан) и Лукићи су доселили у Босут из засеока Каравласи у Батковићу, ........................  Каравласи су румунски Цигани, који су из мађарског Ердеља доселили у Батковић почетком XVIII века. Временом су Каравласи прихватили српски језик, обичаје и имена, док су православну веру донели са собом. Данас већина Каравлаха из Батковића ради и живи у Шведској, Аустрији, Немачкој и другим западноевропским земљама, док су у засеоку остала старачка домаћинства. Осим Батковића, Каравласи живе и у другим местима у Босни: Малом Сигнешу код Српца, Деветини код Хрваћана и Остружњи код Добоја. Такође су живели у месту Каравласи код Брчко одакле су их у току последњег рата протерале исламске вехабије, које су преименовале село у Горњу Маочу."

Микица Илић,Село Босут у Срему (1706 - 2006.)


А има из ранијег времена и овај податак:

"Сјеверно од Тузле, у подручју планине Мајевице, налазила се нахија Висори. Припадала је тврђави Сребрник. Она је представљала једну затворену природно–географску цјелину окружену Мајевицом и њеним огранцима са сјевера, запада и југа и ниским побрђем с истока. Та нахија подсјећа на жупе нашег средњег вијека. Природа њеног земљишта
више одговара животу сточара. У свим селима ове нахије уписани су власи. На њих и данас подсјећају имена локалитета на том подручју као на пр. села Каравласи, Каравлашка Маоча и слично. На подручју цијеле сјевероисточне Босне
сусрећу се локалитети са оваквим или сличним именима. Бројни локалитети са овим и другим заједничким именима
сусрећу се на широком простору источне Босне и западне Србије. Изучавање таквих топонима дало би, без сумње, значајне резултате и питање унутрашњих миграција нашег становништва постало би јасније."

Милан Васић, Исламизација на Балканском полуострву

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2072
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7596 послато: март 26, 2020, 05:22:03 поподне »
Такође су живели у месту Каравласи код Брчко одакле су их у току последњег рата протерале исламске вехабије, које су преименовале село у Горњу Маочу.

Знам да је цитат у питању, али невероватно је колико грешака може да стане у једну реченицу.
1. Каравласи су заселак, а Горња Маоча је село које има статус насеља (званични назив је Маоча). Самим тим, Каравласи нису могли бити преименовани у Горњу Маочу, ни формално ни неформално.
2. Каравласи чак ни не припадају насељу Маоча, већ насељу Шпионица Горња коме заселак и географски гравитира.
3. Оба споменута насеља припадају општини Сребреник, а не општини Брчко. У општини Брчко такође постоји насеље Маоча, али у питању је Доња Маоча.

Дакле, нису вехабије промениле било који назив.

Међутим, изгледа да су Каравласи (етничка група) живели и у истоименом засеоку и у Горњој Маочи. Претходни назив насеља Маоча је Маоча Тузланска и коришћен је најкасније до 1971. године, а до 1955. се насеље звало Каравлашка Маоча.

Ван мреже Грк

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 839
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7597 послато: март 26, 2020, 07:49:19 поподне »
Знам да је цитат у питању, али невероватно је колико грешака може да стане у једну реченицу.
1. Каравласи су заселак, а Горња Маоча је село које има статус насеља (званични назив је Маоча). Самим тим, Каравласи нису могли бити преименовани у Горњу Маочу, ни формално ни неформално.
2. Каравласи чак ни не припадају насељу Маоча, већ насељу Шпионица Горња коме заселак и географски гравитира.
3. Оба споменута насеља припадају општини Сребреник, а не општини Брчко. У општини Брчко такође постоји насеље Маоча, али у питању је Доња Маоча.

Дакле, нису вехабије промениле било који назив.

Међутим, изгледа да су Каравласи (етничка група) живели и у истоименом засеоку и у Горњој Маочи. Претходни назив насеља Маоча је Маоча Тузланска и коришћен је најкасније до 1971. године, а до 1955. се насеље звало Каравлашка Маоча.
У праву си, али да јој не држим страну, ову задњу реченицу је очигледно написала онако без потребе и без детаљне анализе.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9716
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7598 послато: април 05, 2020, 09:17:01 поподне »
Петровић, Никољдан, Шипиково, Зајечар, J2a-M67

Петровићи су доељени из Влашке пре неких 200 година. Имају најближе поклапање са две породице из околине Зајечара (необјављено истраживање), које такође славе Никољдан. У светским базама, Петровићи имају најближа поклапања у Румунији (потврђено предање), на северу Албаније и на Сицилији.

Ван мреже Radul

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1094
  • J2a-Z38463>SK1357+ Башино Село, Цетиње
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7599 послато: април 10, 2020, 09:46:56 поподне »
Перовић, Јовањдан, Трешњево, Цуце, Цетиње.

Припада хаплогрупи J2a-M92>Z8096>Z38463>SK1357 и роду Цуца и Пјешиваца. Перовићи су огранак Бајковића (Бајко>Вучић>Марко), од Марка Вучићевог који је имао једног сина а којег је подигао стриц Перо, те су по њему Маркови потомци узели презиме Перовић. Предањем су од Орловића из Чарађа одакле су се населили у Цуце. Овде ћемо напоменути да је опште предање родова о Орловићима оспорено, више о томе у чланку Ивана Вукићевића, Властела у Црној Гори према народним предањима.

Посједује практично модални хапотип на 37 маркера. На основу маркера најближи му је Перуновић из Пјешиваца као и Поповић из Томингаја/Грачац са којима се разликује на 1 маркеру. Са Самарџићем из Кривошија који је такође предањем Орловић разликује се на 2 маркера. Са осталим тесираним такође има блиска поклапања, а која су најчешће 35/37 или 34/37.

Са резултатем Самарџића и оним Кривокапићевим, стиче се утисак да су Цуцки Орловићи једна од грана Пјешиваца прецизније Потолића. Но за сигурније закључке неопходно је  више маркера и више тестираних из Цуца. Када узмемо у обзир да су Пјешивци током 15. вијека били ратничка дружина која је држала више села под својом контролом (тако пише у повељи из Врањине 1455.) као и дефтер из 1521. године гдје су Цуце село у нахији Пјешивци, врло је вјероватно да је правац миграција био Пјешивци > Цуце.
 
« Последња измена: април 10, 2020, 09:50:11 поподне Radul »
Ако се бојите, немојте то чинити; ако то радите, не бојте се! - Темуџин