Аутор Тема: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту  (Прочитано 1645744 пута)

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5912
  • I2-PH908>Y52621>Y189944, род Никшића
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7580 послато: март 19, 2020, 07:43:36 поподне »
Јевремовић, Ђурђиц, Орешковица, Петровац на Млави, J2b-M205>Y22059

Јевремовићи су изгледа имали алтернативно презиме Станисављевић. Нисам у литератури нашао више о пореклу. Судећи по хаплотипу, вероватно припадају подграни Y22063 (458=16, 576=18), па би препоручио да тестирају тај СНП преко YSEQ-a.

Имају најближа поклапања са неким породицама из Крајине и Источне Херцеговине, али у случају млађих подграна, које су се нагло рашириле (попут Y22059), то не мора превише да значи.

Према књизи "Млава" од Љубомира Јовановића (1903. године), укупно 5 родова у Орешковици је славило Ђурђиц, то су:

"Милутиновићи (2) у Јанићској Мали, из Црне Реке. Славе Ђурђиц.
 Милојчани (8) у Милојчанској Мали, досељеници из Црне Реке. Славе Ђурђиц.
 Јанковићи (2), славе Ђурђиц; Илијићи (5), славе Ђурђиц. Сви су ови у Влашкој Мали. Доселили су се из Ждрела пре 20 година и то у току од 3—4 године.
 Миљковци (1) у Влашкој Мали, из Бистрице. Славе Ђурђиц.
"

Преци Јевремовића су вероватно припадали неком од ових родова. Три рода су влашког порекла (живели су у Влашкој мали за чије родове се каже: "Најновији су досељеници у Влашкој Мали, који су овде дошли пре 20-25 година." као и "Између становника појединих мала нема разлике ни у ношњи, ни у језику — сем Влашке Мале, која се од осталих одликује и ношњом и говором."), док су два рода пореклом од "Црне Реке" (Црног Тимока). Ако успем да дознам тачно у којој мали су живели, јављам.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5912
  • I2-PH908>Y52621>Y189944, род Никшића
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7581 послато: март 19, 2020, 08:26:18 поподне »
Божић, Никољдан, Шетоње, Петровац

Припада хаплогрупи I2a-M223>L701>A427. Нема нарочито блиских поклапања у бази Пројекта. Најближи му је Ћоћић из Горњих Вратара код Александровца (слава Ђурђевдан), додуше у питању је 5 разлика на упоредивих 16 маркера и то углавном споријих, па највероватније нису у некој ближој вези.

Предак тестираног је рођен 1828. године у Жабљу у Бачкој, која се тада налазила у оквиру Хабзбуршке монархије. 1865/1866. је прешао у Србију и постао њен држављанин, добивши посао учитеља у Шетоњу, где је засновао породицу. Његова кћерка је мајка генерала и министра војног Краљевине Југославије Милана Ж. Миловановића.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Селаковић

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1980
  • I2>Z17855>FT173833
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7582 послато: март 23, 2020, 06:30:46 поподне »
Ташковић, католик, Суботица

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

Ташковић је четврти Буњевац на нашем пројекту који припада Динарик-Север хаплогрупи, међутим рекло би се да му нико од преостале тројице није близак. Тестирани нема предање о даљем пореклу.

Хаплотип Ташковића је готово потпуно модалан, па су му многи из нашег пројекта релативно блиски. Једина ретка вредност је 19 на DYS458.

Можда би могао блити ближе повезан са крајишким и личким родовима који славе Марковдан (грана S17250*), или са једном групом католичких родова из Далмације, чији је представник Тенжера (грана Y4882).
« Последња измена: март 23, 2020, 06:39:15 поподне Селаковић »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10265
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7583 послато: март 23, 2020, 07:30:20 поподне »
Ташковић, католик, Суботица

Хаплотип Ташковића је готово потпуно модалан, па су му многи из нашег пројекта релативно блиски. Једина ретка вредност је 19 на DYS458.

Можда би могао блити ближе повезан са крајишким и личким родовима који славе Марковдан (грана S17250*), или са једном групом католичких родова из Далмације, чији је представник Тенжера (грана Y4882).

Било би интересантно ако су исти род. И према Карановићу, родови који славе Марковдан спадају у "староседелачке". По особинама слични католицима Средње Босне. За западнокрајишке области, матица им је Змијање.

Ван мреже Eror

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 32
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7584 послато: март 25, 2020, 11:06:20 поподне »
Јовановић, Петковдан, Шалинац, Смедерево, J2b-M241>Z638

Јовановићи су досељени из околине Зајечара након Кочине крајине. Имају најближе поклапање са Благојевићима и Стевановићима из Семберије (21/22). Ово су јако блиска поклапања и постоје неке специфичне вредности па је вероватно реч о генетски блиском роду. И у случају ове подгране Z638 се назире динарско-источнобалканска веза.

Давно сам гледао на БН телевизији емисију о неком селу у Семберији и православни парох у том селу рекао је како је становништво села (или део становништва, не сећам се, има сигурно преко 10 година од те емисије) пореклом "Калавраси" (сећам се да ми је било смешно како је он то изговорио мислећи на Каравлахе). Дакле, потврда да је било миграција вероватно и из делова источне Србије у Семберију.

Ван мреже Грк

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 879
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7585 послато: март 26, 2020, 12:21:58 пре подне »
Можда мислиш на ове:

"Радосављевићи, Прангашевићи, Маринковићи (Аранђеловдан) и Лукићи су доселили у Босут из засеока Каравласи у Батковићу, ........................  Каравласи су румунски Цигани, који су из мађарског Ердеља доселили у Батковић почетком XVIII века. Временом су Каравласи прихватили српски језик, обичаје и имена, док су православну веру донели са собом. Данас већина Каравлаха из Батковића ради и живи у Шведској, Аустрији, Немачкој и другим западноевропским земљама, док су у засеоку остала старачка домаћинства. Осим Батковића, Каравласи живе и у другим местима у Босни: Малом Сигнешу код Српца, Деветини код Хрваћана и Остружњи код Добоја. Такође су живели у месту Каравласи код Брчко одакле су их у току последњег рата протерале исламске вехабије, које су преименовале село у Горњу Маочу."

Микица Илић,Село Босут у Срему (1706 - 2006.)


А има из ранијег времена и овај податак:

"Сјеверно од Тузле, у подручју планине Мајевице, налазила се нахија Висори. Припадала је тврђави Сребрник. Она је представљала једну затворену природно–географску цјелину окружену Мајевицом и њеним огранцима са сјевера, запада и југа и ниским побрђем с истока. Та нахија подсјећа на жупе нашег средњег вијека. Природа њеног земљишта
више одговара животу сточара. У свим селима ове нахије уписани су власи. На њих и данас подсјећају имена локалитета на том подручју као на пр. села Каравласи, Каравлашка Маоча и слично. На подручју цијеле сјевероисточне Босне
сусрећу се локалитети са оваквим или сличним именима. Бројни локалитети са овим и другим заједничким именима
сусрећу се на широком простору источне Босне и западне Србије. Изучавање таквих топонима дало би, без сумње, значајне резултате и питање унутрашњих миграција нашег становништва постало би јасније."

Милан Васић, Исламизација на Балканском полуострву

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2255
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7586 послато: март 26, 2020, 05:22:03 поподне »
Такође су живели у месту Каравласи код Брчко одакле су их у току последњег рата протерале исламске вехабије, које су преименовале село у Горњу Маочу.

Знам да је цитат у питању, али невероватно је колико грешака може да стане у једну реченицу.
1. Каравласи су заселак, а Горња Маоча је село које има статус насеља (званични назив је Маоча). Самим тим, Каравласи нису могли бити преименовани у Горњу Маочу, ни формално ни неформално.
2. Каравласи чак ни не припадају насељу Маоча, већ насељу Шпионица Горња коме заселак и географски гравитира.
3. Оба споменута насеља припадају општини Сребреник, а не општини Брчко. У општини Брчко такође постоји насеље Маоча, али у питању је Доња Маоча.

Дакле, нису вехабије промениле било који назив.

Међутим, изгледа да су Каравласи (етничка група) живели и у истоименом засеоку и у Горњој Маочи. Претходни назив насеља Маоча је Маоча Тузланска и коришћен је најкасније до 1971. године, а до 1955. се насеље звало Каравлашка Маоча.

Ван мреже Грк

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 879
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7587 послато: март 26, 2020, 07:49:19 поподне »
Знам да је цитат у питању, али невероватно је колико грешака може да стане у једну реченицу.
1. Каравласи су заселак, а Горња Маоча је село које има статус насеља (званични назив је Маоча). Самим тим, Каравласи нису могли бити преименовани у Горњу Маочу, ни формално ни неформално.
2. Каравласи чак ни не припадају насељу Маоча, већ насељу Шпионица Горња коме заселак и географски гравитира.
3. Оба споменута насеља припадају општини Сребреник, а не општини Брчко. У општини Брчко такође постоји насеље Маоча, али у питању је Доња Маоча.

Дакле, нису вехабије промениле било који назив.

Међутим, изгледа да су Каравласи (етничка група) живели и у истоименом засеоку и у Горњој Маочи. Претходни назив насеља Маоча је Маоча Тузланска и коришћен је најкасније до 1971. године, а до 1955. се насеље звало Каравлашка Маоча.
У праву си, али да јој не држим страну, ову задњу реченицу је очигледно написала онако без потребе и без детаљне анализе.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10265
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7588 послато: април 05, 2020, 09:17:01 поподне »
Петровић, Никољдан, Шипиково, Зајечар, J2a-M67

Петровићи су доељени из Влашке пре неких 200 година. Имају најближе поклапање са две породице из околине Зајечара (необјављено истраживање), које такође славе Никољдан. У светским базама, Петровићи имају најближа поклапања у Румунији (потврђено предање), на северу Албаније и на Сицилији.

Ван мреже Radul

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1164
  • J2a-SK1356+ Башино Село, Цетиње > Кривошије
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7589 послато: април 10, 2020, 09:46:56 поподне »
Перовић, Јовањдан, Трешњево, Цуце, Цетиње.

Припада хаплогрупи J2a-M92>Z8096>Z38463>SK1357 и роду Цуца и Пјешиваца. Перовићи су огранак Бајковића (Бајко>Вучић>Марко), од Марка Вучићевог који је имао једног сина а којег је подигао стриц Перо, те су по њему Маркови потомци узели презиме Перовић. Предањем су од Орловића из Чарађа одакле су се населили у Цуце. Овде ћемо напоменути да је опште предање родова о Орловићима оспорено, више о томе у чланку Ивана Вукићевића, Властела у Црној Гори према народним предањима.

Посједује практично модални хапотип на 37 маркера. На основу маркера најближи му је Перуновић из Пјешиваца као и Поповић из Томингаја/Грачац са којима се разликује на 1 маркеру. Са Самарџићем из Кривошија који је такође предањем Орловић разликује се на 2 маркера. Са осталим тесираним такође има блиска поклапања, а која су најчешће 35/37 или 34/37.

Са резултатем Самарџића и оним Кривокапићевим, стиче се утисак да су Цуцки Орловићи једна од грана Пјешиваца прецизније Потолића. Но за сигурније закључке неопходно је  више маркера и више тестираних из Цуца. Када узмемо у обзир да су Пјешивци током 15. вијека били ратничка дружина која је држала више села под својом контролом (тако пише у повељи из Врањине 1455.) као и дефтер из 1521. године гдје су Цуце село у нахији Пјешивци, врло је вјероватно да је правац миграција био Пјешивци > Цуце.
 
« Последња измена: април 10, 2020, 09:50:11 поподне Radul »
Ако се бојите, немојте то чинити; ако то радите, не бојте се! - Темуџин

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1769
  • Z3660>Y34637-
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7590 послато: април 24, 2020, 03:14:57 поподне »
Грбић, Никољдан, Врховине, Лика

Припада хаплогрупи R1a-Z280, "карпатско-далматинској" грани Y2613>Y2608>YP6098. Због благо повишене вредности DYS458=17 нема потпуних поклапања, а најближи су му крајишки родови који славе Срђевдан: Грбић из Рачића код Бихаћа, Богдановић из Јелићке код Приједора, Љиљак из Горњег Жировца код Двора, Кривајић из Словинаца код Костајнице и Грунчић из Зрењанина, од свих њих разликује се на само једном маркеру. За један маркер више разликује се од групе крајишких родова који славе Никољдан: Јагодића из Градишке, Кнежевића из Дрвара, Хајдера из Рељиног Села код Гламоча, Јарића из Кома у Лици и Савића из Бенковца. Грбићи су у Врховинама забележени још од половине 19. века, а 1922/1923. прешли су у Личко Ново Село. Тестирани није оставио податак о томе да ли је у прошлости мењана слава, али на основу најближих поклапања могуће је да су раније славили Срђевдан.

Ван мреже на Црвeњском путу

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1064
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7591 послато: април 24, 2020, 07:29:51 поподне »
Грбић, Никољдан, Врховине, Лика

Припада хаплогрупи R1a-Z280, "карпатско-далматинској" грани Y2613>Y2608>YP6098. Због благо повишене вредности DYS458=17 нема потпуних поклапања, а најближи су му крајишки родови који славе Срђевдан: Грбић из Рачића код Бихаћа, Богдановић из Јелићке код Приједора, Љиљак из Горњег Жировца код Двора, Кривајић из Словинаца код Костајнице и Грунчић из Зрењанина, од свих њих разликује се на само једном маркеру. За један маркер више разликује се од групе крајишких родова који славе Никољдан: Јагодића из Градишке, Кнежевића из Дрвара, Хајдера из Рељиног Села код Гламоча, Јарића из Кома у Лици и Савића из Бенковца. Грбићи су у Врховинама забележени још од половине 19. века, а 1922/1923. прешли су у Личко Ново Село. Тестирани није оставио податак о томе да ли је у прошлости мењана слава, али на основу најближих поклапања могуће је да су раније славили Срђевдан.


Мој брат од тетке је од тих Грбића из Врховина који славе Св. Николу. Они су колонисти у Бачку после Другог светског рата. Али не зна ништа о свом пореклу осим да су из Врховина и славе. Мало ћу да погледам поклапања његове рођене сестре на Гедмечу.

Ван мреже Grbic1

  • Члан Друштва
  • Гост
  • *****
  • Поруке: 12
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7592 послато: април 24, 2020, 09:17:45 поподне »
Koliko ja znam slava  Sv. nikola je doneta iz Vrhovina 1922-1923 god. i od tada nije menjana a podatke pre toga nemam.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10265
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7593 послато: април 24, 2020, 10:39:57 поподне »
Велики број крајишких родова Y2613>YP6098 слави управо Никољдан, тако да слава вероватно није мењана. Осим Грбића, ту су из Крајине с Никољдан још и Јарићи, Јагодићи, Кнежевићи из Дрвара, затим лички Борићи, Шкорићи, итд.

Шкорићи су огранак Штрбаца. Због славе, али и положаја неких родова YP6098, није искључено да је заправо ово "права" хаплогрупа крајишких Штрбаца. Иако имамо једне Штрбце из Далмације потврђене као N-P189.2

Фали још неки јачи огранак да се тестира. Ово је сасвим реалан сценарио због бројности ове подгране у Крајини. Штрбци су иначе један од већих крајишких родова, а Карановић их је сврстао у староседеоце, тј. у старије досељенике из Херцеговине. Штрбци из Унца, са друге стране, имају јасно предање о пореклу "из Херцеговине".

Веома ми је драго када неки нови тестирани из Крајине упадне у добро профилисани род. То је у Крајини готово па неминовно. Честитке припадницима овог рода (посебно Тимару и Јарићу) и надам се да ће се ускоро распетљати и ова прича око Штрбаца.

Да додам на крају да је подграна R1a-Z280>Y2613 у Лици заступљена са 4-6%.

Ван мреже Grbic1

  • Члан Друштва
  • Гост
  • *****
  • Поруке: 12
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7594 послато: април 25, 2020, 01:44:18 поподне »
Небојојша

Чукундеда Дмитар је родјен у Врховинама ,не знам годину ни родјенја ни смрти.Имао је брата Тривуна и нјегове потомке знам све.З аосталу браћу  и сестре не знам ни да ли су постојали
Мој прадеда Милош Родјен је у Врховинама 1898 год. а 1922-23 год отишао из Врховина у Личко ново село(Нашице)
Деда Бранко је родјен у Врховинама 1921 год.
Крсна слава Св. Никола
Зна ли се нешто више о Грбићима, одакле су дошли у Врховине.Знам да се поминје херцеговина.
Поздрав

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10265
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7595 послато: април 25, 2020, 09:05:04 поподне »
Небојојша

Чукундеда Дмитар је родјен у Врховинама ,не знам годину ни родјенја ни смрти.Имао је брата Тривуна и нјегове потомке знам све.З аосталу браћу  и сестре не знам ни да ли су постојали
Мој прадеда Милош Родјен је у Врховинама 1898 год. а 1922-23 год отишао из Врховина у Личко ново село(Нашице)
Деда Бранко је родјен у Врховинама 1921 год.
Крсна слава Св. Никола
Зна ли се нешто више о Грбићима, одакле су дошли у Врховине.Знам да се поминје херцеговина.
Поздрав

Грбићи у Врховине долазе крајем 17. века, у сеоби Вилићана, са кореничког подручја. Та група српских породица се у литератури најчешће назива Усорцима. Међу овим презименима има више хаплогрупа, дакле нису сви и генетски повезани. Више о томе на следећој теми:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=364.0

Ван мреже Rimidalv

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 449
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7596 послато: април 25, 2020, 10:07:54 поподне »
Небојојша


Мој прадеда Милош Родјен је у Врховинама 1898 год. а 1922-23 год отишао из Врховина у Личко ново село(Нашице)
Деда Бранко је родјен у Врховинама 1921 год.


Јел у Личко ново село насељен као добровољац?

Ван мреже Grbic1

  • Члан Друштва
  • Гост
  • *****
  • Поруке: 12
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7597 послато: април 26, 2020, 11:42:47 пре подне »
Ne znam ni dal je ucestvovao u ratu,rodjen je 1898 god.
Moram da potrazim na family search.

A to za usorce sam citao od Stjepana Pavicica i u toj grupi on nigde nije pomenuo Grbice.

Ван мреже Rimidalv

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 449
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7598 послато: април 26, 2020, 11:51:32 пре подне »
Личко ново село, као и још неколико насеља у околини је настало 1921. године насељавањем солунских добровољаца.
Уколико није био добровољац, могуће да је био насељен као колониста.

Ван мреже Grbic1

  • Члан Друштва
  • Гост
  • *****
  • Поруке: 12
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7599 послато: април 26, 2020, 01:04:59 поподне »
Hvala na informaciji.