Аутор Тема: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту  (Прочитано 1370466 пута)

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9494
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7440 послато: јануар 12, 2020, 11:51:42 пре подне »
Пела је антички назив, није коришћен до савременог доба. Село у близини тог античког града звало се Ала Килисе или Постол, тако да нема логике да се неко ко је пореклом из тог краја презива Пеловски, пре би требало да буде Постоловски....

Тако написа човек

"Heritage on the paternal line from Pela (Postolj) in Aegean Macedonia - orthodox Stoyan Pelovski (Pelovic) born around 1730."

Ван мреже Хреља

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 22
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7441 послато: јануар 12, 2020, 12:10:42 поподне »

Старије презиме Филипова гласило је Пеловски, Пеловић. Пореклом су из места Pella, у Грчкој Македонији.

Након Балканских ратова на простору који је припао Грчкој изведена је накнадна хеленизација.
Између осталог промењена су српска и турска имена насељима.
Српски назив места је Свети Апостоли.
После Првог светског рата, по ондашњем грчком обичају, у сеоској цркви су спаљене све књиге на црквенословенском. Село је 1926. године преименовано у Пела.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8284
  • I2a S17250 A1328
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7442 послато: јануар 12, 2020, 12:18:44 поподне »
Биће да је то накнадно повезивање презимена са топонимом.

Презимена Пеловић и Пеловски су патронимског облика, изведена од неког имена / надимка, попут Пеле или Пело.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9494
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7443 послато: јануар 12, 2020, 12:20:51 поподне »
Тестирани вероватно припада подграни E-Y128213
https://www.yfull.com/tree/E-Y128213/

Поред горе побројаних породица, овој подграни припадају и Лисичићи из Црне Горе. Филипов (Пеловски) на YHRD има неколико блиских поклапања. Углавном у Србији, Хрватској, Централној и Источној Европи.
« Последња измена: јануар 12, 2020, 12:28:13 поподне Небојша »

Ван мреже Bane

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 715
  • E-Z16988+A11837+
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7444 послато: јануар 13, 2020, 02:46:24 поподне »
Тестирани вероватно припада подграни E-Y128213
https://www.yfull.com/tree/E-Y128213/

Лично сумњам да је на основу расположивих 37 маркера могуће правилно предвидети подграну Филипова.

На мрежи Clavdivs

  • Уредник СДНКП
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 342
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7445 послато: јануар 16, 2020, 11:28:08 пре подне »
Анђелић, Никољдан, Безедек, Мохач

Припада хаплогрупи I1-Y3560. Од претходно тестираних најближи су му Тодоровић из Друговца (разликују се на 2 од 23 упоредива маркера) и Панић из Репе (3/23).

Анђелићи се у Безедеку први пут помињу 1767. године. Ако неко зна нешто више о њиховом пореклу, нека напише.

На мрежи Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7568
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7446 послато: јануар 16, 2020, 12:59:09 поподне »
Анђелић, Никољдан, Безедек, Мохач

Припада хаплогрупи I1-Y3560. Од претходно тестираних најближи су му Тодоровић из Друговца (разликују се на 2 од 23 упоредива маркера) и Панић из Репе (3/23).

Анђелићи се у Безедеку први пут помињу 1767. године. Ако неко зна нешто више о њиховом пореклу, нека напише.

Хвала, Клаудијусе! :)

Ово је мушка линија моје бабе по мајци. То је најдаље што се зна о њиховом пореклу. Они су се после Првог светског рата као оптанти иселили из Мађарске у Јужну Барању.

Иначе, Бездек је 1767. године пописан као чисто српско село. У њему је тада пописано пет кућа Анђелића. У пописима из 1720. и 1715. године нема помена Анђелића, док се у ранијим пописима (1736, 1711-13, 1697, 1696, 1687) наводи да је село напуштено.

Према ономе што је мени познато, то су једини православни Анђелићи у Барањи, а занимљиво је да се исто презиме јавља у исто време (1766) и у суседном чисто шокачком селу Топољу (мађ. Izsép). Ти Шокци Анђелићи се помињу још у попису из 1696. године. Али мислим да је то само случајност и да они повезани.

Крајем 18. века у Безедек се досељавају Немци, који ће на почетку 20. века чинити више од 70% становништва у селу. После разграничења Краљевине СХС и Мађарске у Тријанону 1920. године Безедек је остао у Мађарској, али на самој граници с Краљевином СХС. Сви који су били за припојење тих крајева КСХС морали су после разграничења да напусте Мађарску.
« Последња измена: јануар 16, 2020, 01:10:42 поподне Amicus »

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Помоћник уредника
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1971
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7447 послато: јануар 18, 2020, 01:39:33 пре подне »
Вујновић, Никољдан, Паник, Билећа, E-V13>Z5017>Z16988

Тестирани припада роду Д из табеле Српског ДНК пројекта. Једино одступање од модалног хаплотипа је снижена вредност DYS570=21 коју поседују још двојица припадника овог рода.

Дедијер је забележио следеће:
Најстарија породица у овијем селима су Вујновићи. Они не знају о свом поријеклу ништа. Нити знају тачно, одакле су се доселили, ни када су се доселили. Неки мисле, да су поријеклом из Врањскијех од велике породице Вујовића. То мисле ради тога, што у Врањскијем има и данас Вујновића Чатрња и ради тога, што и они славе као и Вујовићи Никољдан.

Не могу детаљно да коментаришем резултате из још увек необјављеног истраживања о Херцеговцима, али споменућу само да је ово треће до сада тестирано братство са предањем о пореклу од Вујовића из Врањске које припада овом роду, а сродно им је и једно братство из Дабра које такође има предање о пореклу од Вујовића из Симијове, исто као и Вујовићи из Врањске.
« Последња измена: јануар 18, 2020, 01:44:39 пре подне Иван Вукићевић »

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Помоћник уредника
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1971
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7448 послато: јануар 18, 2020, 10:50:23 пре подне »
Трипковић, Алимпијевдан, Стопања, Трстеник, E-V13>Z5018>Z16661>BY165837

Готово извесно припада роду Куча, иако има донекле нетипичан хаплотип за овај род. Од модалног хаплотипа се издваја по следећим вредностима: DYS385b=16 (3), YGATAH4=10 (6), DYS576=18 (2), DYS549=12 (2). У заградама је наведен број осталих припадника рода који деле споменуте вредности са Трипковићем. Најближа поклапања (20/23) има са Пајовићем и Митровићем из Куча.

Породица тестираног нема предање о даљем пореклу.

Ван мреже Лепеничанин

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 880
  • R1b
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7449 послато: јануар 18, 2020, 01:41:05 поподне »
Цитат
Трипковић, Алимпијевдан, Стопања, Трстеник, E-V13>Z5018>Z16661>BY165837

Готово извесно припада роду Куча

У књизи "Стопања" аутора издатој 1987. године, стоји да Трипковића има 18 кућа, и славе св Николу, што значи да је код породице тестираног дошло до промене крсне славе.

Трипковићи се сврставају у групу родова досељених "од Тетова", или из жупе Средске код Призрена, што је у светлу
добијеног резултата упитно (али не и немогућа).

Ван мреже Лепеничанин

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 880
  • R1b
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7450 послато: јануар 18, 2020, 02:03:58 поподне »
Цитат
Трипковићи се сврставају у групу родова досељених "од Тетова"

Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“, издање 2012. године, каже се:

"Ускоро за Бићанима доселили су се „од Тетова“ преци данашњих:

-Бежанаца, Пејића, Јоксића, Ћурчића, Пурића, Станића, Кнежевића, Башића, Здравића, Стајића и Шелмића (35 кућа, Св. Алимпије Столпник и Ђурђевдан). Од Бежанаца су Обрадовићи у Шљивову у Александровачкој Жупи. После рата 1877/78. неке породице Кнежевића и Шелмића одселиле су се у Блаце у Топлици."

У истраживању САНУ један род из Жупе који своје порекло везује за Тетово припада хаплогрупи G1.

Тако да ствар око даљег порекла Трипковића не може до краја да се разјасни....

На мрежи Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4219
  • I2-PH908>FT14506>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7451 послато: јануар 19, 2020, 03:42:26 поподне »
Поповић, Стевањдан, Јакотина, Котор Варош

Припада хаплогрупи I2-PH908. Лепо се уклапа у род Стевањштака из Босанске Крајине, које карактеришу вредности на маркерима: 19=15, 391=10, 549=13/12. То су Кудић из Засеља код Котор Вароши (2/23), Бранковић из Липовца код Челинца (5/23), Жунић из Смртића код Прњавора (1/23) и Кљајић из Горње Лупљанице код Дервенте (2/23).  Очигледно се ради о великом роду на простору Крајине.

Иако тестирани наводи могућу везу са Херцеговином, за сада се она на основу генетике не уочава. Даља тестирања, пре свега дубља тестирања овог рода, даће одговор временом и на то питање.

Ван мреже Бакс

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1525
  • E-V13>Z5017>Z19851
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7452 послато: јануар 19, 2020, 09:54:52 поподне »
Вујновић, Никољдан, Паник, Билећа, E-V13>Z5017>Z16988

Тестирани припада роду Д из табеле Српског ДНК пројекта. Једино одступање од модалног хаплотипа је снижена вредност DYS570=21 коју поседују још двојица припадника овог рода.

Дедијер је забележио следеће:
Најстарија породица у овијем селима су Вујновићи. Они не знају о свом поријеклу ништа. Нити знају тачно, одакле су се доселили, ни када су се доселили. Неки мисле, да су поријеклом из Врањскијех од велике породице Вујовића. То мисле ради тога, што у Врањскијем има и данас Вујновића Чатрња и ради тога, што и они славе као и Вујовићи Никољдан.

Не могу детаљно да коментаришем резултате из још увек необјављеног истраживања о Херцеговцима, али споменућу само да је ово треће до сада тестирано братство са предањем о пореклу од Вујовића из Врањске које припада овом роду, а сродно им је и једно братство из Дабра које такође има предање о пореклу од Вујовића из Симијове, исто као и Вујовићи из Врањске.

Значи, ови су сигурно од оних других херцеговачких Вујовића, који нису "Драгошевићи".
"Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи"

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Помоћник уредника
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1971
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7453 послато: јануар 20, 2020, 01:20:20 пре подне »
Значи, ови су сигурно од оних других херцеговачких Вујовића, који нису "Драгошевићи".

Тако је.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9494
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7454 послато: јануар 21, 2020, 01:49:23 поподне »
Караниколић, Аранђеловдан, Ниш, J2b-M241>Z638

О пореклу Караниколића нисам пронашао више у литератури. Генетски изгледа блиско тестиранима из рода "Б". У ту групу спадају још Стевановић и Благојевић из Семберије. Постоје неке разлике, па је упитно колико је блиска ова веза, а све њих карактериште вредност 14-16 на маркеру 385. На овим просторима сви они имају релативно блиска поклапања међу Албанцима и Румунима.

На простору Понишавља, хаплогрупа J2b-M241 тренутно износи 2.5%, што је изнад српског просека. Добар део одлази на PH1602.

Ван мреже Лепеничанин

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 880
  • R1b
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7455 послато: јануар 21, 2020, 05:22:35 поподне »
Јовић, Ђурђиц, Исток, R1b-L51

Јовићу је најближи хаплотип (3/23) једног од тестираних у необјављеном истраживању Херцеговаца. Са њим Јовић дели
неколико јако карактеристичних вредности (385=11-16, 438=13, 643=11), али не и крсну славу.

Ево шта је тестирани написао о пореклу:

"Ми потичемо из источне херцеговине негде испод Требиња. Ту су наши живели до 1700. године а онда нас Турци расељавају у Метохију у Горњи Драгољевац. Иначе наша породица је причала екавштином и то је забележио и неки етнолог који је са њима разговарао не знам му тачно име. Касније око 1870. године део фамилије са Јовом и његова три сина Живаном, Недељком и Миком и са њиховом мајком Петрушом  бива протеран због неке свађе са локалним Арнаутима око испаше и они селе у Куршумлијску Бању где је и сахрањен Јово.

После балканских ратова у којима су као добровољци учествовали фамилија добија земљу од краља Петра у Добром Долу у Подујевској општини. Већина је ту остала до 1981. одакле се селе под притиском Шиптара у веће градове ван космета и у Приштину одакле их протерују 1999. "

https://www.poreklo.rs/2012/02/03/jovi%C4%87/


Ван мреже Лепеничанин

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 880
  • R1b
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7456 послато: јануар 21, 2020, 05:42:19 поподне »
Горњи и Доњи Драгољевац, одакле потичу Јовићи, како сами кажу старином Рајчићи, било је већим делом српско село у Пећком Подгору 3-4 км југоисточно од Истока.

Већина српских кућа сачувала је предање о свом пореклу. Највише их је (око педесет) дошло у ове крајеве ,,некада давно с Косова”, а двадесетак – током 18. и 19. века ,,из Црне Горе”, три– после првог светског рата ,,из околине Светог Стефана”, док се у десет кућа није сачувало предање о пореклу.

У селу су најбројније породице биле са презименом Седларевић (око 40) и Рајчић (око 15) кућа. И Седларевићи и Рајчићи славе Ђурђиц (16/3. новембар) а мала слава им је Ђурђевдан.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1676
  • Z3660>Y34637-
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7457 послато: јануар 21, 2020, 06:44:12 поподне »
Ћеклић, Петковдан, Обрња, Калиновик

Припада хаплогрупи R1a-Z280, највероватније и дубљој подграни YP237>L366. Најближа поклапања има са Драгутиновићем из Убла код Цетиња, Тасићем из Леснице код Трговишта и једним још увек нејавним резултатом из Херцеговине, од све тројице разликује се на само 1 од 23 маркера. Врло блиски су му и Вучетић из Кавча код Тивта и још један нејавни Херцеговац од којих се разликује на 2 од 23 маркера.

Тестирани је у упитнику навео да им је раније презиме било Вуксановић, и да се предак у Обрње доселио око 1870. године из Ћеклића у Црној Гори, а један огранак је остао у Сливљи код Гацка. Вуксановићи су од Радојевића из Ћеклића, који су огранак Војковића, једног од највећих и најстаријих ћеклићких братстава, поменутог у једном которском документу још 1436. године (Voichovich de Tieclitis). У упитнику такође стоји и да им је раније слава била Илиндан а преслава Петковдан, док је данас обрнуто, промена је вероватно настала по одсељењу из Ћеклића.

Поред Драгутиновића, Вучетића и двојице нејавних Херцеговаца, ово је пети резултат који припада истој грани R1a, са предањем о пореклу из Ћеклића и са славом Илиндан (садашњом или бившом), на основу чега је извесно да бар два велика ћеклићка братства припадају истом генетском роду, Петровићи-Буроњићи и Радојевићи-Војковићи.

https://www.poreklo.rs/2015/12/05/pleme-ceklici/
« Последња измена: јануар 21, 2020, 08:54:15 поподне Црна Гуја »

На мрежи Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4219
  • I2-PH908>FT14506>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7458 послато: јануар 21, 2020, 09:26:41 поподне »
Рајић, Ђурђиц, Страгари, Крагујевац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити веома ретка вредност 10-28 на маркеру 389I/II, као и 576=19 и 481=32. Нема ближих поклапања на пројекту. Чини ми се да му је најближи један Херцеговац из Берковића, по предању даљим пореклом из Дабра, који слави Ђурђевдан. Имају две разлике, али троструке, на маркеру 389I/II, на упоредива 23 маркера.

За Рајиће се у литератури каже:

"Рајићи 15 к. Слава св. Ђурђиц. Стара породица. Њихов предак Атанаско Рајић помиње се као сведок у једној тапији из 1798. г. (Финансије I. ст. 784.). Рајићи не знају порекло, али има Рајића у Гледићу (Гружа) и они веле да се њихов чукундеда доселио из Пипера у Велење (Новопазарски Санџак) па одатле они дошли у Гледић а ови Рајићи у Страгаре (Гружа, ст. 205). Само не славе исту славу; Рајићи у Гледићу славе св. Аранђела. По подацима које ми је дао г. Ускоковић, има Рајића у Бањици (трнавски, чачански) где су дошли из Гуче (драгачевски) у почетку 18. века. И у Гучи има Рајића а ту су дошли из Косатице код Нове Вароши. Ови славе св. Ђурђиц и они причају да су од њих одсељени Рајићи у Страгарима. Међутим наши Рајићи ништа не знају о овим својим рођацима"

https://www.poreklo.rs/2013/08/16/poreklo-prezimena-varos-stragari-kragujevac/
« Последња измена: јануар 21, 2020, 10:00:20 поподне Лука »

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5169
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7459 послато: јануар 24, 2020, 06:22:03 поподне »
Матић, Никољдан, Богатић, Ваљево

Припада хаплогрупи N2-P189.2>Y7310>FGC28435. Поседује повишену вредност 12 на маркеру DYS385a, коју дели са двојицом тестираних из Херцеговачког подухвата, као и снижену вредност 17 на DYS570 коју дели са више тестираних на Пројекту.

Матићи су потомци Милије, сина Јована Богатинца који је основао (или обновио?) село Богатић код Ваљева негде пре почетка 17. века, према књизи "Колубара и Подгорина" аутора Љубомира Павловића. Јован Богатинац је дошао из Доњег Колашина у Старој Србији, из села или братства које се исто звало Богатић. Имао је три сина, Илију, Савка и Милију, од којих потиче готово целокупно становништво овог села. Традиција о досељењу из Доњег Колашина у Старој Србији (област између Бијелог Поља и Мојковца) највероватније није тачна, већ се порекло родоначелника пре може везати за простор Старе Херцеговине.

https://www.poreklo.rs/2012/12/26/poreklo-prezimena-selo-bogati%C4%87-valjevo/
« Последња измена: јануар 24, 2020, 07:24:33 поподне НиколаВук »
Чињеницама против самоувереног незнања.