Аутор Тема: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту  (Прочитано 1642706 пута)

Ван мреже Лепеничанин

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 918
  • R1b
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7440 послато: јануар 18, 2020, 02:03:58 поподне »
Цитат
Трипковићи се сврставају у групу родова досељених "од Тетова"

Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“, издање 2012. године, каже се:

"Ускоро за Бићанима доселили су се „од Тетова“ преци данашњих:

-Бежанаца, Пејића, Јоксића, Ћурчића, Пурића, Станића, Кнежевића, Башића, Здравића, Стајића и Шелмића (35 кућа, Св. Алимпије Столпник и Ђурђевдан). Од Бежанаца су Обрадовићи у Шљивову у Александровачкој Жупи. После рата 1877/78. неке породице Кнежевића и Шелмића одселиле су се у Блаце у Топлици."

У истраживању САНУ један род из Жупе који своје порекло везује за Тетово припада хаплогрупи G1.

Тако да ствар око даљег порекла Трипковића не може до краја да се разјасни....

На мрежи Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4671
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7441 послато: јануар 19, 2020, 03:42:26 поподне »
Поповић, Стевањдан, Јакотина, Котор Варош

Припада хаплогрупи I2-PH908. Лепо се уклапа у род Стевањштака из Босанске Крајине, које карактеришу вредности на маркерима: 19=15, 391=10, 549=13/12. То су Кудић из Засеља код Котор Вароши (2/23), Бранковић из Липовца код Челинца (5/23), Жунић из Смртића код Прњавора (1/23) и Кљајић из Горње Лупљанице код Дервенте (2/23).  Очигледно се ради о великом роду на простору Крајине.

Иако тестирани наводи могућу везу са Херцеговином, за сада се она на основу генетике не уочава. Даља тестирања, пре свега дубља тестирања овог рода, даће одговор временом и на то питање.

Ван мреже Бакс

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1581
  • E-V13>A18844>E-CTS11222
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7442 послато: јануар 19, 2020, 09:54:52 поподне »
Вујновић, Никољдан, Паник, Билећа, E-V13>Z5017>Z16988

Тестирани припада роду Д из табеле Српског ДНК пројекта. Једино одступање од модалног хаплотипа је снижена вредност DYS570=21 коју поседују још двојица припадника овог рода.

Дедијер је забележио следеће:
Најстарија породица у овијем селима су Вујновићи. Они не знају о свом поријеклу ништа. Нити знају тачно, одакле су се доселили, ни када су се доселили. Неки мисле, да су поријеклом из Врањскијех од велике породице Вујовића. То мисле ради тога, што у Врањскијем има и данас Вујновића Чатрња и ради тога, што и они славе као и Вујовићи Никољдан.

Не могу детаљно да коментаришем резултате из још увек необјављеног истраживања о Херцеговцима, али споменућу само да је ово треће до сада тестирано братство са предањем о пореклу од Вујовића из Врањске које припада овом роду, а сродно им је и једно братство из Дабра које такође има предање о пореклу од Вујовића из Симијове, исто као и Вујовићи из Врањске.

Значи, ови су сигурно од оних других херцеговачких Вујовића, који нису "Драгошевићи".
"Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи"

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2251
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7443 послато: јануар 20, 2020, 01:20:20 пре подне »
Значи, ови су сигурно од оних других херцеговачких Вујовића, који нису "Драгошевићи".

Тако је.

На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10260
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7444 послато: јануар 21, 2020, 01:49:23 поподне »
Караниколић, Аранђеловдан, Ниш, J2b-M241>Z638

О пореклу Караниколића нисам пронашао више у литератури. Генетски изгледа блиско тестиранима из рода "Б". У ту групу спадају још Стевановић и Благојевић из Семберије. Постоје неке разлике, па је упитно колико је блиска ова веза, а све њих карактериште вредност 14-16 на маркеру 385. На овим просторима сви они имају релативно блиска поклапања међу Албанцима и Румунима.

На простору Понишавља, хаплогрупа J2b-M241 тренутно износи 2.5%, што је изнад српског просека. Добар део одлази на PH1602.

Ван мреже Лепеничанин

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 918
  • R1b
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7445 послато: јануар 21, 2020, 05:22:35 поподне »
Јовић, Ђурђиц, Исток, R1b-L51

Јовићу је најближи хаплотип (3/23) једног од тестираних у необјављеном истраживању Херцеговаца. Са њим Јовић дели
неколико јако карактеристичних вредности (385=11-16, 438=13, 643=11), али не и крсну славу.

Ево шта је тестирани написао о пореклу:

"Ми потичемо из источне херцеговине негде испод Требиња. Ту су наши живели до 1700. године а онда нас Турци расељавају у Метохију у Горњи Драгољевац. Иначе наша породица је причала екавштином и то је забележио и неки етнолог који је са њима разговарао не знам му тачно име. Касније око 1870. године део фамилије са Јовом и његова три сина Живаном, Недељком и Миком и са њиховом мајком Петрушом  бива протеран због неке свађе са локалним Арнаутима око испаше и они селе у Куршумлијску Бању где је и сахрањен Јово.

После балканских ратова у којима су као добровољци учествовали фамилија добија земљу од краља Петра у Добром Долу у Подујевској општини. Већина је ту остала до 1981. одакле се селе под притиском Шиптара у веће градове ван космета и у Приштину одакле их протерују 1999. "

https://www.poreklo.rs/2012/02/03/jovi%C4%87/


Ван мреже Лепеничанин

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 918
  • R1b
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7446 послато: јануар 21, 2020, 05:42:19 поподне »
Горњи и Доњи Драгољевац, одакле потичу Јовићи, како сами кажу старином Рајчићи, било је већим делом српско село у Пећком Подгору 3-4 км југоисточно од Истока.

Већина српских кућа сачувала је предање о свом пореклу. Највише их је (око педесет) дошло у ове крајеве ,,некада давно с Косова”, а двадесетак – током 18. и 19. века ,,из Црне Горе”, три– после првог светског рата ,,из околине Светог Стефана”, док се у десет кућа није сачувало предање о пореклу.

У селу су најбројније породице биле са презименом Седларевић (око 40) и Рајчић (око 15) кућа. И Седларевићи и Рајчићи славе Ђурђиц (16/3. новембар) а мала слава им је Ђурђевдан.

На мрежи Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1767
  • Z3660>Y34637-
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7447 послато: јануар 21, 2020, 06:44:12 поподне »
Ћеклић, Петковдан, Обрња, Калиновик

Припада хаплогрупи R1a-Z280, највероватније и дубљој подграни YP237>L366. Најближа поклапања има са Драгутиновићем из Убла код Цетиња, Тасићем из Леснице код Трговишта и једним још увек нејавним резултатом из Херцеговине, од све тројице разликује се на само 1 од 23 маркера. Врло блиски су му и Вучетић из Кавча код Тивта и још један нејавни Херцеговац од којих се разликује на 2 од 23 маркера.

Тестирани је у упитнику навео да им је раније презиме било Вуксановић, и да се предак у Обрње доселио око 1870. године из Ћеклића у Црној Гори, а један огранак је остао у Сливљи код Гацка. Вуксановићи су од Радојевића из Ћеклића, који су огранак Војковића, једног од највећих и најстаријих ћеклићких братстава, поменутог у једном которском документу још 1436. године (Voichovich de Tieclitis). У упитнику такође стоји и да им је раније слава била Илиндан а преслава Петковдан, док је данас обрнуто, промена је вероватно настала по одсељењу из Ћеклића.

Поред Драгутиновића, Вучетића и двојице нејавних Херцеговаца, ово је пети резултат који припада истој грани R1a, са предањем о пореклу из Ћеклића и са славом Илиндан (садашњом или бившом), на основу чега је извесно да бар два велика ћеклићка братства припадају истом генетском роду, Петровићи-Буроњићи и Радојевићи-Војковићи.

https://www.poreklo.rs/2015/12/05/pleme-ceklici/
« Последња измена: јануар 21, 2020, 08:54:15 поподне Црна Гуја »

На мрежи Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4671
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7448 послато: јануар 21, 2020, 09:26:41 поподне »
Рајић, Ђурђиц, Страгари, Крагујевац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити веома ретка вредност 10-28 на маркеру 389I/II, као и 576=19 и 481=32. Нема ближих поклапања на пројекту. Чини ми се да му је најближи један Херцеговац из Берковића, по предању даљим пореклом из Дабра, који слави Ђурђевдан. Имају две разлике, али троструке, на маркеру 389I/II, на упоредива 23 маркера.

За Рајиће се у литератури каже:

"Рајићи 15 к. Слава св. Ђурђиц. Стара породица. Њихов предак Атанаско Рајић помиње се као сведок у једној тапији из 1798. г. (Финансије I. ст. 784.). Рајићи не знају порекло, али има Рајића у Гледићу (Гружа) и они веле да се њихов чукундеда доселио из Пипера у Велење (Новопазарски Санџак) па одатле они дошли у Гледић а ови Рајићи у Страгаре (Гружа, ст. 205). Само не славе исту славу; Рајићи у Гледићу славе св. Аранђела. По подацима које ми је дао г. Ускоковић, има Рајића у Бањици (трнавски, чачански) где су дошли из Гуче (драгачевски) у почетку 18. века. И у Гучи има Рајића а ту су дошли из Косатице код Нове Вароши. Ови славе св. Ђурђиц и они причају да су од њих одсељени Рајићи у Страгарима. Међутим наши Рајићи ништа не знају о овим својим рођацима"

https://www.poreklo.rs/2013/08/16/poreklo-prezimena-varos-stragari-kragujevac/
« Последња измена: јануар 21, 2020, 10:00:20 поподне Лука »

На мрежи НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5904
  • I2-PH908>Y52621>Y189944, род Никшића
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7449 послато: јануар 24, 2020, 06:22:03 поподне »
Матић, Никољдан, Богатић, Ваљево

Припада хаплогрупи N2-P189.2>Y7310>FGC28435. Поседује повишену вредност 12 на маркеру DYS385a, коју дели са двојицом тестираних из Херцеговачког подухвата, као и снижену вредност 17 на DYS570 коју дели са више тестираних на Пројекту.

Матићи су потомци Милије, сина Јована Богатинца који је основао (или обновио?) село Богатић код Ваљева негде пре почетка 17. века, према књизи "Колубара и Подгорина" аутора Љубомира Павловића. Јован Богатинац је дошао из Доњег Колашина у Старој Србији, из села или братства које се исто звало Богатић. Имао је три сина, Илију, Савка и Милију, од којих потиче готово целокупно становништво овог села. Традиција о досељењу из Доњег Колашина у Старој Србији (област између Бијелог Поља и Мојковца) највероватније није тачна, већ се порекло родоначелника пре може везати за простор Старе Херцеговине.

https://www.poreklo.rs/2012/12/26/poreklo-prezimena-selo-bogati%C4%87-valjevo/
« Последња измена: јануар 24, 2020, 07:24:33 поподне НиколаВук »
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Uzi

  • Одбор за архивистику
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1022
  • Y-DNA: N2>P189.2>FGC28435
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7450 послато: јануар 24, 2020, 09:30:53 поподне »
Матић, Никољдан, Богатић, Ваљево

Припада хаплогрупи N2-P189.2>Y7310>FGC28435. Поседује повишену вредност 12 на маркеру DYS385a, коју дели са двојицом тестираних из Херцеговачког подухвата, као и снижену вредност 17 на DYS570 коју дели са више тестираних на Пројекту.

Матићи су потомци Милије, сина Јована Богатинца који је основао (или обновио?) село Богатић код Ваљева негде пре почетка 17. века, према књизи "Колубара и Подгорина" аутора Љубомира Павловића. Јован Богатинац је дошао из Доњег Колашина у Старој Србији, из села или братства које се исто звало Богатић. Имао је три сина, Илију, Савка и Милију, од којих потиче готово целокупно становништво овог села. Традиција о досељењу из Доњег Колашина у Старој Србији (област између Бијелог Поља и Мојковца) највероватније није тачна, већ се порекло родоначелника пре може везати за простор Старе Херцеговине.

https://www.poreklo.rs/2012/12/26/poreklo-prezimena-selo-bogati%C4%87-valjevo/


Ова двојица из Херцеговачког подухвата који деле исту вредност на DYS385a славе другу славу, па ближа веза вероватно не постоји. Вредност 12 на маркеру DYS385a такође има један тестирани из анонимног истраживања (Срби из Београда - 113 тестираних).

Могуће је да неки од N2 родова, посебно ови са славом Никољдан, нису никад ни стигли до Старе Херцеговине. Шаљић из Велике са славом Никољдан није географски далеко од Доњег Колашина.

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 728
  • shí shì qiú shì
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7451 послато: јануар 24, 2020, 10:04:31 поподне »

Ова двојица из Херцеговачког подухвата који деле исту вредност на DYS385a славе другу славу, па ближа веза вероватно не постоји. Вредност 12 на маркеру DYS385a такође има један тестирани из анонимног истраживања (Срби из Београда - 113 тестираних).

Могуће је да неки од N2 родова, посебно ови са славом Никољдан, нису никад ни стигли до Старе Херцеговине. Шаљић из Велике са славом Никољдан није географски далеко од Доњег Колашина.

немој узимати за озбиљно било шта шта је Љубомир Павловић писао о старијим породицама, ова цела прича коју је записао је школски пример тога

Ван мреже Uzi

  • Одбор за архивистику
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1022
  • Y-DNA: N2>P189.2>FGC28435
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7452 послато: јануар 24, 2020, 10:32:55 поподне »
немој узимати за озбиљно било шта шта је Љубомир Павловић писао о старијим породицама, ова цела прича коју је записао је школски пример тога

Свакако, али у исто време не мора значити да су сви N2 стигли из Старе Херцеговине.    :)

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 728
  • shí shì qiú shì
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7453 послато: јануар 24, 2020, 10:53:58 поподне »
Свакако, али у исто време не мора значити да су сви N2 стигли из Старе Херцеговине.    :)

Ја немам ни најмању сумњу да јесу али добро :)

На мрежи Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4671
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7454 послато: фебруар 01, 2020, 09:53:16 пре подне »
Дакић, Аранђеловдан, Кусић, Бела Црква

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити: 439=14, 389II=30, 481=29. Најмање разлика има са Симићем из околине Крушевца,, који слави Томиндан; само једну разлику (439) на упоредива 23 маркера. Све споменуте три карактеристике дели са двојицом тестираних у оквиру подухвата Срба са КиМ. Један са централног Косова, други из Поморавља. Сви славе различите славе. Са њима има две разлике на упоредива 23 маркера.

Међутим и поред тога, не можемо са сигурношћу рећи да веза Дакића са овом тројицом постоји, самим тим што Дакић има предање о пореклу из Херцеговине. По једном предању славили су Ђурђевдан, а Аранђеловдан су преузели када се један њихов предак призетио. Има их у Врачевом Гају и Кусићу.

Дакићу свакако предлажем даља тестирања, која би можда помогла да се расветли правац миграције, односно да ли је у питању динарска или косовска струја.

« Последња измена: фебруар 01, 2020, 09:54:49 пре подне Милош »

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2251
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7455 послато: фебруар 03, 2020, 12:23:38 поподне »
Николић, Митровдан, Доња Кржања, Подгорица, E-V13>Z5018>Z16661>BY165837

Припада роду Куча. Поседује две специфичне вредности које нема ниједан други до сада тестирани припадник овог рода:
- DYS393=14 (сви остали имају вредност 13, сем једног који има вредност 12)
- DYS643=11 (сви остали имају вредност 12)
Од претходно тестираног Николића из Кржање, који има свега 12 маркера, се разликује на 2 од 10 маркера. То указује на то да се у најмању руку мутација DYS393=14 појавила у скорије време код породице тестираног.

Николићи су грана Каљевића, а они су грана Љуљановића који су још познати и као Криводољани по својој матици Кривом Долу (данашњи Цвилин). Љуљановићи се сматрају за грану Мрњавчића. Миљан Јокановић је забележио следеће:
Николићи који живе и сада у Кржањи, потичу и презиме су добили по Николи Љаљеву, који је погинуо за вријеме Прве похаре Куча од стране Турака 1774. године. По сродности блиски су са свим братствима која по шеми родослова потичу од Љаља Пејчинова. Сада их има насељених у Подгорици.

Породица тестираног потиче из засеока Попов До у Доњој Кржањи.

На мрежи Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1767
  • Z3660>Y34637-
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7456 послато: фебруар 03, 2020, 03:00:30 поподне »
Сремац, Стевањдан, Вашица, Шид

Припада хаплогрупи R1a-Z280, а највероватније и дубљој подграни YP237>YP951. Од већине осталих припадника ове гране разликује се вредношћу DYS385=11-15 (код већине је 11-14). Најближе поклапање има са Новаковићем из Крупе на Врбасу, који такође слави Стевањдан, разликују се на само 1 од 23 маркера, и то управо на DYS385. После Новаковића, најближи су му Медић из Бастаса код Дрвара (слава Ђурђевдан) са којим има 2 разлике на 23 маркера, Влашковић из Гаја код Ковина и Вјештица из Хашана код Крупе на Уни, од којих се разликује на 3 од 23 маркера.

По предању које је навео тестирани, даљим пореклом су са тромеђе Србије, Босне и Црне Горе, одакле су прво дошли у Црну Бару у Мачви, а потом су прешли у Срем. У првом попису Вашице 1736. године помиње се Станко Сремац, који би требао бити дванаеста генерација пре тестираног.

С обзиром да тренутно ниједан од 26 претпостављених припадника ове гране није SNP потврђен, основна препорука за даље тестирање би било поручивање појединачног SNP-a YP951 код компаније YSEQ по цени од 18 долара, а у зависности од резултата дефинисали би се и наредни кораци:

https://www.yseq.net/product_info.php?cPath=1&products_id=10474

« Последња измена: фебруар 03, 2020, 03:09:14 поподне Atlantische »

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2251
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7457 послато: фебруар 04, 2020, 03:47:56 поподне »
Недељковић, Никољдан, Црнча, Љубовија, E-V13>Z1057

Нема ближих поклапања на пројекту. Поседује неколико не тако честих вредности за ову грану: DYS390=23, DYS439=13, DYS576=15, DYS643=11.

Било би добро ако би тестирани навео додатне податке о свом пореклу јер Љуба Павловић у свом раду из 1930. године не спомиње Недељковиће у Црнчи:
https://www.poreklo.rs/2013/01/24/poreklo-prezimena-selo-crn%C4%8Da-ljubovija/

Ван мреже Roki

  • Гост
  • *
  • Поруке: 6
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7458 послато: фебруар 04, 2020, 04:27:41 поподне »
Недељковић, Никољдан, Црнча, Љубовија, E-V13>Z1057

Нема ближих поклапања на пројекту. Поседује неколико не тако честих вредности за ову грану: DYS390=23, DYS439=13, DYS576=15, DYS643=11.

Било би добро ако би тестирани навео додатне податке о свом пореклу јер Љуба Павловић у свом раду из 1930. године не спомиње Недељковиће у Црнчи:
https://www.poreklo.rs/2013/01/24/poreklo-prezimena-selo-crn%C4%8Da-ljubovija/

Postovani Ivane,
Nažalost potvrđenih podataka nemam, ali ono što sam uspeo da saznam zahvaljujući pomoći nekih članova Porekla, jeste da su Nedeljkovići iz Crnče najverovatnije potomci Nedeljka Ristića čije se ime pominje u popisu iz 1863. za selo Crnča. Rod Ristić takodje slavi Nikoljdan kao što i veliki broj ljudi poreklom sa Grahova slavi a takođe mnogi od rodova sa Grahova su se upravo naseljavali po selima u okolini Ljubovije.

На мрежи Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1535
  • G2a-BY195513
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7459 послато: фебруар 04, 2020, 05:55:02 поподне »
Мириловић, Јовањдан, Острожин, Вргинмост

Припада хаплогрупи G2a-L497>Y128028. Једина вредност Мириловићевог хаплотипа која је нешто ређа јесте DYS385b=15, али не толико да се може сматрати довољно карактеристичном за конкретније паралеле са другим тестиранима. У Крајини је присутна код Игњатијевштака Маћешића из Будачке Ријеке, који припада нижој грани Y60799. За Мириловића је свакако најзанимљивији резултат старог кнежевског рода Драгића из Блиње код Петриње, који такође слави Јовањдан и који поред разлике на 385b са Мириловићем има и једну разлику на DYS576, који је притом доста нестабилан маркер код ове хаплогрупе, где је најчешћа вредност 15 коју има Мириловић, док Драгић има 16. Својевремено сам изнео претпоставку да би могуће раније порекло Драгића (а самим тим и овог генетског рода Јовањштака, под условом да се та блискост дефинитивно потврди дубљим тестовима) требало тражити у јужнијим крајишким крајевима, конкретно на подручју Унца. Са Михајловићем из Мокронога код Дрвара Мириловић поред два поменута маркера (где на 576 има двоструку) разлику има и на DYS570.

Мириловић има могућност за тестирање тренутно две гране присутне испод Y128028, у питању су Y60799 (потврђена код крајишких Игњатијевштака Маћешића и Радуловића и великог рода Аранђеловштака из Корјенића у Херцеговини) као и BY195513 која је потврђена код Бугарина Рунчева из западне Бугарске и Бојанића из Доњег Полимља. Обе гране би требало да су старе око 1000 година.

Чекамо коментаре врхунских познаваоца Крајине. ;)
« Последња измена: фебруар 04, 2020, 05:56:50 поподне Atlantische »
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор