Аутор Тема: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту  (Прочитано 1410634 пута)

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 690
  • shí shì qiú shì
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7500 послато: фебруар 20, 2020, 12:00:08 пре подне »
Овде бих додао да је и само патронимско презиме интересантно – име Урош ја не сретох готово нигде у пописима и дефтерима са подручја Западне Србије у 19. и 18. веку. Стога мислим да је презиме релативно старо за појмове уже Србије.

било је у употреби име "Урош" у 18. и 19. веку , мада се ретко давало у то време али постојало је

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4262
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7501 послато: фебруар 21, 2020, 11:29:40 пре подне »
Жепинић, Аранђеловдан, Јавор, Шековићи

Припада хаплогрупи I2-PH908>Y56203. Уврштен је у табели Српског ДНК пројекта у род A, због карактеристичне вредности 448=18. Такође има карактеристичну нижу вредност 570=17.  Нема потпуна поклапања у оквиру овог рода. Од оних из рода А најближи му је Дошен из околине Госпића, са којим има две разлике (једна двострука) на упоредива 23 маркера.

По речима тестираног, даљим пореклом су из Крнова између Никшића и Шавника. За сада се ово предање не може потврдити због недостатка генетске везе у тим крајева.

Жепинић је код Yseq-а позитивно тестиран на Y56203.


Ван мреже Bokez

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 149
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7502 послато: фебруар 21, 2020, 12:53:15 поподне »
Жепинић, Аранђеловдан, Јавор, Шековићи

Припада хаплогрупи I2-PH908>Y56203. Уврштен је у табели Српског ДНК пројекта у род A, због карактеристичне вредности 448=18. Такође има карактеристичну нижу вредност 570=17.  Нема потпуна поклапања у оквиру овог рода. Од оних из рода А најближи му је Дошен из околине Госпића, са којим има две разлике (једна двострука) на упоредива 23 маркера.

По речима тестираног, даљим пореклом су из Крнова између Никшића и Шавника. За сада се ово предање не може потврдити због недостатка генетске везе у тим крајева.

Жепинић је код Yseq-а позитивно тестиран на Y56203.
 

Kakav je to rod A? Zar nije DYS 448=18 iskljucivo vezano za Ozrinice?

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4262
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7503 послато: фебруар 21, 2020, 01:05:24 поподне »
 

Kakav je to rod A? Zar nije DYS 448=18 iskljucivo vezano za Ozrinice?

Род А у оквиру хаплогрупе Y56203. Озринићи су PH908*.

« Последња измена: фебруар 21, 2020, 01:32:23 поподне Милош »

На мрежи Clavdivs

  • Уредник СДНКП
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 345
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7504 послато: фебруар 23, 2020, 01:05:10 поподне »
Отић, Ђурђевдан, Ђурђево, Жабаљ

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. На 17 маркера има потпуно поклапање са Попадићем и Рељићем из околине Пријепоља (обојица славе Ђурђевдан). На 23 маркера нема пуних поклапања, а најлижи му је Дујаковић из Врбника код Книна (разликују се на једном од 23 упоредива маркера).

Тестирани је навео да су пореклом од Скадра, од племена Хота, што је вероватно само повезивање на основу презимена. Нисам успео да пронађем ништа о Отићима у Ђурђеву, па ако неко нешто зна - нека напише.
« Последња измена: фебруар 23, 2020, 01:06:43 поподне Зрно »

На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9597
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7505 послато: фебруар 23, 2020, 01:14:48 поподне »
Отић, Ђурђевдан, Ђурђево, Жабаљ

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. На 17 маркера има потпуно поклапање са Попадићем и Рељићем из околине Пријепоља (обојица славе Ђурђевдан). На 23 маркера нема пуних поклапања, а најлижи му је Дујаковић из Врбника код Книна (разликују се на једном од 23 упоредива маркера).

Тестирани је навео да су пореклом од Скадра, од племена Хота, што је вероватно само повезивање на основу презимена. Нисам успео да пронађем ништа о Отићима у Ђурђеву, па ако неко нешто зна - нека напише.

Иако је вероватно у питању повезивање на основу сличног имена, резултат делује занимљиво због оних "Куча" из околине Пријепоља и због Бубића P109, који су наводно старином из Хота. Случајно или не, међу муслиманима из Босанске Крајине постоје Хотићи I1-P109 (23andMe).

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1386
  • G2a-BY195513
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7506 послато: фебруар 23, 2020, 07:01:23 поподне »
Отић, Ђурђевдан, Ђурђево, Жабаљ

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. На 17 маркера има потпуно поклапање са Попадићем и Рељићем из околине Пријепоља (обојица славе Ђурђевдан). На 23 маркера нема пуних поклапања, а најлижи му је Дујаковић из Врбника код Книна (разликују се на једном од 23 упоредива маркера).

Тестирани је навео да су пореклом од Скадра, од племена Хота, што је вероватно само повезивање на основу презимена. Нисам успео да пронађем ништа о Отићима у Ђурђеву, па ако неко нешто зна - нека напише.
На списку са именима и презименима оснивача Ђурђева, које је основано 1800-те, када су Срби из Темерина иселили због тога што га је Комора продала грофу Шандору Сечењу који је почео насељавати Маџаре из Провинцијала нема презимена Отић. На мустерлистама Шајкашког батаљона из 1819. за које немам податке за Ђурђево у осталим местима Шајкашке нема Отића, а презиме се не помиње у ранијим мустерлистама, што ће рећи да Отићи извесно нису били међу оснивачким породицама Ђурђева а исто тако га нису населили из неког од оближњих шајкашких места, узевши у обзир да се презиме тамо не помиње (под условом да су га тада носили).

1833. се у тужби општине Жабаљ којој је припадало Ђурђево помиње трговац стоком Тимотије Отић, док се у Шајкашу 1830. помиње учитељ Кирил Отић.

Од Отића из Ђурђева је познати новинар и аутор култне емисије Петказање Бора Отић.


« Последња измена: фебруар 23, 2020, 07:09:45 поподне Atlantische »
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4262
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7507 послато: фебруар 23, 2020, 09:46:35 поподне »
Јеличић, Никољдан, Борковићи, Бања Лука

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити: 439=12, 389II=32, 576=17. Најближи на пројекту су му Рунић из Ведрог Поља код Петровца, са којим има једну разлику на упоредива 23 маркера и Бркић из Борковића, са којим има три разлике на упоредива 23 маркера. Сви деле карактеристичне маркере, као и славу Никољдан. Могуће да им је близак и Поповић из Бискупије, који има исте карактеристике, али и неке своје специфичности. Такође слави Никољдан.

Надам се да ће неко написати нешто више о Јеличићима из Борковића.

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1112
  • I2-PH908-Z16983>A493 (Динарска Јужна) Никољдан
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7508 послато: фебруар 23, 2020, 09:53:01 поподне »
Јеличић, Никољдан, Борковићи, Бања Лука

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити: 439=12, 389II=32, 576=17. Најближи на пројекту су му Рунић из Ведрог Поља код Петровца, са којим има једну разлику на упоредива 23 маркера и Бркић из Борковића, са којим има три разлике на упоредива 23 маркера. Сви деле карактеристичне маркере, као и славу Никољдан. Могуће да им је близак и Поповић из Бискупије, који има исте карактеристике, али и неке своје специфичности. Такође слави Никољдан.

Надам се да ће неко написати нешто више о Јеличићима из Борковића.

Постоје и Јеличићи који славе св.Николу има доста у околини Бања Луке, Приједора, у Крајини па и у околини Ужица.
Јеличића има и у Требижату и Почитељу (Чапљина), Подбору, Маглицама, Плочи и Лугу (Прозор). Јеличићи у Почитељу су из Требижата у југоисточној Херцеговини, одакле их је „преселио ага“ око 1850. године (59:252). У Подбору (код Горњег Вакуфа) су старосједиоци. У остала мјеста досељавали су из Подбора. У Маглице се Јеличић „стално настанио код Ђулагина Брига око 1860.“, а у Луг је дошао 1918. године (79:72.83.120). Има их настањених и у Мостару. Јеличићи (п) помињу се у Љубомиру (Требиње). Историјски извори помињу Авакума Јеличића калуђера манастира Добрићево (код Билеће) који се родио 1737. године у Љубомиру код Требиња (126:335). Извор за херцеговачке Јеличиће је књига Ристо Милићевића – Херцеговачка презимена (Београд, 2005).
Смрти нема,има сеоба !

На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9597
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7509 послато: фебруар 23, 2020, 10:21:39 поподне »
Јеличић, Никољдан, Борковићи, Бања Лука

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити: 439=12, 389II=32, 576=17. Најближи на пројекту су му Рунић из Ведрог Поља код Петровца, са којим има једну разлику на упоредива 23 маркера и Бркић из Борковића, са којим има три разлике на упоредива 23 маркера. Сви деле карактеристичне маркере, као и славу Никољдан. Могуће да им је близак и Поповић из Бискупије, који има исте карактеристике, али и неке своје специфичности. Такође слави Никољдан.

Надам се да ће неко написати нешто више о Јеличићима из Борковића.

Овим резултатом смо вероватно добили профил крајишког рода Кондић-Јеличић. У Крајини су им сродни још Зецови и Вукашиновићи. Јеличиће је Карановић сврстао у досељенике "с југа", а у Поуње су доселили са Змијања, тако да не чуде ова поклапања. Није сигурно да ли је старије презиме рода гласило Кондић, или управо Јеличић. Владислав Скарић је писао о потенцијалној вези са Кондићима из Старог Влаха. То је по свему судећи била претпоставка на основу истог презимена, пошто се ни славе не поклапају. Под утиском Скарићевог писања, Васо Кондић је можда изнео теорију о пореклу овог рода од Ужица. Ваљало би наћи оригинални запис тог предања. По њему, миграциони правац гласи: Ужице - Змијање - Поуње.

Један огранак Јелачића се крајем 18. века преселио у Лику (околина Госпића, Доњег Лапца и Грачаца). Одатле неки касније прелазе у Бјелајско Поље (околина Петровца). Кондићи су иначе стара светеничка породица.

Васо Кондић

https://www.zapadnisrbi.com/zasluzni-srbi/knjizevnost/669-vaso-kondic

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4262
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7510 послато: фебруар 23, 2020, 10:58:00 поподне »
Овим резултатом смо вероватно добили профил крајишког рода Кондић-Јеличић. У Крајини су им сродни још Зецови и Вукашиновићи. Јеличиће је Карановић сврстао у досељенике "с југа", а у Поуње су доселили са Змијања, тако да не чуде ова поклапања. Није сигурно да ли је старије презиме рода гласило Кондић, или управо Јеличић. Владислав Скарић је писао о потенцијалној вези са Кондићима из Старог Влаха. То је по свему судећи била претпоставка на основу истог презимена, пошто се ни славе не поклапају. Под утиском Скарићевог писања, Васо Кондић је можда изнео теорију о пореклу овог рода од Ужица. Ваљало би наћи оригинални запис тог предања. По њему, миграциони правац гласи: Ужице - Змијање - Поуње.

Један огранак Јелачића се крајем 18. века преселио у Лику (околина Госпића, Доњег Лапца и Грачаца). Одатле неки касније прелазе у Бјелајско Поље (околина Петровца). Кондићи су иначе стара светеничка породица.

Васо Кондић

https://www.zapadnisrbi.com/zasluzni-srbi/knjizevnost/669-vaso-kondic

Код Јеличића не бих искључио ни везу са Радовићима из Жеровнице код Звечана, са којима деле споменуте карактеристичне маркере, као и славу Никољдан, с тим да Радовићи имају 390=23 и 458=16. Радовићи би требало да су херцеговачка струја.

На мрежи Селаковић

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1886
  • I2>Z17855>FT173833
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7511 послато: фебруар 25, 2020, 01:51:24 поподне »
Кондић, Ђурђевдан, Тршић, Лозница

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120>Z17855, роду Г у Табели Српског ДНК пројекта - дробњачким Караџићима.

Тестирани је навео предање према коме је Кондићима раније презиме било Караџић, као и да су се у Тршић у 18. веку доселили из Петњице у Дробњаку. Наводи слични овоме могу се наћи и у литератури, а, наравно, неретко у вези са најпознатијим припадником овог рода, Вуком Стефановићем Караџићем. Тестирани ми је рекао да је, према породичној причи, његов директни предак био рођени брат Вуковог деде.

Кондић се по хаплотипу савршено уклапа у род Караџића из Дрбњака; шта више са тестираним из Палежа код Жабљака има потпуно поклапање на 23 упоредива маркера. Остаје једино нејасно зашто Кондићи славе Ђурђевдан, док Караџићи у Дробњаку славе Аранђеловдан.

У сваком случају, генетика је потврдила предање. Овим би требало да смо сазнали хаплогрупу Вука Стефановића Караџића и Јевте Савића Чотрића.



Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 733
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7512 послато: фебруар 25, 2020, 03:34:10 поподне »
Чини ми се да има још тестираних Кондића (Аврамијевдан) из тог краја, R1a?

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4262
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7513 послато: фебруар 26, 2020, 12:17:28 поподне »
Козић, Ђурђевдан, Крајпоље, Љубиње

Припада хаплогрупи I2-PH908. Иако поседује вредност 14 на маркеру 19, не бих га још уврстио у грану Y56203, из разлога што се у оквиру херцеговачког подухвата јавља један највероватније даљи рођак Козића, који поседује вредност 15 на маркеру 19. Њих двојица имају две разлике на упоредива 23 маркера. Ово би можда могао бити први случај где неко са 19=14 не буде Y56203 или да неко са 19=15 буде позитиван на Y56203. Зато бих Козићу препоручио да обавезно тестира Y56203, како би отклонили сваку сумњу.

За Козиће се у литератури каже да су од Вујадиновића са М. Граховца у Црној Гори.

Ван мреже Лука

  • Уредник СДНКП
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 324
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7514 послато: фебруар 28, 2020, 10:32:03 поподне »
Спасовић, Јовањдан, Ерчеге, Ивањица

Припада хаплогрупи I2-PH908. Нема претерано блиских поклапања и има, изузев вредности 16 на 458, прилично модалан хаплотип. Није иксључено да је повезан са Јелићем из истог места који такође слави Јовањдан. Са Јелићем има три разлике на 18 упоредивих маркера, а то да ли су заиста ближе повезани би могла показати само нека даља тестирања.

За Спасовиће се у литератури наводи:

-Спасовићи, 5 K. (Јовандан), доселили су се средином 19. Века из Црне Горе, са Дурмитора, y Ерчеге, на Голију. Двојица браће почетком овог века сишла су у Ивањицу и учинили су велики преокрет y изградњи овог места, јер су подигли први хотел 1933. и трговине. Из ове фамилије потекле су познате личности лекара, угоститеља и трговаца. Из овог места одселили су се у последње време Спасовићи y Атеницу (2), Чачак (4), Ивањицу (3), Бељину (2), Луке и Лозницу код Чачка. Из Ерчега су се неки Спасовићи иселили у Градац код Рашке и у Рогатац. Они из Градца доселили су се у Нови Пазар пред Други светски рат, а из Рогатца и Ерчега после тог рата. Има неколико Спасовића просветних радника y разним местима службовања.

https://www.poreklo.rs/2018/05/12/poreklo-prezimena-selo-ercege-ivanjica/

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 647
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7515 послато: фебруар 29, 2020, 12:40:24 поподне »
Кондић, Ђурђевдан, Тршић, Лозница

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120>Z17855, роду Г у Табели Српског ДНК пројекта - дробњачким Караџићима.

Тестирани је навео предање према коме је Кондићима раније презиме било Караџић, као и да су се у Тршић у 18. веку доселили из Петњице у Дробњаку. Наводи слични овоме могу се наћи и у литератури, а, наравно, неретко у вези са најпознатијим припадником овог рода, Вуком Стефановићем Караџићем. Тестирани ми је рекао да је, према породичној причи, његов директни предак био рођени брат Вуковог деде.

Кондић се по хаплотипу савршено уклапа у род Караџића из Дрбњака; шта више са тестираним из Палежа код Жабљака има потпуно поклапање на 23 упоредива маркера. Остаје једино нејасно зашто Кондићи славе Ђурђевдан, док Караџићи у Дробњаку славе Аранђеловдан.

У сваком случају, генетика је потврдила предање. Овим би требало да смо сазнали хаплогрупу Вука Стефановића Караџића и Јевте Савића Чотрића.

Вук Караџић овако пише у Српском рјечнику:

"Taкo су и моји стари саселивши се из Херцеговине изнајприје славили и Ђурђев дан и Аранђелов дан, т.ј. једно славили, а друго прислављали; а послије су мало по мало Аранђелов дан изоставили са свијем, а Ђурђев дан задржали, и ја сам се као дијете чудио гледајући у икону светога Аранђела, а Ђурђев дан се слави, и питао сам оца и стрица како је и за што је то, а они ми друго нијесу знали одговорити, него да смо ми у Херцеговини славили та обадва свеца и ону икону да је покојни дјед донио из Херцеговине и да смо ондје, у доњој земљи, изнајприје Аранђелов дан прислављали, а послије, особито како се старији брат мојега оца оженио од Аранђеловштака, да смо га оставили са свијем. "

На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9597
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7516 послато: март 02, 2020, 03:36:17 поподне »
Обреновић, Никољдан, Скржути, Ужице, J1-P58>Y13481

Старије презиме Обреновића гласило је Томић, родовски надимак - Џагићи.

Генетски су Обреновићу најближи Станојевићи из Збојштице крај Ужица. Једна разлика на 23 маркера (деле једини вредност 10 на 391). Осим тога, ове две породице имају доста блиских поклапања на Косову и Метохији и југоистоку Србије.

На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9597
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7517 послато: март 02, 2020, 03:47:04 поподне »
Обреновић, Никољдан, Скржути, Ужице, J1-P58>Y13481

Старије презиме Обреновића гласило је Томић, родовски надимак - Џагићи.

Генетски су Обреновићу најближи Станојевићи из Збојштице крај Ужица. Једна разлика на 23 маркера (деле једини вредност 10 на 391). Осим тога, ове две породице имају доста блиских поклапања на Косову и Метохији и југоистоку Србије.

Станојевићи и Обреновићи иначе потичу од истог претка, Обрена. У дефтеру из 1795. помиње се Обрен и његова три сина. Од сина Василија је Станоје по коме су Станојевићи узели презиме, а друга два брата су узели презиме Обреновић по оцу.
« Последња измена: март 02, 2020, 04:16:31 поподне Црна Гуја »

На мрежи Селаковић

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1886
  • I2>Z17855>FT173833
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7518 послато: март 02, 2020, 04:57:46 поподне »
Обрадовић, Пантелијевдан, Трнава, Чајетина

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

Изненађујући резултат за мене. Наиме, чувши да се очекује тестирање ове породице помислих да ће испасти PH908, с обзиром да већ имамо тестиране Туцовиће из Гостиља који су Динарик Југ (PH908), славе Пантелијевдан, а у литератури важе за сроднике Обрадовића из Трнаве. У питању су два суседна села.

За саме Обрадовиће, сем што се помиње сродство са Туцовићима, може се наћи да потичу из пријепољског краја. Тестирани је навео да им је надимак (целој фамилији или његовом огранку?) „Тарлани“.

У најранијем писаном документу из 19. века који нам доноси имена већине домаћина из овог краја, а то је тефтер чибука из 1823. године, помиње се Стеван Обрадовић, који, у том тренутку, има највише брава у селу (177). Обрадовићи су иначе кроз 19. век уписивани и као Стевановићи и Милосављевићи, а и данас се један део фамилије тако презива.

Да је реч о старој фамилији, или, у најмању руку, разгранатој фамилији, говоре нам бројни (потенцијални) исељени рођаци:

У Горње Бранетиће почетком 19. века досељавају се Трнавци. Миленко Филиповић за њих каже да су старином од Сјенице – Старог Влаха, славе Пантелијевдан. У Стрмову код манастира Боговађе крајем 18. века доселио се предак Живојиновића, од братства Трнаваца са Златибора, славе Пантелијевдан. У ваљевским Жабарима од њих би требало да су Ђукићи, потомци Ђуке из Трнаве који се призетио у Бајиће (такође славе Пантелијевдан). Пред Први устанак у ваљевски Белошевац доселио се Вујо Трнавац из златиборске Трнаве и призетио се у Пејичане. Од њих су Вујићи, славе Пантелијевдан. Трнавци у Севојну су од Обрадовића из Трнаве, славе Пантелијевдан. У ужичкој Црној Гори срећемо их у Каменици (Трнавци), Бакионици (Богдановићи) и Гојној Гори (Трнавци). Сви славе Пантелијевдан.

Хаплотипови Обрадовића и Туцовића не подударају се на 5 од 23 упредива маркера. Једна разлика је двострука, док је најбитнија наравно разлика на маркеру 448. Да ли постоји веза Обрадовића и Туцовића може се поуздано утврдити једино дубљим тестирањем. Подсећам и да на 23андме имамо резултат Николића из Брекова код Ариља који славе Пантелијевдан - тестирани су као S17250.


« Последња измена: март 02, 2020, 05:18:26 поподне Селаковић »

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 690
  • shí shì qiú shì
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7519 послато: март 03, 2020, 12:38:15 поподне »
И мени је било сумњиво да ли су стварно род са Туцовићима, а и сам Мићић као да суптилно прави ограду од тога када каже "веле да су једна породица са Туцовићима..." , при чему за Туцовиће наводи да су пореклом из Херцеговине, док за Обрадовиће наводи да су из Пријепоља. Уз то се ни родословно не могу повезати. Највероватније је сродство претпостављено на основу не тако честе крсне славе.