Аутор Тема: Племе Клименти  (Прочитано 9103 пута)

Ван мреже Voljen od Boga

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 881
  • I-Y4460*
Одг: Племе Клименти
« Одговор #100 послато: септембар 15, 2018, 02:19:16 пре подне »
Боге су географски одвојени високим планинама од остала три фиса из племена Клименти и гравитирали су претежно ка Скадру, а не ка Плаву и Гусињу, тако да у односу на остале Клименте има доста мало њихових исељеника на српском етничком простору изван Косова и Метохије.
Није ми познато да иједно српско братство предање о пореклу из тог племена, а исто важи и за Бошњаке на простору данашње Црне Горе. За Бошњаке из Рашке области већ нисам сигуран.

Ови Богавци су нам некако блиски али ја не контам како ?
http://www.radiopetnjica.me/2015/07/23/vece-branke-bogavac-na-boru/
« Последња измена: септембар 15, 2018, 02:24:15 пре подне Voljen od Boga »
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3474
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Племе Клименти
« Одговор #101 послато: септембар 15, 2018, 03:06:00 пре подне »
Ови Богавци су нам некако блиски али ја не контам како ?
http://www.radiopetnjica.me/2015/07/23/vece-branke-bogavac-na-boru/
Тестиран је један Богавац из Берана:
Богавац, Лучиндан, Беране
Припада хаплогрупи I2-PH908, роду Никшића.
У литератури, Богавци су се означавали као давнашњи исељеници из места Богутов До, где су насељени Влаховићи, један од огранака Ровачана Гојаковића.
https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=391.msg80293#msg80293

Ван мреже Voljen od Boga

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 881
  • I-Y4460*
Одг: Племе Клименти
« Одговор #102 послато: септембар 15, 2018, 09:53:39 поподне »
Тестиран је један Богавац из Берана:
Богавац, Лучиндан, Беране
Припада хаплогрупи I2-PH908, роду Никшића.
У литератури, Богавци су се означавали као давнашњи исељеници из места Богутов До, где су насељени Влаховићи, један од огранака Ровачана Гојаковића.
https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=391.msg80293#msg80293

Распитао сам се, они су само кратко боравили на планини изнад нас. А шта знате о Богајама, Магдаленићима и осталим?
https://www.google.hr/maps/place/Bogaje,+Crna+Gora/@42.8429957,20.0796523,15z/data=!3m1!4b1!4m5!3m4!1s0x1352e926ca563cc1:0x5744a4bea1105743!8m2!3d42.8428238!4d20.0888888
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4711
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Племе Клименти
« Одговор #103 послато: септембар 16, 2018, 12:22:14 пре подне »
Распитао сам се, они су само кратко боравили на планини изнад нас. А шта знате о Богајама, Магдаленићима и осталим?
https://www.google.hr/maps/place/Bogaje,+Crna+Gora/@42.8429957,20.0796523,15z/data=!3m1!4b1!4m5!3m4!1s0x1352e926ca563cc1:0x5744a4bea1105743!8m2!3d42.8428238!4d20.0888888

Тестиран је Магделинић из Богаја, PH908 је.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Стевчо

  • Гост
  • *
  • Поруке: 1
Одг: Племе Клименти
« Одговор #104 послато: октобар 25, 2018, 12:39:02 поподне »
Pozdrav, istrazivajuci poreklo moje porodice iz sela Rajetici na Rogozni kod Novog Pazara nasao sam u knjizi stanovnistvo raske oblasti da smo mi posrbljene Klimente

Da li neko zna nesto o doseljavanju Klimenti na Rogoznu? Porodica je Nikolic, slavi se Sv. Stefan 9. Januar

Planiram uskoro da odradim DNK test pa se nadam da time malo rasvetlim svoje poreklo

Ван мреже Rugovac

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 831
Одг: Племе Клименти
« Одговор #105 послато: октобар 28, 2018, 07:31:16 пре подне »
Samo napred voleo bi da se potvrdi predanje i da nadjemо jednog danšnjeg Srbina koji je pravi Klimenta, ko što su Šaljani našli jednoga u sred Srbije sa Shala clasterom.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Помоћник уредника
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1693
  • Васојевић
Одг: Племе Клименти
« Одговор #106 послато: октобар 29, 2018, 06:36:36 пре подне »
У вези нахије Клименти и пописа 1497. г. (дакле није ово попис из 1485, већ један мањи дио из пописа 1497. који је укључивао нахије Пипери и Клименти).

 1. Пуљаха је превео име нахије као "Kelmenta", међутим код појединаца код којих се јавља ово име он га је преводио искључиво као "Kelmend", то је веома важно јер су гласови "т" и "д" у османском писму уписивани са јасно различитим арапским словима, и чисто сумњам да би Пуљаха ту погријешио, и сигурно не 6 пута, односно та имена јесу гласила "Kelmend", што је важно је рећи и данашња албанска форма, односно слично (ако је гласило Klemend).

 2. Ово су особе које се помињу:
Вукша Келменд , Селца , катун Личени
Влад Келменд , Селца, катун Личени
Ђон Келменд , Селца, катун Личени
Вук Келменд, село Ичпаја, катун Ђоновић
Деда Келменд, село Ичпаја, катун Мурић
Степан Келменд, село Ичпаја, катун Мурић

 Дакле све особе имају албанску форму Келменд

 3. Код свих шест спомена имена Келменд, оно долази као "друго име" тј. име оца, што говори да је:
A) Постојала је нека особа са личним именом Келменд која није била жива 1497. али је имала 6 синова распоређених у два села и три катуна.

B) Келменд је племенско/родовско име и није име оца. На сличан начин су у том и другим пописима пописивана очигледно родовска имена која се не јављају као имена саме особе већ као "име оца".


 Оно што је занимљиво у овом дефтеру је и село Ичпаја које је било подијељено у неколико катуна: Ђоновић, Љешовић, Мурић и Кољемад.

Ичпаја се највероватније односи на данашњи фис Вукли где се налази село Мурићи:



Ђоновићи су према Јовићевићу једно од 12 братстава из Селца, али они су досељени из Вукли:
Врата и Ђоновић су потомци Лекини, петога Аматова сина. Лека се искрај брата Вука, из Вукли, иселио и одселио, како Клименте тврде, у Пипере, одакле је, по једном предању, био његов отац Амат. Лекин се син, пошто му је отац одбјегао, пресели из Вукли у Селца и од њега воде порјекло братства у Селцима: Врата и Ђоновић. Врата и Ђоновић припадају Селцима и барјаку селачком, али када се што год посвађају са Селчанима, затраже помоћ од Вукли и ови им је дају.
Постоји наравно могућност и да ови Ђоновићи из Селца немају везе са Ђоновићима из дефтера.

Клименти имају то предање о пореклу из Пипера одакле им се предак наводно доселио преко Куча, док је према другом предању њихов родоначелник пореклом из Лопара у Кучима одакле се доселио преко Хота. Како су Лутовци и Мурићи исти род (R1b-L23>BY611>Z2705>Y32147), могуће је да је неког досељавања из Пипера у Вукли заиста и било, али данас је јасно да нема ни говора о томе да се ради о претку већине Климената. Презиме Мурић има српски завршетак, што такође иде у прилог могућности да су се доселили из Пипера, као и то што се Лека из Вукли, одакле су Мурићи, преселио баш у Пипере где Мурићи имају генетске сроднике.

Клименти иначе, исто као и Кучи, имају предање да им се родоначелник доселио у фамозни Брштан (Јовићевић га назива Бштани) на Цијевни и да су се одатле даље ширили. Како Јовићевић каже да сви Клименти поштују то место као највећу племенску светињу и да је неподељено и заједничко свим Климентима, могуће је да заиста ради о родоначелнику највећег рода из Климената (E-V13>Z5017>Z16988>BY4590). На основу тога што Клименти држе Брштан тек од момента кад се тај њихов предак доселио, као и да су Брштан и суседно село Бардањи у 15. веку и даље припадали Кучима, може се закључити да су Кучи старији род од Климената који припадају грани E-BY4590 јер су се Кучи претходно раселили из та два села на њихову данашњу племенску територију.

Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: Племе Клименти
« Одговор #107 послато: октобар 29, 2018, 07:15:41 пре подне »
Цитат
Презиме Мурић има српски завршетак,

Ja bih rekao da je Murić osobno ime i da je albanski oblik imena Mauricije.  U prilog tome ide da se u defteru Skadarskog sandžaka iz 1485. javlja ne samo u situacijama gdje bi moglo biti i ime oca i prezime, već i u situaciji gdje je očito osobno ime.  U selu koje Puljaha čita kao Griža i koje je pripadalo skadarskom dizdaru, jedna od osoba se zove "Muriq Shkrel."  Da to nije neka iznimka, potvrđuje i skadarski zemljišnik iz 1415.  I tu u selu Schirelli nalazimo osobu čije ime je "Morici Schirelli."  Istovjetno ime i rodovsko ime ove dvije osobe je vjerojatno slučajnost.  U selu Renisse kod Meduna imamo osobu koja se zove "Morichi Raddi."  Mislim da je to dovoljan dokaz da je kao osobno ime postojalo upravo u vrijeme o kom govorimo(postanak plemena Klimenti) i u kraju o kojem govorimo.  A s obzirom da je imenoslov kod Albanaca u skadarskom zemljišniku dominantno kalendarski, mislim da je jedino ime koje bi moglo odgovarati Muriq Mauricije.  Još više jer se Murići kao rodovsko ime u zemljišniku javlja i kao Morichi i kao Maurichi.

симо

  • Гост
Одг: Племе Клименти
« Одговор #108 послато: октобар 29, 2018, 09:11:27 пре подне »
Ja bih rekao da je Murić osobno ime i da je albanski oblik imena Mauricije.  U prilog tome ide da se u defteru Skadarskog sandžaka iz 1485. javlja ne samo u situacijama gdje bi moglo biti i ime oca i prezime, već i u situaciji gdje je očito osobno ime.  U selu koje Puljaha čita kao Griža i koje je pripadalo skadarskom dizdaru, jedna od osoba se zove "Muriq Shkrel."  Da to nije neka iznimka, potvrđuje i skadarski zemljišnik iz 1415.  I tu u selu Schirelli nalazimo osobu čije ime je "Morici Schirelli."  Istovjetno ime i rodovsko ime ove dvije osobe je vjerojatno slučajnost.  U selu Renisse kod Meduna imamo osobu koja se zove "Morichi Raddi."  Mislim da je to dovoljan dokaz da je kao osobno ime postojalo upravo u vrijeme o kom govorimo(postanak plemena Klimenti) i u kraju o kojem govorimo.  A s obzirom da je imenoslov kod Albanaca u skadarskom zemljišniku dominantno kalendarski, mislim da je jedino ime koje bi moglo odgovarati Muriq Mauricije.  Još više jer se Murići kao rodovsko ime u zemljišniku javlja i kao Morichi i kao Maurichi.

Има логике, рекао бих.

симо

  • Гост
Одг: Племе Клименти
« Одговор #109 послато: октобар 29, 2018, 09:19:50 пре подне »
Има логике, рекао бих.

Не знам да ли данас постоји ово име међу Албанцима ( мислим на Маврикије) и ако постоји, какав му је облик.

симо

  • Гост
Одг: Племе Клименти
« Одговор #110 послато: октобар 29, 2018, 09:28:59 пре подне »
Не знам да ли данас постоји ово име међу Албанцима ( мислим на Маврикије) и ако постоји, какав му је облик.

Ево нечег што иде у прилог Павине тезе.

https://en.wikipedia.org/wiki/Maurice_Spata
https://sq.wikipedia.org/wiki/Muriq_Bua_Shpata


Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3781
  • I2-PH908>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Племе Клименти
« Одговор #111 послато: октобар 29, 2018, 09:54:14 пре подне »
Ево нечег што иде у прилог Павине тезе.

https://en.wikipedia.org/wiki/Maurice_Spata
https://sq.wikipedia.org/wiki/Muriq_Bua_Shpata

Постоји и облик Маврић(и), али као презиме. Као име ми није познато да постоји данас, ни један од ова два облика.

Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: Племе Клименти
« Одговор #112 послато: октобар 29, 2018, 06:10:54 поподне »
Pogledao sam malo i neke druge deftere.  U selu Đinan u nahiji Domštica kod Đakovice, imamo 1570. osobu s imenom Muriq Dida, a u istom selu imamo i čovjeka koji se zove Andre Muriq.  Radi se vjerojatno o ocu i sinu. 

1551. u selu Himarë na krajenjem jugu Albanije imamo čovjeka koji se zove Muriq Donat i odmah poslije njega upisanog sina Gjon Muriq.  Muriq ima i sina koji se zove Thanas, ali on je mudžered i živi s ocem iako je dovoljno odrastao pa plaća glavarinu. 

1520. u okolici Đirokastra u defteru imamo u selu Zervat "Gjon Muriq" i "Kond Muriq."

Očito je ime postojalo i na pravoslavnom jugu, što bi vjerojatno ukazivalo da nije došlo preko Mlečana kao što sam u prvi mah pomislio.  Možda nam Nikola može pomoći oko jezičke strane.  Je li logičnije da grčki oblike Maurikios postane Muriq ili latinsko-mletački Mauritius/Maurizio?

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4711
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Племе Клименти
« Одговор #113 послато: октобар 29, 2018, 09:05:57 поподне »
Očito je ime postojalo i na pravoslavnom jugu, što bi vjerojatno ukazivalo da nije došlo preko Mlečana kao što sam u prvi mah pomislio.  Možda nam Nikola može pomoći oko jezičke strane.  Je li logičnije da grčki oblike Maurikios postane Muriq ili latinsko-mletački Mauritius/Maurizio?

Постоји могућност да је ово име врло рано позајмљено, још у време раноалбанско-латинских контаката, дакле у време антике. Погледао сам шта о позајмици неакцентованог латинског дифтонга -au- у албански каже Владимир Орел у својој књизи "A concise historical grammar of the Albanian language - reconstruction of Proto-Albanian":



Пошто је промена ишла из Mauritius у Muriq, тј. латинско au у албанско u, очигледно је старија од касније промене која је у албанском давала облик af.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Помоћник уредника
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1693
  • Васојевић
Одг: Племе Клименти
« Одговор #114 послато: новембар 20, 2018, 11:59:02 поподне »
Данашња преписка је пребачена на тему о Пиперима, а овде ћу прекопирати Дејанову поруку која се једина тиче и Климената.

Компаративна анализа Пипера(Лутовци) и Мурића

Навешћу претпоставке и тврдње које би директно или индиректно ишле у корист њих:

1) Лутовци од Мурића:
Генетика:
    - Грану хаплогрупе углавном у том подручју имају Албанци
Културолошки део:
    - Топоним Рогаме несловенског порекла, заступљен у северној Албанији и црногорским Брдима

2) Мурићи од Лутоваца:
Историјски део:
    - Пипери се спомињу први пут 1416. године у Скадарском земљишнику, Клименти генерално 1497. године - доста раније Пипери оформљени, сваки пут са српским именима или у српском језичком и културолошком подручју, Клименти генерално тек касније
    - Додатак уз ово горе: Nebo је веома лепо указао да су Пипери из Доброског села који се спомињу 1485. и 1497. године (великаши Црнојевића, Вук Пиперовић и Михаило Пипер) у сродству управо са Пиперима (од којих касније настаје племе) јер деле исту генетику - дакле, Пипери већ "утврђени" у Зети, о српском идентитету не вреди ни расправљати, јер је очигледан
Културолошки део:
    - Доминантно српски топоними и имена (погледати дефтере, а и топониме) - ако су били мешовитог порекла или албанског (од Мурића чисто, или људи који су живели евентуално пре на том подручју), онда би се на њих то одразило као и на Куче и било би израженије у топонимији и презименима. Ипак, код Пипера веома мали број породица има албанске речи у коренима презимена, нпр, Љумовићи (Лумовићи) који се тек јављају крајем 17. века и врло вероватно је последица контакта са албанофоним становништвом Подгорице тад, као и село Бушати на рубном подручју које се у једном периоду нашло у нахији Пипера (не и племену) у дефтерима крајем 15. века, и које је бројало само 3 породице ако се не варам. Чак се топоними са основом Пипери уопште ни не појављују у Албанији, док са друге стране има их у лепом броју по Бугарској и БРЈМ (и то на крајњем истоку, нпр код Струмице). Када се узме у обзир да Пипери, као и њима сродни Радомани и Вујовићи имају приче о пореклу из старе Србије (Вујовићи иду до Космета, Пипери то сматрају тек успутном путањом од Пирота, а Радомани иду до Овче поља ако се не варам у БРЈМ - заједничке трасе и веома интересантни топоними на крају те трасе), а и топоними код Стијене у Пиперима, Бугарово и Бугарев Бријег - мислим да овај део Пипера и остали заиста припадају делу популације са овом хаплогрупом која је тек накдадно дошла у Црну Гору, и то би објаснило зашто код Пипера нема историјских извора који би указивали да су били мешаног порекла.
    - Конкретно, Лутовци топоним словенског порекла од имена Лут, Луто - веома често заступљено код Словена, нисам видео код Албанаца ниједан - иде у прилог овоме горе
    - Српска православна вера која се прати од 1455. године, па надаље - како наши, тако Млетачки/Католички и османски дефтери указују директно или индиректно на то, а да не причам о одсуству католичких како имена, тако и материјалних извора - околне цркве и манастири и из тог периода и раније су православни, нема католичких
Предања (издвајам из оног горе):
    - На крају, предање које је напоменуо Иван, о доласку претка Климената из Пипера (заправо дела Климената - вероватно управо Мурићи). Не верујем да би то предање остало тек тако у Климентима.

Набацао сам доста ставки за другу ставку, јер сам са Пиперима упознатији него са Мурићима и Климентима генерално. Додајте ставке и за супротну страну.

Ван мреже Rugovac

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 831
Одг: Племе Клименти
« Одговор #115 послато: јануар 10, 2019, 11:11:29 пре подне »
У скорије време су на фољеји објављена четири резултата која су битна за фис Кељменди.

1. Селимај из Нокшића
2. Баљић из Гусиња
3. Мехмети из Никча
4. Рамови из Мартиновића

Селимаји припадају Љајћима и знају тачно да су рођаци са Љајићима у Ругову и у Плунце код Рожаја.
Баљићи су међу посљедњим досељеним из Климената у Гусиње. Није сигурно да ли су им најближи Балидемићи у Мартиновиће или Вукљи у Дољи.

Резултат Баљића који је убачен код Флориња на листу потврђује са 99 % процената да сте и ви овде на пореклу (Јерковић, Вукићевић, НиколаВук) и дружина на фољеји (Љека, Фљорињо) били у праву и да је то род Климената. Онај 1 % остављам као могућност јер још увек није тестиран ни један КЕЉМЕНДИ који је из Селца, Вукљи или Никћи а не исељеници.

Мехмети је навео да је из Никча, а припада резултату by6110. Његово презиме нема у Кељменд и у Ругово и у питању је вероватно неко из Пећи или околине.

Тајанствени Рамови из Мартиновића. Само презиме или надимак не постоји у том селу које познајем исто добро ко Ругово. Резултат каже да су то Кучи. Ово је НАЈВЕЋЕ ИЗНЕНАЂЕЊЕ које сам до сада доживео. Мартиновиће је уз Вусање и расељено Нокшиће село где су живели једино Кељменди и нико други.




Ван мреже Vidak

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 233
Одг: Племе Клименти
« Одговор #116 послато: јануар 10, 2019, 12:03:37 поподне »
У скорије време су на фољеји објављена четири резултата која су битна за фис Кељменди.

1. Селимај из Нокшића
2. Баљић из Гусиња
3. Мехмети из Никча
4. Рамови из Мартиновића

Селимаји припадају Љајћима и знају тачно да су рођаци са Љајићима у Ругову и у Плунце код Рожаја.
Баљићи су међу посљедњим досељеним из Климената у Гусиње. Није сигурно да ли су им најближи Балидемићи у Мартиновиће или Вукљи у Дољи.

Резултат Баљића који је убачен код Флориња на листу потврђује са 99 % процената да сте и ви овде на пореклу (Јерковић, Вукићевић, НиколаВук) и дружина на фољеји (Љека, Фљорињо) били у праву и да је то род Климената. Онај 1 % остављам као могућност јер још увек није тестиран ни један КЕЉМЕНДИ који је из Селца, Вукљи или Никћи а не исељеници.

Мехмети је навео да је из Никча, а припада резултату by6110. Његово презиме нема у Кељменд и у Ругово и у питању је вероватно неко из Пећи или околине.

Тајанствени Рамови из Мартиновића. Само презиме или надимак не постоји у том селу које познајем исто добро ко Ругово. Резултат каже да су то Кучи. Ово је НАЈВЕЋЕ ИЗНЕНАЂЕЊЕ које сам до сада доживео. Мартиновиће је уз Вусање и расељено Нокшиће село где су живели једино Кељменди и нико други.
Je li naziv sela Martinovici stariji od doseljavanja Klimenata? Jedan testirani iz Zatrijebca koji pripada rodu Kuca ima predanje o porijeklu od Martinovica. Jedan trag.
Neka bratstva iz Kuca, rod Kuca ima predanje o deseljavanju iz Klimenata. Nikci dosta podsjeca na Nikici. Drugi trag.
Mrnjacaj u Klimentima i predanje nekih bratstava iz Kuca o porijeklu od Mrnjavcevica. Treci trag.
U jednom pominjanju Klimenata kaze se da oni govore albanski i dalmatinski(slovenski). Sad ko je govorio dalmatinski, jesu li Murici, Kuci ili pretpostavljeni I2a iz Klimenata ostaje pitanje.

Ван мреже Karadag

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 50
Одг: Племе Клименти
« Одговор #117 послато: јануар 10, 2019, 01:06:17 поподне »
Je li naziv sela Martinovici stariji od doseljavanja Klimenata? Jedan testirani iz Zatrijebca koji pripada rodu Kuca ima predanje o porijeklu od Martinovica. Jedan trag.
Neka bratstva iz Kuca, rod Kuca ima predanje o deseljavanju iz Klimenata. Nikci dosta podsjeca na Nikici. Drugi trag.
Mrnjacaj u Klimentima i predanje nekih bratstava iz Kuca o porijeklu od Mrnjavcevica. Treci trag.
U jednom pominjanju Klimenata kaze se da oni govore albanski i dalmatinski(slovenski). Sad ko je govorio dalmatinski, jesu li Murici, Kuci ili pretpostavljeni I2a iz Klimenata ostaje pitanje.
Testirani Mehmeti je ustvari iz Skadra, a potvrđuje da je njegova familija iz Nikči - barem tako mi je rečeno na Foleji.

Neka me Rugovac ispravi ako griješim, ali koliko sam ja upućen, Martinovići se nekada zvalo Trepča. Mislim da Trepča ima isti korijen kao i Zatrijebač. Naziv sela promijenjeno je kasnije u Martinoviće po Klimentskim doseljenicima u tom selu, odnosno Hasanđekiči, Preljvukići i drugi, koji se kolektivno zovu Martinovići po zajedničkom pretku Martin.

Neke porodice u Crnoj Gori porijeklom iz Nikči se prezivaju Nikači, a to pravoslavni Nikači u Crmnici i katolici Nikači u Gusinju. Ovi u Gusinju su skoriji doseljenici iz Klimenta.

Ван мреже Vidak

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 233
Одг: Племе Клименти
« Одговор #118 послато: јануар 10, 2019, 02:06:01 поподне »
Testirani Mehmeti je ustvari iz Skadra, a potvrđuje da je njegova familija iz Nikči - barem tako mi je rečeno na Foleji.

Neka me Rugovac ispravi ako griješim, ali koliko sam ja upućen, Martinovići se nekada zvalo Trepča. Mislim da Trepča ima isti korijen kao i Zatrijebač. Naziv sela promijenjeno je kasnije u Martinoviće po Klimentskim doseljenicima u tom selu, odnosno Hasanđekiči, Preljvukići i drugi, koji se kolektivno zovu Martinovići po zajedničkom pretku Martin.

Neke porodice u Crnoj Gori porijeklom iz Nikči se prezivaju Nikači, a to pravoslavni Nikači u Crmnici i katolici Nikači u Gusinju. Ovi u Gusinju su skoriji doseljenici iz Klimenta.

Znaci realno bi bilo da je Ramovi porijeklom od starosjedilaca Trepče mada i prisustvo roda Kuča u Klimentima nije isključeno. Iseljenici Klimenti u Srbiji koji su pravoslavni slave Stevanjdan a imamo pripadnike roda Kuča u Srbiji koji slave Stevanjdan. Mada možda je potpuno nepovezano.

Ван мреже Rugovac

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 831
Одг: Племе Клименти
« Одговор #119 послато: јануар 10, 2019, 02:15:38 поподне »
Testirani Mehmeti je ustvari iz Skadra, a potvrđuje da je njegova familija iz Nikči - barem tako mi je rečeno na Foleji.

Neka me Rugovac ispravi ako griješim, ali koliko sam ja upućen, Martinovići se nekada zvalo Trepča. Mislim da Trepča ima isti korijen kao i Zatrijebač. Naziv sela promijenjeno je kasnije u Martinoviće po Klimentskim doseljenicima u tom selu, odnosno Hasanđekiči, Preljvukići i drugi, koji se kolektivno zovu Martinovići po zajedničkom pretku Martin.

Neke porodice u Crnoj Gori porijeklom iz Nikči se prezivaju Nikači, a to pravoslavni Nikači u Crmnici i katolici Nikači u Gusinju. Ovi u Gusinju su skoriji doseljenici iz Klimenta.

Tekst gorepotpisanog Karadaga pokazuje odlično poznavanje Klimenata, te ga ovim javno pohvaljujem (što inače vrlo rijetko činim).  Sve što je napisa Vidaku je tačno.