Аутор Тема: Племе Бјелопавлићи  (Прочитано 13103 пута)

Ван мреже ZoranV

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 165
Одг: Племе Бјелопавлићи
« Одговор #100 послато: јун 29, 2019, 05:05:14 поподне »
Ево једна изворна прича коју је снимио Драго Чупић, и забиљежио у својој докторској дисертацији "Говор Бјелопавлића" из 1975 године. Причу је испричао Филип Брајовић, стар 84 године, 1974 године.

Бијели Павле је син Леке Дукађинца, војводе Леке. Ја знам
од мене колико је тија пасова. Није то тако премлого. На пример, ја
сам Јанков, Јанко е Лукин, Лука Мушикин, Мушика Јакб(в)ов, Јаков
Радоњин, Радоња Томашев, Томаш Мирков, Мирко Радоса(в)ов, Ра
досав Брајов, Брајо Ђурђев, Ђурђе Павков, Павко Митров, Митар
Павлов, Павле Лекин.
-
Павле е доша, наиприје е доша у Паштројевиће. Ово сад мало
опширније. Наистари брат биио је Гаврило, Гаш. Он, Павле, је има
још три брата. Један је оста у Призрен. Заробили су га Турци и његова
породица, кажу, и данас слави свету Петку. А ондар, Синиша и Бошко
— два брата Павлова са Павлом — они су сашли право и како су од
најезде Турака бјежали преко Албаније, дошли су у Паштројевиће,
кад је било под Балшићима у то доба. Дошли су тамо. И они су били
донијели неки закон Лекин, чудновати закон. Та е закон биио чувени
Леке капетана закон. У та е закон било нешто сасвијем чудновато.
Неки од пријетеља из Дубровника иe молиио да му га пошаљу. И они
су га тамо послали и више га ника(д) нијесу враћали. Они су га тражили
— тамо је оста...
Ови брат Павлов из Паштројевића, Бошко, се изгубио некуђ,
не зна се куђ. А они у Призрен се потурчио, изгледа.
А ови Синиша, како изгледа, прича се да и данас посто и кулина
његова тамо, у Паштројевиће, и да се негђе размлбжиио, ко ти зна
ђе се раселиио. А Павле је тога пута побљега у Зету. Изгубиио се из
Паштројевића и побљега у Зету. Тога су пута командовали Зетом
Лужани... То су били староčедиоци, ја не бих мога казат тачно, али
су били Словени, и то добри Словени у то доба...
И кад је доша Павле, они су га поцењивали. Нијесу га никако
признавали да е то син Лекин, да је о те породице него су га презирали
и сматрали га, како ћу да кажем, ка каквога лупежа и пјачкаша од
Колашина, мислили су да е од Колашина или Бијелога Поља. И тако
га они презирали... Једном приликом је доша код Мале цркве у Јеленак,
тун, то се налазило код манастира Ждребаника. Наљегла е краљица
Јелена, света Јелена, тудије(н). И свратила е, то е биио тога пута сабор
Лужана, неки скуп већи, ка “во ка се купи на панађур негђе велики
данас. Скупили су се тун, имала је велика група људи. Наишла иe
ова, како ти реко, света краљица покраи њи и назвала и(м) добар дан.
И ондар тражила од њи да бј даду једнога пратиоца да иде за Оногош,
данашњи Нишић. Они су рекли: „Нека те испрати ови Ликогаћа”...
И они су кренули да иду пут Нишића и ка су наишли преко те Вучице,
она је рекла: „Што је ово нека вучја гора”. Отаде се зове Вучица.
И онда, потље ка су дошли на Планиницу, на Повију, ту има једна
вода, фина вода. „Баш вода”, рекла краљица. И отаде се зове Башина
вода. И она је тун тражила од њега да бј каже зашто га зову Ликогаћа.
Он бј је све исприча — како е, што је било ш њим, како га поцењују,
како су га презирали, и све то, како нијесу вјеровали од кбга је он.
И све бј је исприча ко је и што иe. „Е, ајде”, вели, „кад се вратио,
дабогда међу њима наша крвави нож”... Тако стои у предање. То
нигђе не пише, али стои у предање тако. А за ово осталб све има да
пише. Наљега иe, бајаги, зец тудије између њи. И они, неки да убију
онога зеца — уби некога од њи. Те они један другога, — они да освети
онога, они онога, било је крваво. И данас се зове Крвавче то мјесто
кудице су се они тукли тога пута. То је горе, више Јеленка, одма у једну
страну...
Тако се Павле уселиио горе у “ну страну, у“ ну пећину, видиш.
Ожениио се и од њега је нарасло, ево, четири баталеона, сви Бјело
павлићи... Нијесам чуо да се Павле био оженио шћером Бана Лужанина. . .
Буба је биио брат Митров. Он је има само једнога сина. Та син
је некако тешко проша, мучно. За њим је била кћер Ивана Црнојевића.
Од њега су само Вражегрмци и Мартинићи. А ово осталб је све од
Митра, сви Бјелопавлићи други. Он како иe биио изиша на Баново
Гостиље, тамо ђе биио бан, Буба тражиио воде да пице, а бан река:
„Ето ти онамо, на нб корито, тамо ђе пију говеда и свиње”. Онамо,
вели, нека пице. И он се тим увриједиио, било му е тешко. Кад је
доша кот куће, — једнога слугу те има и сина једнога, пошљи и да
бану направе неку пакбс. Ови слуга што је биио код Бубе биио иe истом
код бана ранице, па он познава све његове ствари. Пођи са сином Бу
бинијем заједно тамо на Гостиље, и он виђи да бан спава у уљаник
код чела. Узми некакав предмет, некакав ћурек гвоздени, удари га
у врглаве, грома није чуо. Убије га на мртво. И онда кад је доша
овамо код Бубе, Буби било криво и жа. Каже: „Нијесам ја то река
да га убицете, без да му неку пакбс направите” и проклео овога:
„Ајде, дабогда се не млбжио”. И од овога данас нема двице-три куће, у
Жупу су.
E, тако ти је то. То е све што сам ти ја мога рећ о њима.
(Филип Брајовић, Слатина—Поткрај, 84, магн. снимак, 1974

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Модератор
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1854
  • Васојевић
Одг: Племе Бјелопавлићи
« Одговор #101 послато: јул 02, 2019, 07:22:59 поподне »
Отворио сам тему о картама средњовековне Србије, тако је тамо пребачено последњих неколико порука са још неколико порука са других тема:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=4519.0

Ван мреже ZoranV

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 165
Одг: Племе Бјелопавлићи
« Одговор #102 послато: јул 07, 2019, 01:48:25 пре подне »
Отворио сам тему о картама средњовековне Србије, тако је тамо пребачено последњих неколико порука са још неколико порука са других тема:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=4519.0

И она карта са Влашком области је одлична. Него ја да врнем оно што припада овђе.

И ова претходна прича Филипа Брајовића, показује да су стари били свјесни ко и када је први прешао на ислам, а то су Михајлови потомци(Махмуд паша Анђеловић). Улоге су измјешане. Прађед (Синиша) постаје брат Павлов, а брат Павлов Лека постаје отац обојици. Временски лоцира долазак за вријеме Балшића у Паштровиће, а онда Јелени даје титулу краљице, па многи касније тумаче да се ради о Јелени Анжујској, Милутиновој мајци. И правац бјегства је добро одређен, преко Албаније, јер се само тако из Тесалије може стићи до Паштровића. Лоцира и другу грану која је прешла на ислам а то су Дукађиновићи који су у Призрену. А и за Синишине каже да су се свугдје раселили. Зна се за грану која је пошла у Словенију.
Тренутно постоје више ДНК Бјелопавлића. Издвојио бих Митровићки, Бубићки и бошњачки, јер се раздвају у корјену. (Ступите у контакт са бошњачким модератором за ове податке.) Прво Бубићки од Митровичко Бошњачког, а ова два се рачвају одмах иза тога. Бошњачки може да буде Михајлова грана, јер је овај човјек и генерације испред њега су живјеле и рађале се на Косову и не вјерујем да је иједна стасала у Зету.
Од Дукађиновића је једна фамилија у Стамболу. Ако би днк ове фамилије једног дана био доступан, теорија о порјеклу Бјелопавлића и њихови корјени могла би бити доказана или оборена. Такође треба гледати и словеначки траг.

Ван мреже ZoranV

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 165
Одг: Племе Бјелопавлићи
« Одговор #103 послато: август 17, 2019, 04:38:02 пре подне »
Путешествије Бјелопавлића по Хелму од мезолитика(E-V13) до најновијих дана(E-BY153053). Траг је симулиран на основу података са ФТДНА са програмом који је направио Роберт Спенсер. Прва слика показује траг, а друга врјеме са процјеном мстарости СНП.







Ван мреже rockyourassed

  • Гост
  • *
  • Поруке: 3
Одг: Племе Бјелопавлићи
« Одговор #104 послато: август 27, 2019, 09:58:36 пре подне »
Dobar dan! Moje ime Charles-Edouard Philippe Greiveldinger-Mirkovic. Ja sam Francuz ali moj deda je Milos Mirkovic, Sprski. Ja govorim malo Srpski jezik ali ja ne ucim svaki dan! I speak better English. My grandfather Milos Mirkovic 1911-1980 was born in Belgrade from two parents : Milosav Mirkovic 1882-1941 and Ljubica Stojanovic. Milos was the first kid of 3 other ones : Sava 1920, died at aproximatively 87 years old, Nada Kulitch 1913-1984, Radmila Pavlovitch 1915-1990. My great-grandfather, major, confident and bodyguard of Petar Karadjordjevic, had 3 brothers : Sava 1880-1946, Milan 1877-1930, Radoslav. All of them went to the 2 Balkanic wars and WWI, WWII. They are the sons of Petar Prashtchevitch 1855 born in Slatina, Crna Gora. He had a brother Schtiepan 1850 who  had two sons Dushan and Jovan. Their first Prashtchevitch ancestor is Maxim Prashtchevitch who goes back on 12 generations. Before that i have Bijelopavlic ancestry like Lalin, Matiash, Nikola and Mitar Bijelopavlic.
« Последња измена: август 27, 2019, 10:04:02 пре подне rockyourassed »

Ван мреже Дабижљевић Милан

  • Члан Друштва
  • Гост
  • *****
  • Поруке: 17
Одг: Племе Бјелопавлићи
« Одговор #105 послато: август 27, 2019, 11:16:10 поподне »
Поштовање свима!
Интересујући се о свом пореклу сазнао сам да су по усменом предању моји преци у селу Дрсник у Метохији настањени пре Косовског боја, а да су у Дрсник дошли из околине Скадра.
Пријавио се за ДНК и резултат по Y хромозому каже да припадам групи западних словена то јест Лужичким Србима.
Старина Филип Брајовић каже 1974.године : " Тога су пута командовали Зетом
Лужани... То су били староčедиоци, ја не бих мога казат тачно, али
су били Словени, и то добри Словени у то доба...", следи питање :
Зна ли се који су то Лужани?
Унапред хвала свима који одвоје своје време да би ми одговорили.
Поздрав!

Ван мреже rockyourassed

  • Гост
  • *
  • Поруке: 3
Одг: Племе Бјелопавлићи
« Одговор #106 послато: август 27, 2019, 11:33:07 поподне »
Luzace Sorbs are Serbian people who stayed in Luzace, Germany. During Roman Germanic empire, they faced much colonization and slaughters from "Germanic" people. Today they're aproximatively 30 000 Luzace Sorbs in Germany who had been influenced linguisticaly by Germanic language. Sturm general  was a Luzace Sorb and he married a Serbian woman in Serbia, saying they're both the same people. Now Germany preserv the Luzacian Sorb heritage and its  people.

Ван мреже Цуце

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 45
  • J2a-M92
Одг: Племе Бјелопавлићи
« Одговор #107 послато: август 30, 2019, 08:55:15 пре подне »
Поштовање свима!
Интересујући се о свом пореклу сазнао сам да су по усменом предању моји преци у селу Дрсник у Метохији настањени пре Косовског боја, а да су у Дрсник дошли из околине Скадра.
Пријавио се за ДНК и резултат по Y хромозому каже да припадам групи западних словена то јест Лужичким Србима.
Старина Филип Брајовић каже 1974.године : " Тога су пута командовали Зетом
Лужани... То су били староčедиоци, ја не бих мога казат тачно, али
су били Словени, и то добри Словени у то доба...", следи питање :
Зна ли се који су то Лужани?
Унапред хвала свима који одвоје своје време да би ми одговорили.
Поздрав!

Luzani se smatraju za najstarije srpsko (slovensko) pleme na prostoru Crne Gore, zivjeli na obali rijeke Zete a kasnije su osvojeni od strane Bjelopavlica u 15om vijeku i vecinom asimilovani u Bjelopavlice ali postoji nekoliko prezimena koja se smatraju luzanska (Lugonjic, Marinkovic, itd).


Ван мреже Дабижљевић Милан

  • Члан Друштва
  • Гост
  • *****
  • Поруке: 17
Одг: Племе Бјелопавлићи
« Одговор #108 послато: септембар 07, 2019, 08:59:09 поподне »
Лугоњић итд...
Три тачке остаје непознаница или пак постоји наставак у набрајању презимена.
Моја тетка је причала да смо од Бјелопавлића,  резултат моје ХГ каже да нисмо.
У селу Дрсник је црква Свете Петке, а слава Дабижљевића је Свети Јован Крститељ (20. јануар), а млада слава Ивањдан (7. јули).

Ван мреже rockyourassed

  • Гост
  • *
  • Поруке: 3
Одг: Племе Бјелопавлићи
« Одговор #109 послато: септембар 08, 2019, 11:39:45 пре подне »
моја породица је из Бијелог Павлића, до данас имам своје родословно стабл

Ван мреже suponik

  • Гост
  • *
  • Поруке: 4
Одг: Племе Бјелопавлићи
« Одговор #110 послато: септембар 12, 2019, 01:07:24 поподне »
Ja sam Bjelopavlic, prezivam se Djurovic, u Bjelopavlicima i zivim.
O Luzanima su u Bjelopavlicima ostale samo price tj. vise mitovi i legende.
Za neka starosjedjelacka bratstva u Bjelopavlicima, a cije se porijeklo ne zna ili odakle su dosla, a ista nijesu Bjelopavlici, se smatra da su Luzani.
Kao npr.: Stojkovici-selo Sabov Krug, Bogetici-selo Vucica, Simonovici(Kusarovici)-okolina DG, Radovici(Parimalji)-selo Curilac/postoje i Radovici iz Martinica koji su razlicito bratstvo tj. oni su Bjelopavlici, itd.

Ван мреже ZoranV

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 165
Одг: Племе Бјелопавлићи
« Одговор #111 послато: септембар 29, 2019, 03:12:25 пре подне »
Ђуровићу добро дошао, да не чамим ође ко ћук.
Је ли ти позната ова прича коју је записао Шобајић у својој књизи Бјелопавлићи и Пјешивци? Мало се прича дотиче и Лужана, које су највјероватније Бјелопавлићи прогнали.

Мандићи 15к и Матуновићи 2к у селу Мандићима су од Вујадиновића. Ђуровићи с Виша, Павковићи, пошли били да чине зулум Вуксетићима Лужанима, који су живели некада у Мандићима. Вуксетићи убију једног Ђуровића и побегну некуда. У повратку Ђуровићи сврате код Вујадиновића у Подвраће. Били напити и случајно убију једно чобанче Вујадиновића. За ту крв уступе им отету земљу Вуксетића. Не ту земљу је прешао Ненад Павићев, до кога броје 8 пасова. Прозвали су се Мандићима по прабаби Манди, а некада су се презивали Ненадићи и Симоновићи.

Показало се да на тестовима да су Богетићи од Бјелог Павла, и да нису никакви Лужани. И моје братство је била та теорија, но су тестови показали да смо Бјелопавлићи. Мада би било прецизније да се каже да смо од истог претка, јер су Буба (од којих су Вржегрмци и Мартинићи) и Бјели Павле блиски сродници.


Ван мреже Иван Вукићевић

  • Модератор
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1854
  • Васојевић
Одг: Племе Бјелопавлићи
« Одговор #112 послато: септембар 29, 2019, 08:30:47 пре подне »
Показало се да на тестовима да су Богетићи од Бјелог Павла, и да нису никакви Лужани.

За Богетиће једино знамо да припадају грани E-V13, али не и којој тачно подграни. Тако да још увек није потврђено да потичу од Бијелог Павла. Црнци из Пипера који су од Лужана такође припадају грани E-V13.

Ван мреже ZoranV

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 165
Одг: Племе Бјелопавлићи
« Одговор #113 послато: септембар 29, 2019, 05:30:04 поподне »
Ево неких коментара са форума који су упућивали експлицитно да су Богетићи Бјелопавлићи. Надам се да ће их моје искуство понукати да оду корак даље, и ураде ддатни тест. У сваком случају Иване хвала на појашњењу.

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=1193.msg102308#msg102308
Богетић, Петковдан, Вучица, Даниловград, E-V13

Богетићи су Бјелопавлићи, мада према предању нису од Бијелог Павла
https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=715.0

Још једно братство из Бјелопавлића чије је предање овим резултатом највероватније потврђено насупрот измишљотинама њихових комшија из племена:

Шобајић је записао следеће за њих:
Богетићи 12 к. у Бучици. Причају неки за њих, да су дошли с оним Турцима из Пљеваља или Босне, које су Павковићи довели и с њима побили слуге Иван-бегове у Бријестову. Они сами кажу, да су од Бијелог Павла. Да је Калиман Петрушинов имао и сина Драшка, а он Богету, по коме се они зову. Други ово сматрају за измишљено. Рекао је за њих Перован Шарановић, који је био у време владике Петра I кад су га питали, одакле су они: "Не знам за њих, колико да их је тица у кљуну донијела."

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Модератор
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1854
  • Васојевић
Одг: Племе Бјелопавлићи
« Одговор #114 послато: септембар 29, 2019, 06:12:48 поподне »
Знам, сећам се шта смо тада писали. И даље мислим да је вероватније да су од Бјелопавлића него од Лужана, али док не добијемо потврду пожељно је напоменути да знамо само основну хаплогрупу.

Ван мреже ZoranV

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 165
Одг: Племе Бјелопавлићи
« Одговор #115 послато: октобар 02, 2019, 01:28:13 пре подне »
Списак племићких фамилија из Будве https://forum.cdm.me/showthread.php?5773-LJETOPIS-BUDVE-1650-GODINE-OD-KRSTA-IVANOVICA&s=41fd0fc18050c9262658acec827a483c
LJETOPIS BUDVE 1650 GODINE OD KRSTA IVANOVICA

1. Krimić
2. Tihimilović
3. Drimović
4. Bubazi iz Sozle
5. Ivanović iz Cetinja, Crna Gora
6. Marković-Mitrović iz Paštrovića
7. Kustić iz Crne Gore
8. Roza iz Paštrovića
9. Toković iz Smedereva
10. Solimani iz Smedereva
11. Angelović, zvani Levarda iz Smedereva
12. Metković, zvani Adami iz Smedereva
13. Medlović iz Smedereva
14. Badglava iz Smedereva
15. Kolić
16. Ivanizi iz Crne Gore
17. Bubić iz Maina
18. Miloivić
19. Spada
20. Tomini
21. Radelić iz Bjelopavlića
22. Trisoko
23. Orlić
24. Turić
25. Petković
26. Boljica
27. Dabutović iz Gradaca
28. Glava
29. Milatović
30. Sajnović
31. Mazuko
32. Radalji iz Grblja
33. Miogošić
34. Skoroivić
35. Krekoivić
36. Vitomir iz Maina
37. Stanjević iz Smedereva
38. Babić iz Crne Gore
39. Belafuza-Nobile iz Skadra
40. Pelesa-Nobile iz Alezia

Ван мреже ZoranV

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 165
Одг: Племе Бјелопавлићи
« Одговор #116 послато: новембар 07, 2019, 01:43:39 пре подне »
Пољски историчар Гжегож ЈАВОР је у ИСТОРИЈСКОМ ЧАСОПИСУ, књ. LXVI (2017) стр. 257–275, објавио рад БАЛКАНСКИ ИМИГРАНТИ У ПОЉСКОЈ XVI ВЕКА.СЛУЧАЈ БРАЋЕ ДУКАЂИНОВИЧА, ВЛАСНИКА ГРАДА УЛАНОВА НА ПОДОЉУ.

У раду се даје датум када су браћа Лукашу, Пјотру, Јежи и Јану постали власници насеља Уанов.

Прво су 12. априла 1552. године браћа Дукађиновичи постали власници
запустелог насеља Уланов (пољски: Ułanów, данашњи Уланів, северно од
данашњег града Вінниця у Украјини) у ондашњем Хмељицком
староству.12 Један дан касније стекли су привилегију насељавања тог места на немачком праву. У оба документа означени су као „браћа
племићког рода Лукаш, Пјотр, Јежи и Јан Дукађиновичи, Македонци
пореклом из грчке земље“.13 У њихово име пред краља Зигмунта Аугуста
иступио је Лукаш, коме је уручен први од наведених докумената. Већ у
том тренутку наденуто му је презиме Улановски, што је био израз стеченог
права на то насеље.

13) Quia nobilis Lucas, Petrus, Georgius, Joannes Dukadzinowicze, Macedones de
terries Graeciae, Archiwum Główne Akt Dawnych w Warszawie. Metryka Koronna,
sygn. 82, k. 190 (књига је доступна на интернет страни: http://www.pther.eu/MK/
082/index.html); слично: Archiwum Główne Akt Dawnych w Warszawie. Такозвана:
Metryka Litewskа, Dział IV B, sygn. 17, k. 134v, 136v.

Браћа Дукађиновичи означени као Macedoni de terris Graeciae.

У разним списковима средњовековне властеле налази
се податак да су Дукађинoвићи „из Горње Зете у Епиру“ (Ducaginovich,
de Superiori Zenta in Epyro).22

У сваком случају може се претпоставити да је њихова
матична или транзитна област лежала негде „у грчкој земљи“,

У наведеном документу од 12. априла 1552. године садржано је и
сведочанство једнога од браће – Лукаша: он је навео да је разлог њиховог
досељења на територију Пољске бежање пред окрутним турским
одредима, али је уједно истакао и жељу да остану при хришћанској вери
грчког обреда.
Документ је нечитко написан, и Пјотор га је овако протумачио, уз одрећ
Quia nobilis Lucas, Petrus,
Georgius, Joannes Dukadzinowicze, Macedones de terris Greciae, religionis
et ritus Graeci Christiani, Turcum immanissemum Christiane nominis hostes
fugiens Tirrani denique eius exosi.


Браћа су се 1565 из Уланова преселили у Бережане.

У замену за Уланов Дукађиновичи су од магната добили имовину која није била ближе утврђена: jegomość Pan z Sieniawy wojewoda ruski, dał tym Macedończykom inne zabezpieczenie w pobliżu Brzeżan ze swojego majątku.38 Треба нагласити да су Бжезани (данашње Бережани, западно од града Тернопіль у Украјини), насељени
као град 1530. године, постали центар простране мреже земљишних
поседа у ондашњем Лавовском повјату који су се столећима налазили у
рукама Сјењавских.39

Да ли постоји живо потомство Дукађиновића у Украјини? Ко зна... Али ево још једног трага, и могуће везе са Бјелопавлићима у Украјини.







Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1114
  • I1 P109
Одг: Племе Бјелопавлићи
« Одговор #117 послато: новембар 14, 2019, 10:59:33 поподне »
Кратки документарац о историји Бјелопавлића у продукцији РТЦГ.
<a href="https://www.youtube.com/v/uzICSm0Zrf4" target="_blank" class="new_win">https://www.youtube.com/v/uzICSm0Zrf4</a>
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже ZoranV

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 165
Одг: Племе Бјелопавлићи
« Одговор #118 послато: новембар 17, 2019, 05:10:12 поподне »
Франо Дивинић(1607-1672), хрватски историчар, у свом дјелу Повјест кандинског рата у Далмацији, биљежи да су Клименти и Билопавловићи дигли устанк против Отомана, али да је тај устанк био угушен. Франо означава оба племена као албанска, што се више трба посматрати у контексту појмова Далмација и млетачка Албанија.
Овако то биљеже Теа Мехју
The Pasha of Herzegovina prepared his next attack on the city of Kotor.149
Before the attack the state of the fortress of Kotor was very bad and there were
only a small number of soldiers who were there surviving on minimal rations
with nowhere to sleep.150 But, after a resistant defence by local people, supported
by the Venetian navy, which included Governor General Bernardo, the Ottomans
gave up the siege. The Albanian tribes of the Klimenti and Bilopavlovići also
participated in this fight but their rebellion against their Ottoman masters was
soon to be oppressed.151 The governor general was to describe this extraordinary
defence in his report to the Venetian government as his first military campaign
after taking on his duty.152 He continued to support the Albanian tribes, especially
the Paštrovići, Maini and Pobori by sending them supplies of grain and wood so
they could rebuild some houses in the town of Budva.153

151. Difnico, Povijest kandijskog, pp. 248-252.
152. Commissiones et relationes, VII, pp. 129-131. Here the term Albania is referring to the
mountain region in the neighborhood Venetian province of Albania.
153. ASV, ASV, Senato Mar, 1656 Maggio/Giugno, Fa 485, g Maggio 1656 and Zara, 3 Aprile 1656.

Из овог горњег мени је интересантно како Франо назива Бјелопавлиће, Билопавловићи... Још један хрватски историк их тако биљежи, и даје још интересантније детаље о мом роду...
 

Ван мреже Bokez

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 74
Одг: Племе Бјелопавлићи
« Одговор #119 послато: новембар 18, 2019, 10:15:55 пре подне »
Имам питање за боље познаваоце Бјелопавлића ?

Да ли су Секулићи из Коврена Бјелопавлићи? Они тврде да су напустили Бјелопавлиће прије око 200 година. Они славе Ђурђевдан, док сам видио да Секулићи из Бјелопавлића славе Свету Петку? Је ли дошло до промјене славе или се ради о можда два независна рода Секулића у Бјелопавлићима ?
Вјероватно би дефинитивна потврда била кад би се ови из Коврена тестирали и тест хаплогрупе показали Е-V13.