Аутор Тема: Племе Бјелопавлићи  (Прочитано 13109 пута)

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9258
Племе Бјелопавлићи
« послато: октобар 27, 2014, 09:07:34 поподне »
Код Бјелопавлића је ситуација релативно чиста. Старије становништво племена чинили су Лужани, чијих потомака данас нема пуно (нема их ни у днк пројекту).

Лужане су у потпуности надјачали досељеници из Дукађина, тј потомци извесног Бијелог Павла. Генетика је потврдила народно предање. Бјелопавлићи су E1b, док су Лужани и даље непознаница.

Занимљив је и тај митски лик Бијелог Повла. Сетимо се легенде о Бели Павлимиру (Бијелом Павлу) из околине Требиња, који је морао живети сигурно пар векова пре Бијелог Павла - Дукађинца.

Мислим да је реалнија верзија о пореклу из Дукађина.

Постоји један велики род у Ибарском Колашину (родовско име "Гашани") који се везује за ово племе. Наиме, сви припадници овог рода славе Св. Петку, а убеђен сам да су и генетски најближи управо Бјелопавлићима.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8034
  • I2a S17250 A1328
Одг: Племе Бјелопавлићи
« Одговор #1 послато: новембар 24, 2016, 08:32:13 пре подне »
Повремено поменемо Бјелопавлиће и њихове ДНК резултате (за сада - оскудне). Па, направих један преглед, угрубо, о родовима из овог племена, да бисмо знали ко којем слоју становништва припада, ради лакшег повезивања историје, предања и генетике.

Списак сам правио према раду Петра Шобајића "Бјелопавлићи и Пјешивци".

Напомена за славу: у време писања Шобајићеве књиге (1923, а верујем да је тако и данас), највећи број братстава у Бјелопавлићима слави Свету Петку. Славу ћу наводити само тамо где неко братство слави неку другу славу, или се памти која је била старија слава.

Ову тему би, можда, требало пребацити у одељак "Црна Гора".
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8034
  • I2a S17250 A1328
Одг: Племе Бјелопавлићи
« Одговор #2 послато: новембар 24, 2016, 08:34:23 пре подне »
Старинци (Лужани):

„Раичевићи“ (село Рошца – Вражегрмци): Раичевићи, Поповићи и Станковићи; од претка Раича, вероватно од Шумановића (17. век), у Рошца доселили из Бара Шумановића

Шумановићи (Баре Шумановића – Вражегрмци), вероватно истог порекла са Раичевићима

Петричевићи (Рошца – Вражегрмци), стара слава Срђев-дан

Михаиловићи (Миокусовићи – Вражегрмци), раније презиме Рогачевићи

„Лазаревићи“ (Шобајићи – Вражегрмци): Вујићи и Пејурићи

Грозданићи (Подвраће – Вражегрмци)

Вушковићи (Горњи Рсојевићи – Павковићи), потомци старог братства Хрсојевића

Симоновићи и Поповићи (Слатина – Павковићи), славе Симон-дан, прислужба Томин-дан; ранија презимена: Кусаровићи, Радуловићи

Бабићи (Гостиље - Павковићи) и Стојковићи (Јажи – Мартинићи), раније презиме Ђоројевићи
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8034
  • I2a S17250 A1328
Одг: Племе Бјелопавлићи
« Одговор #3 послато: новембар 24, 2016, 08:40:20 пре подне »
„Дукађинци“ - Митровићи:

Према предању, деле се на три огранка, од тројице синова Митра сина Бијелог Павла – Павка, Петрушина и Николе.

Од Павка су „Павковићи“ у истоименој области племена. Павко је имао два сина, Ђурђа и Браја. Од Ђурђа су: Јовановићи и њихови огранци Вулетићи, Болевићи, Милићевићи и Косановићи; Кнежевићи; Савићевићи и њихов огранак Чобељићи; Матуновићи; Вуковићи; Павићевићи и њихови огранци Шутановићи, Живаљевићи, Перчевићи, Кољеншићи, Лолевићи. Од Браја Павковог су Брајовићи и њихови огранци Ераковићи, Јововићи, Иковићи, Котлешићи.

Наводно, од једног Брајовог сина је и група братстава у Павковићима која је вероватније лужанског или дошљачког порекла:
Највероватније од Лужана су: Филиповићи; Кошутовићи и њихов огранак Савићевићи; Ђуретићи и њихов огранак Вукељићи (Ђуретићи су, наводно, од једног Брајовића повратника из Зете); Томићи.
За међусобно сродне Томковиће, Прелевиће и Чучковиће (раније презиме им је Вуксановић) се каже да су досељеници из Катунске нахије.

Од Петрушина Митровог су „Петрушиновићи“ у истоименој области племена. Петрушин је имао сина Колимана, а овај три сина: Лапа, Груба и Разу.
Од Лаповог сина Радоње су Радоњићи, а од Гојака: „Калуђеровићи“ – Бошковићи, Радуловићи, Вуковићи, Вујовићи, Секулићи; „Милековићи“ – Шарановићи, Кадићи, Павличићи, Пелевићи; „Стаљеновићи“ – Вековићи, Туровићи; Лалевићи; Балиновићи. У „Стаљеновиће“ неки рачунају и Пешиће, али се за њих каже да су досељеници из Катунске нахије. Имамо до сада један резултат Пешића - Е1б.

Од Груба су „Грубковићи“ (Групковићи) – Вујићи, Лакићи, Шалетићи; Ђуровићи.
Од Разе су Разићи.

У Петрушиновиће неки рачунају и Богићевиће (наводно од четвртог сина Колимановог, Ђура), али се за њих каже да су Лужани.

Од Николе Митровог су: „Матијашевићи“ – Ђуровићи, Војводићи, Пејовићи, Велимировићи, Радуловићи, Прекићи; „Томашевићи“ – Томашевићи, Драговићи, Ђуровићи, Бралетићи.

Неки у потомке Николе Митровог рачунају и: Прашћевиће (или Прашчевиће), којих има и у околини Берана, али се за њих каже да су од неког момка – слуге доведеног незнано откуд; групу родова у Колашиновићима: Вукановиће, Вушовиће и Станковиће, и њихов огранак Пешиће испод Бјеласице, али се за њих каже да су дошљаци из колашинског краја.

У Митровиће неки рачунају и Калезиће, који су, наводно, од четрвтог Митровог сина Калете, али се за њих сматра и да су лужанског порекла.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8034
  • I2a S17250 A1328
Одг: Племе Бјелопавлићи
« Одговор #4 послато: новембар 24, 2016, 08:48:09 пре подне »
Бубићи:

Њихов родоначелник Буба је, према једној верзији – син или унук Бијелог Павла, а према другој није сродан Митровићима, већ се ради о Буби Ђоновом, „Латину“ (католику), који је из Хота дошао у Црну Гору у време Ивана Црнојевића, код кога је био велмож и где је и покрштен. Буба је имао три сина – Вукшу, Ерака и Раслава.

Од Вукше Бубиног су у Мартинићима: Драгојевићи (од Драгоја Вукшиног); Стојовићи, Радовићи, Муратовићи (од Пероша Вукшиног);  Перовићи, Јочићи, Мињићи (од Вукоте Вукшиног).

Наводно су од Вукше и Јањевићи и њихов огранак Ђалетићи, али се за њих каже да су од Бритвића из Пјешиваца.

Од Ерака Бубиног су у Мартинићима „Ераковићи“ – Савељићи, Лајовићи, Батрићевићи, Ћаћановићи, Радоњићи.

Од Раслава Бубиног су у Вражегрмцима: Милановићи; Дамјановићи; Станишићи и њихови огранци Бубаловићи и Дракуловићи.

Група родова у Вражегрмцима наводно потиче од Раславовог брата Аврама: Вујадиновићи, Мандићи и Матуновићи су вероватније Лужани, а за Миљевиће се каже да су од довотка из Пјешиваца.

Имамо резултат тестираног Станишића из Винића (где и иначе јесте средиште овог братства), - И1 П109. На форуму се водила полемика да ли је овај Станишић уопште од бјелопавлићких Станишића - Бубића, а то превасходно због славе Савин-дан коју је тестирани навео. Код Шобајића није изричито наведено коју славу славе Станишићи. С обзиром да је тестирани из Винића, тешко је поверовати да је од неких других Станишића. Слава Савин-дан и хаплогрупа И1 П109 новљански род, упућују на неку везу с дробњачким Новљанима. А можда и на порекло Новљана са севера Албаније и сродство с Бубићима?
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8034
  • I2a S17250 A1328
Одг: Племе Бјелопавлићи
« Одговор #5 послато: новембар 24, 2016, 09:01:28 пре подне »
Новији досељеници (азбучним редом, у загради је назив села у којем живе):

Бајићи (Павковићи) од Мрваљевића из Бјелица (требало би очекивати Е1б)

Бешићи (Мартинићи) од Пешикана из Цуца (исто)

Болевићи (Мандићи) из Љешанске нахије

Булатовићи (Орја Лука) од ровачких Булатовића (требало би очекивати И2а ДС)

Вечковићи (Слатина) од Кривокапића из Цуца, славе Јовањ-дан (требало би очекивати Е1б); од њих су муслимани Ајдарцуцићи у Скадру

Вуковићи (Мартинићи) од Радмановића из Загарча

Вулићи (Винићи) из Црмнице

Даутовићи (Поточило) из Црмнице; наводно потичу од Бранковића

Драгићевићи (Горица) из Пјешиваца

Ђукановићи (Грлић) из Катунске нахије

Ђурановићи (Мартинићи) од цеклинских Ђурашковића (...)

Ђуричићи (Павковићи) од Бокана из Црмнице

Ђуришићи (Грлић) из Љешанске нахије

Жарићи (Бобуља) од Војиновића из Озринића (требало би очекивати И2а ДС)

Јовићевићи (Орја Лука) од цеклинских Јовићевића (...)

Калуђеровићи (Доња Главица) из Ћеклића

Кузмановићи (Ђурилац) од Кузмана из Бјелица

Лаковићи и Радошевићи (Пожар) из Пјешиваца

Мартиновићи (Ћурилац) од Мартиновића из Бајица, Цетиње (требало би очекивати Е1б)

Маруновићи (Павковићи) од Иванишевића – Доњокрајаца са Цетиња, стара слава Јовањ-дан (требало би очекивати Р1а)

Марушићи (Дабовићи) из Озринића, стара слава Аранђелов-дан (требало би очекивати И2а ДС)
 
Мијатовићи (Баре Шумановића) од ровачких Булатовића (требало би очекивати И2а ДС)

Милатовићи (Дабовићи, Винићи) из Комана, стара слава Аранђелов-дан (имамо тестираног И2а ДС); раније презиме им је Чакмаци; истог порекла су и Росандићи у Пјешивцима

Милићи (Ћурилац) од бјеличких Милића (требало би очекивати Е1б)

Мишковићи (Павковићи) из Озринића, стара слава Аранђелов-дан (требало би очекивати И2а ДС)

Перовићи (Бороњина) од Стриковића из Пјешиваца

Поповићи (Миокусовићи) из Близне у Пиперима

Радојичићи (Орја Лука) из Пјешиваца

Радуловићи (Ћурилац) из Комана

Раичковићи (Секулићи) из Љешанске нахије

Распоповићи (Мартинићи) су, према једној верзији, из Плане Колашинске (истог порекла с њима су и Џаковићи, Бојовићи и Анђелићи у Шаранцима - у овом случају би требало очекивати Е1б), а према другој из Плане код Билеће; стара слава им је Ђурђев-дан

Рачићи (Павковићи) од цетињских Шпадијера

Стојановићи (Пажићи) од Мартиновића из Бајица, Цетиње (требало би очекивати Е1б)

Цаушевићи (Слатина) из Озринића (требало би очекивати И2а ДС)

Чагоровићи (Мартинићи) од Батрићевића из Цуца (требало би очекивати Е1б)

Шпадијери (Ћурилац) од цетињских Шпадијера
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8034
  • I2a S17250 A1328
Одг: Племе Бјелопавлићи
« Одговор #6 послато: новембар 24, 2016, 09:05:10 пре подне »
Родови који се сматрају досељеницима, али не знају одакле или је извесније да су лужанског порекла:

Богетићи (Бучица) су наводно из Босне или Пљеваља

Вуксановићи (Мрђени) су наводно дошли из Роваца, раније презиме Оџић

Вучековићи (Међице)

Гргуровићи и њихов огранак Малишићи (Главица, Даниловград) наводно су из Куча

Ковачевићи, Муреновићи и Абејевићи (Слатина) су наводно од Ковачевића са Грахова, а за Муреновиће се каже и да су дошли из Цуца (имамо резултат тестираног Ковачевића И2а ДН, који се разликује од резултата Ковачевића са Грахова)

„Лалевићи“ - Кадовићи и њихов огранак Шобајићи, Перовићи и Вуковићи (Шобајићи), наводно су потомци неког војног заповедника деспота Стефана Лазаревића, досељени у 15. веку из Србије (Шабац)

Маликовићи (Косови Луг), према једној верзији су дошли из Србије, према другој су из Шаранаца

Радовићи (Ћурилац) су наводно из Љешанске нахије

Стојановићи (Орја Лука)
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Модератор
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1854
  • Васојевић
Одг: Племе Бјелопавлићи
« Одговор #7 послато: новембар 26, 2016, 08:19:50 поподне »
Одличан преглед Небо, одмах се може приметити да су Бјелопавлићи племе у коме је у највећој мери дошло до прибраћивања. Огромна већина Лужана је временом усвојила предање од пореклу од Бијелог Павла.

Ковачевићи, Муреновићи и Абејевићи (Слатина) су наводно од Ковачевића са Грахова, а за Муреновиће се каже и да су дошли из Цуца (имамо резултат тестираног Ковачевића И2а ДН, који се разликује од резултата Ковачевића са Грахова)
Наведена братства живе у селима Долови и Пољице изнад Слатине. Муреновићи и Абејевићи су се још у време када је Шобајић обишао тај презивали Ковачевић по досељеном братству коме су се прибратитли, тако да је тестирани Ковачевић највероватније од једног од та два стариначка братства.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8034
  • I2a S17250 A1328
Одг: Племе Бјелопавлићи
« Одговор #8 послато: новембар 26, 2016, 09:05:24 поподне »
Хвала, Иване. НАстављам са изумрлим и исеродовима, само кад се нађе више времена.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8034
  • I2a S17250 A1328
Одг: Племе Бјелопавлићи
« Одговор #9 послато: новембар 26, 2016, 09:08:03 поподне »
Погрешан потез на тастатури и оде аљкава порука...
Хтедох рећи да сад пописујем изумрле и исељене родове, лужанске.

Заборавих у овом прегледу Катниће у Кликовицама код Спужа, који су потомци шпањских Демуна.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8034
  • I2a S17250 A1328
Одг: Племе Бјелопавлићи
« Одговор #10 послато: новембар 27, 2016, 11:12:38 поподне »
Топонимија, као и племеснко предање и памћење у Бјелопавлићима указује на презимена старих (највећим делом лужанских) братстава, која су се истражила или иселила.
Морамо имати у виду да су Бјелопавлићи дуго времена били мањина у племену, да би у једном тренутку надјачали стара братства и сасвим преузели примат. Ово се, највероватније, догодило током 17. века, мада је и касније било знатних и важних лужанских братстава у племену, а нека су опстала и до данас.

У области Вражегрмаца живела су следећа стариначка братства:

Дабовићи (Дабојевићи), Госерадићи (Косјерадићи), Владовићи, Милорадовићи, Спижићи (последњи се иселио 1852. године у Србију), Петричевићи, Вуксетићи (иселили се око прве четврти 18. века), Штиљановићи (последњи се помиње Богета Штиљановић 1800. године), Планићи, Чаприћи, Северићи, Блековићи, Петрићи, Маринковићи, Михаиловићи, Мрчајићи, Пестурићи, Калетићи (изумрли око 1800-те), Дукујевићи (иселили се, има их и данас у Црној Гори у Подрињу).

Бијелићи су били војводско братство, а иселили су се у 18. веку у Боку.

Велико братство у Вражегрмцима били су Миокусовићи (по којима се зове и село), и њихови огранци Тепавчевићи (последњи се иселио око 1830. у Србију), Ђедовићи (иселили се крајем 18. века, претходно оставивши своју земљу Манастиру Острог), Биочиновићи, Јеринићи (и њихови огранци Пркендићи и Бакрачевићи; сви се раселили до краја 18. века).

У острошким документима се спомињу и Балевићи, Вукалићи (18. век) и Папићи (1754).

Посебна прича су Шобајићи из истоименог села. Већ сам навео податке о њиховом пореклу. Сам Петар Шобајић наводи предање да је Вук Радулов „Брђанин“ (17. век), који је од лужанских Лазаревића или неког њима сродног братства, отац седморице синова који су због неке крви пребегли у Загарач. Од њих потичу:
Од Вукала – Вукаловићи у Зубцима,
Од Милоша – Милошевићи у Риоцима код Билеће,
Од Стојана, Вучура и Вука – Илићи, Вучуровићи и Водовари у Кривошијама,
Од Вујице – Вујичићи у Грахову,
О Живка – Звицери у Цуцама.
Сродни су им и Ћупићи у Загарчу.
Вукаловићи потврђују порекло из Шобајића, али као даљу старину наводе Цуце, као и да су од Илића из Кривошија. Исто предање је и код Вујичића. Вучуровићи не наводе порекло из Цуца, али се своје с Вујичићима, исто као и Водовари.
Милошевићи кажу да су у Херцеговину дошли из Кривошија.
Илићи из Кривошија и Рисна кажу за себе да су из Шобајића, али да су огранак Бубића (овде имамо могући резултат – Е1б).
Звицери се своје с Вујичићима, али као племе од којег вуку порекло наводе Куче.
Ћупићи у Загарчу су огранак Радмановића. Не може се поуздано рећи које је порекло Радмановића, али се они у једној верзији везују за Кривошије и Рисан.
Из свих ових предања као заједничка црта може се извући (географски логичан) правац сеобе: Шобајићи – Загарач – Цуце – Кривошије. Сва ова братства славе Свету Петку.

Занимљиво је презиме Штиљановић, које налазимо и у Паштровићима, а које потиче од имена Штиљан / Стилијан, грчког порекла, које је типично за источни Балкан:
http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=1061.0
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 685
Одг: Племе Бјелопавлићи
« Одговор #11 послато: новембар 27, 2016, 11:24:22 поподне »
У острошким документима се спомињу и Балевићи

По Рогозни има много породица за које Петровић каже да су од БалОвића, славе Св. Петку...

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8034
  • I2a S17250 A1328
Одг: Племе Бјелопавлићи
« Одговор #12 послато: новембар 27, 2016, 11:37:27 поподне »
По Рогозни има много породица за које Петровић каже да су од БалОвића, славе Св. Петку...

Хоће то, да се тако промени неко слово - Балевић/Баловић, Вучуровић/Вучуревић, Радевић/Радовић, Ћупић/Чупић... Како су их где пописали. Слава одговара.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8034
  • I2a S17250 A1328
Одг: Племе Бјелопавлићи
« Одговор #13 послато: новембар 27, 2016, 11:43:57 поподне »
У Павковићима били су:

Чорићи, Госаљићи, Кајчићи, Маринковићи, Шћепановићи.
Старо братство Хрсојевићи, по којима се зове и село Рсојевићи, потичу још из 14. века од Николе Хрсоја. Њихов вечи огранак били су Вујовићи.

У Петрушиновићима:

Богавчићи, Пажићи.

У Брајовићима:

Орићи, Перићи, Расла(п)чевићи, Радаљевићи, Брдаревићи, Лалићи, Мињеновићи, Пејовићи, Царевићи, Јужари (сви су се иселили или истражили током 18. века).

У Мартинићима:

Сам назив Мартинићи је од Лужана. Бјелопавлићко предање каже да су Лужани у тој области своје главаре звали „мартини“ (?).
Од несталих стариначких братстава памте се: Рашићи, Миљевићи, Радељићи, Кицановићи, Жутковићи, Мрше (Мршићи), Баштићи, Пулићи, Џончићи, Бујићи.

Велико лужанско братство Маринковића се раселило у 19. веку, а у Плаву њихових потомака има и данас (део је исламизиран).

Бијелићи су се иселили у Дробњак почетком 19. века. У Дробњаку постоје два рода Бијелића, једни су пореклом од Никшића (славе Светог Луку), а други су дошли из Колашина (Лазарева Субота). Ови други су у Ускоцима (Сировац), за њих се каже и да су старином из Бјелопавлића.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8034
  • I2a S17250 A1328
Одг: Племе Бјелопавлићи
« Одговор #14 послато: новембар 27, 2016, 11:57:42 поподне »
Занимљиво је да лужански Лазаревићи из Вражегрмаца тврде да су грбаљски Лазаревићи исти род с њима. Лазаревићи из Главатичића у Грбљу су веома старо братство (још од 14. века), по којима се зове и једна од четири грбаљске кнежине. И вражегрмачки и грбаљски Лазаревићи су знаменити родови за које се везује племићко порекло. Од грбаљских Лазаревића потичу Кусовци у Љуботињу. Део Лазаревића из Грбља везује своје порекло за поменуте родове који потичу од Вука Радулова "Брђанина" из Шобајића, одакле су и лужански Лазаревићи. Неке везе овде постоје. Било би занимљиво сазнати неки ДНК резултат неког грбаљског Лазаревића или ријечког Кусовца.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8034
  • I2a S17250 A1328
Одг: Племе Бјелопавлићи
« Одговор #15 послато: новембар 28, 2016, 12:05:23 пре подне »
Петричевићи (Рошца – Вражегрмци, славе Свету Петку, стара слава Срђев-дан), кажу да су Петричевићи Доњаци у Цеклину њихов огранак. Цеклински Петричевићи (Ђурђев-дан), с друге стране, кажу да су вражегрмачки Петричевићи њихов огранак од исељеника из 17. века. Прву причу забиљежио је Шобајић, другу Јовићевић... Толико о поузданости признатих извора. Но, добро, у недостатку бољих, и ови су тема за размишљање.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже zox

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 161
Одг: Племе Бјелопавлићи
« Одговор #16 послато: новембар 28, 2016, 08:40:32 поподне »
O drugom ogranku Bijeloga Pavla:

Drugi ogranak od Bijelog Pavla Po drugom sinu Bijelog Pavla, Mitru taj ogranak prozvan je Mitrovići. Kao što je izneseno Bubići, jedan od dva ogranka od Bijelog Pavla, rano su se odselili iz Sretnje i naselili se u Martiniće, a Mitrovići se zadržali na starevini. U jednom dokumentu iz 1435. godine pominje se Grubac Pavlović Bjelopavlić iz Gornje Zete, koji je bio od ogranka Mitrovića, i to u vezi poslova trgovine, pozajmica, obaveza zaduživanja i sl. Poslednji dokument u kojem se on pominje datira iz 1458. godine i njime se konstatuje da je on sve svoje obaveze uredno izmirio.
U Dubrovačkom arhivu čuva se jedan dokument iz 1444. godine u kojem se, pored ostalih, pominje i Radosav Dimitrović iz Bjelopavlića, koji je takođe bio od ovog ogranka.
U jednom dokumentu iz 1484. godine opisane su granice imanja Ivana Crnojevića i u njemu stoji da je granica njegovog imanja sa istočne strane prema Mitrovićima stojala ovako –„Počevši na Bovan i otole na Ljubovenu Glavu, i otole na krst Ratkovik posred Galića i ot krsta na Galinštak na vodu, i ot vode na Grbavi Dub i otole među Poljica i Glatke i otole na Studeno, otole na Vukdraže Katunište”.
O potomcima Mitra Pavlovog Novak Stanišić u Ljetopisu piše: „Mitar je imao četiri sina: Pavka, Petrušinu, Nikolu i Kaletu. Najviše je potomaka od Pavka i Petrušine. Pavko je imao Đurđa i Braja. Od Braja su Brajovići, sa brojnim ograncima.Đurđe je imao Raslava. I za njega kažu da je bio oženjen kćerkom Ivana Crnojevića, pa ga je Ivan postavio za vojvodu i dao mu upravljanje svoje zemlje u Brijestovu. Predanje kaže da su Ivanove sluge, koje su živjele u Brijestovu, pravile nasilje po okolini što je Bjelopavlićima teško padalo. Kad Bjelopavlićima to dosadi, oni dovedu Turke iz Pljevalja koji ove silnike pobiju, a Bjelopavlići Ivanovo imanje razgrabe i stoku zaplijene. Ivan je za to Raslava smatrao odgovornim, pa ga pozove na odgovornost i pogubi. Raslav je imao dva sina, Jovana od koga su Jovanovići i Pavića od koga su Pavićevići, dva velika i jaka bratstva u Bjelopavlićima.
Nikola je imao Matijaša i Tomaša. Od prvog su Đurovići i Vojvodići, a od drugog Tomaševići, Braletići i Dragovići. Od Kalete su Kalezići.
Petrušina je imao sina Kalimana, a ovaj Lapa, Gruba, Razu od koga su Razići i Đura od koga su Bogićevići. Od svih Kalimanovih sinova najviše potomaka ima od Lapa. On je imao dva sina, Radonju od koga su Radonjići i Gojaka koji je imao Kaluđera (Maksima), Milenka, Staljena i Lala.
Kaluđer je imao pet sinova: Boška od koga su Boškovići; Radula od koga su Radulovići i Pajovići; Vuka od koga su Vukovići, Đelovići, Velaševići, Novakovići i Begovići; Vuja od koga su Vujovići i Sekula od koga su Sekulići.
Maksim, koga su zvali Kaluđer imao je od druge žene dva sina: Sekulu (po ocu su ga zvali Maksim, čije su potomstvo zvali Mrčajići) i Šćepana, a po njegovom sinu Savi koga su zvali Gara, potomci su prozvani Garašani.
Autor dalje piše: „Od Gruba Kalimanova je jako bratstvo Grupkovića, koje je izdijeljeno na manja bratstva: Lakiće, Šaletiće, Vujiće, Škeroviće, Žunjiće, Ćipoviće, Đuroviće i dr.
Od Milenka su Šaranovići, Pavličići, Kadići i Pelevići, a od Staljena Gojakova Staljenovići, koji se dijele na tri manja bratstva – Pešiće, Vekoviće i Turoviće. Od Lala su Lalevići.
Mitrovići zahvataju središnji dio plemena i imaju oko 1300 kuća. Kao što se vidi, oni su se brže razvijali od Bubića, pa su zato znatno i brojniji”.
Novak Stanišić ukazuje na slučajeve nepouzdanosti narodnog predanja, a jedno od njih odnosilo se na tri kćerke koje su po tom predanju bile udate u Bjelopavlićima; da je Ivan svoje zetove postavio za vojvode, povjerio im svoja imanja na upravljanje i na kraju svu trojicu pogubio: „Iz istorije je poznato da je Ivan Crnojević imao dvije kćerke i da ni jedna od njih nije bila udata u Bjelopavlićima. Ovo pokazuje koliko narodno predanje može biti nesigurno. Motivi koji su naveli Ivana Crnojevića da u Bjelopavlićima pobije toliko ljudi, bili su sasvim druge prirode nego što to pokazuje narodni predanje”. Ivan Crnojević 1479. godine, osjećajući se nesigurnim, napusta Crnu Goru i seli se za Italiju. Vraća se tek poslije smrti Mehmeda 2. 1481. godine, kada oslobađa sa svojim ratnicima krajeve oko Lovćena... On se tada približio novom sultanu, Bajazitu 2. postao njegov vazal i pristao da mu plaća harač u iznosu od 700 dukata. Na taj način on se obezbijedio od turskih napada, ali su ga pritiskivale finansijske teškoće. Trebalo je plaćati sultanu veliki harač, a uz to je tih dana počeo da zida Obod, zatim grad Soko u Lješanskoj nahiji i 1484. godine Cetinjski manastir. Sve je to iziskivalo velika novčana sredstva, a on je bio siromašan vladar. Prihodi sa njegovih brojnih imanja, koji su se nalazili u krajevima koje su držali Turci, bili su presahli”. Po nekima tada je Ivan Crnojević naredio svojim slugama da, kao i Turci, kupe od siromašnog naroda harač. Najvjerovatnije se zato i desio onaj poznati događaj u Brijestovu kada su silnike Ivana Crnojevića pobili i razurili njegova imanja, a potom se na njih naselili Bubići. On posle toga šalje vojsku pri čemu su mnogi Bjelopavlići stradali.

Ван мреже zox

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 161
Одг: Племе Бјелопавлићи
« Одговор #17 послато: новембар 28, 2016, 09:17:47 поподне »
Evo nešto bitno pisano rukom jednog Velaševića


Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8034
  • I2a S17250 A1328
Одг: Племе Бјелопавлићи
« Одговор #18 послато: новембар 28, 2016, 09:46:18 поподне »
У праву си Zox, нисам навео огранке Вуковића, а ту спадају и Велашевићи.
Иначе, има више верзија родослова Бјелопавлића, а ја сам овде узео да обрадим оно што је писао Шобајић.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8034
  • I2a S17250 A1328
Одг: Племе Бјелопавлићи
« Одговор #19 послато: новембар 28, 2016, 10:24:55 поподне »
У Косовом Лугу, области на југозападу племенског подручја Бјелопавлића, као и у суседном Загарчу, крајем средњег века живели су Малоншићи.

Они се помињу у више докумената из времена Црнојевића. Памте се њихови родови (према Шобајићу): Голубовићи, Строисалићи, Страхинићи, Мрње, Радаковићи. Наводно од малоншићких Мрња потичу Мрњавчевићи. Малоншићи су се сасвим иселили из своје области у 16. веку, због турског притиска. Већином су отишли према Приморју, али постоје индиције да се део њих настанио у Ћеклићима.

У документу Ђурђа Црнојевића из 1492. године налазимо попис главара Малоншића. Још за живота Ивана Црнојевића, Голубовићи су се жалили господару на Малоншиће, које називају „наше братство“, да су им отели земљу. Ђурађ Црнојевић се позабавио овим инцидентом и разрешио га тако што је земља враћена Голубовићима. Кефалија Малоншића тада је био Богдан Шћепановић, а властела малоншићка: Вукашин Карковић, Нико Строисалић, Рашко Дабковић, Лума Влатковић, Радосав Влатковић, Радован Строисалић, Вукдраг Паић, Иваниш Ђурђевић, Вук Станишић, Иваниш Вуковић, Лела Љубановић, Богдан Алексић, Вучета Ратковић, Којчин Николић, Ђурица Николић, Ратко Новаковић, Никола Вуковић, Радоња Радосалић, Радоња Ђурашевић, Стјепо Николић, Ђуро Николић, Бојко Божидаревић Вушић.
"Наша мука ваља за причешћа"