Аутор Тема: Племе Бјелопавлићи  (Прочитано 12534 пута)

Ван мреже zox

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 161
Одг: Племе Бјелопавлићи
« Одговор #20 послато: новембар 28, 2016, 10:56:34 поподне »
Obrađujući pleme Bjelopavlića Petar Šobaić je dao prikaz sela Kolašinovića koje i danas tamo postoji.
Između ostalog Šobaić navodi: ''Nikola Mitrov, unuk Bijelog Pavla, imao je trećeg sina RAKA. Ovaj Rako ubije nekog Kadića i pobjegne u Kolašinoviće.
RAKO je imao: Pešu, Nika i Stanka.
Pošli Rakovi sinovi da se sele u Srbiju, pa se u Vasojevićima zaustave Peša i Niko, a Stanko se vrati natrag.
Od one dvojice su Pešići u Vasojevićima. U Bjelopavlićima neka bratstva svoje ove Pešiće, tako da se ne može tačno reći od kojih su, ali je najvjerovatnije da su od ovih iz Kolašinovića''.
Još ranije, a često i sada, neka plemena iz stare Podgorice i Cetinja su područje Kolašina smatrali sastavnim dijelom Vasojevića, pa je tako u narodnom predanju ostalo da su Pešići odselili u Vasojeviće, a u stvari su se iz Kolašinovića naselili u okolinu današnjeg Kolašina: Mateševu, Planinici Barama Kraljskim,
Vranještici, Rečinama i Mušovića Rijeci. Ostala su i do sada obilježja njihovog boravka u ovim selima.
Iznad Mateševa jedna livada naziva se Pešića Luka. U Vralještici postoji Odov Potok, po Odu Miniću, bratstveničkom ogranku Pešića, a na planini Bjelasici i danas postoji Pešića jezero. Današnje Bare Kraljske nazivale su se do prije 150 godina Bare Kolašinovića. Takođe, jedno brdo jugoistočno od Kolašina naziva se Vinića Brdo, a jedan manji zaseok u Selištima, neposredno do Kolašina, naziva se Biočinovići.
Oba ova naziva odnose se na pripadnike bratstava koja su nekada ovdje živjela i doselila se iz Bjelopavlića. Pešići, kao i svi Bjelopavlići slave slavu SVETU PETKU - Petkov dan.
U Kolašinski kraj Pešići su se iz Bjelopavlića bili doselili prije 200 godina, a sada ih u srezu Kolašinskom više nema, sem dvije kuće Minića, a poslednji Pešići su se odselili početkom XIX. vijeka u Gornja sela i Zaostro zbog krvne zavade sa Moračanima. Dosta Pešića je stradalo u Gornjim selima zbog smrti knjaza Danila kojeg je ubio Todor Kadić 1860. godine u Kotoru, pa ih je knjaz Nikola zbog toga progonio i uništavao, tako da su odatle bježali sve do Dečana i dalje.
Seobe stanovništva u ranijoj prošlosti bile su veoma česte. Stanovnici su davali novim naseljima imena odakle su doselili, da bi sačuvali svoje porijeklo . Tako su mogli i Pešići dati ime današnjem Kolašinu, a kasnije seobom i Kolašinu na Ibru, krajem XVII. i početkom XVIII. vijeka.
Takođe je moguće (ali nije utvrđeno niti dokazano), da su neki od ovih RAKOVIH potomaka uzeli prezime RAKOVIĆ – po njihovom pretku RAKU, posebno oni koji su se naselili u Gornja sela (gde spadaju Kurikuće, Glavaca, i.t.d.), jer ima nekih ogranaka ili bratstava RAKOVIĆ koji slave MALU GOSPOINU, kao svoju krsnu slavu.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7994
  • I2a S17250 A1328
Одг: Племе Бјелопавлићи
« Одговор #21 послато: новембар 29, 2016, 11:41:47 пре подне »
Већи исељенички родови из Бјелопавлића:

Поред Пешића о којима је писао Zox, навешћу и следеће родове широм Црне Горе, који су пореклом како од племена Бјелопавлића, тако (и више) који су из подручја које данас знамо као Бјелопавлиће, али је извесније да нису потомци Бијелог Павла, већ старије становништво (Лужани, Малоншићи, неки можда и Шпањи):

У Ћеклићима два велика братства потичу од досељеника из Бјелопавлића:

„Петровићи“, велико и разгранато братство које насељава северни део Ћеклића, а дели се на родове: Јовановиће, Пајовиће, Радуловиће, Никчевиће (сви у Језеру), Павићевиће (Драгоми До), Драгутиновиће, Вујовиће, Вујошевиће (Убао), Мирковиће и Павлићевиће (Петров До).
Сви ови родови потичу од заједничког претка Петра, по коме и цело братство носи презиме, који је средином 16. столећа добегао у Ћеклиће из Бјелопавлића, где је, према предању, побио неке турске порезнике. Он се населио у Језеру, а братство се касније умножило и раширило и у околна села.
Петар је био од братства Буроњића. У Бјелопавлићима не постоји братство са овим презименом, али зато постоје Буроњи у Љешанској нахији, у непосредној близини Бјелопавлића. Петровићи славе Светог Илију, што је родоначелник Петар Буроњић преузео од Ћеклића код којих се настанио, а ранија слава била му је Свети Стефан.
Тестиран је један припадник рода убљанских Драгутиновића из ћеклићког братства Петровића. Утврђена је хаплогрупа R1a.

Друго велико ћеклићко братство са пореклом из Бјелопвалића су „Калуђеровићи“, који се деле на следеће родове: Калуђеровиће, Матановиће (у Крајњем Долу), Томашевиће, Николиће, Радниће, Латковиће (Кућишта) и Домазетовиће (Петров До).
Слично као и предак Петровића, предак Калуђеровића, Стеван, добегао је из Бјелопавлића, према предању – због убиства неког спушког Турчина, у другој половини 17. столећа. Под старост се замонашио – закалуђерио, па су његово потомство Ћеклићи прозвали Калуђеровићима. Од ћеклићких Калуђеровића су Калуђеровићи у Озринићима, Цетињу, Никшићу и Боки, а један од њих се вратио у Бјелопавлиће и од њега потичу тамошњи Калуђеровићи у Доњој Главици.
Калуђеровићи славе Светог Илију, што је родоначелник Стеван преузео од Ћеклића код којих се настанио, а ранија слава била му је бјелопавлићка – Света Петка.

Према ономе што је Zox поставио, испада да су ћеклићки Калуђеровићи и Калуђеровићи „Дукађинци“ у Петрушиновићима (Слатина) од истог претка. Мислим да нема доказа за ову везу. Вероватно је у питању скорија тежња за повезивањем два велика братства из Црне Горе по основу истоветног презимена, као и порекла ћеклићких Калуђеровића из области племена Бјелопавлића. Према Шобијаћу, предак Калуђеровића у Петрушиновићима звао се Секула, звани Максим „Калуђер“. Не треба мешати Калуђеровиће „Дукађинце“ у Слатини и неколико кућа Калуђеровића у Доњој Главици, који су досељеници (повратници) од ћеклићких Калуђеровића.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже zox

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 161
Одг: Племе Бјелопавлићи
« Одговор #22 послато: новембар 29, 2016, 02:14:25 поподне »
Ako neko nije znao,Sekul je nadimak za ime Stjepan,Šćepan,Stijepo,Šćepo

Ван мреже zox

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 161
Одг: Племе Бјелопавлићи
« Одговор #23 послато: новембар 29, 2016, 02:49:08 поподне »
Ako se prezime Kaluđerović počelo koristi tek sredinom 17.vijeka (1640-1660),onda je to vrlo mlado prezime i neke stvari se ne podudaraju.

Recimo,jedan njihov ogranak,ako cemo koristiti knjige hercegovackih autora,Iliće kaže se :
Ilići su u Ćeklićima, u Vučjem Dolu, živeli do sredine 16. stoleća, kad su se iselili u Površ u Hercegovinu, gde su se razgranali na 6 ili 7 rodova.

Postoji 2 predanja,i to da su Bjelogrlići gatački,prema jednom od Ilića iz Slivnice a prema drugom od jednog Kaluđerovića koji je neko vrijeme bio u Slivnici,Hercegovini a da je inače sa Cetinja bio.Na montengrini.com prezime Kaluđerović je grana.

Jedan navodnih ogranaka Ilića,Marinović slavi Šćepanjdan,a prisluzuju Svetu Petku u Hercegovini.Da li je Sveta Petka ostala kao sećanje na davna vremena?Vremenski periodi nastanka prezimena Kaluđerović ostaju misterija i samo dnk analize rodova bi utvrdile da li postoje genetske veze ili je to samo seosko ulizivanja "moćnijim" rodovima.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7994
  • I2a S17250 A1328
Одг: Племе Бјелопавлићи
« Одговор #24 послато: новембар 29, 2016, 06:47:07 поподне »
Ako se prezime Kaluđerović počelo koristi tek sredinom 17.vijeka (1640-1660),onda je to vrlo mlado prezime i neke stvari se ne podudaraju.

Recimo,jedan njihov ogranak,ako cemo koristiti knjige hercegovackih autora,Iliće kaže se :
Ilići su u Ćeklićima, u Vučjem Dolu, živeli do sredine 16. stoleća, kad su se iselili u Površ u Hercegovinu, gde su se razgranali na 6 ili 7 rodova.

Postoji 2 predanja,i to da su Bjelogrlići gatački,prema jednom od Ilića iz Slivnice a prema drugom od jednog Kaluđerovića koji je neko vrijeme bio u Slivnici,Hercegovini a da je inače sa Cetinja bio.Na montengrini.com prezime Kaluđerović je grana.

Jedan navodnih ogranaka Ilića,Marinović slavi Šćepanjdan,a prisluzuju Svetu Petku u Hercegovini.Da li je Sveta Petka ostala kao sećanje na davna vremena?Vremenski periodi nastanka prezimena Kaluđerović ostaju misterija i samo dnk analize rodova bi utvrdile da li postoje genetske veze ili je to samo seosko ulizivanja "moćnijim" rodovima.

Да ли су ти Илићи уопште од Калуђера Стевана, то је питање. С обзрим на славу и прислужбу Мариновића, могли би имати везе. Можда се ради о потомцима неко сродника Калуђера Стевана. Мислим на Мариновиће.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7994
  • I2a S17250 A1328
Одг: Племе Бјелопавлићи
« Одговор #25 послато: новембар 29, 2016, 06:51:16 поподне »
Ako neko nije znao,Sekul je nadimak za ime Stjepan,Šćepan,Stijepo,Šćepo

Откуд ти то?
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7994
  • I2a S17250 A1328
Одг: Племе Бјелопавлићи
« Одговор #26 послато: новембар 29, 2016, 07:12:20 поподне »
Да наставим о већим исељеним родовима из Бјелопавлића:

У Цеклину, у селу Бокову, живи братство "Боковљани", које се дели на Мудреше и Маретиће (славе Спасов-дан, раније су славили Ђурђиц, а најстарија слава им је Свети Стефан). У Бокову су од претка који се доселио из Шћепан-њиве у близини данашњег Спужа у долини Зете у време Ивана Црнојевића. Видимо да им је најстарија слава иста као и ћеклићким Петровићима, па би можда она указивала на неку старију везу ових братстава.

У Његушима живи неколико Бјелопавлићких братства:

“Шкеровићи“ у Дугом Долу потичу од Јова Шкеровића који је у Његуше дошао из Бјелопавлића у другој половини 17. столећа. Деле се на родове Јововиће и Стијеповиће. Славе Светог Николу.

Андрићи у Хераковићима потичу од Андрије Станкова који се доселио из Слатине у Бјелопавлићима почетком 18. столећа. Славе Ђурђев-дан.

Кадије у Хераковићима потичу од једног бјелопавлићког Кадића који се доселио крајем 18. столећа. Славе Ђурђев-дан.

У Црмници:

У Сотонићима: Митровићи, досељени из Бјелопавлића у 18. веку. славе Аранђелов-дан.
У Глухом Долу: Ђурановићи, из Бјелопавлића. славе Аранђелов-дан.
У Лимљанима: Бошковићи су добегли из Бјелопавлића због крви у 18. столећу, славе Никољ-дан.
Ваља рећи да ове славе које славе наведени црмнички родови не одржавају право стање, јер су у питању сеоске славе из Црмнице које су дошљаци прихватили.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7994
  • I2a S17250 A1328
Одг: Племе Бјелопавлићи
« Одговор #27 послато: новембар 29, 2016, 07:19:59 поподне »
У Паштровићима, племе Миџори, према једној верзији потиче из Дукађина и сродни су Бјелопавлићима, а у Паштровиће су се доселили око 1400. године. Родови овог племена су Миџори и Тодорице. Славе Свете Враче, а раније су славили Нокољдан. Седиште братства је у Буљарицама – Миџоров крш.
Ипак, за Миџоре постоје и друге верзије порекла.

У Боки:

У Пријерадима, Брдари су од досељеника из Бјелопавлића из 16. века, за њих се сматра да су Лужани.

1687. године у Убла више Рисна из Бјелопавлића су се доселили Павловићи, а у Камено код Херцег-Новог браћа Милија и Петар Радовићи, од којих је тамошње истоимено братство (славе Ђурђев-дан).

У Зети и Љешкопољу већи број родова потиче из Бјелопавлића, али су то досељеници из 18-20. века, који знају своје порекло од „Дукађинаца“. Занимљив је род Пајовића у Матагужима (славе Ђурђиц), из Бјелопавлића у Зету давно, незнано када, досељени. Предак се најпре населио у Каменицу код Купелника (Коплик) у скадарском крају, затим у Затријебач, па у Врањ.

У Кучима:

Пешићи и њихови огранци Башуљевићи, Тешићи, Пуровићи-Којићи, досељени у Затријебач почетком 18. века.
Рајковићи су од претка Вука „Вражегрмца“ досељеног у 18. веку.
Затим: Пуповићи, Ћирковићи, Прашчевићи (славе Светог Николу).

У Полимљу и Потарју:
Пешићи у Горњим селима, Беран-селу, Црном Врху и Трепчи (славе Свету Петку), о којима смо већ доста писали.
Багаши у Будимљи (Свети Никола).
Лончари у Беран-селу (Света Петка), дошли у 17. веку.
Бузићи у Велики (Аранђелов-дан).
Павловићи у селу Спахићи у Потарју (Свети Илија).
„Брашњи“ - Деспоти, Досковићи и Даниловићи, у Брашњима у Потарју (Свети Никола). Према једној верзији, они су из Горњег Полимља, а област Бјелопавлића била им је привремено станиште. Касније се иселили у Потарје.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже zox

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 161
Одг: Племе Бјелопавлићи
« Одговор #28 послато: новембар 29, 2016, 07:52:30 поподне »
Откуд ти то?

Zato što sam istrazivao neke rodove u dubrovačkom primorju,i osobu koju su zvali Sekul(a) ,ispadalo bi u knjigama da se zove zapravo Stijepo,a nekad i odmilja Šćepo.

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4885
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Племе Бјелопавлићи
« Одговор #29 послато: новембар 29, 2016, 08:33:02 поподне »
Небо, што се тиче исељених Бјелопавлића, да ли су ти познати Кнежевићи од братства Веселиновића, славе свету Петку и знају да су Бјелопавлићи, живе у Бијелом Пољу?
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7994
  • I2a S17250 A1328
Одг: Племе Бјелопавлићи
« Одговор #30 послато: новембар 29, 2016, 09:48:57 поподне »
Небо, што се тиче исељених Бјелопавлића, да ли су ти познати Кнежевићи од братства Веселиновића, славе свету Петку и знају да су Бјелопавлићи, живе у Бијелом Пољу?

Да, чуо сам за њих. Ако мислиш на оне из Томашева у Љубовиђи, они су наводно од Павковића. У истом крају су и Секулићи, са истим предањем о пореклу из Бјелопавлића (они, додуше, славе Ђурђев-дан).

Има и Кнежевића који су од Распоповића из Мартинића, у Шаранцима и Потарју:
Распоповићи (Мартинићи) су, према једној верзији, из Плане Колашинске (истог порекла с њима су и Џаковићи, Бојовићи и Анђелићи у Шаранцима - у овом случају би требало очекивати Е1б), а према другој из Плане код Билеће; стара слава им је Ђурђев-дан.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4885
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Племе Бјелопавлићи
« Одговор #31 послато: новембар 29, 2016, 10:01:09 поподне »
Да, чуо сам за њих. Ако мислиш на оне из Томашева у Љубовиђи, они су наводно од Павковића. У истом крају су и Секулићи, са истим предањем о пореклу из Бјелопавлића (они, додуше, славе Ђурђев-дан).

Има и Кнежевића који су од Распоповића из Мартинића, у Шаранцима и Потарју:
Распоповићи (Мартинићи) су, према једној верзији, из Плане Колашинске (истог порекла с њима су и Џаковићи, Бојовићи и Анђелићи у Шаранцима - у овом случају би требало очекивати Е1б), а према другој из Плане код Билеће; стара слава им је Ђурђев-дан.

Помињу само то братство Веселиновића...претпостављам да је вероватнија ова опција да су од Павковића, с обзиром на близину Бијелог Поља и Томашева.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7994
  • I2a S17250 A1328
Одг: Племе Бјелопавлићи
« Одговор #32 послато: новембар 29, 2016, 10:10:59 поподне »
Не знам, не нађох презиме Веселиновић у Бјелопавлићима. Прво помислих на Властелиновиће, а то су преци ових шаранских родова (они сродни Распоповићима). Можда је нека језичка акробација Властелиновић - Веселиновић, ко зна.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4885
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Племе Бјелопавлићи
« Одговор #33 послато: новембар 29, 2016, 10:15:25 поподне »
Не знам, не нађох презиме Веселиновић у Бјелопавлићима. Прво помислих на Властелиновиће, а то су преци ових шаранских родова (они сродни Распоповићима). Можда је нека језичка акробација Властелиновић - Веселиновић, ко зна.

Е сад је јаснија ситуација, јер мој информатор која је од тих Кнежевића није била сигурна да ли је назив за братство Веселиновићи или Властелиновићи, на крају се одлучила за Веселиновиће.  :) Дакле, ипак изгледа Распоповићи да су у питању. Пренећу јој, хвала.  :)
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7994
  • I2a S17250 A1328
Одг: Племе Бјелопавлићи
« Одговор #34 послато: новембар 29, 2016, 10:35:52 поподне »
Значи, вероватно Е1б (имамо оног тестираног Бојовића).
Има на мрежи много текстова о овим шаранским родовима. А писали смо и овде на форуму, само се не сећам где тачно. Иди на претрагу...
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4885
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Племе Бјелопавлићи
« Одговор #35 послато: новембар 29, 2016, 10:45:11 поподне »
Значи, вероватно Е1б (имамо оног тестираног Бојовића).
Има на мрежи много текстова о овим шаранским родовима. А писали смо и овде на форуму, само се не сећам где тачно. Иди на претрагу...

Да, нађох овде:
http://www.poreklo.rs/2012/03/26/poreklo-prezimena-saranac/

Баш замршено, испада да они нису "прави" Бјелопавлићи већ Шаранци ту досељени. У сваком случају, као и за "праве" Бјелопавлиће, највероватнија је група Е1b.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже zox

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 161
Одг: Племе Бјелопавлићи
« Одговор #36 послато: новембар 29, 2016, 10:57:09 поподне »
1.Veselinović, Piperi, jedni su se doselili iz Kuča, odakle su se drugi preselili u Novi Pazar; Mojkovac, ogranak Tmušića i odatle su se jedni odselili u Brodarevo i Tmušiće, kod Prijepolja; Kotor
2.Vukosavljević, Kuči, grana Drekalovića; Seljani (Piva), ogranak Blečića, grana Branilovića; Kuti i Žljijeb, Herceg-Novi 1687. god.; Grahovo (Nikšić); Iz Tmušića (Mojkovac), srodnici Veselinovića, preselili se u Tmušiće (Maleševa), ogranak Tmušića; Bijelo Polje
3.Jezdinovići, kao: Veselinović, odselili se iz Župskog manastira (Nikšić) u Triješnjicu (Sokolska nahija), Srbija

Samo ovo sam našao.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7994
  • I2a S17250 A1328
Одг: Племе Бјелопавлићи
« Одговор #37 послато: новембар 30, 2016, 08:54:23 поподне »
„Брашњи“ - Деспоти, Досковићи и Даниловићи, у Брашњима у Потарју (Свети Никола). Према једној верзији, они су из Горњег Полимља, а област Бјелопавлића била им је привремено станиште. Касније се иселили у Потарје.

Имамо на теми "Нови тестирани" овај резултат:

Брашњовић, Никољдан, Звијезд, алтернативно презиме Брашњо, хаплогрупа I1-P109

Брашњи (Деспоти, Даниловићи, Игњатовићи, Пољаци) у местима Бабине, Звијезд, Обарде, Врбово, Тоци, Љељеница, Бијело Поље, Србија.

С обзиром на предање, хаплогрупу и правац сеобе, могли би бити из Куча. Исте хаплогрупе, за сада можемо закључити, су и Бубићи.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Модератор
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1845
  • Васојевић
Одг: Племе Бјелопавлићи
« Одговор #38 послато: децембар 02, 2016, 05:07:23 поподне »
Занимљиво је да лужански Лазаревићи из Вражегрмаца тврде да су грбаљски Лазаревићи исти род с њима. Лазаревићи из Главатичића у Грбљу су веома старо братство (још од 14. века), по којима се зове и једна од четири грбаљске кнежине. И вражегрмачки и грбаљски Лазаревићи су знаменити родови за које се везује племићко порекло. Од грбаљских Лазаревића потичу Кусовци у Љуботињу. Део Лазаревића из Грбља везује своје порекло за поменуте родове који потичу од Вука Радулова "Брђанина" из Шобајића, одакле су и лужански Лазаревићи. Неке везе овде постоје. Било би занимљиво сазнати неки ДНК резултат неког грбаљског Лазаревића или ријечког Кусовца.
Шобајић је сматрао да Лазаревићи нису од Лужана, чак је због што славе Св. Петку од давнина мислио да су можда прави Бјелопавлићи који су се временом разродили. Јел си наишао на неки извор где се спомиње да су Лазаревићи пореклом Лужани?

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7994
  • I2a S17250 A1328
Одг: Племе Бјелопавлићи
« Одговор #39 послато: децембар 02, 2016, 09:59:18 поподне »
Шобајић само каже "нису ни они од Лужана", али их је сврстао у групу старинаца, пре Дукађинаца и Бубића.
У време кад је скупљао грађу за свој рад, вероватно је још увек било време када није било баш популарно бити потомак Лужана (будалаштине...), па су се многи изјаснили да нису Лужани, али нису могли доказати неко друго порекло.
Који би то старинци могли бити пре Дукађинаца и Бубића? Шпање и Лужани. Лужани, тако барем мислим, нису неко племе настало филијацијом, већ скуп разнородних староседелаца, рачунам већином словенског порекла. Тако да се у ту причу старинци у Бјелопавлићима (а нарочито у Вражегрмцима где их је било веома много) сасвим уклапају.
Ако сматра да су од Бјелопавлића, зашто их није побројао међу Дукађинцима, као што је, рецимо, сврстао Пешиће и још многе родове за које нема доказа да су од Бијелог Павла, али их је ипак тамо сврстао?
Реално, Шобајић ни за свој род није могао са сигурношћу рећи којег су порекла.
"Наша мука ваља за причешћа"