Аутор Тема: Племе Бјелопавлићи  (Прочитано 13072 пута)

На мрежи Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8030
  • I2a S17250 A1328
Одг: Племе Бјелопавлићи
« Одговор #40 послато: децембар 02, 2016, 10:04:47 поподне »
Слава Света Петка, као крсно име Дукађинаца, је посебна прича.
Бијели Павле - ако узмемо варијанту да је дошао као инокосни родоначелник, односно Бјелопавлићи као већ формирано досељено братство, су најпре могли бити римокатоличке вере у време досељења у долину Зете. Отуд, чињеница да неки род који не припада стаблу Бијлеог Павла слави Свету Петку не значи много. Чак није немогуће да је Света Петка била већинска (или племенска) слава у области Лужана пре Бјелопавлића, па су је и они, будући дошљаци, прихватили. То није редак случај ни у ЦГ ни другде. А нарочито ако дошљаци нису имали крсно име уопште, већ су се посрбили уз старинце.
С друге стране, није редак ни случај да мањи стариначки род напусти слављење свог крсног имена и узме дошљачку славу, да би се што више прибио уз јачицу.

"Наша мука ваља за причешћа"

На мрежи Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8030
  • I2a S17250 A1328
Одг: Племе Бјелопавлићи
« Одговор #41 послато: децембар 02, 2016, 10:06:58 поподне »
Како год, баш нам недостаје ДНК резултата из Бјелопавлића. Не само Лазаревића и других из тог круга, већ превасходно великих дукађинских братстава. Било би занимљиво кад би се испоставило да нису (очекивана) Е1б, већ нека друга ХГ, нпр. И1 П109  :o
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже zox

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 161
Одг: Племе Бјелопавлићи
« Одговор #42 послато: децембар 02, 2016, 10:43:21 поподне »
citat od Nebo:

..Од Стојана, Вучура и Вука – Илићи, Вучуровићи и Водовари у Кривошијама,
Вукаловићи потврђују порекло из Шобајића, али као даљу старину наводе Цуце, као и да су од Илића из Кривошија. Исто предање је и код Вујичића. Вучуровићи не наводе порекло из Цуца, али се своје с Вујичићима, исто као и Водовари.
Милошевићи кажу да су у Херцеговину дошли из Кривошија.
Илићи из Кривошија и Рисна кажу за себе да су из Шобајића, али да су огранак Бубића (овде имамо могући резултат – Е1б).
Звицери се своје с Вујичићима, али као племе од којег вуку порекло наводе Куче.
Ћупићи у Загарчу су огранак Радмановића. Не може се поуздано рећи које је порекло Радмановића, али се они у једној верзији везују за Кривошије и Рисан...

a jedan komentator na prezimenima kaže ovako:

 ilici koji slave sv.Petku su iz Krivosija u crnoj gori,to je oblast iznad Risna u Boki.Ovdje smo oko 400god.inace poticemo od Vuka Radmanovica koji je dosao sa kosova u bjelopavlice kod danilovgrada

Oko 1850. su neki dosli u Valjevo sa cetinjske oblasti


На мрежи Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8030
  • I2a S17250 A1328
Одг: Племе Бјелопавлићи
« Одговор #43 послато: децембар 03, 2016, 12:15:21 пре подне »
Колико сам схватио изворе (у конкретном случају: Шобајић, Накићеновић, Ердељановић, Миљанићи), Илића у рисанском крају има неколико различитих родова. Једни су од ове групе родова из Шобајића, други из Старе Србије, трећи из Сарајева. Можда сам неке изоставио. Подаци се односе на Кривошије, Леденице, Убле, Рисан.

Ово што си ти навео се донекле гађа са причом о пореклу из Бјелопавлића. С друге стране, помиње се Вук Радмановић, а видимо да Шобајић наводи загарачке Ћупиће - Радмановиће као сроднике оних родова из Шобајића. Радмановићи, међутим, имају неку причу о пореклу са Пелева Бријега у Братоножићима.

Није баш лако похватати све ове верзије, али се исти детаљи и иста презимена свуда провлаче.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Модератор
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1853
  • Васојевић
Одг: Племе Бјелопавлићи
« Одговор #44 послато: децембар 03, 2016, 12:29:20 пре подне »
Шобајић само каже "нису ни они од Лужана", али их је сврстао у групу старинаца, пре Дукађинаца и Бубића.
У време кад је скупљао грађу за свој рад, вероватно је још увек било време када није било баш популарно бити потомак Лужана (будалаштине...), па су се многи изјаснили да нису Лужани, али нису могли доказати неко друго порекло.
Који би то старинци могли бити пре Дукађинаца и Бубића? Шпање и Лужани. Лужани, тако барем мислим, нису неко племе настало филијацијом, већ скуп разнородних староседелаца, рачунам већином словенског порекла. Тако да се у ту причу старинци у Бјелопавлићима (а нарочито у Вражегрмцима где их је било веома много) сасвим уклапају.
Ако сматра да су од Бјелопавлића, зашто их није побројао међу Дукађинцима, као што је, рецимо, сврстао Пешиће и још многе родове за које нема доказа да су од Бијелог Павла, али их је ипак тамо сврстао?
Реално, Шобајић ни за свој род није могао са сигурношћу рећи којег су порекла.
Шобајићева подела на три групе (старинци, Дукађинци и досељеници) није на основу његовог истраживања, већ на основу родослова Бјелопавлића. Братства која нису у родослову су или наведена као стариначка или као досељеничка. Што се његовог мишљења тиче, јасно је написао да су бројна братства која се издају за Бјелопавлиће (и које је он сврстао у Дукађинце) највероватније Лужани или неки други старинци, док за нека братства које је сврстао међу старинце сматрао да су вероватно Дукађинци који су се разродили од остатка племена. Тако да та подела на три групе никако не представља његово мишљење.
Ево шта конкретно пише за Лазаревиће:
Цитат
Не кажу за рођаке Лазаревиће у селу да су од Лужана, а сматрају их за старинце. Према томе, како се види да им је слава била Св. Петка, вероватно је да су они од јаке групе Дукађинаца, који доводе порекло од Бијелог Павла и сви славе исту славу.
Да не буде забуне, уопште не тврдим да су Лазаревићи пореклом од Бјелопавлићи, само спомињем да је Шобајић имао такво мишљење. Мислим да је подела старинаца на Лужане и Шпање превише упрошћена, ипак је то један од најплоднијих крајева Црне Горе тако да сигурно било и других мањих братстава. Због тога сам те и питао да ли има неки извор где се спомиње да су били Лужани, али у реду је и ако нема. Све што можемо у недостатку ДНК резултата је да износимо претпоставке, а уколико су Лазаревићи заиста старинци слажем се да је највећа вероватноћа да су од Лужана.


Ван мреже Лијешањ

  • Гост
  • *
  • Поруке: 6
Одг: Племе Бјелопавлићи
« Одговор #45 послато: фебруар 02, 2017, 05:45:44 поподне »
Постоје ли фамилије пореклом из Бјелопавлића које славе Мратиндан (Свети Стефан Дечански)?

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Модератор
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1853
  • Васојевић
Одг: Племе Бјелопавлићи
« Одговор #46 послато: фебруар 02, 2017, 06:21:48 поподне »
Да ли си проверио у Шобајићевом раду о Бјелопавлићима?
Иначе, већ имамо тему о Бјелопавлићима, тако да нема разлога да се покреће још једна:
http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=715.0

Ван мреже zox

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 161
Одг: Племе Бјелопавлићи
« Одговор #47 послато: новембар 05, 2017, 10:35:50 поподне »
Да ли имамо родове овог  племена? Да ли знамо њихове хаплогрупе и неке појединце? :-\


Ван мреже Иван Вукићевић

  • Модератор
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1853
  • Васојевић
Одг: Племе Бјелопавлићи
« Одговор #48 послато: јул 18, 2018, 09:49:51 поподне »
На форуму смо имали две теме о Бјелопавлићима са мање више истим садржајем. Све поруке су сада сврстане у адекватну тему - ова тема је намењена дискусији о племену Бјелопавлића, док је следећа тема намењена дискусији о роду Бјелопавлића:
https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=715.0

Ван мреже ZoranV

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 165
Одг: Племе Бјелопавлићи
« Одговор #49 послато: септембар 24, 2018, 09:36:54 поподне »
Бубићи:

Њихов родоначелник Буба је, према једној верзији – син или унук Бијелог Павла, а према другој није сродан Митровићима, већ се ради о Буби Ђоновом, „Латину“ (католику), који је из Хота дошао у Црну Гору у време Ивана Црнојевића, код кога је био велмож и где је и покрштен. Буба је имао три сина – Вукшу, Ерака и Раслава.

Од Вукше Бубиног су у Мартинићима: Драгојевићи (од Драгоја Вукшиног); Стојовићи, Радовићи, Муратовићи (од Пероша Вукшиног);  Перовићи, Јочићи, Мињићи (од Вукоте Вукшиног).

Наводно су од Вукше и Јањевићи и њихов огранак Ђалетићи, али се за њих каже да су од Бритвића из Пјешиваца.

Од Ерака Бубиног су у Мартинићима „Ераковићи“ – Савељићи, Лајовићи, Батрићевићи, Ћаћановићи, Радоњићи.

Од Раслава Бубиног су у Вражегрмцима: Милановићи; Дамјановићи; Станишићи и њихови огранци Бубаловићи и Дракуловићи.

Група родова у Вражегрмцима наводно потиче од Раславовог брата Аврама: Вујадиновићи, Мандићи и Матуновићи су вероватније Лужани, а за Миљевиће се каже да су од довотка из Пјешиваца.

Имамо резултат тестираног Станишића из Винића (где и иначе јесте средиште овог братства), - И1 П109. На форуму се водила полемика да ли је овај Станишић уопште од бјелопавлићких Станишића - Бубића, а то превасходно због славе Савин-дан коју је тестирани навео. Код Шобајића није изричито наведено коју славу славе Станишићи. С обзиром да је тестирани из Винића, тешко је поверовати да је од неких других Станишића. Слава Савин-дан и хаплогрупа И1 П109 новљански род, упућују на неку везу с дробњачким Новљанима. А можда и на порекло Новљана са севера Албаније и сродство с Бубићима?

По резултатима тестирања на familytreedna Вујадиновићи јесу Бјелопавлићи. У родослову Аврам је Раславов син, а не брат.

На мрежи Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8030
  • I2a S17250 A1328
Одг: Племе Бјелопавлићи
« Одговор #50 послато: октобар 03, 2018, 10:48:14 поподне »
Новији досељеници (азбучним редом, у загради је назив села у којем живе):
Ђурановићи (Мартинићи) од цеклинских Ђурашковића (...)

Резултат једног тестираног од ових Ђурановића - J1-CTS5368, указује да они нису од цеклинских Ђурашковића:

https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=1193.1680
"Наша мука ваља за причешћа"

На мрежи Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8030
  • I2a S17250 A1328
Одг: Племе Бјелопавлићи
« Одговор #51 послато: новембар 14, 2018, 07:50:45 поподне »
У Петрушиновиће неки рачунају и Богићевиће (наводно од четвртог сина Колимановог, Ђура), али се за њих каже да су Лужани.

Богићевић, Петковдан, Аранђеловац, E-V13>Z5017>Z16988>BY155589

Тестирани припада роду Бјелопавлића. Хаплотип је близак модалу за овај род и не поседује ниједну вредност која се не јавља код других припадника овог рода.

Богићевићи припадају грани Петрушиновића према предању које је овим резултатом потврђено.

Овај резултат, како ствари стоје, потврђује да Богићевићи из Петрушиновића јесу Бјелопавлићи.

Ако је презиме тестираног донето из Брда у Шумадију, а не настало касније. Сам тестирани нема никакво предање о досељењу из ЦГ или свест о припадности Бјелопавлићима. Ипак, требало би узети резултат као релевантан, јер се подударају презиме, слава и генетика.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже ZoranV

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 165
Одг: Племе Бјелопавлићи
« Одговор #52 послато: јануар 03, 2019, 06:54:18 поподне »
Слава Света Петка, као крсно име Дукађинаца, је посебна прича.
Бијели Павле - ако узмемо варијанту да је дошао као инокосни родоначелник, односно Бјелопавлићи као већ формирано досељено братство, су најпре могли бити римокатоличке вере у време досељења у долину Зете. Отуд, чињеница да неки род који не припада стаблу Бијлеог Павла слави Свету Петку не значи много. Чак није немогуће да је Света Петка била већинска (или племенска) слава у области Лужана пре Бјелопавлића, па су је и они, будући дошљаци, прихватили. То није редак случај ни у ЦГ ни другде. А нарочито ако дошљаци нису имали крсно име уопште, већ су се посрбили уз старинце.
С друге стране, није редак ни случај да мањи стариначки род напусти слављење свог крсног имена и узме дошљачку славу, да би се што више прибио уз јачицу.
Небо,
Према турским дефтерима из 1477 и 1485 постоје више насеобина које су потомци Бјелог Павла населили. Податке можеш наћи у радовима Ђурђева (Branislav Đurđev - Postanak Crnogorskih Plemena). Поређењем та два дефтере може се уочити да те насеобине пописане 1477 и 1485 немају везе једна са другом.  Попис из 1485 помиње села Мартиниће, Димитровић и Вражегрмце и колико је које село платило такси. Из 1477 нема имена  насеља нити информација о такси, цамо информације о џематима. Временски период насељавања може се наслутити. Највјероватније су Димтровићи населили данашње Бјелопавлиће крајем XIV и почетком XV. Ова сеоба је настала уз помоћ Јелене Балшић. Шобајић у свом раду грјеши јер уписује овдје Јелену Анжујску која је умрла 1316 године. Ово тврдим јер су резултати ДНК Митровића и Бубића показују заједничког претка прије 700 година када се наш заједнички предак могао родити. Неких већих разлога за миграције није било у раном четрнаестом вијеку, тек по продирању Турака крећу миграције. Митровићи су највјероватније православне вјере. Са друге стране Бубићи долазе из сјеверне Албаније, и по записима Шобајића јесу католици, и Иван Црнојевић их преводи у православље. У дефтерима се уписује Никола Павлов. Овај дио прави забуну јер прва помисао је да се ради о Бјелом Павлу, што уопште не мора нити јесте тачно. То је Павле војвода дукађински, у родослову назначен као Буба отац Николе и Раслава, који је рођен почетком петнаестог вијека. Бјели Павле је родоначелник који је рођен у четрнаестом вијеку, и ратничка скупина се помиње 1411 године, када се Дубровчани жале Јелени Балшић да су их Бјелопавлићи, Озринићи, Малоншићи опљачкали. Шобајић додатно биљежи да Бубићи и нису од Бјелог Павла, него од Шћепана или Стефана. Бубићи највјероватније насељавају област доње Зете касније након што су их Турци потиснули из Сјеверне Албаније, из Дукађина. Бубићи су католици. Постојао је крст који је Павле наручио 1447 године, и који је направио Никша Адамовић. Напис је био на латинском.
О слави...
По предању које имам, слава Света Петка је почела да се слави тек по доласку у Бјелопавлиће. Прича је да је турски паша дошао да купи мушку дјецу у јаничаре, па су мајке преобукле мушку ђецу у женске хаљине. Но је паша био мудар, па је свој дјеци наредио да сједне на земљу. Узео је јабуку па је бацао дјеци међу крила. По инстикту женска ђеца су скупљала ноге, мушка ширила. Тако је открио и изабрао неко мушко дијете и одвео га за Сарајево. Године су протекле,  и овај је момак израстао, и био запжен.Хтјели су да га жене са неком беговом ћерком, но је он успио да побјегне. Била је потјера за њим, али је у Пљевљима уз помоћ неке буле успио да се отараси, те је одатле стигао кући у Бјелопавлиће. Тамо му нису повјеровали да је он то дијете. Тек када их је одвео до једног старог стабла гдје је као дијете сакрио неку сјекиру повјеровали су му. Тај дан када је дошао била је Света Петка и од тада се тај дан слави. Прије по наводима слава је била Аранђеловдан. О тој салви се може наћи и на пројекту растко, у Србском буквару из 1836. Петровићи су тада имали доста богату средњовјековну архиву, па су ваљда знали шта пишу.
О купљењу робља из Бјелопавлића може се наћи и у писању Которанина Болице.
О Стефану и Димитрију ти нећу писати, надам се да знаш о коме се ради....
« Последња измена: јануар 03, 2019, 07:02:17 поподне Blazo »

На мрежи Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8030
  • I2a S17250 A1328
Одг: Племе Бјелопавлићи
« Одговор #53 послато: јануар 03, 2019, 08:06:55 поподне »
Блажо, са већином написаног се слажем.
Бијели Павле се јесте доселио у долину Зете пре претка Бубића, али генетика показује да су истог рода.
Бијели Павле је могао бити и ове и оне вере, то тешко да ћемо икад утврдити. С обзиром да се РК вера учврстила у Малесији (Скадарском дистрикту, Склавонији) и Дукађину већином за време млетачке власти (крај 14, прва половина 15. века), није искључен сценарио по којем је Бијели Павле био православне вере (као последица србске власти у крајевима одакле он потиче у време у којем је он живео), а да су његови сродници Бубићи покатоличени касније.
Сама слава - Света Петка, могла је бити донета из Дукађина, а могла бити преузета од старијег становништва у долини Зете. Чак и да је Бијели Павле био римокатолик, ни то нам не даје неки нарочит одговор, јер и РК прослављају Свету Петку (она је светица из периода пре поделе Цркве).
Дакле, некако мислим да се морамо помирити са чињеницом да наведене појединости, највероватније, никада нећемо расветлити.
Једино ми прича о купљењу ђеце у јаничаре звучи као народно довијање да се објасни порекло славе. Таквих прича има по нашем народу мноштво и већином немају везе са стварношћу.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже ZoranV

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 165
Одг: Племе Бјелопавлићи
« Одговор #54 послато: јануар 03, 2019, 08:38:05 поподне »
Размишљам о неко другом правцу и обичајима средњег вијека. Да би се схватило насељавање некога у средњем вијеку на било који простор требало је имати одобрење владара. И у Душаново законику је то строго обрађено:
О примању туђега човека:Заповест царска. Нико ничијега човека да не прима, ни цар, ни царица, ни црква, ни властелин, ни други који било човек да не прима ничијегачовека без писма царева; такав да се казни, ко био, као и издајник.

Сам процес миграције на простор Црне Горе и Брда је засигурно био компликован.
Миграције Митровића и Бубића не би биле могуће без одибрења Јелене Балшић и Ивана Црнојевића. И Јелена и Иван су морали да имају добар мотив да приме Митровиће и Бубиће. Код Јелене видим родбинску могућност, а код Ивана савез који је постојао са Павлом против Турака. Син Павлов Никола, се помиње на више мјеста, и има сачуван хрисавуља у којој је јасно означена титула кефелије.
За Јелену се зна да се удала за Сандаља Хранића, и да нису имали дјецу. Сандаља је насљедио Херцег Стефан Косача, и неколоко историјских документа показује да је Косача имао савез са Бјелопавлићима у акцијама у приморију. Велика је могућност да је Јелена била посредник, и нека врста заштитнице Бјелопавлића за сво вријеме њеног живота. А у бјелопавлићима на њу је остало сјећање и кроз причу, и кроз једно лијепо село које и данас носи њено име Јеленак.

У предањима има и довијања, али често и зрно неке истине. Рецимо тај детаљ Шобајићев да су Бубићи дошли као католици, и да нису директни потомци Бјелог Павла мени има смисла. О слави, слажем се има довијања и туговања, и жеље да се неким путен, некао ђеца врате мајкама.

На мрежи Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8030
  • I2a S17250 A1328
Одг: Племе Бјелопавлићи
« Одговор #55 послато: јануар 03, 2019, 09:38:21 поподне »
Мени све нешто говори да је Бијели Павле био пронијар, или Стефана Дечанског или цара Душана, и да је то био начин на који је он доспео у Зету.

Без обзира на одредбу Душановог законика, морамо имати у виду да су Црнојевићи у 15. веку примали кога год ко би се ставио у њихову службу. Отуд оне бројне ратничке дружине у Зети, чијих помена има много, а највише у Врањинском уговору. Мислим да ту више није обраћана пажња на Законик, нити на било које друге правне прописе, већ је пријем ових ратника био војно-политичке природе, узрокован дешавањима у немирним временима османске најезде, присуства Млетачке републике и сталних сукоба између Србске деспотовине, зетских и босанско-херцеговачких владара.
"Наша мука ваља за причешћа"

На мрежи Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8030
  • I2a S17250 A1328
Одг: Племе Бјелопавлићи
« Одговор #56 послато: јануар 03, 2019, 09:39:29 поподне »
Рецимо тај детаљ Шобајићев да су Бубићи дошли као католици, и да нису директни потомци Бјелог Павла мени има смисла.

Са овим се потпуно слажем.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже ZoranV

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 165
Одг: Племе Бјелопавлићи
« Одговор #57 послато: јануар 03, 2019, 10:26:35 поподне »
Мени све нешто говори да је Бијели Павле био пронијар, или Стефана Дечанског или цара Душана, и да је то био начин на који је он доспео у Зету.

Без обзира на одредбу Душановог законика, морамо имати у виду да су Црнојевићи у 15. веку примали кога год ко би се ставио у њихову службу. Отуд оне бројне ратничке дружине у Зети, чијих помена има много, а највише у Врањинском уговору. Мислим да ту више није обраћана пажња на Законик, нити на било које друге правне прописе, већ је пријем ових ратника био војно-политичке природе, узрокован дешавањима у немирним временима османске најезде, присуства Млетачке републике и сталних сукоба између Србске деспотовине, зетских и босанско-херцеговачких владара.

Имаш ли неки историјски извор за пронијара светог мученика Стефана Дечанског или Душана Силног? Душан је своје награђивао освојеним грчким градовима. Шта би ко имао користи од Зете?
Мене је рецимо та историјска информација о савезу са Косачама(књигу је написао амерички историчар Фајн) била почетни траг да дођем до Јелене као главне везе са  Дмитровићима, па тек онда предања Шобајићева, гдје он сасвим погрешно идентификује Јелену Анжујску. Какве би тек везе могла имати Јелена Анжујска са било ким из србског царства? Потпуно празан пресјек, стога је та информација врло погрешна и лоша.

Други траг је била Божићева обсервација о Дукађинима и покушај конструкције још једног родослова те фамилије, који ме је водио према Бубићиам Стефановим. Такође треба обратити пажњу Божићев цитат Хопфа који цитира Музакија о гласинама 30их година петнаестог вијека о правим и лажним Дукађинцима. Затим пратити односе између раних Дукађина и Балшића... Постоји врло жив историјски садржај, зато га Божић и зове Немирно Приморије ХV вијека. И тај рани детаљ о Дукађинцима као грчко роду који биљежи и Де Кањ, и млетачки извори (копарски спис), гдеј се биљежи да су од Флавиа Комнена, што је тек нека енигма која је наизглед нерјешива.

Трећи траг су мени доступни родослови разних братстава Бјелопавлића, који су какви јесу и имају доста поклапања. Има ту доста непрецизности и мита, засигурно нека кољена фале, али ДНК тест је испеглао те неке несавршености, и испоставило се да је родослов оквирно тачан. Састављао га је брат мог ђеда Радован са неким (монахом претпостављам) Михајловићем који је био у Острогу, и радили су заједно цијелих 31 годину, и оставио роду у аманет да га чувају и траже даље.

Четврти траг су турски дефтери, без којих се не би могло помаћи са мјеста. Они показују те људе именом и именом оца, и сасвим су мјеродавни. Живо чекам да нађем и новије дефтере из 16ог и 17ог бијека. У случају мог братства, долазак у Подвраће је тек око 1700 године. Гдје су били двјеста година то је велико питање. Хотски Хум или Зета?


Мислим да итекао јесте обраћано пажње јер је законик јасан, и био је строго примјењен у прелазу из Дукађина у Зету.

6. О јереси латинској: И  за  јерес  латинску,  што  су  обратили  хришћане  у  азимство,  да  се  врате опет  у  хришћанство,  ако  се  нађе  ко  пречувши  и  не  повративши  се  у хришћанство, да се казни како пише у закону светих отаца.
7. О јереси латинској: И да постави Велика црква протопопе по свима градовима и трговима, да поврате   хришћане   од   јереси   латинске,  који   су   се  обратили   у  веру латинску,   и   да   им   даде   заповест   духовну   и   да   се   врати   сваки   у хришћанство-

« Последња измена: јануар 03, 2019, 10:31:15 поподне Blazo »

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 665
  • shí shì qiú shì
Одг: Племе Бјелопавлићи
« Одговор #58 послато: јануар 04, 2019, 09:44:49 пре подне »
Је ли неко истраживао да ли има неке везе место Белопавлићи пописано у Метохији 1485. са Бјелопавлићима у ЦГ ?

На мрежи Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8030
  • I2a S17250 A1328
Одг: Племе Бјелопавлићи
« Одговор #59 послато: јануар 04, 2019, 03:54:51 поподне »
Имаш ли неки историјски извор за пронијара светог мученика Стефана Дечанског или Душана Силног? Душан је своје награђивао освојеним грчким градовима. Шта би ко имао користи од Зете?

Немам. Зато сам и написао да ми "све нешто говори". Читава конструкција.
Ако је Бијели Павле био од неког нижег племићког реда, а добио посед у Зети, и притом живео у првој половини 14. века, највероватније га је добио од неког од тадашњих владара у овој области, а то су Стефан или Душан.
Не видим зашто би Зета била лоша пронија. Подручје од Главе Зете, па до Спужа и Даниловграда је једно од бољих у ЦГ по плодности, подобно за гајење жита, воћа, винове лозе. Било је и тада добро насељено и села су углавном стара. Свакако не би био тако лош посед.
Проније по новоосвојеним грчким земљама су ипак добијали крупнији феудалци, односно они по везама ближи владару.


Мислим да итекао јесте обраћано пажње јер је законик јасан, и био је строго примјењен у прелазу из Дукађина у Зету.

6. О јереси латинској: И  за  јерес  латинску,  што  су  обратили  хришћане  у  азимство,  да  се  врате опет  у  хришћанство,  ако  се  нађе  ко  пречувши  и  не  повративши  се  у хришћанство, да се казни како пише у закону светих отаца.
7. О јереси латинској: И да постави Велика црква протопопе по свима градовима и трговима, да поврате   хришћане   од   јереси   латинске,  који   су   се  обратили   у  веру латинску,   и   да   им   даде   заповест   духовну   и   да   се   врати   сваки   у хришћанство-

Нисам баш сигуран да би се ово односило на Дукађин почетком 14. века, односно време кад се Бијели Павле доселио у Зету.

Чињеница је да је постојала Барска надбискупија, која је увек радила на ширењу католицизма према унутрашњости, али сумњам да је њихова акција имала некакав јачи одјек чак у Дукађину. Поготово кад знамо да је држава Немањића била изразито православно оријентисана, а да је краљ Милутин крајем 13. / почетком 14. века прогонио католике. Рекао бих да се ове одредбе Законика односе већином на приморске градове и тргове у унутрашњости где је католичанство ширено преко дубровачких и млетачких трговачких мисија.

Не бих рекао да су Балшићи и Црнојевићи у 15. веку много обраћали пажњу на вероисповест својих поданика и држали се Душановог законика, политика и ратови су тада у "немирном Поморју" били далеко важнији фактор. Отуд и појава католичких племена и дружина. Мислим да је на њихово превођење у православље, након пресељења у Горњу Зету, било више спонтано и под утицајем православне Цркве. Захтев из Врањинског уговора да се не дира у православне храмове и свештенство и да се омогући слободно исповедање православне вере је захтев из самог народа - православних племена, катуна и дружина Горње Зете, а не захтев обласних владара.

Што се Бубића тиче, они су, немам сумње, већ били покатоличени кад су досељени у Горњу Зету.

"Наша мука ваља за причешћа"