Аутор Тема: Порекло српског етнонима  (Прочитано 8016 пута)

Ван мреже Онај с ону главу

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 64
  • Е, па да!
Одг: Порекло српског етнонима
« Одговор #180 послато: децембар 01, 2019, 02:21:13 пре подне »
Види га как'и је, прави Филип Вишњић. Иста шиљата капа, исто тегет оделце с наплећком у облику свештеничких код хришћана и будиста током вршења обреда. Прави један хомер (реч није лично име, оригинално, означава статус-професију, као "бард" код Келта) само што је овај из из Сибира.
 ::) 

Not!  8)

Узгред, никакве жице нису у називу, него исти корен као у речи гундељ, тј мајска буба, која производи ниски резонантни тон кад лети.  ;)

Бранко Радичевић још увек има жив осећај за то, етимолошки, кад за музику ствара реч "гудба", оно што ће Хрвати неологизирати у "глазба".
« Последња измена: децембар 01, 2019, 02:25:11 пре подне Онај с ону главу »

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3827
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Порекло српског етнонима
« Одговор #181 послато: децембар 01, 2019, 02:49:22 пре подне »
Бранко Радичевић још увек има жив осећај за то, етимолошки, кад за музику ствара реч "гудба", оно што ће Хрвати неологизирати у "глазба".
Not!  8) :)
Не ствара ту реч, него већ постоји, напр. код Словака и Чеха: худба-музика...Можда је исто и појам за свињу "гуда" (oна сквичи), "гудити"...Словаци кажу за виолину "хусле", а Руси "скрипка"...можда је и то од "скричати, викати, skreem" ? Сам назив инструмента је споредан, ми смо му дали назив , али порекло му је из Азије

« Последња измена: децембар 01, 2019, 02:56:32 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3827
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Порекло српског етнонима
« Одговор #182 послато: децембар 01, 2019, 03:14:58 пре подне »
оно што ће Хрвати неологизирати у "глазба".
Што се Хрвата тиче, они су то вероватно извели од појма "глас", као и "гласовир"-клавир, што је у њиховом стилу, они су рекордери по описном корену речи...најновија реч која је добила на конкурсу је "запозорје", тј. "бекстејџ" :) (али ту су испустили "позориште", па су требали да назову "заказало")
« Последња измена: децембар 01, 2019, 03:23:57 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже сɣнце

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 701
  • I-S17250>Y4882>A1328
Одг: Порекло српског етнонима
« Одговор #183 послато: децембар 01, 2019, 04:46:03 пре подне »
Not!  8) :)
Не ствара ту реч, него већ постоји, напр. код Словака и Чеха: худба-музика...Можда је исто и појам за свињу "гуда" (oна сквичи), "гудити"...Словаци кажу за виолину "хусле", а Руси "скрипка"...можда је и то од "скричати, викати, skreem" ? Сам назив инструмента је споредан, ми смо му дали назив , али порекло му је из Азије

скрипка < скрипати - звук од трења дрва о дрво или метала или о метала ( србски има особину, да ск, ст- изврне на шк-, шт- па каже шкрипати, штројити, оштар иако је по пореклу правилно скришати, стројити, остар)
гусле < гудјети - производити монотон звук.

У Пољака, посебно Кашуба инструмент сличан гуслама називасе ђавољи скрипац - skrzypiec, а у Руса гудок.

Вјеројатно и монголски и европски су изданци из индијскога комајча.

Ван мреже Онај с ону главу

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 64
  • Е, па да!
Одг: Порекло српског етнонима
« Одговор #184 послато: децембар 01, 2019, 07:34:06 пре подне »
Бесмислице, Бранко Радичевић није Чех. Он ту реч ствара на српском где се раније није користила.

Постојало је нешто слично на црквенословенском што је било нестало до његовог времена и нигде у језику који се у то време кристалисао као вуковски књижевни српски (не улазећи у то је ли та чињеница била сама по себи добра) реч "гудба" се није била користила више од 300 година. Дакле Радичевић је ствара. ↓

Not!  8) :)
Не ствара ту реч, него већ постоји, напр. код Словака и Чеха: худба-музика...

Из Африке је, заправо.  https://en.wikipedia.org/wiki/Masenqo#/media/File:COLLECTIE_TROPENMUSEUM_Langhalsluit_met_1_snaar_TMnr_2997-19a.jpg

Сам назив инструмента је споредан, ми смо му дали назив , али порекло му је из Азије

Наравно. ↓

Што се Хрвата тиче, они су то вероватно извели од појма "глас", као и "гласовир"
« Последња измена: децембар 01, 2019, 07:41:23 пре подне Онај с ону главу »

Ван мреже CosicZ

  • Члан Друштва
  • Гост
  • *****
  • Поруке: 12
Одг: Порекло српског етнонима
« Одговор #185 послато: децембар 15, 2019, 09:19:46 пре подне »
Да ли је могуће да српски етноним није постојао међу Словенима пре доласка на Балкан, него се један део Словена назвао по области у коју се населио, као Тимочани или Дукљани, а затим понео то име у Полабље? Да ли је име Срба могло настати од неке келтске, латинске или палеобалканске речи?

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4960
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Порекло српског етнонима
« Одговор #186 послато: децембар 15, 2019, 09:08:14 поподне »
Да ли је могуће да српски етноним није постојао међу Словенима пре доласка на Балкан, него се један део Словена назвао по области у коју се населио, као Тимочани или Дукљани, а затим понео то име у Полабље? Да ли је име Срба могло настати од неке келтске, латинске или палеобалканске речи?

Тешко да је то случај, јер се такав или сличан назив пре доласка Срба на Балкану није користио. Постојао је додуше град Сербинон или Сербинум који је убициран негде близу Вировитице или у мађарском делу Барање (раније је био погрешно убициран негде у близини Градишке). О том топониму је писао Жарко Вељковић:

https://srbin.info/pocetna/aktuelno/zarko-b-veljkovic-je-li-serbinum-grad-antickih-srba/?lang=lat

Дакле тешко да је цело једно племе, које је притом очигледно било јако и утицајно, добило име по неком опскурном топониму забележеном у 2. веку н.е на подручју јужне Паноније, за којег постоји питање да ли је уопште у том облику "преживео" све до Сеобе народа, а мислим да ни сам његов облик не одговара српском етнониму (јер би у том случају назив гласио "Србини", "Србинци" или нешто слично).

Моја хипотеза је да је српски етноним међу Словене дошао аварским посредством. Већ сам писао о Хсианбејима-Сербима, великој конфедерацији прото-монголских (китанских) племена, којима је био сродан и народ Вухуан као и тзв. Роуран; Вухуан су настали тако што се народ Донгху раздвојио на две гране, једну су чинили Вухуан а другу Хсианбеји-Серби, док су Роуран једни од наследника Хсианбеја. И за Вухуан и за Роуран се сумња да се иза ових синизираних назива крије име Авара.

https://en.wikipedia.org/wiki/Rouran_Khaganate

Нажалост, унутрашња организација Аварског Каганата нам је остала углавном непозната, јер о њој, просто, историјски извори ћуте. Постоје само индиције о њој добијене посредством археолошких истраживања, као и једног јединог податка о Куверу, Аспаруховом брату и Кувратовом сину који је, након покоравања Старобугара (Оногура) од стране Хазара половином 7. века, успео да са делом народа побегне у Панонију, где је од кагана на управу добио Срем у коме су у то време, поред Оногура, Авара и Словена, били насељени и тзв. "Сермезијанци", Ромеји заробљени током бројних похода Авара по Балкану и њихови потомци. На основу тог штурог податка је видљиво да је Каганат свакако имао неку врсту унутрашње организације и територијалне поделе, која је можда била налик територијалној организацији раних Мађара, након насељавања у Панонији (Мађари су тај образац организовања свакако преузели од других степских народа и племена). Мађари су покорену територију распоредили између својих седам племена, уз још три племена накнадно придружених туркијских Кавара. Вероватно су сличан принцип следили и Авари приликом свог доласка у Панонију, можда и раније, док су се још увек налазили у црноморским степама. С обзиром да су пореклом били везани за Хсианбеје-Сербе, није искључено да се неки од њихових кланова и даље називао тим старим и очигледно престижним именом. Тај хипотетички клан је могао, још пре освајања Паноније, да влада територијом на којој се налазило више словенских племена која су му била потчињена (нпр. негде на простору Буковине или румунском делу Молдавије) и да том скупу племена наметне своје име, притом их везујући новим идентитетом у једну целину. Тај клан се, као и остали Авари, населио у Панонији 567-568. заједно са себи потчињеним Словенима, који су сасвим сигурно били бројнији од првобитних аварских припадника клана. Након неуспешне опсаде Цариграда 626. године, долази до великог устанка Словена у Каганату, у коме су значајну улогу вероватно имали словенски припадници хипотетичког клана Серба-Срба, где је део племена избегао у правцу северозапада, ка данашњој Чешкој и источној Немачкој (рјусенска култура коју Седов везује за долазак Срба се у тим крајевима појављује управо током прве половине 7. века), док је други, већи део населио Балкан у договору са царом Ираклијем, стварајући брану према Каганату притом задржавајући име и политичко-војну организацију првобитних припадника клана. Захваљујући тој бољој организованости, они и на Балкану и у централној Европи успевају да око себе окупе друга, слабије организована словенска племена и прошире назив који им је постао идентитетска основица. Ово је, наравно, само моја хипотеза, али мислим да није сувише "на дугом штапу" с обзиром на приличну уникатност српског етнонима и историјске околности у вези са насељавањем Авара и Словена и њиховим међусобним односима.
Чињеницама против самоувереног незнања.