Аутор Тема: Порекло српског етнонима  (Прочитано 17773 пута)

Ван мреже Онај с ону главу

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 74
  • Е, па да!
Одг: Порекло српског етнонима
« Одговор #180 послато: децембар 01, 2019, 02:21:13 пре подне »
Види га как'и је, прави Филип Вишњић. Иста шиљата капа, исто тегет оделце с наплећком у облику свештеничких код хришћана и будиста током вршења обреда. Прави један хомер (реч није лично име, оригинално, означава статус-професију, као "бард" код Келта) само што је овај из из Сибира.
 ::) 

Not!  8)

Узгред, никакве жице нису у називу, него исти корен као у речи гундељ, тј мајска буба, која производи ниски резонантни тон кад лети.  ;)

Бранко Радичевић још увек има жив осећај за то, етимолошки, кад за музику ствара реч "гудба", оно што ће Хрвати неологизирати у "глазба".
« Последња измена: децембар 01, 2019, 02:25:11 пре подне Онај с ону главу »

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4678
  • I2-Y52621>Y189944, род Никшића-Гојаковића
Одг: Порекло српског етнонима
« Одговор #181 послато: децембар 01, 2019, 02:49:22 пре подне »
Бранко Радичевић још увек има жив осећај за то, етимолошки, кад за музику ствара реч "гудба", оно што ће Хрвати неологизирати у "глазба".
Not!  8) :)
Не ствара ту реч, него већ постоји, напр. код Словака и Чеха: худба-музика...Можда је исто и појам за свињу "гуда" (oна сквичи), "гудити"...Словаци кажу за виолину "хусле", а Руси "скрипка"...можда је и то од "скричати, викати, skreem" ? Сам назив инструмента је споредан, ми смо му дали назив , али порекло му је из Азије

« Последња измена: децембар 01, 2019, 02:56:32 пре подне ДушанВучко »

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4678
  • I2-Y52621>Y189944, род Никшића-Гојаковића
Одг: Порекло српског етнонима
« Одговор #182 послато: децембар 01, 2019, 03:14:58 пре подне »
оно што ће Хрвати неологизирати у "глазба".
Што се Хрвата тиче, они су то вероватно извели од појма "глас", као и "гласовир"-клавир, што је у њиховом стилу, они су рекордери по описном корену речи...најновија реч која је добила на конкурсу је "запозорје", тј. "бекстејџ" :) (али ту су испустили "позориште", па су требали да назову "заказало")
« Последња измена: децембар 01, 2019, 03:23:57 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже сɣнце

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 867
  • I-S17250>Y4882>A1328
Одг: Порекло српског етнонима
« Одговор #183 послато: децембар 01, 2019, 04:46:03 пре подне »
Not!  8) :)
Не ствара ту реч, него већ постоји, напр. код Словака и Чеха: худба-музика...Можда је исто и појам за свињу "гуда" (oна сквичи), "гудити"...Словаци кажу за виолину "хусле", а Руси "скрипка"...можда је и то од "скричати, викати, skreem" ? Сам назив инструмента је споредан, ми смо му дали назив , али порекло му је из Азије

скрипка < скрипати - звук од трења дрва о дрво или метала или о метала ( србски има особину, да ск, ст- изврне на шк-, шт- па каже шкрипати, штројити, оштар иако је по пореклу правилно скришати, стројити, остар)
гусле < гудјети - производити монотон звук.

У Пољака, посебно Кашуба инструмент сличан гуслама називасе ђавољи скрипац - skrzypiec, а у Руса гудок.

Вјеројатно и монголски и европски су изданци из индијскога комајча.

Ван мреже Онај с ону главу

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 74
  • Е, па да!
Одг: Порекло српског етнонима
« Одговор #184 послато: децембар 01, 2019, 07:34:06 пре подне »
Бесмислице, Бранко Радичевић није Чех. Он ту реч ствара на српском где се раније није користила.

Постојало је нешто слично на црквенословенском што је било нестало до његовог времена и нигде у језику који се у то време кристалисао као вуковски књижевни српски (не улазећи у то је ли та чињеница била сама по себи добра) реч "гудба" се није била користила више од 300 година. Дакле Радичевић је ствара. ↓

Not!  8) :)
Не ствара ту реч, него већ постоји, напр. код Словака и Чеха: худба-музика...

Из Африке је, заправо.  https://en.wikipedia.org/wiki/Masenqo#/media/File:COLLECTIE_TROPENMUSEUM_Langhalsluit_met_1_snaar_TMnr_2997-19a.jpg

Сам назив инструмента је споредан, ми смо му дали назив , али порекло му је из Азије

Наравно. ↓

Што се Хрвата тиче, они су то вероватно извели од појма "глас", као и "гласовир"
« Последња измена: децембар 01, 2019, 07:41:23 пре подне Онај с ону главу »

Ван мреже CosicZ

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 125
  • Ђурђевдан Y:I1>P109>FGC22045 Панчево
Одг: Порекло српског етнонима
« Одговор #185 послато: децембар 15, 2019, 09:19:46 пре подне »
Да ли је могуће да српски етноним није постојао међу Словенима пре доласка на Балкан, него се један део Словена назвао по области у коју се населио, као Тимочани или Дукљани, а затим понео то име у Полабље? Да ли је име Срба могло настати од неке келтске, латинске или палеобалканске речи?

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5521
  • I2-PH908>Y52621>Y189944, род Никшића
Одг: Порекло српског етнонима
« Одговор #186 послато: децембар 15, 2019, 09:08:14 поподне »
Да ли је могуће да српски етноним није постојао међу Словенима пре доласка на Балкан, него се један део Словена назвао по области у коју се населио, као Тимочани или Дукљани, а затим понео то име у Полабље? Да ли је име Срба могло настати од неке келтске, латинске или палеобалканске речи?

Тешко да је то случај, јер се такав или сличан назив пре доласка Срба на Балкану није користио. Постојао је додуше град Сербинон или Сербинум који је убициран негде близу Вировитице или у мађарском делу Барање (раније је био погрешно убициран негде у близини Градишке). О том топониму је писао Жарко Вељковић:

https://srbin.info/pocetna/aktuelno/zarko-b-veljkovic-je-li-serbinum-grad-antickih-srba/?lang=lat

Дакле тешко да је цело једно племе, које је притом очигледно било јако и утицајно, добило име по неком опскурном топониму забележеном у 2. веку н.е на подручју јужне Паноније, за којег постоји питање да ли је уопште у том облику "преживео" све до Сеобе народа, а мислим да ни сам његов облик не одговара српском етнониму (јер би у том случају назив гласио "Србини", "Србинци" или нешто слично).

Моја хипотеза је да је српски етноним међу Словене дошао аварским посредством. Већ сам писао о Хсианбејима-Сербима, великој конфедерацији прото-монголских (китанских) племена, којима је био сродан и народ Вухуан као и тзв. Роуран; Вухуан су настали тако што се народ Донгху раздвојио на две гране, једну су чинили Вухуан а другу Хсианбеји-Серби, док су Роуран једни од наследника Хсианбеја. И за Вухуан и за Роуран се сумња да се иза ових синизираних назива крије име Авара.

https://en.wikipedia.org/wiki/Rouran_Khaganate

Нажалост, унутрашња организација Аварског Каганата нам је остала углавном непозната, јер о њој, просто, историјски извори ћуте. Постоје само индиције о њој добијене посредством археолошких истраживања, као и једног јединог податка о Куверу, Аспаруховом брату и Кувратовом сину који је, након покоравања Старобугара (Оногура) од стране Хазара половином 7. века, успео да са делом народа побегне у Панонију, где је од кагана на управу добио Срем у коме су у то време, поред Оногура, Авара и Словена, били насељени и тзв. "Сермезијанци", Ромеји заробљени током бројних похода Авара по Балкану и њихови потомци. На основу тог штурог податка је видљиво да је Каганат свакако имао неку врсту унутрашње организације и територијалне поделе, која је можда била налик територијалној организацији раних Мађара, након насељавања у Панонији (Мађари су тај образац организовања свакако преузели од других степских народа и племена). Мађари су покорену територију распоредили између својих седам племена, уз још три племена накнадно придружених туркијских Кавара. Вероватно су сличан принцип следили и Авари приликом свог доласка у Панонију, можда и раније, док су се још увек налазили у црноморским степама. С обзиром да су пореклом били везани за Хсианбеје-Сербе, није искључено да се неки од њихових кланова и даље називао тим старим и очигледно престижним именом. Тај хипотетички клан је могао, још пре освајања Паноније, да влада територијом на којој се налазило више словенских племена која су му била потчињена (нпр. негде на простору Буковине или румунском делу Молдавије) и да том скупу племена наметне своје име, притом их везујући новим идентитетом у једну целину. Тај клан се, као и остали Авари, населио у Панонији 567-568. заједно са себи потчињеним Словенима, који су сасвим сигурно били бројнији од првобитних аварских припадника клана. Након неуспешне опсаде Цариграда 626. године, долази до великог устанка Словена у Каганату, у коме су значајну улогу вероватно имали словенски припадници хипотетичког клана Серба-Срба, где је део племена избегао у правцу северозапада, ка данашњој Чешкој и источној Немачкој (рјусенска култура коју Седов везује за долазак Срба се у тим крајевима појављује управо током прве половине 7. века), док је други, већи део населио Балкан у договору са царом Ираклијем, стварајући брану према Каганату притом задржавајући име и политичко-војну организацију првобитних припадника клана. Захваљујући тој бољој организованости, они и на Балкану и у централној Европи успевају да око себе окупе друга, слабије организована словенска племена и прошире назив који им је постао идентитетска основица. Ово је, наравно, само моја хипотеза, али мислим да није сувише "на дугом штапу" с обзиром на приличну уникатност српског етнонима и историјске околности у вези са насељавањем Авара и Словена и њиховим међусобним односима.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже dolinalima

  • Гост
  • *
  • Поруке: 15
Одг: Порекло српског етнонима
« Одговор #187 послато: децембар 20, 2019, 07:43:08 поподне »
Не верујем да има икакве везе са нама, али ми је занимљива арапска реч сирб سرب . Значи јато, тј. ескадрила у војној терминологији.

Ван мреже CosicZ

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 125
  • Ђурђевдан Y:I1>P109>FGC22045 Панчево
Одг: Порекло српског етнонима
« Одговор #188 послато: децембар 23, 2019, 03:50:58 пре подне »
Тешко да је то случај, јер се такав или сличан назив пре доласка Срба на Балкану није користио. Постојао је додуше град Сербинон или Сербинум који је убициран негде близу Вировитице или у мађарском делу Барање (раније је био погрешно убициран негде у близини Градишке). О том топониму је писао Жарко Вељковић:

https://srbin.info/pocetna/aktuelno/zarko-b-veljkovic-je-li-serbinum-grad-antickih-srba/?lang=lat

Дакле тешко да је цело једно племе, које је притом очигледно било јако и утицајно, добило име по неком опскурном топониму забележеном у 2. веку н.е на подручју јужне Паноније, за којег постоји питање да ли је уопште у том облику "преживео" све до Сеобе народа, а мислим да ни сам његов облик не одговара српском етнониму (јер би у том случају назив гласио "Србини", "Србинци" или нешто слично).


Хвала! Не познајем добро развој језика па морам да питам оне који знају боље. Слажем се, народ не би могао да добије име по граду, осим ако није претходно шира околина није добила име по њему. Питање је у коликој су мери називи које су користили локални становници у VI или VII веку остали записани у историји?

Занимљиво је да је према чланку Жарка Вељковића у панонском илирском
Цитат
Sérbinon bi, onda, otprilike bilo „mesto gde se nešto srče, guta, nešto kaplje ili curi“. Šta bi to bilo – zapravo i preciznije? – Odgovor bi nam mogla dati reč koja potiče od istog indoevropskog korena *serbh– u sinonimnom obliku *serp– (up. Skok 1973: 321). To je staroislandska rečsarpr ,,*ždrelo; kao nadimak otpr. ždrljekalo, ždera“, današnja islandska reč sarpr „guša kod ptica“ (Pokorny 1959: 1001), koja se javlja i kao staronorveški naziv vodopada Sarpr „vodeno ždrelo, ždrelo iz kog izbija voda, vodeno grotlo“, današnje norveški SarpsfosseniliSarpen„vodopad u gradu Sarpsborg u Norveškoj“(SNL 2005: Sarpsborg, Sarpsfossen). U tom smislu, Sérbinon bi, onda, bilo „mesto gde je vodeno ždrelo, ždrelo iz kog izbija voda, vodeno grotlo“, a jednako tako i „mesto gde je ždrelo jame ili pećine, grotlo“ (Sciaretta 2012: Serbinum).
Можда у трагању за местом где су Срби добили име треба тражити област богату изворима или јамама и пећинама, на Балкану или ван њега.

Ван мреже CosicZ

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 125
  • Ђурђевдан Y:I1>P109>FGC22045 Панчево
Одг: Порекло српског етнонима
« Одговор #189 послато: децембар 23, 2019, 03:53:18 пре подне »

Моја хипотеза је да је српски етноним међу Словене дошао аварским посредством. Већ сам писао о Хсианбејима-Сербима, великој конфедерацији прото-монголских (китанских) племена, којима је био сродан и народ Вухуан као и тзв. Роуран; Вухуан су настали тако што се народ Донгху раздвојио на две гране, једну су чинили Вухуан а другу Хсианбеји-Серби, док су Роуран једни од наследника Хсианбеја. И за Вухуан и за Роуран се сумња да се иза ових синизираних назива крије име Авара.

https://en.wikipedia.org/wiki/Rouran_Khaganate

Нажалост, унутрашња организација Аварског Каганата нам је остала углавном непозната, јер о њој, просто, историјски извори ћуте. Постоје само индиције о њој добијене посредством археолошких истраживања, као и једног јединог податка о Куверу, Аспаруховом брату и Кувратовом сину који је, након покоравања Старобугара (Оногура) од стране Хазара половином 7. века, успео да са делом народа побегне у Панонију, где је од кагана на управу добио Срем у коме су у то време, поред Оногура, Авара и Словена, били насељени и тзв. "Сермезијанци", Ромеји заробљени током бројних похода Авара по Балкану и њихови потомци. На основу тог штурог податка је видљиво да је Каганат свакако имао неку врсту унутрашње организације и територијалне поделе, која је можда била налик територијалној организацији раних Мађара, након насељавања у Панонији (Мађари су тај образац организовања свакако преузели од других степских народа и племена). Мађари су покорену територију распоредили између својих седам племена, уз још три племена накнадно придружених туркијских Кавара. Вероватно су сличан принцип следили и Авари приликом свог доласка у Панонију, можда и раније, док су се још увек налазили у црноморским степама. С обзиром да су пореклом били везани за Хсианбеје-Сербе, није искључено да се неки од њихових кланова и даље називао тим старим и очигледно престижним именом. Тај хипотетички клан је могао, још пре освајања Паноније, да влада територијом на којој се налазило више словенских племена која су му била потчињена (нпр. негде на простору Буковине или румунском делу Молдавије) и да том скупу племена наметне своје име, притом их везујући новим идентитетом у једну целину. Тај клан се, као и остали Авари, населио у Панонији 567-568. заједно са себи потчињеним Словенима, који су сасвим сигурно били бројнији од првобитних аварских припадника клана. Након неуспешне опсаде Цариграда 626. године, долази до великог устанка Словена у Каганату, у коме су значајну улогу вероватно имали словенски припадници хипотетичког клана Серба-Срба, где је део племена избегао у правцу северозапада, ка данашњој Чешкој и источној Немачкој (рјусенска култура коју Седов везује за долазак Срба се у тим крајевима појављује управо током прве половине 7. века), док је други, већи део населио Балкан у договору са царом Ираклијем, стварајући брану према Каганату притом задржавајући име и политичко-војну организацију првобитних припадника клана. Захваљујући тој бољој организованости, они и на Балкану и у централној Европи успевају да око себе окупе друга, слабије организована словенска племена и прошире назив који им је постао идентитетска основица. Ово је, наравно, само моја хипотеза, али мислим да није сувише "на дугом штапу" с обзиром на приличну уникатност српског етнонима и историјске околности у вези са насељавањем Авара и Словена и њиховим међусобним односима.

Када се више народа слије у један, то би требало да се види у генетици, нарочито ако потичу из удаљених предела. Траг Авара или неког другог народа са граница Кине би можда могле бити гране C-M48, N-F4205, N-M2058 ( присутна међу Хрватима и Мађарима) или Q-L713 ( незнатно присутна на правцу Банат-Македонија) међу Словенима који су им били подчињени. Имам утисак да прича о сеоби Сермезијанаца у околину Солуна, Порфирогенитова о досељавању Срба и Хрвата и франачки записи о устанку Словена описују исти догађај, али из различитих перспектива. Али постоје и разлике: Сермезијанци су били подређени Аварима, док се Срби ( подређени Францима) прикључују Словенима после успеха устанка, односно досељавају после победе Хрвата над Аварима. Значи да је чешко-немачка грана Срба била бар неколико година или деценија изван аварске власти пре устанка. Yfull процењује да се I-Z16983 поделио пре 1650 година. Наравно, генетска подела није морала да буде истовремена са сеобом, али је морала да јој претходи.

Постоји још једна могућност, да Словени који ће постати Срби нису били подређени хипотетичком аварском клану, већ да су заузели територију коју је он напустио, било у Молдавији, било у Чешкој и једноставно се назвали по претходним власницима. То би објаснило недостатак аварске генетике, али не и рјусенску културу. Можда је одговор у аутосомалној генетици. Приметно је да су Срби источно од Дрине "балканскији" од оних западно. Разлика је могла да настане у средњем веку, досељавањем из Бугарске, Грчке или Албаније, али би могла и да потиче од заробљених Ромеја. Можда су источни Срби живели дуже у Панонији и мешали се са њима, а затим учествовали у сеоби Сермезијанаца, док су западни провели кратко време у Панонији, па се населили у Далмацији која је по Порфирогениту опустела. У том случају отпада прича о шетњи Сервија-Београд, већ је реч о две засебне сеобе.

Кад је већ реч о Срему, према https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B5%D0%BC
Цитат
Антички Сирмијум се звао на вулгарнолатинском Серми.
У Срему и околини пре доласка Словена, живело је становништво различитог порекла и језика (https://en.wikipedia.org/wiki/File:Indo_Europeans_Vojvodina_map.png).
Да ли су Срби можда име добили по Срему, посредством неког од тих језика?

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5521
  • I2-PH908>Y52621>Y189944, род Никшића
Одг: Порекло српског етнонима
« Одговор #190 послато: децембар 23, 2019, 07:18:12 поподне »
Када се више народа слије у један, то би требало да се види у генетици, нарочито ако потичу из удаљених предела. Траг Авара или неког другог народа са граница Кине би можда могле бити гране C-M48, N-F4205, N-M2058 ( присутна међу Хрватима и Мађарима) или Q-L713 ( незнатно присутна на правцу Банат-Македонија) међу Словенима који су им били подчињени. Имам утисак да прича о сеоби Сермезијанаца у околину Солуна, Порфирогенитова о досељавању Срба и Хрвата и франачки записи о устанку Словена описују исти догађај, али из различитих перспектива. Али постоје и разлике: Сермезијанци су били подређени Аварима, док се Срби ( подређени Францима) прикључују Словенима после успеха устанка, односно досељавају после победе Хрвата над Аварима. Значи да је чешко-немачка грана Срба била бар неколико година или деценија изван аварске власти пре устанка. Yfull процењује да се I-Z16983 поделио пре 1650 година. Наравно, генетска подела није морала да буде истовремена са сеобом, али је морала да јој претходи.

Постоји још једна могућност, да Словени који ће постати Срби нису били подређени хипотетичком аварском клану, већ да су заузели територију коју је он напустио, било у Молдавији, било у Чешкој и једноставно се назвали по претходним власницима. То би објаснило недостатак аварске генетике, али не и рјусенску културу. Можда је одговор у аутосомалној генетици. Приметно је да су Срби источно од Дрине "балканскији" од оних западно. Разлика је могла да настане у средњем веку, досељавањем из Бугарске, Грчке или Албаније, али би могла и да потиче од заробљених Ромеја. Можда су источни Срби живели дуже у Панонији и мешали се са њима, а затим учествовали у сеоби Сермезијанаца, док су западни провели кратко време у Панонији, па се населили у Далмацији која је по Порфирогениту опустела. У том случају отпада прича о шетњи Сервија-Београд, већ је реч о две засебне сеобе.

Кад је већ реч о Срему, према https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B5%D0%BCУ Срему и околини пре доласка Словена, живело је становништво различитог порекла и језика (https://en.wikipedia.org/wiki/File:Indo_Europeans_Vojvodina_map.png).
Да ли су Срби можда име добили по Срему, посредством неког од тих језика?

Срем (Сирмијум) је по свом облику још даљи од Сербинума, тако да свакако не долази у обзир.  :)

Треба додати да се у Херцеговини појављује и врло ретка Q1-YP1600. Тестирани који припада овој хаплогрупи је славом и предањем везан за племе Бањана, а у том племену је доминантна хаплогрупа такође једна која је врло ретка у светским оквирима а потиче из централне Азије, у питању је наравно N2. Можда је везивање ове две врло ретке азијатске хаплогрупе за племе Бањана само случајност, можда и није. У сваком случају се бањанска територија налази малтене у центру раносредњовековне српске државе, па и то тера на размишљање. N2-FGC28435 је врло млада те би то највероватније искључило могућност доласка током Сеобе народа, односно раног средњег века. За Q1-YP1600 тренутно није уопште јасно на који начин и када је дошла на простор Херцеговине. С друге стране, не треба губити из вида и занимљиво и не баш тако мало присуство мтДНК хаплогрупе D4j8 код Срба, која има источноазијско порекло, мада је присутна и код још неких словенских народа.
« Последња измена: децембар 23, 2019, 10:13:50 поподне НиколаВук »
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5521
  • I2-PH908>Y52621>Y189944, род Никшића
Одг: Порекло српског етнонима
« Одговор #191 послато: април 03, 2020, 06:34:21 поподне »
У вези са расправом коју смо имали на овој теми, занимљив чланак на блогу "Срби у средњем веку" под називом "Срби у антици по Н. Жупаничу и А. Ломи":

https://srpskosrednjovekovlje.blogspot.com/2020/04/blog-post.html
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже на Црвeњском путу

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 799
Одг: Порекло српског етнонима
« Одговор #192 послато: април 03, 2020, 07:42:07 поподне »
У вези са расправом коју смо имали на овој теми, занимљив чланак на блогу "Срби у средњем веку" под називом "Срби у антици по Н. Жупаничу и А. Ломи":

https://srpskosrednjovekovlje.blogspot.com/2020/04/blog-post.html

Сјајно!

А гeнeтски траг тих првобитних Скита и Сармата - постоји ли данас?

Ван мреже на Црвeњском путу

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 799
Одг: Порекло српског етнонима
« Одговор #193 послато: април 03, 2020, 08:11:14 поподне »
Сјајно!

А гeнeтски траг тих првобитних Скита и Сармата - постоји ли данас?

Хм.
Мала Скитија (Добруџа).

Ван мреже на Црвeњском путу

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 799
Одг: Порекло српског етнонима
« Одговор #194 послато: април 03, 2020, 08:28:13 поподне »
Искрено, не знам где да поставим овај рад (мени делује занимљиво). Пребаците где је згодније...


Византијски комонвелт - Димитри Оболенски

https://books.google.rs/books?id=f1rUg3MlWmYC&pg=PT20&lpg=PT20&dq=%D1%81%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%9A%D0%B8+%D0%9A%D0%B0%D0%B2%D0%BA%D0%B0%D0%B7&source=bl&ots=fy-4FBgglk&sig=ACfU3U3oX2ecroO-Z2s5NKSrpCVWl5SvBw&hl=sr-Latn&sa=X&ved=2ahUKEwjmkO2f5czoAhWp-ioKHSbdChEQ6AEwAnoECAwQKA#v=onepage&q=%D1%81%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%9A%D0%B8%20%D0%9A%D0%B0%D0%B2%D0%BA%D0%B0%D0%B7&f=false

554 година - Византија нуди позамашну своту новца Антима за одбрану од Бугара

557 година Јустинијан прима изасланикe Авара у Цариграду (опис Авара - дугe уплeтeнe косe низ лeђа и простачког понашања и поклона којима су обасути - тражили су их)

561 - Авари постају царски фeдeрати

Нeзаустављиво продирањe Словeна на Балкан

Обри и Хрвати...

Пасивизирањe и асимилација Словeна кроз оснивањe тeма и христијанизацију (догађаји на Балкану им не иду на руку и итд.)...

Мишљeњe нeмачког историчара да су данашњи Грци мeшавина Словeна и Албанаца...
« Последња измена: април 03, 2020, 08:33:15 поподне на Црвeњском путу »

Ван мреже CosicZ

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 125
  • Ђурђевдан Y:I1>P109>FGC22045 Панчево
Одг: Порекло српског етнонима
« Одговор #195 послато: април 05, 2020, 11:18:41 поподне »
Сјајно!

А гeнeтски траг тих првобитних Скита и Сармата - постоји ли данас?

Међу Србима га је тешко наћи, ади можда би ово могли да буду њихови потомци међу Албанцима https://www.yfull.com/tree/R-S21872/ и у Бугарској https://www.yfull.com/tree/R-YP5271/ .

Ван мреже CosicZ

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 125
  • Ђурђевдан Y:I1>P109>FGC22045 Панчево
Одг: Порекло српског етнонима
« Одговор #196 послато: април 06, 2020, 12:02:01 пре подне »
Не знам колико је основано оно што се тврди овде https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%B7%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3_%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8 , да се западно од Лабе користио облик Сурб/Сорб, а источно Серб/Сарб. Да ли су у питању разлике у говору Полапских Срба и Лужичана, или је само Германима српско име тако звучило? Исти облик користе и за Србе на Лаби и за Србе у Далмацији.

Ван мреже сɣнце

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 867
  • I-S17250>Y4882>A1328
Одг: Порекло српског етнонима
« Одговор #197 послато: април 19, 2020, 12:51:30 поподне »
Не знам колико је основано оно што се тврди овде https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%B7%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3_%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8 , да се западно од Лабе користио облик Сурб/Сорб, а источно Серб/Сарб. Да ли су у питању разлике у говору Полапских Срба и Лужичана, или је само Германима српско име тако звучило? Исти облик користе и за Србе на Лаби и за Србе у Далмацији.

Surb,  Surf,  Sorb представља запис звука,  који је чуло њемачко ухо ненавикнуто на полугласе или слоготворно "р".  Изворни облик био би сьрбъ. У току развоја словијенских говора послије 9.в. у појединим срединама постат ће serb,  у пољском sarb, у чешском ће остати srb, аналогно како је и сьрп постало serp,  sarp,  srp или чьрнъ постало čern,  carn,  črn.

Ван мреже CosicZ

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 125
  • Ђурђевдан Y:I1>P109>FGC22045 Панчево
Одг: Порекло српског етнонима
« Одговор #198 послато: јун 22, 2020, 06:13:21 пре подне »
Тешко да је то случај, јер се такав или сличан назив пре доласка Срба на Балкану није користио. Постојао је додуше град Сербинон или Сербинум који је убициран негде близу Вировитице или у мађарском делу Барање (раније је био погрешно убициран негде у близини Градишке). О том топониму је писао Жарко Вељковић:

https://srbin.info/pocetna/aktuelno/zarko-b-veljkovic-je-li-serbinum-grad-antickih-srba/?lang=lat

Дакле тешко да је цело једно племе, које је притом очигледно било јако и утицајно, добило име по неком опскурном топониму забележеном у 2. веку н.е на подручју јужне Паноније, за којег постоји питање да ли је уопште у том облику "преживео" све до Сеобе народа, а мислим да ни сам његов облик не одговара српском етнониму (јер би у том случају назив гласио "Србини", "Србинци" или нешто слично).

Можда ипак не треба одбацивати Сербинум као опскуран. Гледао сам карте из XV и XVI века израђене према Птоломеју и колико видим Сербинум је на њима заменио место са Бербисом.
https://penelope.uchicago.edu/Thayer/E/Gazetteer/Periods/Roman/_Texts/Ptolemy/2/14*.html
https://commons.wikimedia.org/wiki/Category:Ptolemy%27s_5th_European_Map
https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/f/f0/Map_after_Ptolemy%27s_Geographia_%28Burney_MS_111%2C_f.28v%29.jpeg
https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/7/7f/Ptolemy_Cosmographia_Pannonia%2BDanube.jpg

На другој карти Сербинум је постављен на планине које деле Илирију од Горње и Доње Паноније. Међу градовима у Доњој Панонији једино се Сербинум и Сирмијум помињу у њеној легенди. Србија се по Порфирогениту са приморским Склавинијама граничи у планинама. Дукљанин Србију зове Загорје - Трансмонтана, т.ј. земља иза планина. Ако су карте на којима је Сербинум јужно од Саве постојале и у време досељења Словена, чак иако се није налазио тамо или је био уништен, то је могло бити довољно да цар да неком њиховом вођи титулу архонта Сербинума или да га каган постави за жупана или бана Сербинума.