Да наставим...
Лубнице – у дефтеру из 1485. године, уписано као Луменица (по Вукчевићу - Ломеница, што је тешко данас разлучити, јер се у арапском оба ова гласа пишу истим знаком - ꝯ; код Дашића и као - Лумница, Ламеница; по Пешикану - Лумница), што већина аутора који су тумачили овој топоним, сматра погрешним уписом турског пописивача. По Премовићу, назив долази највероватније по „лубовима“ – јелове или смрчове коре којима су покриване куће. Ово објашњење прихвата већина аутора. Марко Обрадовић истиче занимљиву претпоставку да је ранији назив овог села био Љубљенац, што је сада назив једног од заселака Лубница, што уопште не звучи као немогуће објашњење. Ипак, мене копка овај турски запис – Луменица и питање може ли имати везе с мушким именом Лум(-о). С друге стране, постоји руско женско име - Луменица, а колико видим по мрежи, и презиме у Албанији. Ломеница би било најлакша за разјашњење, вероватно назив по „изломљеном“ („ломном“) рељефу. У Топлици постоји село под називом Лумница.
Шудикова - према неким мишљењима (која немају потврду у изворима) назив манастира потиче од немачког Sanctus Jacobus - Свети Јаков, у изговору изобличено у Шудикова (Сут Јaков - Сут-иков – Шутиков – Шудиков-а), по аналогији на топонимске облике у Приоморју изведене од светитељских имена: Сутоморе, Супетар, Сутиван, Суторман, Сушћепан, итд. Губеринић назив мананстира изводи из назива некадашњег насеља Шудик-село (данашња Доња Мала, засела села Будимља, дакле уз сами манастир), што има логике, јер данашњи називи манастира у нашим областима су већином у ствари називи оближњих локалитета (топоними, ороними и др) који су пренети и на сам манастир (нпр. Жича, Студеница, Сопоћани, Јазак, Крушедол, Хопово, Острог, Калудра, Дуга, Дајбабе, Ораховица, итд), што је вероватно и овде био случај. Објашњење за етимологију назива Шудик-село, Губеринић налази у средњевековној функцији - судије, као место где седи судија (судик), а ово брани и тиме што су суседни локалитети Кљачинке (данас Клачинке), према старој речи за заклетву - кљатва, дакле могуће место где су спровођени судски поступци. Ту је затим и топоним Бранич, као могућа средњевековна фортификација (тврђава Будим-ља), а опет у вези са важним седиштима у Будимљи - саборног манастира, судијског седишта, итд. Село Шудик је, под тим називом, постојало и средином 17. века, с обзиром да је тако наведено у Шудиковском поменику.
Ове Клачинке би можда, језички, могле имати везе са клаком (кречом).
Маште – у дефтеру из 1485. године, уписано као Мачта. У дефтеру из 1582/83. године, као Мачиште, а у Шудиковаском поменику из средине 17. века као - Мачте. Овај запис из дефтера с краја 16. века највероватније разјашњава ствар око порекла овог топонима. По свој прилици, село је назив добило по обавези становништва да израђује мачеве, истог значења као и Мачаре / Мачари, којих има у нашим крајевима на више места.