Сурчин
Ако је било питање, писао сам о топониму Сурчин:
Oпштина Сурчин је најмлађа београдска општина. Осим самог Сурчина, на подручју општине су и насеља: Добановци, Бечмен, Петровчић, Јаково, Бољевци и Прогар.
Сурчин је главно насеље општине. Најстарији помен је из 1404. године, када је краљевском повељом дарован племићкој породици Моровић. Током 16. века је, уз Земун и Бежанију, једно од главних насеља Земунске нахије. У 18. веку је стабилно село, у свим аустријским пописима.
Из турских дефтера 16. века, видимо да су многи потеси данашњег Сурчина некада били засебна села – Бршљан, Врбас, Микула, Орешац, Твердново, Топола.
Још неки топоними на подручју Сурчина: пустара Маратовац (Марат звучи као неко туркијско име), Курјачка греда, Дивош (мађ. Diós); постоји село Дивош на јужној страни Фрушке Горе; овај топоним се различито тумачи: по личном имену, по придеву диван, по неком диву, и, оно што звучи најприхватљивије – по женском манастиру Дивша (друга верзија – Ђипша) чији је метох село некада био (монахиње = дјеве – Дјевош – Дивош).
Осим потеса по сеоском атару, Сурчин се дели и на физиономске целине под називима: Тексас, Ногавица, Велики шор, Мало сокаче, Шуганица.
Нека новија насеља која припадају подручју Сурчина су и Нови Сурчин, Кључ и Радио-фар (насеље је добило назив по објекту некадашње радио-станице за одржавање везе са авионима).
Што се самог назива Сурчин тиче, он би могао бити од старијег – Сврчин (Сврьчинь), изведено од свьркь = цврчак, уп. пољски Swierczyn[7].
https://www.poreklo.rs/2019/09/17/toponimija-beograda-8/
