Аутор Тема: Занимљиви топоними  (Прочитано 18414 пута)

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8076
  • I2a S17250 A1328
Одг: Занимљиви топоними
« Одговор #140 послато: август 01, 2019, 09:33:01 поподне »
Данас прођох поред табле са занимљивим топонимом - Шпијуновићи. Заселак Мокре горе.
Јасно да је насеље назив добило по презимену.

Литература каже:
"Шпијуновићи (Којадиновићи) су из Шаранаца, њихов прадед Димитрије шпијунирао је Турке у Првом Устанку, од њих су Којадиновићи, само доцније доведени из Заовина, славе Стевањдан".
https://www.poreklo.rs/2014/03/26/poreklo-prezimena-selo-mokra-gora-uzice/
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8076
  • I2a S17250 A1328
Одг: Занимљиви топоними
« Одговор #141 послато: август 01, 2019, 09:49:50 поподне »
А затим и један мени нерешив топоним - Мушвете (село код Чајетине).
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8076
  • I2a S17250 A1328
Одг: Занимљиви топоними
« Одговор #142 послато: август 02, 2019, 12:09:59 пре подне »
А шта тек рећи о топониму Шилопај у Качеру, код Горњег Милановца...

Помиње се у османском дефтеру за Смедеревски санџак из 1528. године, у рудничком крају.

Занимљиво је да се у нахији Островица (дакле, такође у рудничком крају) у дефтеру из 1523. године помиње село Шилорози, за које Ахмед Аличић ("Турски катастарски пописи неких подручја западне Србије ХV и ХVI век") поставља могућност да се ради о каснијем Шилопају.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8076
  • I2a S17250 A1328
Одг: Занимљиви топоними
« Одговор #143 послато: август 16, 2019, 11:25:00 поподне »
Метовница је село у источној Србији, на југоисток од Бора. Назив долази од старе србске речи мед = бакар. На аустријској (Епшелвицовој) мапи из 1718. године место није уцртано, али је уцртан и уписан Метовнички поток (речица), као Меdownitsch Ba(ch). Овде је било рударства од давнина.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8076
  • I2a S17250 A1328
Одг: Занимљиви топоними
« Одговор #144 послато: август 16, 2019, 11:32:58 поподне »
Витовница

Овај назив, који се односи на речицу, насеље  и манастир, у средњем веку јавља се и под називима Вителница, Витеоница, Витаоница, Витомница. Речица би могла овај назив понети по речи витло, воденичком точку, с обзиром да је на овој брзој планинској реци било воденица и у великој давнини. „Међутим, име се може извести и из глагола „витати“, обитавати, боравити, гнездити, што упућује на гостионицу („виталница") или на сам манастир, који се у средњем веку назива „виталиште инока“ тј. обитавалиште монаха, а то је исто што и реч „обитељ“, како се манастирска братства називају у богослужбеним чиновима“.

По аналогији на Метовницу, назив Витовница би у изворном облику могао бити и – Видовница и имати везе са Светим мучеником Видом (Витом) или са словенским Световидом.

Заснивање манастира везује се за Светог краља Милутина. Током 1280-их, Браничевом су владали бугарски одметници Дрман и Куделин, који су угрожавали и Србију и Угарску. Око 1285. године, најпре угарски краљ Владислав, па затим и Свети краљ Драгутин, безуспешно су повели војне походе против ове двојице узурпатора. Коначно, 1289. године, Милутин је вештим војним маневром успео уништити њихову војску: „Једно од тих предања први је забележио Аћим Медовић, окружни лекар у Пожаревцу, половином Х1Х века. Он каже да су Дрман и Куделин били добро утврђени у Ждрелу тако да им ни јаче војске од њихове нису могле нашкодити. Лако су одбијали нападе из долине Млаве, док су са других страна били заштићени планинским венцима и гребенима. Краљ Милутин је то брзо увидео и одлучио да удари на њих заобилазним путем преко Пека и Звижда, па уз ток речице Комше код Нереснице настави ка Ждрелу, с леђа непријатељу. Кад је преко Комше и Прокопа стигао на ободе планина изнад Ждрела и распоредио своју војску, изненађење противника било је потпуно. У долини су и даље стајали делови српске војске, како би заварали, а онда дочекали противника кад почне у паници да бежи. Дрман и Куделин су се нашли у потпуном окружењу. Предање каже да је за време те битке Млава била црвена од крви, а од те 6угарско–татарске војске није ништа остало. У знак ове победе, према предању, краљ Милутин је саградио манастир Витовницу“.

На подручју речице Витовнице, на локалитету Велики и Мали Врањ, откривено је келтско рударско насеље из 2-1. века пре Христа.

У угарској повељи краља Жигмунда из 1390. године наводи се утврђење castrum Vytinche. Следећи помен Витовнице је у османском дефтеру из 1467. године, где је уписано запустело село (мезра) Витепница. У дефтеру из 1557. године наводи се само манастир. Тако и у документима из 1661, 1718. и 1733. године. Тек почетком 19. века помиње се насеље, и то под називом Прњавор, у којем живе Власи који „манастиру работају“.

Манастирска црква посвећена је Успењу пресвете Богородице. Архитектура цркве можда потврђује да потиче из времена краља Милутина. На камену узиданом у северни зид цркев постоји натпис на старословенском и јерменском језику који говори о цркви Светих апостола Петра и Јакова, коју је 1218. године подигао (В)ладо, син Бабугов. Није познато да ли је та црква основа цркве данашњег манастира Витовница, или нека друга црква из које је камен уграђен у витовничку цркву.

„Браничевска епархија у првој половини XIX века“, Ђокић, Поповић,
„Насеља Браничева“, Младеновић, Јацановић,
„Српске земље у средњем веку“, Михаило Динић.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8076
  • I2a S17250 A1328
Одг: Занимљиви топоними
« Одговор #145 послато: август 16, 2019, 11:44:32 поподне »
Витовница је, наравно, најпознатија као родно место и манастир у којем је дуго био старешина архимандрит отац Тадеј, велики духовник нашег времена, необичне животне приче, страдалне у младости и старости. Књигу његових духовних поука "Какве су ти мисли, такав ти је и живот" требало би свако да прочита.

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%A2%D0%B0%D0%B4%D0%B5%D1%98_%D0%A8%D1%82%D1%80%D0%B1%D1%83%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Онај с ону главу

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 57
  • Е, па да!
Одг: Занимљиви топоними
« Одговор #146 послато: новембар 11, 2019, 12:57:21 поподне »
Височка Ржана (Пирот) - ржана је место где се гаји раж. Постоје и места која се зову (исправније) Ражана, док у Горњем Полимљу налазимо исти облик као у околини Пирота [...]

То заправо није тачно. У речи "раж" имамо нормално озвучавање полугласа испред неозвученог полугласа (ръжь), док у "ржен" (ръжень) не долази до озвучавања полугласа испред пуног вокала, што је по правилима старијег словенског језика. "ражан(и)" је тзв backformation.

Озвучавање испред пуног самогласника је допуштено само ако би иначе дошло до настанка речи која се не може изговорити типа "лнен" те остаје "ланен" (льнъ + -енъ).

Упореди и "лаж" (лъжь) и руско "Лжедмитрий" које ми у књижевном српском беспотребно чепимо у Лажни Димитрије. 


Ржана се пише, али се изговара (барем у пиротском крају) као Р'жана (дакле уместо а стоји полуглас, ə); полуглас не постоји у књижевном српском језику; не знам каква је ситуација што се тиче изговора у црногорској Ржаници.

Односно /ṛȝana/ са гласом "ṛ" као самогласником а не "r" као сонантом.

Уосталом у књижевном српском ми имамо не само "р" као потпуни вокал, него штавише и "л", "м" и "н" -- додуше ова три само у гео- и антопономастици, типа "Влтава" (што изговарамо као тросложно а не двосложно, дакле, "л" је ту вокал и у књижевном српском) или "Мбабане" (код нас четворосложно, у оригиналном језику тросложно) и "Ибн (нпр. Батута)" (ово је двосложно и у оргиналу).
« Последња измена: новембар 11, 2019, 01:03:27 поподне Онај с ону главу »

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8076
  • I2a S17250 A1328
Одг: Занимљиви топоними
« Одговор #147 послато: новембар 11, 2019, 09:43:15 поподне »
То заправо није тачно. У речи "раж" имамо нормално озвучавање полугласа испред неозвученог полугласа (ръжь), док у "ржен" (ръжень) не долази до озвучавања полугласа испред пуног вокала, што је по правилима старијег словенског језика. "ражан(и)" је тзв backformation.

И, добро, ако то заправо није тачно, шта је тачно? Ниси написао које је правилно објашњење топонима Ржана.

За пиротску не могу гарантовати, за полимску Ржану могу, да је назив добила по ражи.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Онај с ону главу

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 57
  • Е, па да!
Одг: Занимљиви топоними
« Одговор #148 послато: новембар 12, 2019, 07:40:01 поподне »
И, добро, ако то заправо није тачно, шта је тачно? Ниси написао које је правилно објашњење топонима Ржана.

За пиротску не могу гарантовати, за полимску Ржану могу, да је назив добила по ражи.

Наравно да су обе речи изведенице од рећи за раж, то нико ко има мозак не може да спори.

Врло јасно сам написао шта није тачно: твоја тврдња да је облика "ражана" тобож "исправнији" а облик "ржана" тобож "неисправнији".

По правилу о озвучењу полугласа је управо обрнуто, као што сам и навео и објаснио, с тим да треба да буде "рж{е}на" као "лан{е}на".

Али пошто језик није алгебра... а његова правила су ипак резултат некаквог узуса, тако је како је.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8076
  • I2a S17250 A1328
Одг: Занимљиви топоними
« Одговор #149 послато: новембар 12, 2019, 08:36:28 поподне »
Врло јасно сам написао шта није тачно: твоја тврдња да је облика "ражана" тобож "исправнији" а облик "ржана" тобож "неисправнији".

Далеко од тога да си јасно написао.
С обзиром да си веома стручан у језичким питањима, што се види из овога што си до сада писао, ваљало би да на исти начин пишеш и постове.
И нешто пристојнији тон у постовима је веома пожељан на овом форуму.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Онај с ону главу

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 57
  • Е, па да!
Одг: Занимљиви топоними
« Одговор #150 послато: новембар 12, 2019, 08:58:13 поподне »
Далеко од тога да си јасно написао.
С обзиром да си веома стручан у језичким питањима, што се види из овога што си до сада писао, ваљало би да на исти начин пишеш и постове.
И нешто пристојнији тон у постовима је веома пожељан на овом форуму.

Напротив, било је саљсвим лако препознатљиво оном ко није сујетан и ко гледа на шта му се одговара и на који начин.

Врло јасно сам -- чак и другом бојом -- у цитату сигнализирао шта означавам као грешку: твоје коришћење речи "исправније".
« Последња измена: новембар 12, 2019, 10:53:04 поподне Amicus »

Ван мреже Нина Јакшић

  • Гост
  • *
  • Поруке: 17
Одг: Занимљиви топоними
« Одговор #151 послато: новембар 12, 2019, 09:57:53 поподне »
А затим и један мени нерешив топоним - Мушвете (село код Чајетине).

Слично је Мушутиште, општина Сува река на Косову.

Ван мреже Азот

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 302
Одг: Занимљиви топоними
« Одговор #152 послато: новембар 12, 2019, 10:28:50 поподне »
Метовница је село у источној Србији, на југоисток од Бора. Назив долази од старе србске речи мед = бакар. На аустријској (Епшелвицовој) мапи из 1718. године место није уцртано, али је уцртан и уписан Метовнички поток (речица), као Меdownitsch Ba(ch). Овде је било рударства од давнина.
И овде се спомиње исто тумачење
https://www.paundurlic.com/forum.vlasi.srbije/index.php?topic=1474.0