Форум - Порекло

Науке и научне дисциплине => Језикословље => Тему започео: Nebo септембар 01, 2017, 04:54:27 поподне

Наслов: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo септембар 01, 2017, 04:54:27 поподне
Радећи посао који радим (имовинско-правне ствари, непокретности), често користом податке са странице Републичког геодетског завода. Тако, истражујући спискове катастарских општина по Србији, често ми привуче пажњу неки занимљив топоним (углавном су у питању насеља). Ево, овде ћу написати неке најупечатљивије, неке који корене вуку из давнине, неке мени нејасне етимологије, неке смешне.

Мој фаворит је село Гмила Присјека, на Дебелом Брду, кад пут Ваљево - Бајина Башта крене да се спушта према Дрини. Присјека би требало да значи нешто што је при неком усеку (?), а шта значи „гмила“ не знам. Али у комбинацији звуче - сурово.

Наводи из литературе (под наводницима) су са нашег портала, где постоји чланак о односном селу. Напомињем овде да не бих иза сваког навода убацио везицу (линк).

Ако неко зна које је значење неких топонима нејасне етимологије, нека напише!
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo септембар 01, 2017, 04:57:18 поподне
Идем азбучним редом:

Алабана (Топлица) - Sweet home AlabaNa  :D

Ба (испод Рајца) - има ли неко идеју како је ово познато (по догађају из Другог рата) село добило име?

Балчак (Прокупље)

Бањани (код Уба) - село се некад звало Медојева Река (повеља деспота Ђурђа Бранковића из 1429. године) и Медовац, а по свој прилици назив Бањани добија по најстаријим досељеницима из Бањана подно Рудника; у селу живи један род који би могао бити занимљив Војиненаду и Луки: „Вићентићи, друга половина 18. века, Колашин, Св. Ћирило и Методије“

Белогош (Прокупље)

Беомужевић (Ваљево) - патронимски топоним, од старог имена Белмуж; локално предање каже: „Име селу дошло је од овога. У Босиљчићима био некад један врло висок и развијен човек, сав бео, тако да му је не само кожа била беле боје, него и коса на глави. Сељаци су овог човека звали “Бео Муж“, па се по њему прозвало и село Беломужевићи, што се доцнијим говором изменило у Беомужевић.“

Бериловац (Пирот), Балта Бериловац (Књажевац) - назив од личног имена Берило; наставак -вац код наших топонима потиче од старосрбске речи „вас“ - село, дакле Берила вас - Берилово село (вероватно је Берило био неки сеоски кнез, те је село у неком попису по њему уписано с његовим именом).

Бечмен (код Сурчина) - неки турцизам?

Бзеница (Александровац)

Бзовик (Краљево)

Биоска (код Ужица)

Бискупићи (Пријепоље), Бискупље (код Велике Градишке) - необични топоними за крајеве где нема римокатоличког живља (што не значи да га није било у неким историјским раздобљима).

Блазнава (код Тополе)

Бован (Крушевац) - топоним који указује на некадашње место прехришћанских обреда: старословенски Блъванъ - идол, кумир; топонима ове основе има посвуда код Јужних Словена; међу њих спадају и села под називом Боан у Ускоцима и Бјелопавлићима.

Богоштица (Крупањ)

Бранешци / Бранежци (Чајетина) - „Село се назвало по неким шанчевима у Бранешком Пољу, где је одбијена турска војска која је наступала од Златибора у време Првог Устанка.“ Мени логичније звучи да је Бранешко Поље добило назив према селу. Топоним је презименског типа, од - Бранежац, а презиме са наставком -ац, опет, по месту порекла, где би требало да је основа - Бранеж(и). Постоји презиме Бранежац (нпр. некадашњи фудбалер Саша Бранежац), а и топоним Бранежи (место код Лазаревца).

Братмиловце (код Лесковца) - милозвучно име, као она узречица „брате мили!“, а заправо вероватно од старог личног имена Братмил. Народна прича о пореклу овог топонима звучи као уобичајено довијање у објашњењу: „Назив Братмиловце село је добило по браћи, која су се међусобно много волела а уз то су били и ловци, те је из те три речи – брат, мили и ловци, настало име Братмиловце.“  ::)

Брвеник (Рашка) - тврђава из преднемањићког доба, седиште челника Мусе у 14. веку; данас постоји село код Рашке истог назива, као и река Брвеница; сам назив је вероватно од брвана, што би указивало да је радило о утврђењу са палисадом. Или је Брвеница служила за спуштање брвана према Ибру, а тврђава добила назив према реци. Постојала је још једна тврђава Брвеник, на Косову северозападно од Приштине.

Брзоходе (Жабари) - и још једно народно објашњење: „Код мештана постоји једно, изгледа непоуздано, тумачење о постанку имена села. По овом предању име је дошло отуда, што су овдашњи мештани од старине „брзо ходили“ и стизали у бојеве почев од Косовске Битке па до боја код Каменице 1809. године. За време кнеза Милоша у харачком списку од 1822. године ово село се назива Брзоводе.“

Буштрање (Бујановац)
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo септембар 01, 2017, 04:59:50 поподне
Велереч (код Горњег Милановца)

Видровац (Неготин) - да ли је село добило назив по видрама (можда их је некад ту било) или по неком имену (Видро, Видре?).

Виље Коло (Лесковац) - чаробан назив.

Виницка (код Пријепоља) - може имати везе с вином, али исти топоним у Црној Гори, код Берана, има своје документовано објешњење: у првом турском дефтеру пред крај средњег века (1485), село је уписано као Војницка, дакле војничко село; имамо аналогију такође у ЦГ, у дефтеру из 1477. године, где је нахија Комарница уписана и као - Војници.

Винча (код Београда, Тополе, и др)

Височка Ржана (Пирот) - ржана је место где се гаји раж. Постоје и места која се зову (исправније) Ражана, док у Горњем Полимљу налазимо исти облик као у околини Пирота: два села са називом Ржаница (Горња и Доња) као и локалитет Ржана на размеђи шекуларске и руговске планине. Једна од сличности између зетско-јужносанџачког и говора југоисточне Србије.

Витежево (у Браничеву) - помиње се још 1467. године, у облику Витезово: према предању, назив је добило као једна од утврда у којима је боравио деспот Стефан Лазаревић, а који је био витез Реда змаја.

Властељице (Драгачево)

Влахиња (Топлица)

Влковија (Димитровград)

Вражогрнци (Александровац) - вражји грмци, по аналогији на Вражегрмце у Бјелопавлићима; међутим, грнац је и глинена посуда за кување.

Врагочаница (Ваљево) - још један вражји топоним.

Вранеша (Златар) - има ли топоним можда везе са Вранешима из 15/16. века (Херак и др), или су ту досељени људи из области Вранеш на североистоку данашње ЦГ?

Врмџа (Сокобања) ?

Вртиглав (Мионица)

Врховине (Уб)

Вучја Локва (Стара Рашка) - сликовито.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Amicus септембар 01, 2017, 05:02:24 поподне
Мој фаворит је село Гмила Присјека, на Дебелом Брду, кад пут Ваљево - Бајина Башта крене да се спушта према Дрини. Присјека би требало да значи нешто што је при неком усеку (?), а шта значи „гмила“ не знам. Али у комбинацији звуче - сурово.

Да није нешто као гомила, громила, па да се на крају свело на гмила?
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo септембар 01, 2017, 05:02:52 поподне
Топоними са основом „год“:

Годачица (Гружа) - према народном предању: „За манастир веле да се звао Згодачица, „био згодан“, па се по њему и село тако назвало“. Село познато и по „стрини из Годачице“ (како Златана сочно изговори то „Годачица“, са нагласком на предзадњем слогу  ;D ) из серије „Село гори“.

Годечево (Ужичка Црна Гора) - вероватно од личног имена Годеч.

Годљево (Ужичка Црна Гора) - ранији назив био је Годелева. Да нема везе с неким Годијељем Кричом?

Годово (Пештер)


Гојмановац (Сврљиг) - лично име Гојман.

Горјани (Ужичка Црна Гора)

Горобиље (код Пожеге)

Горович (Јасеница)


Топонима са основом „гост“:

Гостиље (Златибор) - „У старо време путници су многи, идући из Ужица преко Кокиног Брода за Херцеговину, свраћали на конак у ово село, нарочито код Туцовића, који су их сами дочекивали и свраћали, и врло се добро гостили. Отуд је дошло име Гостиље“. Од овог рода је Димитрије Туцовић.

Гостун (Доње Полимље)

Гостуша (Пирот)

Гошево (Пештер) - веома старо село и стар топоним, помиње се још 1314. године у Повељи краља Милутина Манастиру Бањска.

Грбавче и Губавче (Јабланица) - два суморна топонима.

Гривска (код Ариља)

Гркиња (Гаџин-хан)

Гунцати (код Барајева и у Гружи) - за барајевске Гунцате се каже: „назив села је романског порекла, па су га овамо донели досељеници или се тим именом звало неко старије насеље.“ Село се први пут помиње у турском попису Београда и околине из 1528. године, као Гунцат или Гунцад. У 16. веку, у турским пописима, у призренском крају помиње се катун Влаха Гунцата.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo септембар 01, 2017, 05:03:26 поподне
Да није нешто као гомила, громила, па да се на крају свело на гмила?

Мож' да буде, мада мени је увек више звучало као "гњила".
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo септембар 01, 2017, 05:08:53 поподне
Дебрц (Посавина, Владимирци) - „Био град краља Драгутина, град „Дебрецин”.“ Постоји још од 1284. године. Дебрц је и место где се краљ Драгутин упокојио. Дебрецин постоји и у Мађарској. Мађари сматрају да је назив Дебрецин или турског или куманског порекла, а постоје и мишљења да је словенског порекла. Назив Дебрц може имати етимолошке везе с топонимом Дабар (област која обухвата делове источне Босне и Старог Влаха), а можда и области (касније и варош) Дебар у западној Македонији.

Девреч (Пештер)

Дежева (Стара Рашка) - постоји још у 12. веку, под називом Дежево. Очито од неког лично имена (Деж?). Место рођења Светог Саве - тамо су били Немањића двори.

Дејанце (Трговиште) - „Име села, како се мисли, дошло  је по неком старом становнику Дејану“.

Деч (Јужни Срем) - можда има етимолошке везе са топонимом Дечани. Дечане су неки аутори нашли и као полабско словенско племе раног средњег века.

Дворска (Рађевина) - „У Дворској има више реке једно брдо на коме се данас виде развалине неке грађевине. Мештани то зову „Градац“ и „Црквина“ и причају да су ту били двори Сибињанин Јанка, па је село по томе добило име Дворска“. Звучи уверљиво да је село било у поседу неког града („двора“), те је због тога названо - Дворска. Сибињанин Јанко и његове куле и дворови су једно од општих места у нашим предањима, па овај детаљ треба узети са резервом.

Дивостин (код Крагујевца) - село је добило име по манастиру: „За манастир Дивостин веле, да га је саградила некаква лепота девојка за владе деспота Стевана Високог. Због његове дивоте дали су му име које и он и село данас имају – Дивостин“. Можда је манастир подигнут и раније, јер се сматра (нпр. Стојан Новаковић) да је наведен у повељи византијског цара Василија II о организацији Охридске архиепископије почетком 11. века (Διβισισχον). Тумачење етимологије назива је од речи дјева и стан - дјевостан (односно - женски манастир), које се временом изобличило у Дивостин.

Дивош (Фрушка Гора) - име дугује оближњем манастиру који се зове Дивша. Назив, као и Дивостин, потиче од речи дјева, као симбол женског манастира. Дивша је заснована у 13. (краљ Драгутин) или 15. веку (деспот Јован Бранковић). Од 19. века, за манастир се устаљује изобличен назив - Ђипша. На другој страни Дунава, у источној Славонији, такође постоји село Дивош. Према неким мишљењима, назив Дивош долази од мађарског презимена Divos. Или је, пре ће бити, обрнуто?

Дићи (Рудник) - увек кад сам путовао Ибарском магистралом (кажем у прошлом времену, јер овај нови „ауто-пут“ од Љига на југ, више не пролази поред Дића), питао сам се које је порекло овог назива. Према наставку -ићи, рекло би се да је у питању презиме, али никад нисам чуо за трословно презиме са наставком -ић (у једнини би било: Дић). „У народу се не прича ништа о постанку имена села“.

Дљин (Драгачево)

Доње Бријање (код Лесковца) -  ;D  познајем двојицу људи родом из овог села и они су ми разјаснили да назив Бријање долази због ветра који у том крају „брије“.

Драгобраћа (код Крагујевца) - леп назив. Имам једног зета из овог села.

Драговита (Димитровград) - има ли овај топоним можда везе са словенским племеном Драговића или Драгувита у грчкој транскрипцији, досељеним на Балкан у 6. веку?

Дрежник (код Ужица) - над селом је брдо Градина, названо тако по средњевековној тврђави чији остаци и данас постоје. Једно мишљење је да назив тврђаве и села потиче од дрезга - шума, али би се могло тумачити и од глагола дреждати - стајати, стражарити, надзирати (Дреждник), што и јесте била улога тврђаве. У Дрежнику је рођен чувени свештеник наше Цркве отац Жарко Гавриловић (упокојио се прошле године).

Дријетањ (код Ужица) - раније се село звало Врбик, у 16. и 17. века напоредо се јављаљу називи Врбик и Дретањ, а касније се устаљује ијекавска верзија.

Дрмановићи (Стари Влах) - од личног имена Дрман. Питање је којег порекла је лично име. Један од двојице бугарских великаша из 13. века који су у поседу држали крајеве у доњем Подунављу данашње Србије - Браничево, звао се Дрман (Дърман). Сматра се да је куманског порекла.

Дрмно (код Пожаревца) - можда порекло назива баш од поменутог Дрмана?

Топоними изведени од основе „друг“:

Друговац (код Смедерева) - очито од личног имена Друг (Друга вас - Друговац). Име Друг налазимо у више средњевековних извора као лично име. Тако један од родоначелника дела његушких братстава у Залазима.

Дружетић (Тамнава), Дружетићи (Ужичка Црна Гора) - од имена Дружета.

Дружиниће (Пештер) - од личног имена Дружина (не дружина у смислу групе људи, већ лично име облика Вучина, Дружина - Друг само такав). Али, има и другачијих мишљења: „За име села се може рећи да потиче од рода Дружинића. Род Дружинића по коме је село познато био је посебна врста кућне скупине у средњем веку. „Дакле, у овом селу су у средњем веку са својим породицама живели дружници, чланови војне дружине, који су пратили значајне путнике и обезбеђивали животе и иметак поворки што су овуда пролазили“.

Дубич (Левач) - село које је прославио „пријатељ Митар из Дубича“  :D  Вероватно по дубу - храсту. Топонима са основом дуб- има посвуда на србском простору. Од Дубровника надаље...

Дучина (испод Космаја) - „Ту је живео војвода Дуч, који је одвео на Косово осамдесет коњаника од којих се ниједан није вратио“. По Дучи је назван поток Дучинац и данашње село“.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: НиколаВук септембар 01, 2017, 05:09:21 поподне
Идем азбучним редом:

Ба (испод Рајца) - има ли неко идеју како је ово познато (по догађају из Другог рата) село добило име?

Бериловац (Пирот), Балта Бериловац (Књажевац) - назив од личног имена Берило; наставак -вац код наших топонима потиче од старосрбске речи „вас“ - село, дакле Берила вас - Берилово село (вероватно је Берило био неки сеоски кнез, те је село у неком попису по њему уписано с његовим именом).

Назив Ба највероватније потиче од немачког bach, "поток". Близу је планина Рудник, па овај назив можда потиче од чувених рудара Саса...

За реч Берил сам писао на овој теми:
http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=183.msg59420#msg59420

"Постоји и село Балта Бериловац код Књажевца, са очито источнороманским топонимом (и примесом раноалбанског-трачког), а ова реч "берил" се јавља код још неких топонима у јужном и југоисточном делу Србије."; ако је тачна горе постављена хипотеза, реч "берил" има везе са албанском речју за лакат, bërryl...
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo септембар 01, 2017, 05:09:41 поподне
to be continued
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo септембар 01, 2017, 05:11:24 поподне
Назив Ба највероватније потиче од немачког bach, "поток". Близу је планина Рудник, па овај назив можда потиче од чувених рудара Саса...

Звучи веома могућно.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: НиколаВук септембар 01, 2017, 05:27:44 поподне
Височка Ржана (Пирот) - ржана је место где се гаји раж. Постоје и места која се зову (исправније) Ражана, док у Горњем Полимљу налазимо исти облик као у околини Пирота: два села са називом Ржаница (Горња и Доња) као и локалитет Ржана на размеђи шекуларске и руговске планине. Једна од сличности између зетско-јужносанџачког и говора југоисточне Србије.

Влковија (Димитровград)

Врмџа (Сокобања) ?

Ржана се пише, али се изговара (барем у пиротском крају) као Р'жана (дакле уместо а стоји полуглас, ə); полуглас не постоји у књижевном српском језику; не знам каква је ситуација што се тиче изговора у црногорској Ржаници.

Влковија је од очуваног старословенског "влк", вук. Постоји село Влковија и у области Горња Река у Македонији, северно од Дебра.

Врмџа потиче из румунског (односно источнобалканског романског):

"(Banja = s. Vrmdza, opstina Sokobanja) 661 od rum. l.i. Vermice,  odakle je zabelezeno u turskim izvorima u srpskom izgovoru dalo  oblik Vbrmbdze 662 , koje verovatno potice od lat. deminutivnog prid.  vermic(ulus) „crvenkast" (upor. fran. Vermeil; naziv Justinijanovog  obnovljenog kastela Bep|ie£iov Nermezium/ u Dardaniji, koga je  zabelezio Prokopije Cezarijski u svom delu „De aedificiis" 663 , o cemu  iznosi vise, u svojoj knjizi Detschew 664 ) i slov. prid. gornje, srednje i
dolnje. "

Дебрц (Посавина, Владимирци) - „Био град краља Драгутина, град „Дебрецин”.“ Постоји још од 1284. године. Дебрц је и место где се краљ Драгутин упокојио. Дебрецин постоји и у Мађарској. Мађари сматрају да је назив Дебрецин или турског или куманског порекла, а постоје и мишљења да је словенског порекла. Назив Дебрц може имати етимолошке везе с топонимом Дабар (област која обухвата делове источне Босне и Старог Влаха), а можда и области (касније и варош) Дебар у западној Македонији.

Деч (Јужни Срем) - можда има етимолошке везе са топонимом Дечани. Дечане су неки аутори нашли и као полабско словенско племе раног средњег века.

Дрмно (код Пожаревца) - можда порекло назива баш од поменутог Дрмана?

Дебрц вероватно јесте од старословенске речи за удолину, "дебар" или "дабар".

Постоји место у Чешкој под именом Дечин:
https://en.wikipedia.org/wiki/D%C4%9B%C4%8D%C3%ADn

За Дрмно је врло вероватно да је добило име баш по том великашу Дрману, јер се налази у области којом је он некада владао.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: ДушанВучко септембар 01, 2017, 07:24:06 поподне
Драгоцвет, Јагодина
Печеног, Краљево
Пироман, Обреновац
За неке називе из моје околине, незнам порекло...Наталинци, Сугубина, Сабанта...За село Пајазитово постоји легенда да је по Бајазиту, који је наводно ту боравио после косовске битке, дошао на преговоре, а мир је наводно договорен у селу Миронић (то се тако прича у народу)
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: НиколаВук септембар 01, 2017, 07:52:17 поподне
Драгоцвет, Јагодина
Печеног, Краљево
Пироман, Обреновац
За неке називе из моје околине, незнам порекло...Наталинци, Сугубина, Сабанта...За село Пајазитово постоји легенда да је по Бајазиту, који је наводно ту боравио после косовске битке, дошао на преговоре, а мир је наводно договорен у селу Миронић (то се тако прича у народу)

За Печеног се претпоставља да је име добио по средњовековним Печењезима, који су у 11. и 12. веку насељени на централном Балкану од стране Византије (након пораза који су им Византинци нанели 1091. године); осим Печенога, постоји и Печењевце код Лесковца за чији назив се такође претпоставља да потиче од Печењега.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: aleksandar I септембар 01, 2017, 08:10:34 поподне
Звучи веома могућно.

(https://books.google.ba/books/content?id=fV0XAQAAIAAJ&hl=sr&pg=PA65&img=1&pgis=1&dq=%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B0+%D1%81%D0%B0%D1%81%D0%BA%D0%B8%D1%85+%D1%80%D1%83%D0%B4%D0%B0%D1%80%D0%B0&sig=ACfU3U0bPTYuu45XtOrXwbZocWUIHkO9mg&edge=0)
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: ДушанВучко септембар 01, 2017, 09:02:41 поподне
Звижд, Азања, Чукојевац, Прилике, Ботуње, Баточина, Параћин, Рујишник
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Дробњак септембар 01, 2017, 09:09:01 поподне
Драгоцвет, Јагодина
Драгоцвет се некада наводно звао Гороцвет и био је густо насељена варош, да је по легенди мачка могла да иде са крова на кров од Трнаве код Јагодине па све до Сабанте. Онда је због неког проклетства расељено и растурила га је вода. Постоји и легенда да су село основали Драго и Цветко, браћа, па по њима Драгоцвет.

За неке називе из моје околине, незнам порекло...Наталинци, Сугубина, Сабанта...
Код нас кад је неко диваљ, неотесан, прост, каже се "Ко да је дош'о из Сугубине". А и за забита села, недођије се каже Сугубина. Или бучина, нпр. "Шта се дереш ко да си из бучине".
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Дробњак септембар 01, 2017, 09:11:46 поподне
Звижд, Азања, Чукојевац, Прилике, Ботуње, Баточина, Параћин, Рујишник
Параћин долази од Паракинов брод. Паракин је лично име, ваљда. а брод је место где се река може прегазити.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Amicus септембар 01, 2017, 09:20:44 поподне
Код нас кад је неко диваљ, неотесан, прост, каже се "Ко да је дош'о из Сугубине". А и за забита села, недођије се каже Сугубина. Или бучина, нпр. "Шта се дереш ко да си из бучине".

Ово субубо ми могло значити нешто двоструко/удвојено.

Сетимо се и сугубог венца краља Твртка.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Đorđo септембар 02, 2017, 08:01:14 поподне

Бранешци / Бранежци (Чајетина) - „Село се назвало по неким шанчевима у Бранешком Пољу, где је одбијена турска војска која је наступала од Златибора у време Првог Устанка.“
ово је типичан пример како сељаци измишљају и лупају глупости... пошто су Бранешци под тим именом забележени још 1477. кад су Османлије извршили попис освојених подручја
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo септембар 04, 2017, 04:15:37 поподне
Ржана се пише, али се изговара (барем у пиротском крају) као Р'жана (дакле уместо а стоји полуглас, ə); полуглас не постоји у књижевном српском језику; не знам каква је ситуација што се тиче изговора у црногорској Ржаници.

Топоним Ржаница се изговара чисто, са нагласком на првом слогу, а "Р" је  у функцији самогласника.
Занимљив је изговор топонима Ржана више Шекулара. Колико сам ја чуо људе који Ржану помињу (нарочито у Калудри), нагласак је на задњем слогу и то краткоузлазни. Надам се да можете да предочите себи како се то изговара. Поприличлно необично, морам приметити.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo септембар 04, 2017, 04:27:15 поподне
Чуо сам неке људе како мисле да назив области у Подрињу - Азбуковице, има везе с азбуком  :)

Азбуковица долази од "хас Буковица". Кад је овај крај постао хас, тј. царско добро, око 1460. године, они су хасу доделили име по тада највећем селу - Буковици.
Временом, постаде Азбуковица.

Питам се, у овом контексту, како ли је настао топоним Памбуковица (у Тамнави).
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo септембар 04, 2017, 04:28:56 поподне
Жбевац (Пчиња)

Ждеглово (Јабланица) - „назив села Ждеглова остаје необјашњив. Ждеглово је несумњиво словенска реч, али какав јој је значај тек треба да се установи. Међу мештанима не постоји било каква легенда о томе“.

Железник (код Београда) - леп стари назив, који указује да је овде или у близини некад био рудник где је вађено и обрађивано железо. Железник је и данас индустријско предграђе Београда, са неколико великих фабрика, између осталих управо и железара. „Село је, веле, названо по томе, што се ту, где је сада село Железник, доносило на воловским колима железо, које је вађено у Правалији (Сремчица) још за време Римљана“.

Жлне (Књажевац) - село које својим називом пркоси гласовним променама у србском језику  :D

Жупањевац (Левач) - једно од најстаријих места у Левчу. Ту је био двор или тврђава која се помиње крајем 14. века, као место у којем често боравила србска властела, а 1398. године, ту је кнегиња Милица издала повељу светогорској Лаври Светог Атанасија. Сам назив упућује да је ту у ранијој прошлости столовао неки жупан. Порекло саме речи жупан је неразјашњено, има мишљења да је словенског или аварског или германског порекла.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo септембар 04, 2017, 04:36:52 поподне
Забрдњи Тоци и Црквени Тоци (Полимље) - у неким падежима, нпр. локативу, се каже Толаца, што значи да је основни облик овог топонима Толци, једнина Толац. Шта год то значило. У једном тексту о србском сликарску и живопису у време турске власти, нађох село Толац које је некад постојало не тако далеко: "...Рођен у селу Толац које се, како изгледа, налазило између Пријепоља и Пљеваља у Црној Гори,..." (говори се о Андрији Раичевићу, сликару из 17. века). С обзиром на положај како је назначено, биће да су то ови данашњи Тоци.

Завинограђе (Полимље) - иза винограда, у занимљивом облику.

Загужање (код Лесковца, Сурдулице)  ;D

Збојштица (Ужице) - помиње се у турским дефтерима из 16. века.

Звиздар (Тамнава) - икавица?

Звијезд (Полимље)

Злакуса (код Пожеге) - „Сам назив села потиче из времена турске владавине. Наиме, некадашњим римским путевима касније пролазили су турски каравани. На једној коси у атару села, караване су сачекивали Хајдуци и пресретали Турке па од те косе Турци зазираше те је и назваше Зла Коса. Временом је „о“ прешло у „у“ и остало је име села Злакуса“. Мени ова прича баш и не звучи убедљиво.

Злокуће (код Неготина) - 1491. и 1521. у турским дефтерима, записано је као Зокушан. До 1918. године, било је у саставу Бугарске, а од 1918. је у Србији, и тада добија име Александровац, по краљу А.К. Након успостављања комунистичке власти, враћено је име Злокуће, а од 1993. године, поново је Александровац.

Злоћудово (Јабланица) - „У селу постоји легенда да се први становника овог села звало Злоћудко, па и село које је  образовано на масту где се он први заселио назвало Злоћудово“. Да ли је Злоћудко или Злоћуд(е), свакако занимљив топоним.

Јелен До (Ужичка Црна Гора) - прелеп, сликовит назив, а кад се прође магистралом поред овог села, може се видети само језив призор каменолома и цементаре и прашина која лети на све стране...

Јунчевићи (Полимље, одмах до Звијезда) - патронимик од старог имена Јунац (може се наћи по средњевековним повељама и раним турским дефтерима).

Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: НиколаВук септембар 04, 2017, 05:36:04 поподне
Два врло енигматична топонима су Пертате у лебанској општини и Кацабаћ у бојничкој општини. У литератури о тим селима ово пише:

"Име села.

Ни једно село Доње Јабланице, штавише и далеко од ширег региона Котлине, нема такво, готово енигматично име. Шта значеи Пертате? Чија је то реч? У коме периоду дуге историје је настала. Који је народ крстио ово село тим именом? Легенде нема. Наука нема одговор. Не зна се одакле потиче назив овог села." (Јован Јовановић, "Доња Јабланица")

"Ово село је за време Турака била касабица па је трансформацијом речи прерасло у Кацабић. Ова легенда није утемељена на историјским чињеницама. Наиме, у Пустој Реци није живео ниједна Турчин, нити је Кацабић икада била турска варошица. У Kацабићу су се крајем XVIII и почетком XIX века стали насељавати Албанци, али њихово насеље никада није прерасло у варошицу. Постоји друга легенда, обајшњивија за име овог села. У време када је сточарство, за које је Пуста Река имала много предности, било главно занимање нашег народа, пастири – Власи лутали су лети по пасиштима Радана и подпланинским теренима а зимовали у нижим, питомијим областима, где су стварали своје бачије за зимовање. Ту где је сада Кацабић, у скучној долини исток-запад, заштићеној од хладних ветрова, биле су пастирске бачије. Када су се људи почели овде стално настањивати, говорило се да се налази код самих бачија, на ондашњем говорном језику „код сам баћ“ из чега је произашло име села Кацабић.

Треће објашњење гласи: У селу је живео качар малог раста. Она је направио једну велику кацу и напунио је водом да провери да ли пушта воду. Попео се да види колико воде има у каци, преврнуо се и упао у њу, то јест бућнуо у њу. Уплашен и мокар не могавши да изађе из каце и поче да дозива у помоћ. Људи су чули запомагање али нису знали одакле долази – питав ши „Где си“? На то им је качар одговрио, уплашеним језиком довикивао: „Каца бућ! Каца Бућ“! Људи су се досетили његовом јаду и некако га из каце извадили. Од тада се село назвало Кацабаћ." (име села, међутим, није Кацабић већ Кацабаћ, прим. Н.В.) (Јован Јовановић: "Пуста Река")

Мени лично топоним Пертате делује као "искварена" верзија неког латинског назива, што с обзиром на историју и археологију овог краја (у непосредној близини је Царичин Град, који је највероватније Јустинијана Прима, подигнут у близини родног места Јустинијана I, метропола читавог Илирика током већег дела 6. века) уопште не звучи немогуће...
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Amicus септембар 04, 2017, 05:50:37 поподне
Два врло енигматична топонима су Пертате...

"Име села.

Ни једно село Доње Јабланице, штавише и далеко од ширег региона Котлине, нема такво, готово енигматично име. Шта значеи Пертате? Чија је то реч? У коме периоду дуге историје је настала. Који је народ крстио ово село тим именом? Легенде нема. Наука нема одговор. Не зна се одакле потиче назив овог села." (Јован Јовановић, "Доња Јабланица")

Подсети ме на име једног некад српског села у мађарској жупанији Толни - Перкат. Насељено је Србима још у време турско. Сачувало се до данас у презимену Перкатлић, које носе неки Срби пореклом из Перката, а који су се одатле одселили вероватно крајем 17. века.

Али то није од помоћи да се нађе одговор на задато питање.

Могуће да је у питању неки преживели латински назив.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: НиколаВук септембар 04, 2017, 06:14:35 поподне
Још занимљивих топонима могућег романског порекла: села Нуглашица и Бојмунте у Ливањском пољу:

http://www.geonames.org/3194313/nuglasica.html
http://www.geonames.org/3203788/bojmunte.html

https://omlivanjska.com/2012/11/10/bojmunte/

"Neobično interesantno ime nosi selo Bojmunte, koje se nalazi na 29. kilometru asfaltnog puta od Livna za Bosansko Grahovo, nadovezujući se na Čelebić.

Josip Smodlaka, govoreći o imenima naselja na tlu Jugoslavije za koje se zna ili nagađa da su vlaškoga, rumunskog porijekla, napisao je: „Zaključit ću ovaj spisak čudnim imenom Bojmonti, koje nosi jedno selo u kotaru Livanjskom, u kome su svi žitelji danas zgoljni Srbi pravoslavci. Ovo mi je ime osobito zapelo za oko, zato što je ono očevidno korupcija romanskoga, odnosno italijanskog imena Bajamonte, koje susrećemo u istoriji Venecije, a koje je nosila i jedna čuvena građanska porodica Splitska. Poreklo ovog imena, utoliko mi je zagonetnije što isto prezime, pisano po italijansku „Bajamonti“, nose i neki zemljoradnici našega jezika u Splitu, za koje nisam mogao da utvrdim da li su im preci bili doseljenici Mlečani ili Vlasi Bojmonti iz Dinarskog krša“.

Starih potvrda za selo Bojmunte nema. Ne zna se kada se prvi put pominju kao naselja. Dvadesetak mještana ovog sela kazivali su  da je njihova zemlja ranije, „za turskog vakta“, bila vlasništvo porodice Delalića iz Livna te da su njihovi preci „još za Austrije“ zemlju dobili „munte“.

Moguće je da je naziv ovoga sela složenica izvedena od opšte riječi „boj“, rat i italijanske riječi „munta“, dražba, licitacija. Složenica bi, ako je ispravno ovo tumačenje, značila da je to selo ratnika, koji su za svoje ratne zasluge na držbi olako došli do posjeda zemlje. Usput, ime ovog sela je Bojmunte, a ne Bojmunti. U novije vrijeme statističari i pisari, iskrivljuju ime ovog sela pišući ga Bojmunti, s nastavkom „i“ na kraju. Bojmunte nisu, dakle, ni Bojmonti ni Bojmunti."
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Полић септембар 04, 2017, 08:22:29 поподне
Кад смо већ код Ливањског поља, тазбина ми је из села Губин. Само по себи име није нешто интересантно, али у Пољској на самој граници са Немачком, има град Губин, а са немачке стране границе има град Губен. Ја сам убеђен да Губин код Ливна као назив топонима, има сигурно неку везу са овим пољским Губином.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: НиколаВук септембар 04, 2017, 08:53:05 поподне
Кад смо већ код Ливањског поља, тазбина ми је из села Губин. Само по себи име није нешто интересантно, али у Пољској на самој граници са Немачком, има град Губин, а са немачке стране границе има град Губен. Ја сам убеђен да Губин код Ливна као назив топонима, има сигурно неку везу са овим пољским Губином.

Да, то је прилично сигуран старословенски топоним...занимљиво би било видети шта тачно значи.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Полић септембар 04, 2017, 08:58:40 поподне
Да, то је прилично сигуран старословенски топоним...занимљиво би било видети шта тачно значи.
Занимљиво је да тог топонима више нигде нема. Само на та два места.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: НиколаВук септембар 04, 2017, 09:04:03 поподне
Занимљиво је да тог топонима више нигде нема. Само на та два места.

Не баш. Јавља се и у Русији и Украјини:

http://www.geonames.org/search.html?q=gubin&country=
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Полић септембар 04, 2017, 09:16:52 поподне
Не баш. Јавља се и у Русији и Украјини:

http://www.geonames.org/search.html?q=gubin&country=
ја гледао на гоогле мапс, нисам нашао.Свака част :)
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: ДушанВучко септембар 05, 2017, 02:25:38 пре подне
Гроцка, Врчин, Зајечар, Пирот, Врање, Текија, Ртањ
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo септембар 05, 2017, 05:37:44 поподне
Казновиће (Стара Рашка) - старо село и стар назив: „Према историјским споменицима може се поуздано утврдити да је ово насеље врло старо и да је само име такође врло старо, јер га помиње Св. Сава у свом типику за манастир Студеницу. Ту се још види, да је у Казновићима постојала нека црква посвећена Св.Николи. Та црква је у то доба била врло чувена, јер је њен игуман учествовао, поред краља и свештених лица, у избору старешине (игумана) манастира Студенице“.

Камијево (Браничево) - не знам по коме је село добило назив, верујем да није по Алберу Камију  :)

Места са основом „киј“: Кијево (код Београда, код Баточине, на Косову, у источној Босни, у Далмацији код Книна, и др), Кијевац (Сурдулица), Кијевци (Пештер), Кијевчићи (испод Копаоника) - Киј је старо словенско име. Према традицији, стари руски град Кијев у Малорусији прозван је тако управо по свом заснивачу Кију (Кий), кнезу дњепровских Пољана. Само значење имена Руси овако тумаче: „Имя Кий исследователями возводится к славянским словам *kyjь, *kou-, *kov- в значении «посох, жезл, деревянный молот».“ (са руске википедије) Занимљивост невезана за ове топониме је да је Киј имао брата именом Шчек / Шћек, које име налазимо и у неким нашим крајевима (нпр. презиме Шћекић, старо братство Штеке / Штеци у Доњој Зети и Љешанској нахији). У повељи челнику Муси, Кијевци су по свој прилици родовско име, наводе се села у жупи Брвеник са називима: Киевци Полѩане, КиѥвцЬ СтрмолЬ, Попово Поле КиѥвцЬ. Видети детаљније о овим топонимама код Александра Ломе - „Топонимија Бањске хрисовуље“.

Кнић (Гружа) ?

Козник (Метохија, Пештер, тврђава) - старину топонима видимо према тврђави Козник која се налази изнад Расине, између Бруса и Александровца. Подигнута је у време кнеза Лазара, али је вероватно на том месту и раније постојало неко утврђење. Касније (1405) је деспот Стефан Лазаревић дао Козник и околна села на управу Радичу Поступовићу (Рајко од Расине и Облачић Раде из народне епике). За пештерско село Козник се каже: „О постанку имена постоје два предања: по једном, назив потиче од доминантног занимања становништва – гајењу коза, у време када је село настајало. По другом, назив потиче од планине Козник, на чијим су се падинама населили и искрчили шуму“. Можда назив тврђаве није истог порекла као назив села (по козама и козарству), можда би могао имати везе са основом кос (под неким углом) или коса (као космат, нпр. град на косматом - шумовитом брду, аналогија Космач, Космај), па Косник - Козник. Вероватније у смислу неприступачности на врлети где се само (диво)козе могу попети.

Коловрат (Полимље) - стари словенски етноним и симбол, који означава непрестано кретање твари и духа укруг: рођење - живот - смрт - поновно рођење, итд. Састоји се од речи „коло“ - круг и „врат“ - од глагола вртети. Зашто и када је насеље названо коловратом, и има ли то везе са старословенским симболом или коловратом као прибором (точак, чекрк, пресло) - ? Иначе, само насеље је веома старо и било је важан римски град у периоду од 2. до 5. века.
(хтедох да поставим слику коловрата, али боље не, да ме опет неко не прогласи неонацистом  ::) ) 

Команице (Мионица) - „Команичани не знају ништа да причају о имену свога села. Ни сељаци суседних села, нарочито старији људи, почешће пута у говору изјасниће се да Команичани „нису наши“, него да су „неки други свет“, али ово не умеју да објасне“. Топонима са основом „ком“ има много код нас (Комови, Комани, и др), а и другде у словенском свету. У источној Словачкој постоји село Команице.

Комарева Хумка (Јужни Банат) - некадашњи назив данашњег Глогоњског Рита. Међутим, у катастарским књигама се још увек налази стари назив села и постоји као катастарска општина. Ко ли је био Комар који је ту сахрањен...

Комрен (код Ниша) - сматра се да је назив романског порекла. Иначе, села Горњи и Доњи Комрен постојала су у предтурско доба, а бележи их турски дефтер из 1498. године. Можда има етимолошке везе са топонимима Коморан (Горње Полимље), Комаран (Доње Полимље).

Костомлатица (Пчиња)

Кострошевци (Сурдулица) - већински бугарско село. Презиме Кострош је прилично заступљено у Словачкој.

Кострц (Косово) - етимологија му се можда може наћи у староруском костЬръ, а ово од старогрчког „кастрон“ или латинског „castrum“ који су рано ушли у словенске језике (А. Лома). Помиње се још у Бањској хрисовуљи краља Милутина 1316. године.

Котража (Шумадија, Драгачево, и другде) - вероватнио изведено од речи котар - насељено подручје око неког већег места (вароши, тврђаве). Котража испод Рудника, код Страгара, се у прошлости звала Добра Лука, од 18. века се устаљује назив Котражје, а у 19. веку - Котража. За драгачевску Котражу пише: „И само необично име села, о коме народ не зна никакво тумачење, и које је вероватно страног порекла, довољно показује, да Котража има давнашњи постанак, и могућно да је то име наследила од ранијег насеља, које је ту постојало“.

Коцељева (Тамнава) - ипак не носи име по средњевековном кнезу панонских Словена Коцељу (9. век), јер се Коцељева тако први пут назива тек у аустријском попису из 1737. године, а ранији назив овог места био је - Спасојевица. Према једној верзији, назив долази од биљке коцеља (кисељак), а према другој (вероватнијој) према неком сеоском кнезу именом Коцељ.

Краставче (Гаџин Хан)  :D

Кулич - село и средњевековна тврђава на ушћу Велике Мораве у Дунав. Тврђава је постојала још у римско доба, а садашњи назив је свакако из времена кад су њоме управљали Словени. 

Кумодраж (код Београда) - први пут се помиње у турском дефтеру из 1528. године. Ранији назив села био је - Куманово. Вероватно у етнониму Кумани треба тражити корен основе „кум“ у овом топониму. Ја сам раније мислио да то има везе с неком кумом  ;)

Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo септембар 06, 2017, 04:41:15 поподне
Лапово (Лепеница) - „Не зна се поуздано како је Лапово добило своје име. Једни веле да се раван моравска на овом месту звала клапска, па је од те речи постала лапска а одатле лаповска. Други кажу да су Турци звали прве становнике овог насеља „лапови“ (разбојници) и да је током времена од тог назива постао назив овог насеља – Лапово“. Ово је, наравно, народно измишљање. У повељи кнегиње Милице из 1395. године помиње се посед под називом Хлапова Пољана. Дакле, назив је од личног имена Хлап (Хлапен, Хлапац). Хлапова Пољана је у то време била добро, а не насељено место. У турском дефтеру из 1476. године, ту се налази насеље које су Турци пописали као Жабари или Жабарци, а 1516. као - Липова. У аустријским документима из 18. века, место је записано као Лупова, а тек од 1788. године устаљује се - Лапово. Подаци су са странице Општине Лапово.

Лежимир (Фрушка Гора) - у папским документима из 1389. године, записано као Lecemer / Lecimer.

Леовић (код Љубовије) - од имена Лео? Можда корен треба тражити у истом корену топонима Леотар: од грчке речи leios - светао, у облику компаратива, leioteros - светлији.
 
Ликодра (Рађевина) ?

Лоњин (код Љубовије) ? Занимљиво село: до 1834. године ту су живели муслимани, а након њиховог пресељења у Босну, кнез Милош је ту населио Црногорце и Бокеље.

Луново Село (Златибор), Луњевац (код Смедерева), Луњевица (Рудник) - можда од личног имена Лун(е). Раније је постојало и име и презиме - Луњ, тако у Црмници братство Луњеви (једнина: Луњ), изумрли. Осим тога, постоји и придев луњав - пегав. Луњевица се под тим називом помиње у запису из 1597. године. Народ за топоним Луњевица каже: „И у селу и у околини име села се изговара као Луљњевица или Луњевице. Једно нарадно објашњење вели да је ту била велика шума и у њој се легле птице „луње“ па се по томе и село назвало“.

Љиг (Качер) - најранији запис топонима је из 17. века, у путопису Евлије Челебије, који је навео реку „Лиг“. Варошица је по реци и добила назив.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: НиколаВук септембар 06, 2017, 05:08:26 поподне
Љиг (Качер) - најранији запис топонима је из 17. века, у путопису Евлије Челебије, који је навео реку „Лиг“. Варошица је по реци и добила назив.

На једном мало сумњивом сајту се говори да овај топоним наводно потиче из келтског језика:

"I pored latinskog prepisa o izvorima i na geografskim kartama i u hronikama, običnom analizom, svaki će naći odgovarajuća imena, sinonime čak i za ta imena u našim rekama, od starina. Na primer: Liig, istim sa značenjem, keltskim, u našem Ljigu. U starovelškom je protumačen kao "utoka reke koja je blatna"."

http://losthistory.weebly.com/kelti.html
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo септембар 07, 2017, 03:25:38 поподне
Лоњин

Постоји на Банији река Лоња, село истог назива и познато Лоњско Поље.
Вероватно је корен ових и топонима Лоњин исти.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Тромеђа септембар 07, 2017, 05:25:36 поподне

Коловрат (Полимље) - стари словенски етноним и симбол, који означава непрестано кретање твари и духа укруг: рођење - живот - смрт - поновно рођење, итд. Састоји се од речи „коло“ - круг и „врат“ - од глагола вртети. Зашто и када је насеље названо коловратом, и има ли то везе са старословенским симболом или коловратом као прибором (точак, чекрк, пресло) - ? Иначе, само насеље је веома старо и било је важан римски град у периоду од 2. до 5. века.


Мислим да се овако зове део Пријепоља. Јел тако?
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo септембар 09, 2017, 07:55:53 поподне
Мислим да се овако зове део Пријепоља. Јел тако?

То је то место. Царина.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo септембар 11, 2017, 04:28:12 поподне
Магово (Топлица) - да ли по неком магу или човеку имена Маго?

Маћедонце (Јабланица)

Милорци (Тамнава) - овај навод Љубе Павловића („Антропогеографија ваљевске Тамнаве“) није ми баш најјаснији: „Српска имена села, која су постала од презимена разрођених породица, или мушких и женских имена и надимака су, између осталих, и село Милорци“. Можда је хтео да каже да су Милорци род по којима је село понело назив.

Милочај (код Краљева)

Миријево (код Београда) - за београдско Миријево се каже: „За име овога села постоји прича, да је постало по неком миру, који је закључен у време када су Турци владали Србијом“. Ипак, далеко је извеснија верзија за браничевско Миријево: „Предање говори о оснивачу села Мирији, односно постанка Миријева везује се за Јеринино доба, али сва је прилика да је ово предање нетачно те да је насеље млађе.“ Дакле, од личног имена Мирија.

Моровић (Срем) - стари назив Моровића био је Марот. Назив Моровић потиче из 14. века, по племићкој фамилија Моровић. У једној повељи са краја 13. века помиње се Стеван Моровић и његов син који је добио на поклон имања у Вуковској жупанији, а касније и покровитељство над бенедиктинским манастиром у Манђелосу. Тврђаву у Моровићу је највероватније саградио бан Јован Моровић 1332. године. У 14. веку Моровићи спадају у ред најугледније угарске властеле, а њихов замак добија назив по њима, премда још дуго постоје мапе на којима се јавља и као Марот. Вероватно је у питању чињеница да је Моровић дуго био посед, а Марот насељено место. Последњи Моровић умире 1504. године. Не знам за прве Моровиће, али у 15. веку они су ревносни римокатолици. Према неким изворима, Стеван Моровић је у Срем дошао „преко Босне“, што указује да је дошао негде из правца Далмације, Херцеговине или Црне Горе. Само презиме могло би бити од личног имена Моро. Код Италијана јавља се и као презиме. С друге стране, моро / морено значи и црномањаст (изведено од грчког - мавро).

Моштаница (код Београда, у Пчињи, на Козари, Банији, итд) - „Прича се да је ово село названо по неком спахији, који се звао Моштаница“ (Велика Моштаница). За Манастир Моштаница на Козари објашњење звучи боље: „Народно предање спомиње и рјечицу која тече поред манастира, а на којој су била 44 дрвена (брвната) мостића. Ти мостићи су били од пребачених оборених букових стабала. Управо и сад се код манастира, преко рјечице, налази такав мостић. Од ријечи мост, Мостаница, постао је назив за ријеку Моштаницу, а затим и за манастир“. Дакле, Моштаница би могла бити топоним везан за место где је нека река премошћена. Мада, може имати везе и са моштима, нарочито ако је манастир или храм у питању.

Мровска (Тамнава) - „Село Мровска зове се по томе што је народ у старо време много мро (умирао)“. Ово објашњење баш и не обећава много, биће да је у питању народно довијање. Чини се да да је у овом топониму дошло до неког сажимања гласова (можда - Моровска, и има везе са Моровићима?). Под овим називом помиње се у турском дефтеру из 1528. године.

Мургаш (Тамнава) - „Постоје називи села или заселака, пише Љуба Павловић, која опомињу на раније господаре тих области а што се тиче Мургаша претпоставља се да је тим просторима господарио некакав Мурга“. Постоји топоним Мургаш и у Црној Гори - врх (и катун) на Мокрој који одељује калудерску планину од Ругове, а и планина и село у Бугарској, као и село у Македонији. По свој прилици, у питању је влашки топоним. Мургаш је и назив за врсту птице. Мургасто (на македонском и бугарском - мургаво) значи и нешто тамно, потмуле сиво-мрке боје, или тамнопуто. Али, и овде се највероватније не ради о словенској речи, већ је она преузета из романо-влашког. У неким крајевима мургаш је назив за црни дуд. У Бачкој постоји род Мургашки, који имају предање о пореклу из Бугарске, и то из подручја планине Мургаш.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo септембар 11, 2017, 04:30:25 поподне
Невада (Куршумлија), Неваде (Г.Милановац) - пандан Алабан(м)и  :D
У документу из 1411. године наводи се како је мађарска војска упала у Србију, у намери да искористи слабост србске војске након Косовске и Никопољске битке, те су борбе вођене битке око тврђава Борач, Честин и Неваде. Ова војна акција вероватно се догодила 1397. године. Неваде су одолеле нападу, али до данас није поуздано утврђено где се налазила ова утврда. У мађарском документу, тврђава се наводи као Novady. Могући старији србски назив тврђаве је - Неводи. Постоје неки аргументи да је била управо на јужним странама Рудника (Велики Вис), више данашњег села Неваде. О убикацији Невада чланке је написало неколико аутора. Нпр. Сима Ћирковић:

https://www.scribd.com/doc/212878491/Sima-%C4%86irkovi%C4%87-Nevade-nepoznati-utvr%C4%91eni-grad-u-Srbiji
 
Негбина (Златар) - постоје мишљења да је назив илиро-влашког порекла. Видео сам и мишљење (Лома) да долази од исквареног Негнина, а ово од женског имена (Негна - са основном „нег“, као у именима Негован, Негослав, Негоје и сл). Ово име налазимо у једном дубровачком документу из 1280. године у којем се помиње слушкиња из Босне, именом Negna.

Непричава (Лајковац) - „Село је веома старо, а име је добило у средњем веку, када је било у оквиру дистрикта, који је имао исто име. У народу се прича да је некада била велика шума кроз коју се пролазило са страхопоштовањем, а пре проласка кроз њу говорило се да не треба причати те тако изазивати нечастиве, па је од „не причај“ остало Непричава“. Историјски извори и Александар Лома говоре другачије: Непричава је била средњевековна жупа са истоименим тргом (заснован у 14. веку) и угарском тврђавом с краја 14. и почетка 15. века (народ је, наравно, назива „Јеринин град“). У жупи су живели измешани Срби и Мађари. Старији назив жупе био је Непречава, а Лома га објашњава као ктрај кроз који се не може прећи (не-прек + настава (ј)ава), конкретно због брдског залеђа и реке Колубаре.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo септембар 11, 2017, 04:31:47 поподне
Љиг (Качер) - најранији запис топонима је из 17. века, у путопису Евлије Челебије, који је навео реку „Лиг“. Варошица је по реци и добила назив.

Нађох податак да се топоним Љиг, као жупа у оквиру угарске Мачванске бановине, помиње још 1247. године.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: НиколаВук септембар 11, 2017, 04:53:37 поподне
Мургаш (Тамнава) - „Постоје називи села или заселака, пише Љуба Павловић, која опомињу на раније господаре тих области а што се тиче Мургаша претпоставља се да је тим просторима господарио некакав Мурга“. Постоји топоним Мургаш и у Црној Гори - врх (и катун) на Мокрој који одељује калудерску планину од Ругове, а и планина и село у Бугарској, као и село у Македонији. По свој прилици, у питању је влашки топоним. Мургаш је и назив за врсту птице. Мургасто (на македонском и бугарском - мургаво) значи и нешто тамно, потмуле сиво-мрке боје, или тамнопуто. Али, и овде се највероватније не ради о словенској речи, већ је она преузета из романо-влашког. У неким крајевима мургаш је назив за црни дуд. У Бачкој постоји род Мургашки, који имају предање о пореклу из Бугарске, и то из подручја планине Мургаш.

Да, у питању је источноромански топоним. У модерном румунском murg има значење "чиласт, мркосиве боје, алатаст, риђаст", али и "сумрак, залазак сунца, свитање". Реч нема јасну етимологију, доводили су је у везу са словенским "мрак" и са албанским "muk, mugu, murgu" са значењем "смеђ, таман, сумрак, залазак сунца". Линк ка етимологији речи (на румунском):

https://dexonline.ro/definitie/murg

Треба имати на уму да на албанском murg има још једно, шире познато значење, "монах" (murg је тоскијски, а mung гегијски облик), од латинског monachus. Постоји могућност да је реч добила горе наведена значења због мркосиве или смеђе одоре коју су носили монаси, и да је ту промену значења доживела истовремено и у источнороманском и у раноалбанском, али то је само претпоставка.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Милош септембар 11, 2017, 06:03:24 поподне
Да, у питању је источноромански топоним. У модерном румунском murg има значење "чиласт, мркосиве боје, алатаст, риђаст", али и "сумрак, залазак сунца, свитање". Реч нема јасну етимологију, доводили су је у везу са словенским "мрак" и са албанским "muk, mugu, murgu" са значењем "смеђ, таман, сумрак, залазак сунца". Линк ка етимологији речи (на румунском):

https://dexonline.ro/definitie/murg

Треба имати на уму да на албанском murg има још једно, шире познато значење, "монах" (murg је тоскијски, а mung гегијски облик), од латинског monachus. Постоји могућност да је реч добила горе наведена значења због мркосиве или смеђе одоре коју су носили монаси, и да је ту промену значења доживела истовремено и у источнороманском и у раноалбанском, али то је само претпоставка.

Имa ceлo Mуpгa у Дpeници, пo кoмe Mуpгaнићи нoce пpeзимe.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: НиколаВук септембар 11, 2017, 09:12:07 поподне
Имa ceлo Mуpгa у Дpeници, пo кoмe Mуpгaнићи нoce пpeзимe.

У Дреници постоји неколико топонима који би се могли везати за влашко (источнороманско) становништво. Изгледа да су ту имали неку већу концентрацију, а Вукановић наводи и неке српске родове из Дренице који знају за своје влашко порекло (нпр. Гвоздићи из Броћне). Такође постоје у Дреници и поарбанашени влашки родови...
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo септембар 12, 2017, 05:04:50 поподне
Обајгора (испод Таре) - гора је јасна реч, а што се тиче прве речи у сложеници, нашао сам тумачења која говоре да је изведена од глагола бајати (дакле, била би нека обајана, зачарана гора) или пајати, или чак опијати или придева опојно (опајгора, како стоји и у Вуковом Рјечнику, било би нешто као опојна, мирисна гора.

Обреж (Јужни Срем, Расина, Стара Рашка, код Чачка) - за Расински Обреж код Варварина стоји: „По једном тумачењу село је добило име по томе што се налази „о брегу“, мада је уствари у равници. По другом је задржало име села одакле је већина досељеникца* а по трећем тумачењу што је ту извршено неко обрезивање“. Ни сремски Обреж није „о брегу“, па је тешко закључити да ови топоними имају везе са брегом. Могуће је да имају везе са Аварима (Обрима). Аналогно, нпр. Обровац. Ови остали би могли бити изведени од брега, место које је „о брегу“ - обреж(ина).

Огар (Јужни Срем) - под тим називом помиње се у дефтеру за Сремски санџак из 1570. године. Огар је назив за врсту ловачког пса (гонич, постоји позната раса пољски гонич - polski ogar), код нас преузет из мађарског. Истовремено, можда је топоним изведен од глагола горети, огорети или огаравити. Код нас у Војводини постоји и презиме Огар (србско).

Округлица (Власина и на још више места у Србији) - симпатичан назив. Тумачење је да се ради о округлој главици, брежуљку.

Орид (Шабачка Посавина), а ту је и Рид на Власини. Сами Ориђани кажу да назив њиховог села долази од македонског Охрида одакле су се доселили најранији досељеници Цинцари, те су понели и завичајни топоним. Македонски Охрид добио је име по положају „о хриди“ (полуострву) у језеру. Власински топоним Рид, такође долази од речи хрид, од хриди у Власинском језеру.

Орља Глава (код Краљева), и још много лепих орловских топонима, нпр. у Црној Гори Орја Лука, Орлов Крш итд.

Топоними са основом „остро“: Остра (Чачак), Острвица (развалина старе тврђаве на Руднику), Остриковац (Ћуприја), Островица (код Ниша, на Пештеру), Острозуб (Црна Трава), Остружница (код Београда), Острц (Власотинце), такође и врх Острило на Пештеру, у Црној Гори Манастир Острог, Остро и Заостро (код Берана), Заострог (Улцињ), и још многи у целом словенском свету - придев „остро“ има значење голог, кршевитог, истакнутог врха на некој планини. Отуд и топоними са овом основом углавном се налазе у таквом крајолику.
Неки топоними могу бити изведени и од речи острво.
Рудничка Острвица је тврђава која се први пут помиње 1320-их. Занимљива је прича о велможу Николи Зојићу, побуњенику против младог деспота Стефана, који се ту затворио, а од смакнућа спасао тако што се у Острвици замонашио, те је тако избегао гнев деспотов.
Другачије тумачење налазим за топоним Острог: „Острог је опкоп, табор, тврђава, као географски термин значи место на коме се налазио или се налази острог“ (Звездана Павловић - „Ороними Србије“). Судећи према крајолику и стени у којој се налази Манастир Острог, мени се ипак прихватљивијом чини она верзија о кршу и голети.
Заостро код Берана назив је добило по полажају иза врха Остро - за Остро.
Остружница је могла име добити по остругама - бобичастом воћу (дивља купина).


Отањ (Ужичка Црна Гора) - ?  у записима турског путописца Евлије Челебије, који је кроз овај златиборски крај прошао 1660-их, ово село је записано као Ho(u)tan.

Оцка Гора (код Прибоја) - има ли везе са Хотима (Хотска Гора)? Имамо Оцку Гору и у Морачи у Црној Гори, која је добила назив јер су на њој некада катуновали Хоти.

Очка Гора (Златибор) - вероватно од „око“, планинско језеро или извор око кога се направи језерце. Нема везе са Хотима.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: НиколаВук септембар 12, 2017, 05:16:07 поподне
Обајгора (испод Таре) - гора је јасна реч, а што се тиче прве речи у сложеници, нашао сам тумачења која говоре да је изведена од глагола бајати (дакле, била би нека обајана, зачарана гора) или пајати, или чак опијати или придева опојно (опајгора, како стоји и у Вуковом Рјечнику, било би нешто као опојна, мирисна гора.

Буквално исти топоним, само без почетног "о", се налази у Копаоничкој Шаљи (Бајгора), и представља прво село које су Шаљани у 18. веку "заузели", и одакле су почели да се шире по јужном Копаонику и потискују српско становништво. Ивановић у "Задужбинама Косова" наводи да је ранији назив био Бела Гора, али ово је изгледа само домишљање, и Небова претпоставка је ближа истини, јер овај топоним, у потпуно истом облику (Бајгора), сам пронашао да се јавља на више места у Русији:

http://www.geonames.org/search.html?q=baygora&country=
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Милош септембар 12, 2017, 05:43:54 поподне
Буквално исти топоним, само без почетног "о", се налази у Копаоничкој Шаљи (Бајгора), и представља прво село које су Шаљани у 18. веку "заузели", и одакле су почели да се шире по јужном Копаонику и потискују српско становништво. Ивановић у "Задужбинама Косова" наводи да је ранији назив био Бела Гора, али ово је изгледа само домишљање, и Небова претпоставка је ближа истини, јер овај топоним, у потпуно истом облику (Бајгора), сам пронашао да се јавља на више места у Русији:

http://www.geonames.org/search.html?q=baygora&country=

Нaши cтapи cу je упpaвo тaкo нaзивaли-Бajнa Гopa
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo септембар 18, 2017, 08:42:13 поподне
Близанци:

На речици Дервенти, на локалитету Близанци (постоји и истоимени извор) код Севојна, стоји стари камени мост, за који народ сматра да је из римског доба. Мост је био део некадашњег цариградског друма, који је данас напуштен и зарастао у растиње.

У средњем веку, овде је био трг на који су долазили трговци чак са Косова, из Босне, Дубровника.

Према предању, локалитет се назива Близанци, јер су га градили двојица браће близанаца, римских поданика из ових крајева, који су били познати неимари. Прво ми падају на памет браћа близанци неимари, свети мученици Флор (Florus) и Лавр (Laurus), које Црква празнује 31 / 18. августа.

http://www.politika.rs/scc/clanak/375099/Livac-Bore-i-rimski-most

https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A4%D0%BB%D0%BE%D1%80_%D0%B8_%D0%9B%D0%B0%D0%B2%D1%80

Мост се налази на средокраћи између села такође сликовитих назива: Збојштица и Поточање.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo септембар 19, 2017, 04:48:42 поподне
Паклештица (Пирот) - иако би се на први поглед овај топоним могао повезати са паклом, овде се заправо ради о изобличеном старом називу. Наиме у дефтеру за Пиротски кадилук из 1580/81. године, ово село је уписано као Поклиште. Поклиште је и планински врх изнад Бродарева, као и село на североистоку Македоније, што указује на највероватније словенско порекло овог топонима.

Паскашија (Димитровград - Царибродско Горње Понишавље) - посед неког Паскаша. Име Паскаш није било ретко крајем средњег века, па и у 16. веку (има га у дефтерима), и највероватније је влашког порекла. Под тим називом, село је пописано од Турака 1576/77. године. Вероватно је село понело назив по сеоскм кнезу. А можда по кнезу Паскачу, који је у 14. веку управљао облашћу код Криве Паланке у Македонији. Његов портрет и жене му Озре, налазе се у цркви Светог Николе у селу такође занимљивог назива - Псача. Презиме Паскаш постоји у Лици.

Пачарађа (Косаница, а и у Црној Гори, у Љуботињу у Ријечкој нахији) - Ердељановић („Стара Црна Гора“) сматра да је овај топоним србског порекла, мени више звучи албански. Можда Николавук има неко објашњење за овај топоним? Такође и за презиме Пачариз. Што се тиче љуботињског Пачарађа, његов средњевековни (14. век) облик је - ПачЬрадЬ.

Паштрић (код Мионице), раније Паштрићи - „За име селу везана су ова два народна тумачења: 1. Једни држе да је име селу донела прва породица досељена из Паштровића у Далмацији (тачније из црногорског приморја), па је од имена Паштровићи дошло скраћено име Паштрићи. 2. Други држе да је име селу дошло од села Паштрића, које се налази и скадарској кази, на реци Дриму и да га је донела најстарија породица у селу, која се доселила из тога места“. Додајем да топоним може имати везе и са плaнином Паштрик у Ђаковичкој Малесији. У Дечанској хрисовуљи (око 1331) Паштрик је записан као ПЬстрЬц. Можда од старословенског пЬстрЬ - шарен.

Пилатовићи (Доње Драгачево) - „Да ли је овде увек постојало насеље под именом Пилатовићи, нико не уме казати“. (Ердељановић). Јасна је етимологија топонима, али није познато по ком Пилату или по ком братству Пилатовића је село понело такав назив. У недостатку бољих одговора, можда би то могли бити власи Пилатовци из Опутне Рудине у источној Херцеговини. Катун / братство / племе је, према предању, име добило по свом старешини бану Пилату, који је живео у 15. и почетком 16. века. Пилатовци се помињу још у првој половини 15. века (1430), што указује да им бан Пилат (савременик и зет Ивана Црнојевића) не може бити родоначелник. Пилатовци по свој прилици име дугују неком ранијем Пилату, а бан би могао бити његов потомак и наследник имена и главарства. Комненићи из Пилатоваца, који се рачунају у праве Пилатовце, за себе кажу да су у Херцеговину дошли „из Влашке“. Постоји и један врх Пилатовица на Копаонику.
Праисторијска некропола на подручју Пилатовића: http://spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs/spomenik.php?id=615

Поганово (насеље и манастир у близини Димитровграда) - на месту данашњег Манастира Светог Јована Богослова код Поганова, постојао је србски манастир још пре 1130. године, који је вероватно страдао у неком ратном окршају или је запустео. Нови манастир подиже Константин Дејановић Драгаш 1395. године, који је одлично очуван захваљујући неприступачности. Сам топоним можда указује да су некада у том крају (или селу) живели пагани. Имењак Шекулару?

Поникве (код Ужица, у Браничеву, код Чајнича, итд) - топоним који постоји и код других словенских народа (у Словенији, Хрватској, Босни). Пониква је облик крашког рељефа (вртача).

Поскурице (код Крагујевца) - „Мештани причају да је селу дошло име отуда што су њихови преци донели први хлеб за поскурицу, када је подигнута дивостинска црква (манастир). Игуман их је, веле, питао из ког су места и посаветовао их да то име (не зна се које) замене данашњим за вечиту успомену на прву манастирску поскурицу – Поскурице“. Поскура (грч.), синоним за просфору, нафору - колач (хлеб) који се користи на Светој Литургији за припрему Часних дарова.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: НиколаВук септембар 21, 2017, 02:32:22 поподне
Пачарађа (Косаница, а и у Црној Гори, у Љуботињу у Ријечкој нахији) - Ердељановић („Стара Црна Гора“) сматра да је овај топоним србског порекла, мени више звучи албански. Можда Николавук има неко објашњење за овај топоним? Такође и за презиме Пачариз. Што се тиче љуботињског Пачарађа, његов средњевековни (14. век) облик је - ПачЬрадЬ.

Пилатовићи (Доње Драгачево) - „Да ли је овде увек постојало насеље под именом Пилатовићи, нико не уме казати“. (Ердељановић). Јасна је етимологија топонима, али није познато по ком Пилату или по ком братству Пилатовића је село понело такав назив. У недостатку бољих одговора, можда би то могли бити власи Пилатовци из Опутне Рудине у источној Херцеговини. Катун / братство / племе је, према предању, име добило по свом старешини бану Пилату, који је живео у 15. и почетком 16. века. Пилатовци се помињу још у првој половини 15. века (1430), што указује да им бан Пилат (савременик и зет Ивана Црнојевића) не може бити родоначелник. Пилатовци по свој прилици име дугују неком ранијем Пилату, а бан би могао бити његов потомак и наследник имена и главарства. Комненићи из Пилатоваца, који се рачунају у праве Пилатовце, за себе кажу да су у Херцеговину дошли „из Влашке“. Постоји и један врх Пилатовица на Копаонику.
Праисторијска некропола на подручју Пилатовића: http://spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs/spomenik.php?id=615

Пачариз је турцизам пореклом из персијског језика, има значење "штета, квар":

pačariz, u značenju šteta, kvar, ("Ima Dmitar četrdeset sluga, te Turcima pačariza gradi; On razbija hane i dućane")
http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=1591.0;wap2

Пачарађа ми с друге стране више делује као влашки а не топоним арбанашког порекла; помиње се у попису 1444-1446. са 20 становника, под овим именом. Ипак, најпре ће бити да је у питању старословенски топоним током времена искривљен у данашњи облик.

Најзначајнији археолошки објекат истражен у Пилатовићима је велика кнежевска хумка с краја 6. и почетка 5. века п.н.е. Материјална култура пронађена у њој се може повезати са гласиначком културом (племена Аутаријата и Илира у ужем смислу) и централнобалканско-србијанским комплексом старијег гвозденог доба (углавном се повезује са Трибалима).
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: сɣнце септембар 22, 2017, 12:20:31 пре подне
Идем азбучним редом:

Ба (испод Рајца) - веројатно од њем. Bach-поток.

Балчак (Прокупље) - балчак је турска реч која се употребљава у Маћедонији и по југоистоку; значи рукохват или онај дел за који држиш мач.

Белогош (Прокупље) - веројатно од белогост

Бериловац (Пирот), Балта Бериловац (Књажевац) - назив од личног имена Берило; наставак -вац код наших топонима потиче од старосрбске речи „вас“ - село, дакле Берила вас - Берилово село (вероватно је Берило био неки сеоски кнез, те је село у неком попису по њему уписано с његовим именом).

Многа села у Поморављу називају се на -овац (нпр. Петловац) као што у Бугарској на -ово (Петлово). То је језичка тежња и нема везе са старим називом за село - вас.

Бечмен (код Сурчина) - неки турцизам? Није турска реч, но корен ваља поискат у мађарском. Обрати пажњу на топониме Беч, Бечеј. Одатле и Becsmen.

Бзеница (Александровац) - од баз (г. бза, д. бзу) - стари назив за базгу.

Биоска (код Ужица) - од старејшега Белска.

Блазнава (код Тополе) - од старосрбске и старословенске речи (са)блазањ - искушење, грех. Одатле је и глагол саблазнити - сатворити грешку по какову искушењу.

Бован (Крушевац) - топоним који указује на некадашње место прехришћанских обреда: старословенски Блъванъ - идол, кумир; топонима ове основе има посвуда код Јужних Словена; међу њих спадају и села под називом Боан у Ускоцима и Бјелопавлићима.
Не вјерујем да бован има везе с речју балван, но могу рећи нешто о самој речи "балван". Балван је обарскога или бугаротурскога огурскога језика. Погрешно је уверење да су се Словени икада клањали балванима, но су се њима означавала словенска гробља. Након спаљења мртваца, пепео се стављао у грн, а грн се укопавао у земљу с разним накитом, ножевима и личним стварима мртваца, те се нада тем забивао у земљу невелик балван или кол с малим кровићем на врху. На том месту је се на задушнице сакупљала родбина и постављала тризну, како и данас творе наше старејше удовице, те доносе на тај дан што сладкиша, што јаја, што шљивовице. А то су касније свештеници протумачили, како се словени клањају балванима и принесе им храну. А јоште понегде у селима Русије да се видети такове балване.
(http://kizhi.karelia.ru/media/thumbs/info/4d/3f/07.jpg)
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo септембар 22, 2017, 11:20:05 поподне
За Бован си можда у праву.

У раду "Ороними Србије", Звездана Павловић пише да Бован долази од „геог. терм. балван ,греда, стена, каменито узвишење... Уз терм. балван јављају се и варијанте балван, баван, бован и бобан. Сви они учествују у номинацији узвишења, брда, планина“. Тако и „Бобањ, Бован, Боване“, итд.

Међутим:

„Сви словенски изрази за ознаку идола туђински су, делимично источнога порекла: кумир, кап или капиште и балван који се код Срба у старим повељама јавља као назив за делове земљишта, као име села (Бован у Црној Гори, код Стоца, Вишеграда и Крушевца) и као име тврђаве (Болван сада Бован код Алексинца).“

(„Историја Срба“ – Јиречек / Радонић)
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo септембар 22, 2017, 11:25:29 поподне
Што се тиче наставака -вац -вци, -вица, прочитао сам у више радова (нпр. код Пешикана, Ломе, итд) да ове наставке изводе од старосрбског "вас"  (вЬсЬ) - село, тако нпр:

Горажда ВЬсЬ - Гораждевац
Глуха ВЬсЬ - Глухавица
Накл ВЬсЬ - Наглавци
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: сɣнце септембар 24, 2017, 02:55:52 пре подне
Што се тиче наставака -вац -вци, -вица, прочитао сам у више радова (нпр. код Пешикана, Ломе, итд) да ове наставке изводе од старосрбског "вас"  (вЬсЬ) - село, тако нпр:

Горажда ВЬсЬ - Гораждевац
Глуха ВЬсЬ - Глухавица
Накл ВЬсЬ - Наглавци

Ако то тако стоји у њеколиких работах, ондар то значи само да заредом наводе једну те исту заблуду.
Зашто је то заблуда?
1. Речи ваља разложити по правилом речеобразовања. Не постоји наставак -вац, -вица, но само корен-ов-ац, корен-ов-ица, корен-ов-ице, корен-ин-ац, корен-ац...
У предложеном случају најмањши звуковни спој (морфем) носећиј смисално значење су наставци -ац, -ица, -це, који присаједињен корену речи, најчесће придеву,  твори од њега именицу с том особином коју носи придев:
нем-ац (онај који је нем), стар-ац (онај који је стар), мудр-ац (онај који је мудар); сходно тому нем-ица, стар-ица, мудр-ица
или глаголу, творећи вршитеља дејства које изражава глагол:
куп-ац (онај који купује), кос-ац (онај који коси), жнац (онај који жне), пис-ац (онај који пише)

Што се тиче називања мест у словенских језик уочава се правилност, да се места називају по оснивачу с типично словенскими наставки припадности
-ов, -ова, -ово; (Псков (град), Аспарухово (место, село), Ваљево, Панчево, Смедерево)
-ев, -ева, -ево; (Кијев (град))
-ин, -ина, -ино; (Дивин (град), Дечин, Пушкино)
-ск, -ски, -ска, -ско; (Минск, Брянск, Гдањск, Брдско > Брчко)

Поготово насеља и села, која су позната по њекој особини или природној појави у том месту, добивају наставак -ац, -ица, -ец
Теплице (чеш.), Топлице (срб.), Градец,

На србском простору мало је градов и насељ која се кончају само на -ов или -ово, но се на њих воли насадати -ац, -ица.
Град којега је основао Милан није само Миланов него Милановац, а град Крагуја је Крагујевац, а Алексин град је Алексинац.
Оваково називање мест није последица њеких звуковних сажимања (контракција) него сасвим нормална појава. Ово је подкрепљено чињеницом да и остали Словени на исти начин творе називе мест, и-ако у њих реч вес или веснице није исчезла. Тако они имају села која се називају нпр. Маријина вес, но имају и села која се називају Маријинице и једно није настало од другога.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: НиколаВук септембар 24, 2017, 09:14:35 пре подне
Ако то тако стоји у њеколиких работах, ондар то значи само да заредом наводе једну те исту заблуду.
Зашто је то заблуда?
1. Речи ваља разложити по правилом речеобразовања. Не постоји наставак -вац, -вица, но само корен-ов-ац, корен-ов-ица, корен-ов-ице, корен-ин-ац, корен-ац...
У предложеном случају најмањши звуковни спој (морфем) носећиј смисално значење су наставци -ац, -ица, -це, који присаједињен корену речи, најчесће придеву,  твори од њега именицу с том особином коју носи придев:
нем-ац (онај који је нем), стар-ац (онај који је стар), мудр-ац (онај који је мудар); сходно тому нем-ица, стар-ица, мудр-ица
или глаголу, творећи вршитеља дејства које изражава глагол:
куп-ац (онај који купује), кос-ац (онај који коси), жнац (онај који жне), пис-ац (онај који пише)

Што се тиче називања мест у словенских језик уочава се правилност, да се места називају по оснивачу с типично словенскими наставки припадности
-ов, -ова, -ово; (Псков (град), Аспарухово (место, село), Ваљево, Панчево, Смедерево)
-ев, -ева, -ево; (Кијев (град))
-ин, -ина, -ино; (Дивин (град), Дечин, Пушкино)
-ск, -ски, -ска, -ско; (Минск, Брянск, Гдањск, Брдско > Брчко)

Поготово насеља и села, која су позната по њекој особини или природној појави у том месту, добивају наставак -ац, -ица, -ец
Теплице (чеш.), Топлице (срб.), Градец,

На србском простору мало је градов и насељ која се кончају само на -ов или -ово, но се на њих воли насадати -ац, -ица.
Град којега је основао Милан није само Миланов него Милановац, а град Крагуја је Крагујевац, а Алексин град је Алексинац.
Оваково називање мест није последица њеких звуковних сажимања (контракција) него сасвим нормална појава. Ово је подкрепљено чињеницом да и остали Словени на исти начин творе називе мест, и-ако у њих реч вес или веснице није исчезла. Тако они имају села која се називају нпр. Маријина вес, но имају и села која се називају Маријинице и једно није настало од другога.

Није заблуда, јер управо су облици Глуха вьс и Горажда вьс посведочени у средњовековним српским писаним врелима, а нису само домишљање и реконструкција. Глуха вьс се спомиње, између осталог, у Бањској хрисовуљи, Дечанској хрисовуљи, Сопоћанском поменику, док се Горажда вьс помиње у Жичким повељама око 1220; та два топонима представљају данашњу Глухавицу код Новог Пазара и Гораждевац код Пећи.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: сɣнце септембар 25, 2017, 01:16:55 пре подне
Није заблуда, јер управо су облици Глуха вьс и Горажда вьс посведочени у средњовековним српским писаним врелима, а нису само домишљање и реконструкција. Глуха вьс се спомиње, између осталог, у Бањској хрисовуљи, Дечанској хрисовуљи, Сопоћанском поменику, док се Горажда вьс помиње у Жичким повељама око 1220; та два топонима представљају данашњу Глухавицу код Новог Пазара и Гораждевац код Пећи.

Да, заиста се спимиње тамо "глоуха вьсь", но већ 1396 као "Глоухавица". Из овога се паке не треба рассудити, да "се наставци -вац, -вица" изводе из речи "вьсь", но само, да је ово село у одређеном добу претрпело преиначење назива или имало двојако назвање, што само по себи није редка појава. Ја само тврдим, да се не може из једнога изма (изузетка) закључити к правилу, то јест рећи да места на -овац, -евац, -овица, -евица воде порекло од старе речи "вас" у обћем.
Правило је да не постоје морфеме -вац, -вица, но се се ради о морфемном комплексу корен-ов-ац, корен-ов-ица, јере се он прожима кроз цео словенски свет, ако је потребно наводити и кроз саму више поменуту хрисовуљу - Белоглавац, Бобојевац, Бограновац, Брбовац итд. Ваља рећи, да је "-ов-ац" образовање правило, но да понеки -овац или -овица настао преиначавањем из "вас". Било би добро, ако се можемо овако усагласити.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: НиколаВук септембар 25, 2017, 01:29:59 пре подне
Да, заиста се спимиње тамо "глоуха вьсь", но већ 1396 као "Глоухавица". Из овога се паке не треба рассудити, да "се наставци -вац, -вица" изводе из речи "вьсь", но само, да је ово село у одређеном добу претрпело преиначење назива или имало двојако назвање, што само по себи није редка појава. Ја само тврдим, да се не може из једнога изма (изузетка) закључити к правилу, то јест рећи да места на -овац, -евац, -овица, -евица воде порекло од старе речи "вас" у обћем.
Правило је да не постоје морфеме -вац, -вица, но се се ради о морфемном комплексу корен-ов-ац, корен-ов-ица, јере се он прожима кроз цео словенски свет, ако је потребно наводити и кроз саму више поменуту хрисовуљу - Белоглавац, Бобојевац, Бограновац, Брбовац итд. Ваља рећи, да је "-ов-ац" образовање правило, но да понеки -овац или -овица настао преиначавањем из "вас". Било би добро, ако се можемо овако усагласити.

Може се рећи да је "-ов-ац" образовање чешће, али тамо где имамо у писаним изворима посведочено присуство појма "вьсь" то не треба пренебрегнути. Сваки случај треба разматрати засебно како не би дошло до погрешних генерализација, свакако.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo септембар 26, 2017, 03:46:47 поподне
Правошево (Стари Влах) - веома стар топоним (13. век), свакако од старог србског имена Правош. Среће се и у облику - Правошева, који имамо и код места и манастира Милешева, а у чијој је близини Правошево.

Превешт (Левач) - насеље и некадашња тврђава. Помиње се у турском дефтеру из 1595/96. Занимљиво је да су га Аустријанци у једном документу из 18. века записали као - Privesich.

Прешево - помиње се још 1381. године, у повељи Константина Дејановића Хиландару, као жупа и насеље. По неким мишљењима (Јаворка Маринковић - „Микротопонимија бујановачког и прешевског краја“) долази од личног имена Преш(а), што може бити скраћено име или надимак од неког другог имена (попут Предислав).

Привина Глава (Фрушка Гора) - село и манастир, назив манастира (посвећеног Сабору светих арханђела) потиче од његовог задужбинара, властелина Прибе (вероватно од старог имена Прибац), који је засновао манастир у 12. веку, а село је засновано касније као манастирски прњавор. Од изворног Прибина Глава, временом је дошло до изобличења у Привина. Међутим, и народ има своју верзију: „Старији људи из овог места причају да су чули да је деспот Србије Вук Бранковић дао не малу суму новца за градњу ове цркве и манастира. Требало је да буде главни у Срему, којим је тада Бранковић владао, будући да је био православни и он, и његови претходници, и наследници. Пошто су градитељи с новцем побегли, лопови су их на нареченом месту убили. По томе је место названо Привина Глава, тј. пребијена глава“. Ову причу записао је опат Бонини 1702. године. (податак са странице Епархије Сремске)

Пријевор (код Чачка, у Боки, Грбљу, Босни, Херцеговини, код Дубровника, на Мљету, и др), као и Пријеворац (источна Босна) - реч пријевор значи чвор, чвориште, а у географији требало би да означава део неке узвисине где је најлакше прећи (превој).

Пријездић (Ваљевска Подгорина) - највероватније према презимену неког старијег становништва, а изведено од личног имена Пријезда. За ово ретко име знамо из наше епике, премда и данас се може наћи неки Србин са овим именом. Чувени војвода Пријезда се везује за одбрану града Сталаћа и јуначку погибију у кули, са верном му женом. Да ли су војвода Пријезда и Тодор од Сталаћа, по коме се кула у Сталаћу назива, иста личност? Неких поузданих доказа о његовом (њиховом) постојању и правом имену - нема. У сваком случају, приликом освајања Сталаћа 1413. године, већина бранилаца се током битке предала, само је један војсковођа, властелин деспота Стефана незнаног имена, одбио да се преда, затворио се у донжон кулу тврђаве и тамо изгорео у ватри коју су нападачи запалили, што је записао Константин Философ. Што се етимологије самог имена Пријезда тиче, на први поглед лако је извести закључак да је име изведено од предлога и глагола „јездити“ (као што на први поглед име Немања долази од глагола „немати“). Међутим, има ли ово име можда другачије порекло? Недавно смо на теми о старим племенима у Црној Гори помињали једног Пријезду (Приѥзда) у Дечанској повељи.

Прогар (Јужни Срем) - село је засновано 1521. године, од избеглица из околине Београда, који су се склонили преко Саве испред турске војске. Према сеоском предању, назив села настао је тако што су при досељењу затекли спаљено старо село.

Прхово (Јужни Срем, као и у Босни, Далмацији) - сремско Прхово помиње се под овим називом још 1403. године. Вероватно и место на супротној обали Саве, Прово, има исту етимологију, с тим што се глас Х временом изгубио (Пр'ово). У повељи деспота Ђурђа Бранковића из 1428/29. године, којом се великом челнику Радичу Поступовићу потврђује посед, између осталих села, помиње се и ПрЬхово у Мачви, што би требало да је данашње село Прово. Данашње село Александровац у Браничеву се до 1883. године звало Прхово или Прово. Насеља су вероватно назив добила по личном имену Прх, а корен речи неки аутори тумаче као особину живахне, покретљиве особе. Истог порекла је глагол - прхнути. Други име Прх тумаче као скраћеницу од неког дужег имена (нпр. Првослав).

Пусто Шилово (Јабланица) - помиње се под овим називом 1516. године. Можда Војиненад зна нешто о пореклу овог топонима, мислим то је његов крај  ;)

Пустовлах (Стара Рашка) - према предању на месту овог села постојало је неко древно село које је потпуно запустело у ратовима крајем 17. и првој половини 18. века, те је по томе добило онај придев „пусто“. А зашто баш Пустовлах? С обзиром да је село и данас насељено Србима, могуће је да су их тако прозвали суседи исламске вероисповести (Срби = Власи).

Пшаник (Драгачево, као и на Тари) - драгачевски Пшаник је у турском дефтеру из 1476. године записам као Имшаник, па Лома овај топоним изводи из речи - мъшанЬ, од мъхЬ - маховина. Неки сматрају да реч није словенског порекла (Корићанац - „Надибар“), а неки је изводе из речи - пшеница.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: НиколаВук септембар 26, 2017, 05:28:21 поподне
Прхово (Јужни Срем, као и у Босни, Далмацији) - сремско Прхово помиње се под овим називом још 1403. године. Вероватно и место на супротној обали Саве, Прово, има исту етимологију, с тим што се глас Х временом изгубио (Пр'ово). У повељи деспота Ђурђа Бранковића из 1428/29. године, којом се великом челнику Радичу Поступовићу потврђује посед, између осталих села, помиње се и ПрЬхово у Мачви, што би требало да је данашње село Прово. Данашње село Александровац у Браничеву се до 1883. године звало Прхово или Прово. Насеља су вероватно назив добила по личном имену Прх, а корен речи неки аутори тумаче као особину живахне, покретљиве особе. Истог порекла је глагол - прхнути. Други име Прх тумаче као скраћеницу од неког дужег имена (нпр. Првослав).

Ја сам пронашао да је етимологија овог топонима везана за лесне карактеристике земљишта на коме је село засновано (прах). Постоји и Прахово код Неготина, на Дунаву. С обзиром да се села са овим називом углавном налазе близу река, делује могућно да су по томе добила име.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo октобар 23, 2017, 01:19:53 поподне
Рагодеш (Пирот) - ?

Раденка (Кучево)

Радобуђа (Ариље)


Радовање (Велика Плана) - иако кад се прочита и не чује наглашавање при изговору овог топонима, може да делује да се ради о именици изведеној од речи радост, односно глагола радовати се, заправо је изведено од личног имена Радован (као - Радованово), а нагласак при изговору је на другом слогу.


Радуховце (Пештер) - у средњем веку код нас се може наћи лично име Радух, што је упрошћено од Радодух.


Рађевина, Рађево Село - од личног имена са основом рад-.


Расовача (Топлица) - звучи као нека врста ракије, али корен је из личног имена Хрс: у турском попису области Вука Бранковића из 1455. године, ово место је записано као Хрсовци (или Хрсовце). Ово име налазимо и у средњевековним Његушима, једног од тројице родоначелника Залажана: браћа Хрс, Гач и Друг.


Раутово (Ниш) - Раут, немачко име? У Црној Гори постоје два рода са презименом Раут - једни су на Његушима (из братства Раичевића), а други у Кртолима (из братства Дабчевића). Презиме Раут постоји код многих народа, а занимљиво је да се у Индији више од 1,2 милиона људи овако презива. Од европских народа, презиме Раут је најзаступљеније код Немаца, Руса, Пољака, Британаца, Француза и Румуна, а има га и међу Чесима и Белорусима.
http://forebears.io/sh/surnames/raut

Што се тиче немачке варијанте, raut би требало да значи - груб.
Имамо Раут и као турско име, Раут-паша крајем 19. века.
Упадљиво је присуство овог презимена код готово свих словенских народа.


Ргаје (Топлица) - село и средњевековна тврђава на истоименом брду код Прокупља. „Лексеме: хрга, хрг, рг, рга користе се у говору и са променом консонанта х– у в- и к–.· врг, крга... У Србији је присутна варијанта без х–, рг, рга ,дрвено корито из кога се поје свиње и друге животиње, ргањ, пресечена тиква којом се захватавода. Ради изгледа и облика који има посуда, њено име се употребљава као назив за издубљено,улегнуто земљиште, за одређену врсту вртача“ (Звездана Павловић „Ороними Србије“).


Рготина (Зајечар) - „Причају да је Рготина добила име по човеку који ју је први заселио. Он је дошао, веле, после друге сеобе из Старе Србије у Аустроугарску, где је боравећи чуо и научио неке немачке речи, као „ер гот“ (Herr Got), па је то овде, као узречицу употребљавао (  ::) ). Мештани га због тога прозову деда Јергота, а по њему је и село названо Рготина. Његови потомци се и данас зову Ргоћанчићи. По другој теорији назив овог села дошао је од имена неког старог грчког града Аргоса, који се налазио више села Рготина, на брду Крива Коса“.
У дефтеру из 1560. године, ово село је записано као Хрготин, што указује да је топоним изведен од личног имена Хргота (паралела: Негота - Неготин).


Ргоште (Књажевац) - од старијег топонима са наставком -гостъ. Можда сажимањем од Радогоште. Лома наводи паралелу са руским топонимима Оргощ и Рогощ, као и Оргост у Призренској Гори.
На подручју Ргошта нађени су археолошки остаци из праисторије, старог и средњег века, што указује на континуитет живота на том подручју, свакако због лековите термалне воде:
https://vanjabor.wordpress.com/2009/08/06/otkriveno-nalaziste-iz-praistorije-u-selu-rgoste-kod-knjazevca/


Рдово (Грделичка клисура) - с обзиром да се село налази на гребену изнад Радовске реке, могло би се закључити да је до необичног назива Рдово дошло губљењем самогласника „а“ у првом слогу, те да је ранији назив Радово.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo октобар 23, 2017, 01:21:31 поподне
Режевићи, Режевиће, Режевић (у Паштровићима у Приморју, као и на Пештеру) - паштровски Режевићи кажу да назив племена Режевић долази од тога што су три брата, кад су се доселили у Приморје „порезали“ границу између својих поседа, па отуд Режевићи од тог резања („Паштровићи“ - Јован Вукмановић). Ово је, јасно, народно довијање да се објасни значење нејасног племенског имена. Презиме Режевић помиње се 1413. године у основачкој повељи Манастира Прасквица Балше III. По свој прилици је овај назив патронимског порекла, од личног имена Режо, које може бити надимак од неког дужег имена.
Пештерско село Режевићи пописано је под тим именом 1571. године у нахији Трговиште у дефтеру за Призренски санџак. Да ли паштровски и пештерски Режевићи имају међусобну везу или су им имена настала засебно, непознато је.


Реткоцер (Јабланица) - ретка церова шума


Рибашевина (Ужице) - највероватније да је ово село старог назива - Рипаш, пописано у дефтерима са Смедеревски санџак из 1528. и 1560. године.


Рогојевац (Крагујевац) - од личног имена Рогој(е). Село је засновано од стране досељеника са Пештера из Друге сеобе 1737. године, који су му и дали назив. Иначе, лично име Рогоје налазимо у дефтеру за Смедеревски санџак из 1528. (у селу Преторина у Рудничкој нахији), а у селу Буковица у Подрињу (Азбуковица) 1572. године једна махала је уписана под називом Рогоје (вероватно по имену старешине махале).


Рожанство (Златибор) - да ли долази од старе србске речи за Божић (Рождество, Рожаство, Рожанство) или од нечег што има везе са роговима, нечим рожнатим... Село се не помиње у турским дефтерима 16. века, па је могуће да су га засновали досељеници из 17. века (Радибрат са Дурмитора, од којег је велико братство Радибратовића) и дали му тај назив. Иначе, код села постоје остаци неке средњевековне утврде (коју народ, наравно, зове „Јеринин град“, па је могуће да је у претурско доба ту било неко насеље, али се не зна ког назива.

Било би занимљиво тестирати неког рожанског Радибратовића.


Рсовци (Пирот) - од личног имена Хрс (као и Расовача). 


Рубрибреза (код Лајковца) - Овај топоним ми је увек био енигма. Народ каже: „О настанку имена овог села сачувана је легенда у којој се каже да су некад поред пута, који је пролазио кроз село, налазиле брезе. Како су брезе користили хајдуци да би нападали Турке, ови су наредили да се брезе посеку. Тада се говорило „руби брезе“ па је тако село добило име“. Јасно је да би се село у овом случају звало Рубибреза (неки и мисле да се тако зове), а не РубРибреза. 1717. године, аустријске власти су ово село записале као Rubrifesca (?) Cело је тада спало на само три куће (једна дошљачка и вероватно две стариначке), због ратова који су вођени у претходних 20-ак година становништво се раселило, а касније ће се ту доћи досељеници из источне Босне). У сваком случају, ти старинци су пренели дошљацима топоним, па у 19. веку у разним документима срећемо данашњи назив села.


Руда Буква (Косјерић) - рудо = црвено


Руђинци (Врњачка Бања) - дакле, није пивљански Руђо једини са овим именом. Очито је и у области око Западне Мораве био неки властелин или сеоски кнез именом Руђ(о), по коме је ово место понело име. Иначе, Руђ(о) је србска верзија имена Руђер, у ове крајеве доспелог вероватно под млетачким утицајем. Име Roger (Руђер, Рожер, Роџер, Рогер) је северногерманског порекла, изворно - Hróðgeirr, и значи „славно копље“. У Француску су га донели Нормани, а затим се раширило и на Британска острва, а опет преко Нормана и на Италију, па и западни Балкан, као Руђер (вероватно од италијанске верзије Rugier).
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo октобар 23, 2017, 01:26:18 поподне
Име Roger (Руђер, Рожер, Роџер, Рогер) је северногерманског порекла, изворно - Hróðgeirr, и значи „славно копље“.

У слободном преводу - Копљеслав  :D
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: НиколаВук октобар 23, 2017, 02:28:59 поподне
Рубрибреза (код Лајковца) - Овај топоним ми је увек био енигма. Народ каже: „О настанку имена овог села сачувана је легенда у којој се каже да су некад поред пута, који је пролазио кроз село, налазиле брезе. Како су брезе користили хајдуци да би нападали Турке, ови су наредили да се брезе посеку. Тада се говорило „руби брезе“ па је тако село добило име“. Јасно је да би се село у овом случају звало Рубибреза (неки и мисле да се тако зове), а не РубРибреза. 1717. године, аустријске власти су ово село записале као Rubrifesca (?) Cело је тада спало на само три куће (једна дошљачка и вероватно две стариначке), због ратова који су вођени у претходних 20-ак година становништво се раселило, а касније ће се ту доћи досељеници из источне Босне). У сваком случају, ти старинци су пренели дошљацима топоним, па у 19. веку у разним документима срећемо данашњи назив села.

Ја сам негде раније прочитао да су називи Рубрибреза, али и Пиносава, латинског порекла, односно да потичу од неког (изумрлог?) романског дијалекта; прецизније речено, они представљају комбинацију романских и словенских (српских) елемената, "рубри" би требало да је од латинског rubeus - драч или купина, или црвена боја, а "пино" од pinus - бор, док је други део слога словенског порекла ("бреза" и "сав"). Ово пишем из сећања тако да не могу 100% да тврдим да је баш таква етимологија ових речи.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo октобар 23, 2017, 04:09:30 поподне
Да, ово за Пиносаву сам и ја чуо, да је изведено од латинског pinus.

Ево шта каже Википедија (иначе, богато одрађена страница):

"Пиносава има три верзије њеног имена Пинос почиње од латинске речи што упућује на венац и гледање са Авале према Сави. Највероватнија је верзија да су тадашњи грађани израђивали „пинкоте“ за мешање теста у справљењу хлеба и да је по томе пиносава добила назив. Једна верзија је у уској вези са именом грофа Пина Савојског који је у 15. веку живео у градској тврђави а на данашњој територији села Пиносава поседовао имање."

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9F%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D1%81%D0%B0%D0%B2%D0%B0

Ово са Пином Савојским звучи доста уверљиво. Проблем је, само, што у Србији постоје још најмање две Пиносаве (у Поморављу).

Раније сам на мрежи видео јако лепо урађено страницу о Пиносави (урадио је неко од мештана), где је било приче и о постанку назива села, али је сад не могу наћи...
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: на Црвeњском путу октобар 23, 2017, 04:13:50 поподне
У Шумадији има сeло Пиносава којe сe налази измeђу Марковца и Доњe Рачe!
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo октобар 23, 2017, 08:32:00 поподне
У Шумадији има сeло Пиносава којe сe налази измeђу Марковца и Доњe Рачe!

Да. То је једна од оне две за које написах - у Поморављу. Она друга, у ствари и није у Поморављу, више је то северна Шумадија - тачно у средини подручја између Ковачевца, Велике Крсне, Азање и Кусадка.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: сɣнце октобар 28, 2017, 09:24:52 пре подне
Зна ли некто зашто се и одкада Шумадија назива тако?
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: gillle октобар 28, 2017, 09:32:53 пре подне
Режевићи, Режевиће, Режевић (у Паштровићима у Приморју, као и на Пештеру) - паштровски Режевићи кажу да назив племена Режевић долази од тога што су три брата, кад су се доселили у Приморје „порезали“ границу између својих поседа, па отуд Режевићи од тог резања („Паштровићи“ - Јован Вукмановић). Ово је, јасно, народно довијање да се објасни значење нејасног племенског имена. Презиме Режевић помиње се 1413. године у основачкој повељи Манастира Прасквица Балше III. По свој прилици је овај назив патронимског порекла, од личног имена Режо, које може бити надимак од неког дужег имена.
Пештерско село Режевићи пописано је под тим именом 1571. године у нахији Трговиште у дефтеру за Призренски санџак. Да ли паштровски и пештерски Режевићи имају међусобну везу или су им имена настала засебно, непознато је.


Реткоцер (Јабланица) - ретка церова шума


Рибашевина (Ужице) - највероватније да је ово село старог назива - Рипаш, пописано у дефтерима са Смедеревски санџак из 1528. и 1560. године.


Рогојевац (Крагујевац) - од личног имена Рогој(е). Село је засновано од стране досељеника са Пештера из Друге сеобе 1737. године, који су му и дали назив. Иначе, лично име Рогоје налазимо у дефтеру за Смедеревски санџак из 1528. (у селу Преторина у Рудничкој нахији), а у селу Буковица у Подрињу (Азбуковица) 1572. године једна махала је уписана под називом Рогоје (вероватно по имену старешине махале).


Рожанство (Златибор) - да ли долази од старе србске речи за Божић (Рождество, Рожаство, Рожанство) или од нечег што има везе са роговима, нечим рожнатим... Село се не помиње у турским дефтерима 16. века, па је могуће да су га засновали досељеници из 17. века (Радибрат са Дурмитора, од којег је велико братство Радибратовића) и дали му тај назив. Иначе, код села постоје остаци неке средњевековне утврде (коју народ, наравно, зове „Јеринин град“, па је могуће да је у претурско доба ту било неко насеље, али се не зна ког назива.

Било би занимљиво тестирати неког рожанског Радибратовића.


Рсовци (Пирот) - од личног имена Хрс (као и Расовача). 


Рубрибреза (код Лајковца) - Овај топоним ми је увек био енигма. Народ каже: „О настанку имена овог села сачувана је легенда у којој се каже да су некад поред пута, који је пролазио кроз село, налазиле брезе. Како су брезе користили хајдуци да би нападали Турке, ови су наредили да се брезе посеку. Тада се говорило „руби брезе“ па је тако село добило име“. Јасно је да би се село у овом случају звало Рубибреза (неки и мисле да се тако зове), а не РубРибреза. 1717. године, аустријске власти су ово село записале као Rubrifesca (?) Cело је тада спало на само три куће (једна дошљачка и вероватно две стариначке), због ратова који су вођени у претходних 20-ак година становништво се раселило, а касније ће се ту доћи досељеници из источне Босне). У сваком случају, ти старинци су пренели дошљацима топоним, па у 19. веку у разним документима срећемо данашњи назив села.


Руда Буква (Косјерић) - рудо = црвено


Руђинци (Врњачка Бања) - дакле, није пивљански Руђо једини са овим именом. Очито је и у области око Западне Мораве био неки властелин или сеоски кнез именом Руђ(о), по коме је ово место понело име. Иначе, Руђ(о) је србска верзија имена Руђер, у ове крајеве доспелог вероватно под млетачким утицајем. Име Roger (Руђер, Рожер, Роџер, Рогер) је северногерманског порекла, изворно - Hróðgeirr, и значи „славно копље“. У Француску су га донели Нормани, а затим се раширило и на Британска острва, а опет преко Нормана и на Италију, па и западни Балкан, као Руђер (вероватно од италијанске верзије Rugier).



Тестиран је ТОДОРИЋ из Равни код Ужица (огранак Радибратовића из Рожанства) П-109.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Ojler октобар 28, 2017, 09:37:40 пре подне
Зна ли некто зашто се и одкада Шумадија назива тако?

Има нешто мало овде о томе: http://www.srpsko-nasledje.rs/sr-l/1998/10/article-1.html (http://www.srpsko-nasledje.rs/sr-l/1998/10/article-1.html)
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: сɣнце октобар 28, 2017, 11:55:38 пре подне
Има нешто мало овде о томе: http://www.srpsko-nasledje.rs/sr-l/1998/10/article-1.html (http://www.srpsko-nasledje.rs/sr-l/1998/10/article-1.html)

Хвала, Велиборе.
Ја мислим, да се и у римско доба цела област међу Наисом и Сингидуном називала Sylvania, при чем sylva значи шума, лијес, дубрава, а простор за Дунавом називао се Transylvania, при том trans - преко, изза. Види се да је реч Шумадија веома нова и понешто накарадна. У духу словенскога језика називало би се Пошумље или Пољесје, но добро - што је, ту је.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: ДушанВучко октобар 28, 2017, 11:58:50 пре подне
Хвала, Велиборе.
Ја мислим, да се и у римско доба цела област међу Наисом и Сингидуном називала Sylvania, при чем sylva значи шума, лијес, дубрава, а простор за Дунавом називао се Transylvania, при том trans - преко, изза. Види се да је реч Шумадија веома нова и понешто накарадна. У духу словенскога језика називало би се Пошумље или Пољесје, но добро - што је, ту је.
Полесје ,да...Или Шумава, као у Чешкој ...исти је корен, тако је назив у реду, мислим (једино зе порекло речи шума нисам сигуран, али постоји и планина у Чешкој)
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: НиколаВук октобар 28, 2017, 06:10:16 поподне
Хвала, Велиборе.
Ја мислим, да се и у римско доба цела област међу Наисом и Сингидуном називала Sylvania, при чем sylva значи шума, лијес, дубрава, а простор за Дунавом називао се Transylvania, при том trans - преко, изза. Види се да је реч Шумадија веома нова и понешто накарадна. У духу словенскога језика називало би се Пошумље или Пољесје, но добро - што је, ту је.

Трансилванија је латински превод мађарског Ердељ ("иза шуме"). Ево кратког појашњења са Википедије:

"Erdő-elü probably refers to the fact that the Transylvanian plateau is separated in the northwest from the Great Hungarian Plain and Crișana plains by the well-forested Apuseni mountains. Alternatively, from the point of view east of the Carpathians, the name could suggest that the Hungarian name was created in Etelköz/Atelkuzu (Hungarian homeland in southern Ukraine), prior to settling on the Hungarian plain."
https://en.wikipedia.org/wiki/Historical_names_of_Transylvania

Много ми логичније звучи ово објашњење од неког прежитка из времена Римљана, који у таквој форми пре средњег века нигде није забележен. Што се тиче Шумадије, Silva Bulgarica је термин који крсташи приликом Првог и Другог похода користе за долину Мораве којом су пролазили на путу ка Светој Земљи, а не за Шумадију која није стриктно ограничена само на Поморавље, напротив. Назив Шумадија потиче из скоријег времена, од 18. века и насељавања предака њеног садашњег становништва, јер је у то време била прилично пуста и шумовита услед константног исељавања њеног старог становништва ка северу, прво током мађарско-турских сукоба у 15. и 16. веку и након тога након две Велике сеобе.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo октобар 28, 2017, 08:02:41 поподне
Тестиран је ТОДОРИЋ из Равни код Ужица (огранак Радибратовића из Рожанства) П-109.

Е, нисам знао. Хвала на информацији. Хаплогрупа се гађа са завичајем.
Имао сам професора одбране у гимназији, Радибратовића. Сјајан тип. Бог да му душу прости.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: на Црвeњском путу октобар 28, 2017, 08:27:08 поподне
Мeни јe од дeтињства убeдљиво најинтригантнији назив сeла ЦРНИ КАО.

https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A6%D1%80%D0%BD%D0%B8_%D0%9A%D0%B0%D0%BE_(%D0%91%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%87%D0%B8%D0%BD%D0%B0)
Crni Kao naselje u opštini Batočina u Šumadijskom okrugu

https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A6%D1%80%D0%BD%D0%B8_%D0%9A%D0%B0%D0%BE_(%D0%A0%D0%B0%D0%B6%D0%B0%D1%9A)
Crni Kao naselje u Srbiji u opštini Ražanj u Nišavskom okrugu.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Никола Стојановић октобар 28, 2017, 08:33:20 поподне
Постоје два топонима са тим именом, други је код Баточине. Мислим да је најчешће мишљење да то значи "црни кал".
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: на Црвeњском путу октобар 28, 2017, 08:49:54 поподне
Постоје два топонима са тим именом, други је код Баточине. Мислим да је најчешће мишљење да то значи "црни кал".

Да!
Кал од речи каљуга (црна каљуга) или глагола калирати (црни губитак) или?

Зашто црни?
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: сɣнце октобар 29, 2017, 07:12:05 пре подне
Да!
Кал од речи каљуга (црна каљуга) или глагола калирати (црни губитак) или?

Зашто црни?

Кал или каль значи прльавштина или блато,  одатле и кальав и калюга.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: на Црвeњском путу октобар 29, 2017, 09:30:47 пре подне
Кал или каль значи прльавштина или блато,  одатле и кальав и калюга.
Да, звучи логично!
 :)

И онда народ кроз сeобу прeноси назив свог родног мeста!

Ем црни (црно),eм кальуга (блатиштe) нeка!
Ал га мило кад сe сeти да јe из тог Црног Кала поникао!
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Pavo октобар 29, 2017, 07:50:01 поподне
U slovenskom dijelu Istre postoji selo koje se zove Črni Kal. 
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: сɣнце октобар 29, 2017, 08:58:54 поподне
U slovenskom dijelu Istre postoji selo koje se zove Črni Kal.

Словен(ин)+ски - словенски
Словенац+ски - словеначски
Словак + ски - словачски
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Pavo октобар 29, 2017, 09:57:52 поподне
Словен(ин)+ски - словенски
Словенац+ски - словеначски
Словак + ски - словачски

(https://s1.postimg.org/1ox5vjfw9b/image.png)

Završio sam i ja ipak neke škole pa me nema potrebe ispravljati kad nisam u krivu.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Đorđo новембар 02, 2017, 10:48:18 пре подне

Рожанство (Златибор) - да ли долази од старе србске речи за Божић (Рождество, Рожаство, Рожанство) или од нечег што има везе са роговима, нечим рожнатим... Село се не помиње у турским дефтерима 16. века, па је могуће да су га засновали досељеници из 17. века (Радибрат са Дурмитора, од којег је велико братство Радибратовића) и дали му тај назив. Иначе, код села постоје остаци неке средњевековне утврде (коју народ, наравно, зове „Јеринин град“, па је могуће да је у претурско доба ту било неко насеље, али се не зна ког назива.


Највероватније је село раније било пописивано као "Рожанско" и да је то било старије име села

(Ахмет Аличић - Турски катастарски пописи неких подручја Западне Србије 15 и 16 век књ 1. стр 83)
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Сол новембар 10, 2017, 10:36:48 пре подне
Комарница (притока Пиве) и

Комарштица / Комарача /Комарска река  (притока Лима) у основи имаиу келтску реч за притоку > comar (=confluence), тако да ие мало вероватно да ови хидроними етимолошки (како се обично мисли ) од комараца потичу. (Исто тврде и за словачки град - Комарно (Camarum) кои се налази на ушћу двеу река, located at the confluence of the Danube (rom. Ister) and Váh rivers. Иначее и тамо обитаваше келтска племена.

У средњем веку у области Дробњака до Старог Влаха се користио етник - Comarani., ние за искључити, да су носиоци презимена - Комар, управо старином из тих предела.





Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Мића новембар 10, 2017, 10:59:22 пре подне
Комарница (притока Пиве) и

Комарштица / Комарача /Комарска река  (притока Лима) у основи имаиу келтску реч за притоку > comar (=confluence), тако да ие мало вероватно да ови хидроними етимолошки (како се обично мисли ) од комараца потичу. (Исто тврде и за словачки град - Комарно (Camarum) кои се налази на ушћу двеу река, located at the confluence of the Danube (rom. Ister) and Váh rivers. Иначее и тамо обитаваше келтска племена.

У средњем веку у области Дробњака до Старог Влаха се користио етник - Comarani., ние за искључити, да су носиоци презимена - Комар, управо старином из тих предела.
Постоји и село Комарани у општини Нова Варош.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: radon новембар 10, 2017, 11:14:20 пре подне
Postoji i Komarevo kod Siska, blizu ušća kupe u Savu. Opako mesto

https://www.google.rs/maps/place/%D0%93%D0%BE%D1%80%D1%9A%D0%B5+%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%BE,+%D0%A5%D1%80%D0%B2%D0%B0%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0/@45.418279,16.3924004,14z/data=!3m1!4b1!4m5!3m4!1s0x4766ef3d1fc3e645:0x56523d972810329a!8m2!3d45.4109686!4d16.4196507
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Сол новембар 16, 2017, 07:05:18 поподне
Панос (брдо у Пиви),

обично се сматра, да ие име добило по грчком богу природе - Пану. Међутим на келтском Pennos /Penn  = глава /head . Многи ороними динарског краиолика носе у себи - глава / главица.

Магуде

легендарно првобитно место насељавања Бранила и Руђа. На келтском mag/magos = field /поље

Леутар (брдо)

келтски:  leu = bright/ white бело/светло &  tarr/torr = hill / брдо, Леутар у пола словенизованом облику има двоинике - Леово Брдо и Левер Тара.



Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo новембар 16, 2017, 09:30:43 поподне
Леутар (брдо)

келтски:  leu = bright/ white бело/светло &  tarr/torr = hill / брдо, Леутар у пола словенизованом облику има двоинике - Леово Брдо и Левер Тара.

Ја нађох ово:

Леотар: од грчке речи leios - светао, у облику компаратива, leioteros - светлији.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo новембар 16, 2017, 09:52:37 поподне
Левер Тара.

За реч "левер" у речнику србског језика пише да означава војника са царском платом, дакле човека коме је војна служба занимање.

Сами Дурмиторци за Левер Тару дају објашњење да је назив добила по неферима, у турско време плаћеним стражарима на сталној служби (дакле, не дербенџије, већ професионални војници) који су чували важне путеве и мостове (какав је случај на Тари). Отуд и назив Нефер Тара, а касније промењен у Левер Тара. Искрено, не знам којег је порекла та рач - левер.

"LEVER TARA – selo dobilo ime po stražarima Leverima (Neferima), koji su tu stolovali".
https://durmitor.wordpress.com/info/toponimi/

"Na rijeci Tari je straža čuvala prelaze i gazove. Vojnici i stražari su se nazivali neferi. Otuda i naziv lokaliteta Nefer Tara. Taj naziv se vremenom izmijenio u Lever Taru i tako se i danas zove selo naspram Pirlitora".
http://www.slobodnarijec.me/durmitorske-legende-1-braca-vojvode-momcila/

С друге стране, с обзиром да је у Левер Тари постојало насеље још у античко доба (познати остаци светилишта божанства Митре), ни келтска етимологија није искључена, а ни грчка или латинска.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Сол новембар 16, 2017, 11:18:45 поподне
Пинд / Пиндос (гора)

иужнобалкански Пинд/Пиндос има имењака келтског порекла на северозападу Шпание (Галициа) - Monte Pindo.

The term Pindo has its origin in the language most likely Celtic: Binn dubh (Mt. dark, dark top). The name Pindo may arise from the dialect of Gaelic Celtic spoken in the area before the Romanization of Gallaecia.


https://en.wikipedia.org/wiki/Mount_Pindo
Наслов: Одг: Левер Тара
Порука од: zdravko новембар 16, 2017, 11:55:38 поподне
Данашње село Левер Тара се поред садашње територије простирало на територији Ђурђевић Таре,Глибаћа и до Добриловине,а са друге стране је обухватало и села Глибаћи ,Ограђеница-све до Босне.Уобичајено је било да се цео тај простор зове Левери.Најездом турака ,српски живаљ се склањао у Шаранце,а леверски простор су населили турско -муслиманске породице,а највише муслимана Ђурђевића и постао је назив  Ђурђевић Тара,који и данас постоји ,а у селу нема ниједног муслимана.У Левер Тари и данас има неколико муслиманских породица.
Да се ради о старом насељеном селу говори песма -Женидба војводе Момчила,где се каже : " и четрдесет од града Левера.."У неком родослову (мислим Богуновића ), се каже да су на том простору Немањићи имали своје летњиковце.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Сол новембар 19, 2017, 08:28:31 поподне
Пирни До (Пива)

Пирлитор (замак и брдо)

Пирот


на келтском / латинском крушка = peren /pirus. Иначе у Пиви има топонима именом Крушка и Крушево. Наводно старо име Пирота беше -Пирлитор (непроверено)

https://mapcarta.com/18732342

https://sr.wikipedia.org/wiki/Пирлитор


Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: zdravko новембар 19, 2017, 11:55:48 поподне
 На мапи је приближно тачно означена локација Пирлитора.То је место које више припада Дробњаку или нека граница са Пивом.То је једна висораван на домаку Жабљака.Причали су пре 30-ак година да се још познају зидине куле,замка војводе Момчила.Налази се на старом караванском путу од Дубровника ка Лиму-Пријепољу.Тај крај добро познајем јер ми је деда по мајци из тог краја.
 Прочитао сам у необјављеним списима Лубурића да је војвода Момчило зауставио једно крдо од 300 волова ,које је краљ Вукашин био наменио за дубровачко тржиште, и наплатио пролаз,царину.Иначе ту је на неколико километара прелаз преко реке Таре и увек су нечије царине биле,углавном турске,угарске,раније бугарске...Краљ Вукашин да би му се осветио реши да му преотме жену,коју је предходно подмитио да изда свог мужа - војводу Момчила.Пошто је реализовао план,увидео је да је убио великог јунака,јаког,развијеног човека,те је рекао  његовој жени :"кад си издала оваквог јунака ,издаћеш и мене..."Па легенда даље каже да је оженио његову жену.
 Иначе у том крају има назива , места која говоре о присуству Мрњачевића на тим просторима,највише Краљевић Марка.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: НиколаВук новембар 20, 2017, 12:00:52 пре подне
У вези Пирлитора:

Можда су ти Морлаци који се помињу половином 14. века исти они који су оставили топониме у Старој Херцеговини, нпр. Дурмитор и Пирлитор, као и неке топониме у западној Србији о којима је писао Александар Лома. По њиховом облику, очигледно је да ови топоними потичу из источнобалканског романског, и да не представљају језик романских староседелаца ових динарских области (условно речено Крича), који је по сачуваним и реконструисаним топонимима био ближи далматороманском; могуће је да су ови топоними једини траг неке средњовековне влашке сеобе ка западу (у 13-14 веку?) или са простора Космета или са простора југоисточне Србије, која највероватније представља средиште источнороманског Urheimat-а на Балкану; ово би била последња већа миграција Влаха из ове области пре њихове потпуне словенизације у касном средњем веку.

Пирот, с друге стране, вероватно потиче од средњовековног грчког (византијског) превода његовог античког латинског назива Turres - Кула или Куле, на грчком πύργος.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo новембар 27, 2017, 08:46:54 поподне
Јако би ми био занимљив ономастички приступ топонимима у Горњем Полимљу и Брдима. Надам се да ће нам Симо и Сунце једном приуштити то задовољство. Занимљивих топонима је јако пуно а међу њима су: Годочеље, Годуша, Годијево, Годово, Пороче, Калачице, Палочак, Краље, Труница До, Гусаре, Гуснице, Љешница, Бор, Трепча, Виницка, Поде, Црвљевине, Црвско, Црниш, Попрад, Колашин, Ржаница, Улотина, Мурино, Муровац, Лубнице, Шудикова, Маште, Будимља, Пешца, Миоче, Жари, Кути итд..

Позив за тумачење ових топонима упућен је Симу и Сунцу, али, ево, бићу слободан да напишем по неки ред о овоме, на основу података из расположиве литературе.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo новембар 27, 2017, 08:49:21 поподне
Ево неких тумачења:

Годочеље - изведен од словенске основе „год“ – време, као и оно што је добро, корисно, пријатно (уГОДно); празник (Звездана Павловић), исто и топоними: Годун, Годуша, Годовина, Годојевина, Годошевина, Годеч, Годечево, Годово, Годијево, Годљево (раније Годелева), Годачица, итд. Општесловенски.

Пороче – Цвијић ово село наводи као – Пороч. Не знам баш географију петњичког краја, али – да ли би Пороче могло имати везе с неким другим топонимом попут Рочи, Роци, Рокци, или сл?

Калачице – топоним је можда изведен од презимена или занимања – калач; ово би могао бити турцизам од – калхана – топионица, а калач (калхач) би могао бити топионичар. Постоји и друга верзија, по којој је калач турцизам који значи – граничар (Лутовац). Презиме Калач срећемо и код једног Србина у Будиму почетком 18. века. Има мишљења да реч калач долази од речи к'лач – нож, кратка сабља, по чему и народни плес у призренском крају и Македонији.

Палочак – овај топоним јавља се и у Херцеговини (Требиње); постоји село Палоч у Босни (на Врбасу); ту је и презиме – Палочевић (Косово 1912. године); упечатљив је наставак –оч, типичан за ЦГ и Малесију, као у именима Ракоч, Бракоч, Бакоч, Лекоч, Никоч, Перкоч, итд. Пал би могло доћи од имена Павле (албански, али и мађарски, словачки). Опет, у источно јужнословенским говорима – палочка значи врста секире. Коначно, руски – палка, палочник = штап. По свему судећи, можда ипак општесловенска реч.

Краље – не треба посебно коментарисати. Типичан (нарочито у Горњем Полимљу) наставак –е, уместо очекиваног –и код топонима изведених од властитих (презименских) и заједничких именица у множини, као код Копљаре уместо Копљари, Бастахе, уместо Бастаси, Ћетковиће уместо Ћетковићи, Дапсиће уместо Дапсићи. Тако и овде – Краље уместо Краљи. Презиме Краљ налазимо на више места у нашем етничком подручју. Мада, може бити и другачијег порекла, не од презимена, већ од места које је било краљевски посед – житељи = краљеви људи.

Труница До – можда има неке везе са презименом Трунић (ово презиме постоји у Зети)?

Гусаре – и много других топонима истог корена, нпр. Гусарица на Мокрој, катун Шекулараца. Према Вебстеровом речнику, гусар је србска реч, изведена од новолатинске речи cursarius. Гусарити = крстарити, од овога је изведен и назив за лако наоружане брзе коњанике – хусаре.

Гуснице – паралела са топонимом Гусиње: Гусино (Дечанска повеља), „уп. руски хидроним Гусиньiй, Гусиная, Гусиное, укр. Гусинець, Гусинка“, итд. Рекло би се – општесловенски корен топонима.

Љешница (ЛѢшница) – не треба посебно коментарисати. Општесловенско лес = дрво, а тако и – дрво лешника. Мноштво топонима изведених од ове основе, а навешћу тек неколикоистоветних овом заданом – чувена Јадранска Љешница (чувена по борбама у Првом србском устанку, у Јадру), село Љешница у Звижду (Пожаревац), затим речица Љешница у Босни код Дервенте, а коначно и локалитет Љешница у Тушињи, средишту дробњачких Церовића.

Бор – не треба коментарисати.

Трепча – у турском дефтеру из 1485. године, уписано као Требча. Не треба посебно коментарисати, писали смо на више тема о корену овог и сличних топонима. Трѣбьча. Треба је жртва, требиште место где се одиграва обред приношења жртве. Има велики број топонима како код нас тако и код свих словенских народа са овим основом Трѣб-. И још доста о овоме на: https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=391.msg38072#msg38072

Виницка – у дефтеру из 1485. године, уписано као Војничка (или – Војницка). Јасан је корен, од речи војник – војничко село. Можда у најстаријој варијанти – Војна Вас. Постоји и Војно Село у Горњем Полимљу.

Поде (исто и Поди, Пода) – равно земљиште на речној тераси, као и другде у стрмовитом окружењу.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo новембар 27, 2017, 08:54:56 поподне
Црвљевине – по руди црвац, место где се та руда вади. „Црвац је минерал тетраедрита и настаје његовим разлагањем. Најбољи црвац добијан је од живе, као њен минерал оксид. Он је близанац цинабарида, ако не и сам цинабарид. Налазио се у ситним зрнима и у комплексној руди сребра и обојених метала, где је постојало цинабаридно сребро, олово па и бакар. У зони косовског, копаоничког и рашког рударства није било живе, али је било тетраедрита. Његова експлоатација почела је у Србији и Босни 30–их година XV века, а у трговини се појавио 1438. године, изузетно и коју годину раније али без значајнијих количина. Као рудни шут избациван је из воде плакаоница или потока приликом чишћења и дробљења руде. Кад је ушао у трговину одмах се јавио у већим количинама јер га је у шуту било дуже времена, таложеног као нузгредан производ... Употребљавао се за бојење вунених и особито свилених тканина, кад је била потребна јарка црвена боја која не би бледела на сунцу...“ (Храбак) Јасан је назив руде, по боји.

Црвско – исто као претходно.

Црниш – има више топонима у нашим крајевима са оваквом основом, нпр. Горња и Доња Црнишава и Црнишавска река у Левчу, затим локалитети (некада села) Црнишница и Црнишинци у Славонији, итд. Јасан словенски корен топонима.

Попрад – истог назива и насеље у Словачкој, Попрадник у дебарском крају, Попрат у Затријепчу у Зети (код Ердељановића – Попрад), Попратница код Бара, итд, а данас и у варијантама Папрат(и), Папратница, Папраћани, итд. Старословенски – порпорть = папрат.

Колашин – „...варошица Колашин, на ушћу реке Свињаче у Тару. То је нова варошица, али ту је постајала још од 17. века тврђавица са турском посадом, којом је управљао колази (педесетар), по коме се најпре то место прозвало Колашиновићи, па од тога и цео крај Колашин...“ (Народна енциклопедија СХС). Турски, овај колази је - kolagasi. Мени ово тумачење баш и није прихватљиво. „Француски конзул Hecquard наводи по традицији да је име Колашиновићи постало од личног имена Колаш, а од овога град Колашин на Тари. И заиста, помиње се име Колашиновићи у долини Таре пре него што је основан град Колашин, 1651 године“. (Лутовац) Митрополит Пајсије Колашиновић спомиње се  са тим презименом још 1645. године. Колаш је словенско име које Пешикан налази у изворима из позног средњег века. Коло је стара словенска реч, а колаш би могао бити и неки мајстор – колар. Колаш је презиме забележено у Дубровнику и Славонији, затим и Колашић у Славонији. Колаш је врста тканог прекривача - простирке у јужној Србији.

Ржаница – Ржаница се наводи још у Бањској повељи 1316. године (Рьжаница – данашња Горња Ржаница), затим у дефтеру из 1485. године (Доња Ржаница код Калудре). Од србске речи – раж. Место где се гаји раж. Тако и Ржана (Р'жана) у области Шекулара (такође се помиње у Бањској повељи, као и још два истоимена локалитета у Полимљу - Рьжана, као и Ржани поток, затим и Ржана код Корише и још једна код Звечана), Ржани до и Ржана главица у Старој Црној Гори, Ржаница у Топлици, Ражана код Косјерића, а и два села на југоистоку Србије – Ржана (Пољска и Височка) и још много топонима исте основе на нашем етничком простору. Код Руса – Ржаное, код Чеха – Rženy, итд.

Улотина - у дефтеру из 1485. Улутина. Иначе, никад нисам био начисто шта би овај топоним могао значити. Постоји онај народски придев – лотав = аљкав, неуредан, згужван, наборан, и од њега изведен глагол – улотити (се). Има ли то везе с топонимом Уллотина, не знам. Можда. С друге стране, имамо Лутово, које би могло бити истог језичког порекла као и Улотина. Писали смо о пореклу назива Лутово, од старослеовенског назива за липу:
http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=771.msg26750#msg26750
Могуће је да је и топоним Улотина истог порекла. У-лот, у липаку.

Мурино – ово је савремена верзија назива ове варошице, а стари, изворни назив је – Мурина. Мура је стара србска реч за блатиште, крај поред реке у којем је, услед сталних водених талога, земља влажна и блатњава. С обзиром на положај Мурине на равној луци уз Лим, сасвим вероватан је овакав корен овог топонима. Мурина би, у том смислу, било – повелико „блато“ уз реку (као подручја под називом „блато“ – мало, веље и др, уз Скадарско језеро). Барјактаровић, пак, у овом топониму види траг арбанашког присуства (можда због арбанашког племена - Morina). Опет, овај топоним би могао имати везе и с личним именом Мура или Муро, видети даље под – Муровац. Ту је и руско презиме Муринь и кварт Мурино у Петрограду (Санкт Петербург, бивши Лењинград у Русији). Мурина или муриња (mureana) је и врста рибе, морске, која улази у слатке воде. Међутим, варош Мурина је предалеко од мора да бисмо њен назив повезивали с овом рибом.

Муровац - Мура вас, Мурово село. Име Муро или Мура, иако на први поглед звучи турски, јавља се већ код Срба у 14. веку, у бањској, дечанској и призренској повељи, дакле пре било каквог турског присуства и нарочито не турског језичког утицаја. Могло би имати везе с латинским именом Maurus (Милица Грковић). Тако налазимо у то доба и презимена Мурић, Муровић, Мурковић. Надаље, „када се тепа мушком детету у Црној Гори, каже се – Муро“ (Звездана Павловић). Презиме Муровић у Врхбосни крајем 15. и почетком 16. века (србско – Драгић Муровић), исто презиме и у Ровцима, истоимени топоним у Буљарици у Паштровићима.

Наставиће се...
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo новембар 27, 2017, 08:56:08 поподне
Изворе из којих сам извадио наведене податке написаћу након што обрадим све топониме које је Вољен од Бога назначио.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Полић новембар 27, 2017, 09:07:42 поподне
Мурино – ово је савремена верзија назива ове варошице, а стари, изворни назив је – Мурина. Мура је стара србска реч за блатиште, крај поред реке у којем је, услед сталних водених талога, земља влажна и блатњава. С обзиром на положај Мурине на равној луци уз Лим, сасвим вероватан је овакав корен овог топонима. Мурина би, у том смислу, било – повелико „блато“ уз реку (као подручја под називом „блато“ – мало, веље и др, уз Скадарско језеро). Барјактаровић, пак, у овом топониму види траг арбанашког присуства (можда због арбанашког племена - Morina). Опет, овај топоним би могао имати везе и с личним именом Мура или Муро, видети даље под – Муровац. Ту је и руско презиме Муринь и кварт Мурино у Петрограду (Санкт Петербург, бивши Лењинград у Русији). Мурина или муриња (mureana) је и врста рибе, морске, која улази у слатке воде. Међутим, варош Мурина је предалеко од мора да бисмо њен назив повезивали с овом рибом.
Ово је занимљиво из разлога што мислим да је та реч Мур, Мор, нека општеиндоевропска реч која означава смрт. На пример, на Немачком се мочвара каже Mohr, што је веома блиско овоме Мура. Изгледа да стари Индоевропљани нису никако волели мочваре :)
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: НиколаВук новембар 27, 2017, 10:14:45 поподне
Гуснице – паралела са топонимом Гусиње: Гусино (Дечанска повеља), „уп. руски хидроним Гусиньiй, Гусиная, Гусиное, укр. Гусинець, Гусинка“, итд. Рекло би се – општесловенски корен топонима.

Назив је уствари старословенски придевски облик gǫsinь од gǫsь, "гуска". Суфикс -ino је у вези са хидронимима, најчешће језерима.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Дробњак новембар 27, 2017, 11:14:19 поподне
Ово је занимљиво из разлога што мислим да је та реч Мур, Мор, нека општеиндоевропска реч која означава смрт. На пример, на Немачком се мочвара каже Mohr, што је веома блиско овоме Мура. Изгледа да стари Индоевропљани нису никако волели мочваре :)

На енглеском је мур (moor) врста мочваре, тј. подбарног земљишта на ком расте врес. Нешто слично барама и боровњацима на нашим планинама.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: НиколаВук новембар 27, 2017, 11:24:34 поподне
Можда Муровац има неке везе и са латинском речју за зид - murus, muri.  :)
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo новембар 28, 2017, 08:32:19 поподне
Да наставим...

Лубнице – у дефтеру из 1485. године, уписано као Луменица (по Вукчевићу - Ломеница, што је тешко данас разлучити, јер се у арапском оба ова гласа пишу истим знаком - ꝯ; код Дашића и као - Лумница, Ламеница; по Пешикану - Лумница), што већина аутора који су тумачили овој топоним, сматра погрешним уписом турског пописивача. По Премовићу, назив долази највероватније по „лубовима“ – јелове или смрчове коре којима су покриване куће. Ово објашњење прихвата већина аутора. Марко Обрадовић истиче занимљиву претпоставку да је ранији назив овог села био Љубљенац, што је сада назив једног од заселака Лубница, што уопште не звучи као немогуће објашњење. Ипак, мене копка овај турски запис – Луменица и питање може ли имати везе с мушким именом Лум(-о). С друге стране, постоји руско женско име - Луменица, а колико видим по мрежи, и презиме у Албанији. Ломеница би било најлакша за разјашњење, вероватно назив по „изломљеном“ („ломном“) рељефу. У Топлици постоји село под називом Лумница.

Шудикова - према неким мишљењима (која немају потврду у изворима) назив манастира потиче од немачког Sanctus Jacobus - Свети Јаков, у изговору изобличено у Шудикова (Сут Јaков - Сут-иков – Шутиков – Шудиков-а), по аналогији на топонимске облике у Приоморју изведене од светитељских имена: Сутоморе, Супетар, Сутиван, Суторман, Сушћепан, итд. Губеринић назив мананстира изводи из назива некадашњег насеља Шудик-село (данашња Доња Мала, засела села Будимља, дакле уз сами манастир), што има логике, јер данашњи називи манастира у нашим областима су већином у ствари називи оближњих локалитета (топоними, ороними и др) који су пренети и на сам манастир (нпр. Жича, Студеница, Сопоћани, Јазак, Крушедол, Хопово, Острог, Калудра, Дуга, Дајбабе, Ораховица, итд), што је вероватно и овде био случај. Објашњење за етимологију назива Шудик-село, Губеринић налази у средњевековној функцији - судије, као место где седи судија (судик), а ово брани и тиме што су суседни локалитети Кљачинке (данас Клачинке), према старој речи за заклетву - кљатва, дакле могуће место где су спровођени судски поступци. Ту је затим и топоним Бранич, као могућа средњевековна фортификација (тврђава Будим-ља), а опет у вези са важним седиштима у Будимљи - саборног манастира, судијског седишта, итд. Село Шудик је, под тим називом, постојало и средином 17. века, с обзиром да је тако наведено у Шудиковском поменику.
Ове Клачинке би можда, језички, могле имати везе са клаком (кречом). 

Маште – у дефтеру из 1485. године, уписано као Мачта. У дефтеру из 1582/83. године, као Мачиште, а у Шудиковаском поменику из средине 17. века као - Мачте. Овај запис из дефтера с краја 16. века највероватније разјашњава ствар око порекла овог топонима. По свој прилици, село је назив добило по обавези становништва да израђује мачеве, истог значења као и Мачаре / Мачари, којих има у нашим крајевима на више места.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo новембар 28, 2017, 08:37:03 поподне
Мени најзанимљивији и, можда не на први поглед, али - најзагонетнији топоним (пре свега због Будина и могуће везе топонима с њима):

Будимља

Према  неким мишљењима (Милица Грковић, нпр) овај топоним је највероватније настао од личног имена Будим(-ир, или сл), у смислу Будимов / -ова / -ово град, жупа, село и др.

Други (Лома, нпр) допуштају и другу могућност, да је топоним изведен од глагола бῨдити, у смислу - бити будан, бдити, чувати нешто, стражарити (глагол звучи одговарајуће у овом смислу, јер је у жупи Будимљи био утврђени град, а и из ње је контролисана важна саобраћајница између Горњег и Средњег Полимља).

Постоје мишљења и да назив Будимља има везе са словенским племеном Будина, које се можда овде насеило у раном средњем веку. Њих је заиста могло бити, и то у оном првом таласу словенских насељавања у Илирик, у другој половини 6. века.

Конструкција је могуће настала од основе Будим, што би био назив тврђаве (на Будимском Грацу) и додатка -ѩ (ја), који одређује жупу у којој је град, попут Породим - Породимља, Некудим - Некудимља, тако и Будим - Будимља, односно: БоудимЬ - Боудимѩ, касније у изговору - Будимља (Боудимлѩ), како је забележено у двема хрисовуљама краља Милутина - Бањској и Хиландарској. Осим овог облика, у записима 14. и 15. века, Будимља се јавља и у облицима БудимЬ и Будимна. Најранији помен жупе Будимље је везује се за време зетског краља Михаила (око 1050 - 1080. године).

„Имена мјеста са основом Будин, или Будим су бројна. Тако поред имена Будимља, на простору бивше Југославије имамо: Будим, Будим војводински, Будихни, Будимци, Будина, опет Будимци, Будимлић, Будинарци, Будимирци, Будињак, Будиншчак, Будиншчина, Будимлија итд“ (Губеринић).

Да ли би неки данашњи Срби / Црногорци могли бити потомци Будина, и да ли их, можда, треба тражити у некој грани CTS10228 или некој грани R1a (а имамо је као представнике најстаријих родова нпр. у Кучима, Братоножићима и Зети и њиховим исељеницима, као и у неким крајевима КиМ)?
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo новембар 28, 2017, 08:38:49 поподне
Пешца - Вешовић, Барјактаровић и Премовић су мишљења да назив села долази по пешчарима којег има доста у подручју села. Међутим, у дефтеру из 1485. године, село је записано као - Печаца (или у дословној транскрипцији - Бечача), а да се ради о Пешцима указује да је село уписано заједно с Лугом (данашњим Доњим Лугама; Пешца и Доње Луге су села једно наспрам другом преко Лима). У арапском писму нема ознака за гласове „П“ и „Ц“, тако да је турски писар уписао слова која су најближа називу села, те је Пешиканово тумачење (Печаца) сасвим одговарајуће. С друге стране, глас и слово „Ш“ постоји и у турском и у арапском језику и писму, тако да чуди да није уписано „Бешача“. Да ли овај детаљ указује да назив Пешца није изведен од реци пешчар, већ од старијег облика - Печаца? Топоним Печаца (Печатца?) можда је изведен од речи печат, па могу да се конструишу разна тумачења, нпр. да је то било место које је имало задужење да израђује печатнике, или да је место имало неки посебан статус са писменом и печатом о томе, или нешто треће...?

Миоче - чест топоним у нашим крајевима, тако Миоче код Прибоја, у Пиви, Боки (код Херцег Новог), у Славонској Подравини, итд. Вероватно од старијег Михоче, што би могло бити по презимену неког рода (Михочи, Михочевићи, односно - Миочи, Миочевићи) или имену неког кнеза или властелина - Михоч, које је име било прилично често у средњем веку, нарочито у Херцеговини, Босни и Дубровнику.

Жари - „... бројни топоними Жар и изведенице од Жар. Те ониме можемо сврстати у две семантичке категорије. У једној се налазе топоними чији је наставак повезан са давним процесом крчења шума путем паљења, горења, тако да је временом ишчезао и мотив њиховог настанка и значење. Данас су то опет шуме, ливаде, њиве. У другој се налазе топоними, ороними, мотивисани радњом глагола жарити „загревати“. Налазе се на осунчаним местима која сунце жари, на припеци; они су семантички еквивалент апелативима жар, жара ,летња врућина'“ (Звездана Павловић). 

Кути – општесловенски топоним; насеља под називом Кути, Кута, Куте има широм ЦГ, у значењу – угао, са три стране затворен, заштићен, издвојен, скрајнут део неког подручја. „Наше објашњење потврђује и географски положај села и конфигурација терена: Кута су окружена са свих страна планинским падинама, осим дела јужне стране, а y селу се јасно издвајају две увале, два угла“ (Маројевић).
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo новембар 28, 2017, 08:41:00 поподне
Сва ова тумачења топонима које је задао Вољен од Бога, нашао сам у следећим изворима:

„Будимља у Скадарском дефтеру из 1485. године“ – Маријан Премовић
„Ороними Србије“ – Звездана Павловић
„Убикација неких топонима у Васојевићима“ – Божидар Зоњић
„Постанак топонима Кута“ – Радмило Маројевић
„Микротопонимија требињске Ластве“ - Јасна Хаџимејлић
„Топонимија Бањске хрисовуље“ – Александар Лома
"Турцизми у српскохрватском-хрватскосрпском језику" – А. Шкаљић
„Етнички процеси и етничка структура становништва Новог Пазара“ – Ејуп Мушовић
„Срби у Будиму“ – Душан Поповић
„Русалије“ – Љубица Јанковић
„Српскохрватска географска имена на –ина, мн. ·ине: преглед типова и проблеми класификације“ – Александар Лома
„Антропогеографски проблеми Балканског полуострва“ – Јован Цвијић
„Ускочка топонимија“ – Милија Станић
„Средњовековни баштински поседи Хумског епархиског властелинсктва“ – Рад. Ивановић
„Зетско – хумско – рашка имена на почетку турскога доба“ – Митар Пешикан
„О старости Срба на Балкану“ – Радомир Губеринић
„Трговиште (XIV и XV век)“ – Богумил Храбак
„Насеља и становништво области Бранковића 1455. године“ – Милош Мацура
„Словени и Албанци до XII века у светлу топономастике“ – Александар Лома
„Санџак Пожега 1579. године“ – Стјепан Сршан
„Књига о Мацурама“ – Вујанић, Јерковић, Кртинић, Маринковић
„Горански говор“ – Радивоје Младеновић
„Кучи, Братоножићи, Пипери“ – Јован Ердељановић
„Народна енциклопедија СХС“ – Станоје Станојевић
„Српски презименик“ – Велимир Михаиловић
„Ибарски Колашин“ – Милисав Лутовац
„Етимолошки речник српског језика“
„О чему нам сведоче географска имена Горњег Полимља“ – Мирко Барјактаровић
„Врхбосна и Дубровчани 1470 – 1520“ – Богумил Храбак
„Речник имена Бањског, Дечанског и Призренског властелинства у XIV веку“ – Милица Грковић
„Поријекло и родослов Обрадовића из Лубница“ - Марко Обрадовић
„Бихор и Плав 1485. године“ - Божидар Вукчевић
„Рани слојеви хришћанских топонима на старосрпском тлу“ - Александар Лома
„Будимља“ - Радомир Губеринић
„Васојевићи од помена до 1860. године“ - Миомир Дашић
„Племе Васојевићи“ - Радослав Јагош Вешовић
„Из српске историје средњег века“ - Михаило Динић
„Имена у Дечанским хрисовуљама“ - Милица Грковић
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: НиколаВук новембар 28, 2017, 08:50:10 поподне
Помен Будина је у Херодотовој "Историји", која је настала у 5. веку п.н.е. Можда имају предачке везе са Словенима, у смислу оног балтословенског становништва које се још увек није рашчланило на посебне балтске и словенске гране, али тешко да се њихово име очувало малтене више од 1000 година и то у виду неког словенског племена. По Херодотовом опису ("живе иза Сармата") најпре би се помислило на Балтословене, али он помиње и да они држе припитомљене ирвасе и да живе номадским начином живота, што више асоцира на нека угрофинска племена. Мислим да је етимологија која Будимљу везује за глагол "бдити" далеко вероватнија.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo новембар 28, 2017, 08:58:54 поподне
тешко да се њихово име очувало малтене више од 1000 година и то у виду неког словенског племена.

Право збориш, али звучи егзотично и занимљиво за истраживање  ;)

што више асоцира на нека угрофинска племена.

Можда имају везе с нашим N2 !?  :D
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: НиколаВук новембар 28, 2017, 09:06:05 поподне
Можда имају везе с нашим N2 !?  :D

Можда.  ;) Кочкановљев Биг Ипсилон ће, надам се, мало размрсити ствари у вези са мистериозном N2.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Atlantische новембар 28, 2017, 09:29:26 поподне
Кочкановљев Биг Ипсилон ће, надам се, мало размрсити ствари у вези са мистериозном N2.

Мало одосмо ван теме али морам питати пошто сам пропустио ово, наручен је Биг Ипсилон за Кокчанова? Ако је тако нека је са срећом, надам се да ће помоћи у разрешавању мистерије зване N2-P189.2. :)
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: НиколаВук новембар 28, 2017, 10:11:57 поподне
Мало одосмо ван теме али морам питати пошто сам пропустио ово, наручен је Биг Ипсилон за Кокчанова? Ако је тако нека је са срећом, надам се да ће помоћи у разрешавању мистерије зване N2-P189.2. :)

Јесте, наручен је, имам дојаву од Узија.  ;)
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: сɣнце новембар 29, 2017, 09:40:52 пре подне

Миоче - чест топоним у нашим крајевима, тако Миоче код Прибоја, у Пиви, Боки (код Херцег Новог), у Славонској Подравини, итд. Вероватно од старијег Михоче, што би могло бити по презимену неког рода (Михочи, Михочевићи, односно - Миочи, Миочевићи) или имену неког кнеза или властелина - Михоч, које је име било прилично често у средњем веку, нарочито у Херцеговини, Босни и Дубровнику.

Михољдан је у ранеје доба била крстна слава посвећана арханђелу Михаилу или по народному Михаљу. У приморју, поготова на Стону и тој околини а звучи више као о, то они реку не "боли ме глава", но "буљи ме глова", а тако од Михал и Михаљдан, начинише Михољдан. После раскола цркве једни су почели славити по грчскому коледару арханђеловдан, а у Приморју остало Михољдан више по католичкому бројању. Успостављањем нове србске цркве, овај дан би приписан св. Киријаку, но у народу је оста прилепљен назив Михољдан.
Када се кто зваше Михаил од мила га називаше Миха, доцнеје у говору Мија, а одтуда и Мијат, који даде почетак имену Мијатовић.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo децембар 01, 2017, 11:26:52 поподне
Говорећи о топонимима Горњег и Средњег Полимља, незаобилазни топоним је и Брсково, средњевековна жупа, град, трг и рудник сребра.

Сматра се да је трг заснован око 1240. године, као и рудник, а да је утврђење постојало и раније (поуздано у време владавине краља Стефана Првовенчаног), док жупа под тим називом (Брсково или Брсковска жупа) постоји напоредо са утврђењем, односно, да је утврђење подигнуто да надзире важну саобраћајницу и да је назив понело по жупи. Рудник и трг су замрли крајем 14. века, због турских упада, а млетачки документ из 1433. године Брсково назива напуштени местом. Међутим, рудник ће бити обновљен за неко време током турске власти у 16. веку.

Што се тиче порекла назива Брсково, мишљења су подељена.

Неки (Томовић, Чремошник) назив везују за саске рударе које је ту средином 15. века населио краљ Урош, и за област Брајсгау (Breisgau) на тромеђи Немачке, Француске и Швајцарске, одакле су, наводно, дошли ти рудари и собом донели завичајни топоним.

(http://images.mygermancity.com/maps/breisgau.png)

У млетачком запису из 1360. године, Брсково се наводи као Brescoa (у другим и – Brescoua, Brescova), што се теже може довести у везу с Breisgau, а врло је блиско облику Брсково, или је, можда, у међувремену, немачки назив сасвим посрбљен, те је изгубио своју немачку звучност.

Стојановић топоним Брсково изводи од речи (хидронима) брзак, а на истом правцу су и неки други аутори, док Губеринић износи претпоставку да назив Брсково има везе с речицом Брзавом, на којој се, по његовој претпоставци, рудник налазио (Брзава – Брзково).

С обзиром да је назив жупе Брсково (знатно?) старији од рудника, мала је вероватноћа да су овај топоним донели немачки рудари.

У Бањској хрисовуљи краља Милутина, наводи се као Бьрзьковь. Лома, поређења ради, наводи и следеће топониме у словенским земљама – Brzkov у Чешкој и Barzkowice у Пољској, као и руско презиме Борзков.

Коначно, прочитах и једну смелу претпоставку по којој би топоним жупе Брсково могао имати везе с Брсјацима, као Брсјаково (-а), временом упрошћено у – Брсково.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo децембар 12, 2017, 03:45:49 поподне
Још мало топонима...

Саш (Пештер, Пива, Подунавље) - опште прихваћено мишљење (Пешикан, Лома, Павловић, Цицмил-Реметић, итд) је да топоним долази по Сасима, који су се од средине 13. века почели досељавати у Србију ради бављења рударством. Истог порекла су и Сасе у источној Босни, Сашка река (притока Ибра) и Шашка река (притока Дунава). Према мишљењу Ломе, етноним Сас после неког времена, крајем средњег века, све мање значи етничку, а више одредницу о занимању (Сас - сас, рудар, попут Влах - влах, сточар). У средњевековним изворима топоним се наводи у облику СашЬ, а у Крушевском поменику и као СЬшЬ. Пешикан из дефтера 1477/78. године чита - Сиш, што указује да је у основи у топониму био полуглас Ь (СЬшЬ).

Сандаљ (код Ваљева) - има ли везе са Сандаљем Хранићем? „Откуда је име селу, то нико не уме да убјасни. Сваки држи да је донето са стране и то да је донето из Босне, а да ли је оно породично презиме или име тамошњег села, не зна се. Једино се зна да је ово селанце одавно познато по овим општим именом.“ Презиме Сандаљ постоји код Срба у Босни (Градишка, Дервента, са славама Аранђеловдан и Ђурђевдан).

Својдруг (Соколска нахија) - ово село се раније звало Војдруг (по неким мишљењима, постоји и прелазни облику - Војтрук), а касније се уобичајио необичан назив који подсећа на кованицу присвојне заменице и именице друг. У облику Својдруг помиње се у Рачанском поменику из 1616. године.

Севојно (Ужице) - можда иста конструкција као у топониму Седобро - од сие и војно, нешто као Војно Село или Виницка (Војницка)?

Седобро (Полимље) - од старих србских речи сие (сје) и добро, сведобро („Географска енциклопедија Србије“). Под тим називом записано од турских пописивача у дефтеру из 1477. године.

Секурич (Левач) - влашки назив? Дефтер из 1595/96. Секурича. Народ каже да је село добило име по селу Секурич на Косову (Ситница) одакле су се доселили оснивачи села. Иначе, село које је прославила Зорица из Секурича и син Драган, кад јој пева „Зорице, Зоруле“.

Семегњево (Златибор) - назив изведен од старог словенског личног имена Семигњев (СемигневЬ). Одговара украјинском топониму Семигинiв. Народско решење: „У доба Проклете Јерине сејали су неколико година неко семе које “није издавало“ (није ницало), те су говорило да је то “семе гњево“, отуда име села Семегњево.“

Семедраж (Таково) - словенска именска основа Сем -и, -е; имена Семан, Семидраг, Семимисл, Семирад, Семислав)- и наставка - драг (Милица Грковић). Под овим називом у дефтеру из 1528. године.

Сеновити Рид (околина Лесковца) - сликовито, са малим призвуком мистичног

Сеча Река (Косјерић) - у дефтеру из 1528. године уписано као - Сјеча Ријека. Занимљиво је да у овом крају почетком 16. века имамо чисту ијекавштину и то у оба речи овог топонима (као и у топонимима косјерићког краја - Субјел, Бјелоперица, Бјелотићи, итд), док нпр. у Црној Гори у исто време (дефтери из 1521. и 1523. ) наилазимо на екавицу, нпр. Река (касније Ријека Црнојевића). Код села протиче речица под називом Сјечица, па је можда и село по њој добило име.

Сечањ (Банат) - и још мноштво топонима који имају у основи сеч-, што долази од глагола сећи, у два значења: сеча = крчевина, лаз, раскрчена земља настала сечом шуме, или од хладноће - сече. У случају банатског Сечња, можда и од ветра који сече кроз равницу.
Сви називи Сечња у последњих 3 столећа: 1717 Sechun, 1723 Seczan, 1853 Szécsán, 1878 Torontál-Szécsány, 1911 Torontálszécsány, 1922 Сечањ, 1943 Petersheim. Можда онај најстарији - Сечун крије и неки други корен овог назива?
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Нина Јакшић децембар 27, 2017, 03:28:19 пре подне
За реч Берил сам писао на овој теми:
http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=183.msg59420#msg59420

"Постоји и село Балта Бериловац код Књажевца, са очито источнороманским топонимом (и примесом раноалбанског-трачког), а ова реч "берил" се јавља код још неких топонима у јужном и југоисточном делу Србије."; ако је тачна горе постављена хипотеза, реч "берил" има везе са албанском речју за лакат, bërryl...

Да додам:
У самом селу назив села је много једноставније објашњен: село се налази на последњој равници пре него почне  јак успон кроз шуме према врховима Старе планине. Зато су се ту ловци окупљали и одатле кретали у лов. Збориште или зборилиште је синоним, али, у том наречју (З)Бериловац је "тамо где се зберу". Балта, наравно, метатеза од Блата, Блатна. Кад кише почну да лију и спушта се вода низ планину, на том месту (пошто је прва равница) свакако се направи велика површина блата.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: НиколаВук децембар 27, 2017, 02:00:46 поподне
Да додам:
У самом селу назив села је много једноставније објашњен: село се налази на последњој равници пре него почне  јак успон кроз шуме према врховима Старе планине. Зато су се ту ловци окупљали и одатле кретали у лов. Збориште или зборилиште је синоним, али, у том наречју (З)Бериловац је "тамо где се зберу". Балта, наравно, метатеза од Блата, Блатна. Кад кише почну да лију и спушта се вода низ планину, на том месту (пошто је прва равница) свакако се направи велика површина блата.

Ово је прави пример народне етимологије, када се услед промене језика или одласка старог/доласка новог становништва заборави првобитно значење топонима, па се онда мештани "досете" неког оригиналног начина да објасне његово значење.  :) Добар пример народне етимологије је дао Небо за Семегњево:

Семегњево (Златибор) - назив изведен од старог словенског личног имена Семигњев (СемигневЬ). Одговара украјинском топониму Семигинiв. Народско решење: „У доба Проклете Јерине сејали су неколико година неко семе које “није издавало“ (није ницало), те су говорило да је то “семе гњево“, отуда име села Семегњево.“
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Нина Јакшић април 16, 2018, 10:38:08 поподне
Обиље топонима и микротопонима  са Старе планине, пиротски део
http://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0554-1956/2017/0554-19561742171Z.pdf


Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Азот мај 02, 2018, 11:38:54 поподне
Док сам гледала гоогле мапе налетих у Албанији на топоним Балабан  ( Ballaban). Познато ми је да то српско презиме, па се изненадих називом
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Зрно мај 02, 2018, 11:55:58 поподне
Док сам гледала гоогле мапе налетих у Албанији на топоним Балабан  ( Ballaban). Познато ми је да то српско презиме, па се изненадих називом

Хрвати кажу да је њихово-
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo мај 02, 2018, 11:56:56 поподне
Док сам гледала гоогле мапе налетих у Албанији на топоним Балабан  ( Ballaban). Познато ми је да то српско презиме, па се изненадих називом

Имаш и село Балабани у Зети, код Голубоваца, јужно од Подгорице.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: vojislav.ananic мај 03, 2018, 08:58:20 пре подне
БАЛАБАН

Породица у Перасту, где су дошли из Црне Горе у XVIII веку; у селу Бинач у Србији; у Варошкој Ријеци, Зборишту, Горњој Гати и Теочаку у Босанској Крајини; у Хрватској најбројније у околини Јастребарског и Вировитице.
Презиме je идентично са турским апелативом балабан у значењу крупан, незграпан човек, као и са личним именом Балабан које je као турско забележено још у XV веку. Познато je у македонском, бугарском и румунском ономастичком систему. Анализирајући познату народну песму „Женидба Душанова" Душан Костић у студији тврди да се познати Балачко војвода раније звао Балабан Турчин који се прочуо као војсковођа султана Мурата I и био на Косову 1389. године. Уп. презиме Балабановац, и део села Рапча у Србији, Балабанић, породица на острву Рабу, пореклом из Олиба, одакле су дошли у XVIII веку; према полису становништва Хрватске 1948. године највише у околини Ђакова.

Извор: Српски презименик, др Велимир Михајловић
 
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Дробњак јун 04, 2018, 11:15:33 поподне
Форумаши, а нарочити ви који се разумете у језик и етимологију, требала би ми једна помоћ. Реч је о топониму Клађе. По ономе што су записали Лубурић и Томић, а пренели Шибалић и Караџић, Дробњаци су се са Кричима побили у Буковичкој гори. Исход битке је био тај да је крв проврла из једног извора, који се после назвао Крвавац, а да је место где су се поклали названо Клађе. Извор Крвавац се налази у атару села Буковица, као и Клађе. С тим што су ова два места удаљена пар километара, додуше на истој страни планине и истој обали реке али никако није могуће да неког убијеш на Клађама а крв да проври на Крвавцу. Такође, Крвавац има надморску висину од једно 1500 метара а Клађе су на око 1350, можда нешто више. Но, то је све легенда и није толико битно. Занима ме да ли је назив Клађе могао да дође од речи клада, трупац, дебло? Клађе изузев у Горњој Буковици, постоје и у суседном селу Доња Буковица, као и у неколико других дробњачких села. Иначе сваке Клађе се налазе на заравни непосредно испод шуме, која је обично на узбрдици, тј. на странама планине или брда. Тако да су Клађе погодне да се дрва догоне до њих ту ређају а онда када се заврши сеча, воловима одвуку до кућа. Иначе, ни у једном селу Клађе нису далеко од кућа и увек су на ободу шуме.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: ДушанВучко јун 05, 2018, 01:33:16 пре подне
Форумаши, а нарочити ви који се разумете у језик и етимологију, требала би ми једна помоћ. Реч је о топониму Клађе. По ономе што су записали Лубурић и Томић, а пренели Шибалић и Караџић, Дробњаци су се са Кричима побили у Буковичкој гори. Исход битке је био тај да је крв проврла из једног извора, који се после назвао Крвавац, а да је место где су се поклали названо Клађе. Извор Крвавац се налази у атару села Буковица, као и Клађе. С тим што су ова два места удаљена пар километара, додуше на истој страни планине и истој обали реке али никако није могуће да неког убијеш на Клађама а крв да проври на Крвавцу. Такође, Крвавац има надморску висину од једно 1500 метара а Клађе су на око 1350, можда нешто више. Но, то је све легенда и није толико битно. Занима ме да ли је назив Клађе могао да дође од речи клада, трупац, дебло? Клађе изузев у Горњој Буковици, постоје и у суседном селу Доња Буковица, као и у неколико других дробњачких села. Иначе сваке Клађе се налазе на заравни непосредно испод шуме, која је обично на узбрдици, тј. на странама планине или брда. Тако да су Клађе погодне да се дрва догоне до њих ту ређају а онда када се заврши сеча, воловима одвуку до кућа. Иначе, ни у једном селу Клађе нису далеко од кућа и увек су на ободу шуме.
Под претпоставком да је словенски топоним, из чешког речника:
Клад-преимућство, кладина-греда, кладиво-чекић, кладка-вратило,чекрк
Из словачког:
клад-врлина, добра страна, клада-балван, кладина-греда, кладиво-чекић, кладка-котур, витао, чекрк
Кад у словачком кажеш: кладием отазку, значи : постављам питање
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: ДушанВучко јун 05, 2018, 01:41:56 пре подне
Можда има везе и "кладити се" са овим појмом из чешког речника : клад-преимућство (или из словачког: добра страна), или такмичење ко ће бити изнад или имати надмоћ
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: ДушанВучко јун 05, 2018, 02:11:10 пре подне
Иначе сваке Клађе се налазе на заравни непосредно испод шуме, која је обично на узбрдици, тј. на странама планине или брда. Тако да су Клађе погодне да се дрва догоне до њих ту ређају а онда када се заврши сеча, воловима одвуку до кућа. Иначе, ни у једном селу Клађе нису далеко од кућа и увек су на ободу шуме.
Ја бих овај појам на основу описа,повезао са дрвном грађом, која се помиње и у чешком и словачком речнику: балван, греда...мада и у самој конструкцији у словачком: кладием отазку: постављам питање,  постоји оно "постављам" , а греда се поставља...
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: сɣнце јун 05, 2018, 02:21:57 пре подне
Форумаши, а нарочити ви који се разумете у језик и етимологију, требала би ми једна помоћ. Реч је о топониму Клађе. По ономе што су записали Лубурић и Томић, а пренели Шибалић и Караџић, Дробњаци су се са Кричима побили у Буковичкој гори. Исход битке је био тај да је крв проврла из једног извора, који се после назвао Крвавац, а да је место где су се поклали названо Клађе. Извор Крвавац се налази у атару села Буковица, као и Клађе. С тим што су ова два места удаљена пар километара, додуше на истој страни планине и истој обали реке али никако није могуће да неког убијеш на Клађама а крв да проври на Крвавцу. Такође, Крвавац има надморску висину од једно 1500 метара а Клађе су на око 1350, можда нешто више. Но, то је све легенда и није толико битно. Занима ме да ли је назив Клађе могао да дође од речи клада, трупац, дебло? Клађе изузев у Горњој Буковици, постоје и у суседном селу Доња Буковица, као и у неколико других дробњачких села. Иначе сваке Клађе се налазе на заравни непосредно испод шуме, која је обично на узбрдици, тј. на странама планине или брда. Тако да су Клађе погодне да се дрва догоне до њих ту ређају а онда када се заврши сеча, воловима одвуку до кућа. Иначе, ни у једном селу Клађе нису далеко од кућа и увек су на ободу шуме.

Реч к л а ђ е има за основу корен к л а д. Глагол овога корена гласио је класти ( кладем, кладеш, кладе...) и кладати (кладам, кладаш, клада...). Значење овога глагола је синонимно глаголу "положити".  Зато и ДушанВучком принесен пример "кладити се" означава ништо друго до "полагати (новац или залог); к л а д а је истозначна бревну или одрезку дебелога бревна, а некада к л а д а значи исто што и полуга;  од речи "клада (бревно, полуга) изведена је и реч к л а ц к а т и  с е.  Будући да к л а с т и означава положити, оставити, из ње је изведена реч складиште, исто као да речеш оставиште, положиште; на чешком sklad значи магазин, депо, складиште. Реч складати коју активно користе суседи нам, Хрвати, значи исто што и састављати, те зато уместо стране речи компонирати и композитор користе речи складати и складатељ; (заправо веома благосмислено ако се воли и чува своја реч пре туђе); реч склад у нас првобитно означавала састав или систем, (Хрвати би рекли не састав, а сустав, но исто ти дојде) пре свега хармоничан и уходан систем, тако да је у новије време реч склад попријела значење "хармонија", но првобитна словенска реч за хармонију била је "лад или лада". Негде се чује и да се, оно што турци називају бунар, назива кладенац, но то је погрешно; правилно се рече хладенац или студенац. Толико о корену к л а д. Реч к л а ђ е означава просто место где је негда било много к л а д а, што ће рећи, дебелих бревана.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: ДушанВучко јун 05, 2018, 02:42:29 пре подне
... тако да је у новије време реч склад попријела значење "хармонија", но првобитна словенска реч за хармонију била је "лад или лада". Негде се чује и да се, оно што турци називају бунар, назива кладенац, но то је погрешно; правилно се рече хладенац или студенац. Толико о корену к л а д. Реч к л а ђ е означава просто место где је негда било много к л а д а, што ће рећи, дебелих бревана.
"Ладит"(и) настрој" на словачком значи "штимовати инструмент", што се уклапа у "хармонију" :)
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: сɣнце јун 05, 2018, 04:57:58 пре подне
"Ладит"(и) настрој" на словачком значи "штимовати инструмент", што се уклапа у "хармонију" :)

Да, лад је нешто као "ред, уредност". На русском се у р е д у или о к е ј каже л а д н о.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Дробњак јун 05, 2018, 10:45:56 пре подне
ДушанВучко и сунце, хвала вам на појашњењу.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Грк јануар 20, 2019, 08:02:13 поподне
Да ли неко зна поријекло назива Грнковача  или Грнковица и шта би значила та ријеч?

Ради се о пећини у близини Пађена код Билеће.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Азот јануар 20, 2019, 10:16:24 поподне
Мене асоцира на грне (посуду)  ???
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: сɣнце јануар 21, 2019, 01:19:32 пре подне
Да ли неко зна поријекло назива Грнковача  или Грнковица и шта би значила та ријеч?

Ради се о пећини у близини Пађена код Билеће.

Грн или грнило је на старословенском означавало металургичку пећ у којој су пекли глинено посуђе, које су зато и називали грнак.
Ријеч грн, проистиче од коријена "грети / грејати (гријети / гријати ). Од ријечи грнак умјелци (мајстори, занатчије) који их праве називали су се грнчарима. Од те ријечи - грнак - постало је и име мјеста грнковача, мјеста гдје су се правили грнци или гдје се је узимала земља погодна за прављење грнака, такођер грнковача.
Грнак је словенска ријеч за оно што се данас назива шоља, шалица или кригла. Ријеч шалица проистиче из њемачке ријечи за грнак - Schale, Schälchen /шале/. Баварци преглашавају а>о, тако да они кажу "шоле", а од тога је и ријеч шоља. Кригла од њемачке ријечи Krug, Krügel.

(https://oksait.ru/wp-content/uploads/2018/04/00-10.jpg)

(http://cs4127.userapi.com/u36863912/94570505/x_43a1927e.jpg)
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Грк јануар 21, 2019, 01:29:54 поподне
Хвала, на одговору.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: ДушанВучко јануар 29, 2019, 02:08:02 поподне
Инспирисан Небовом темом "Топонимија Београда", ево пар имена делова Братиславе (неки се могу наћи и код нас):
"Rača, Ovsište, Vinohrady, Rovnice, Koliba, Mlynska dolina, Medzi jarkami, Trnavka, Vlčie hrdlo, Lieskovec, Kramare..."
Rača или Stará Rača (историјски називи: Okol, Racha, Račišča, Recha, Résca, Récse, Rechendorf, Retisdorf, Ratsesdorf, Ratzersdorf, Ratzerstorf, Rastislavice, Račišdorf a Račištorf) је део Братиславе.
Ова општина у којој је главна делатност била виноградарство се помиње већ 1296 као villa Racha. Део Братиславе је од 1946.
https://sk.wikipedia.org/wiki/Ra%C4%8Da_(miestna_%C4%8Das%C5%A5)
Иначе, ова прва три топонима су и у околини Крагујевца, с тим што су Виногради део Крагујевца. Па ми је било занимљиво када сам отишао на студије, да на трамвајима видим натписе "Рача", "Виногради" :)
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo јануар 29, 2019, 02:54:26 поподне
Инспирисан Небовом темом "Топонимија Београда", ево пар имена делова Братиславе (неки се могу наћи и код нас):
"Rača, Ovsište, Vinohrady, Rovnice, Koliba, Mlynska dolina, Medzi jarkami, Trnavka, Vlčie hrdlo, Lieskovec, Kramare..."
Rača или Stará Rača (историјски називи: Okol, Racha, Račišča, Recha, Résca, Récse, Rechendorf, Retisdorf, Ratsesdorf, Ratzersdorf, Ratzerstorf, Rastislavice, Račišdorf a Račištorf) је део Братиславе.

Чести словенски топоними.

Поставих раније на теми о београдским топонимима попис топонима који је сачинио Реља Новаковић („Поводом Београдске нахије на Вуковој административној карти Србије“, 1983), где се види обиље истих или сличних топонима истог корена у северној Србији и Полабљу.

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=3778.120

Проучавајући словенску топонимију, некако стекох утисак да је нашој сличнија топонимија ових западних Словена (Чеси, Словаци, Полабље), него што је случај са Русима, нпр. Није да нема и ту сродности у топонимији, али чини ми се, у нешто мањој мери. 
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: ДушанВучко јануар 29, 2019, 09:12:47 поподне
Проучавајући словенску топонимију, некако стекох утисак да је нашој сличнија топонимија ових западних Словена (Чеси, Словаци, Полабље), него што је случај са Русима, нпр. Није да нема и ту сродности у топонимији, али чини ми се, у нешто мањој мери.
Да...с тим да што се сличности језика тиче, можда бих у једну категорију ставио чешки, лужичкосрпски и пољски...словачки и русински, можда и украјински, као прелаз између западнословенских и источнословенских језика (не постоји термин средњословенски, али словачки би могао ту да буде)... Фонетски ми се чини да је чешки у односу на лужичкосрпски исто као и словачки у односу на русински...Заједничка држава је можда учинила да се чешки и словачки сврстају у исту групу западнословенских језика (као што је случај и са словеначким сврставањем у јужнословенске језике, чини ми се, иако ми је словеначки ближи словачком него српском).
Наглих језичких разлика између суседних словенских држава нема, али Чеси гравитирају ка западу, ка Лужици, а Словаци као да мало више вуку ка истоку, ка Русинима...Али можда то и није ништа чудно, Чеси и јесу били у саставу исте државе као и Лужички Срби , раније, док су Словаци , у оквиру Угарске, били у истој држави са Русинима...Један словачки језикословац, је истакао, пола у шали , пола у истини, да Словаци управо треба да захвале Мађарима, тј. Угарима, што  се оформио словачки језик (боравак у другој држави у односу на Чехе је спречио да чешки језик успостави доминацију, како он сматра).
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo март 13, 2019, 01:44:23 поподне
Занимљив топоним: Оаб, брдо северно од Зарожја, заселак Лазаревићи.

Према Ломи (Александар Лома, „Један усамњени ороним: Оаб“, Ономатолошки прилози VII, 1986) постоје две могућности настанка оваквог топонима:

1. од словенске глаголске основе „xaб“ са префиксом о–, што даје охаб, где се накнадно губи глас „х“; назив долази од придева - охабан = дотрајао, искрзан;

2. од старе словенске речи - охаба = слободан наследни посед, ослобођен од дажбина; овај правни појам био је заступљен код Руса, а знатно више у Румунији, где је остатак словенског језика (и данас постоји више насеља у Румунији под називом - Ohaba).
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: сɣнце март 14, 2019, 07:41:56 поподне
Занимљив топоним: Оаб, брдо северно од Зарожја, заселак Лазаревићи.

Према Ломи (Александар Лома, „Један усамњени ороним: Оаб“, Ономатолошки прилози VII, 1986) постоје две могућности настанка оваквог топонима:

1. од словенске глаголске основе „xaб“ са префиксом о–, што даје охаб, где се накнадно губи глас „х“; назив долази од придева - охабан = дотрајао, искрзан;

2. од старе словенске речи - охаба = слободан наследни посед, ослобођен од дажбина; овај правни појам био је заступљен код Руса, а знатно више у Румунији, где је остатак словенског језика (и данас постоји више насеља у Румунији под називом - Ohaba).

... да ходе власи свободно их добитак, тако како су у бана Кулина ходили без все хабе и зледи.
Добитак значи стока, како и данас у западнословенским језицима, а хаба је крађа, пљачка, како и данас у пољском chabić /хабић/, како и у старосрбском значи красти, тако и охабити - окрасти.
Охаба може бити украдена или отета земља, пре него что ће бити слободна од пореза земља. Та се је пак називала "слобода" на русском и по њима су живели казаци. Казак пак на печенежском и значи слободак од било које власти.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo март 14, 2019, 09:24:14 поподне
... да ходе власи свободно их добитак, тако како су у бана Кулина ходили без все хабе и зледи.
Добитак значи стока, како и данас у западнословенским језицима, а хаба је крађа, пљачка, како и данас у пољском chabić /хабић/, како и у старосрбском значи красти, тако и охабити - окрасти.
Охаба може бити украдена или отета земља, пре него что ће бити слободна од пореза земља. Та се је пак називала "слобода" на русском и по њима су живели казаци. Казак пак на печенежском и значи слободак од било које власти.

Ако је земља отета од непријатеља, нпр. Казаци од Турјецков, онда је можда била ослобођена од пореза в росииске страни  ;)

Не знам, можда си у праву, ја само наведох Ломино мишљење о пореклу овог топонима.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo април 08, 2019, 08:28:51 пре подне
Орид (Шабачка Посавина), а ту је и Рид на Власини. Сами Ориђани кажу да назив њиховог села долази од македонског Охрида одакле су се доселили најранији досељеници Цинцари, те су понели и завичајни топоним. Македонски Охрид добио је име по положају „о хриди“ (полуострву) у језеру. Власински топоним Рид, такође долази од речи хрид, од хриди у Власинском језеру.

Каже ми колегиница, која је пореклом са Власине, да назив Рид варошице на Власини не долази од речи хрид, него од локализма - рид, који означава бару, мочвару. Исто као у Војводини реч - рит. Тако да није женски (та Рид), већ мушки род (тај Рид), одн. у ген. није Риди, него - Риду.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo јул 21, 2019, 11:03:15 поподне
Још поодавно, одлазећи на Космај, запао ми је у очи назив места Амерић недалеко од Младеновца. Један човек (Младеновчанин, дакле није мештанин Амерића) рече ми да је село добило назив по исељеницима у Америку, који су се тамо обогатили па се вратили, те је, отуд, село тако богато и лепих кућа.

Наравно да ми је одговор одмах зазвучао несувисло, јер, запитах се – кад су ти људи успели отићи у Америку, тамо се обогатити и вратити у завичај, колико је времена, покољења, ту морало проћи, па још да по тим америчким авантуристима село понесе назив? А и није баш подкосмајски крај познат по исељеницима у Америку.

Литература каже следеће:

„Прича се, да је у Америћу живео спахија Омер, по коме је село добило име „Омерић“, од кога је постало данашње име“ („Космај“, Боривоје Дробњаковић, 1930).

У османском попису влаха Београдске нахије из 1528. године, пописано је село Амерић са 19 домова.
У Попису Земунске нахије из 1578/9. године, у Земунској вароши налазимо двојицу људи презимена које може имати везе са топонимом Амерић: Митрета Хамерик и Марко Хамирић. У наредном дефтеру за Земунску нахију, писаном у раздобљу од 1588. до 1596. године, међу хришћанима вароши Земун, пописан је и Крагуј Хамерић, вероватно потомак (син) Митретин или Марков.

Село Хамерић, под тим називом, пописано је у Попису џизје Београдске области 1640/41. године, у Авалској нахији (о чему је рад написала Олга Зиројевић).

Велимир Михајловић у књизи „Српски презименик“ за презиме Амерић пише: „Презиме забележено једино у Иванић-Граду код Чазме у Хрватској. Идентично је са муслиманским личним именом Амер (арапски живот дуговечан). Које семантички одговара нашем имену ЖИвко. Узгред, тешко је сложити се са професором Миливојем Павловићем који тврди да је космајско село Амерић келтског порекла, то јест, да је постало „од трга посвећеног богу Меркуру (Ad Меrc)", јер име овог топонима треба посматрати просто као турско-српску комбинацију, од антропонима Амер и нашег патронимијског суфикса -ић“.

Постоји муслиманско презиме Хамерић у Благају код Мостара и селу Чапље код Санског моста.

Постоје данска презимена Хамерик и Хамерих.

Могућности:

1. Римско / келтско порекло топонима - Ad Меrc? Тешко за поверовати.

2. Топоним је настао од презимена које нема везе са османском влашћу? Видимо међу Земунцима око последње четврти и пред крај 16. века презимена уписана као Хамерик, Хамирић, Хамерић. Имена су србска, а турска власт је исувише кратко присутна у београдској околини и Земуну да би имала утицај на настанак презимена код хришћана. Подкосмајско село уписано је истоветним или веома сличним називом овим презименима око пола столећа раније (а исто толико и касније). Село је 1528. године уписано као Амерић, а Турци су коначно овим областима завладали тек седам година раније. Имају ли везе земунски Хамерићи са подкосмајским селом? Да ли је топоним испод Космаја патронимског порекла, а Земунци исељеници из подкосмајског села?

3. Топоним је настао под османским утицајем, по неком спахији Амиру, Амеру, Хамиру...?

4. Германско порекло топонима, односно презимена (Хамерик)?
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo август 01, 2019, 09:33:01 поподне
Данас прођох поред табле са занимљивим топонимом - Шпијуновићи. Заселак Мокре горе.
Јасно да је насеље назив добило по презимену.

Литература каже:
"Шпијуновићи (Којадиновићи) су из Шаранаца, њихов прадед Димитрије шпијунирао је Турке у Првом Устанку, од њих су Којадиновићи, само доцније доведени из Заовина, славе Стевањдан".
https://www.poreklo.rs/2014/03/26/poreklo-prezimena-selo-mokra-gora-uzice/
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo август 01, 2019, 09:49:50 поподне
А затим и један мени нерешив топоним - Мушвете (село код Чајетине).
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo август 02, 2019, 12:09:59 пре подне
А шта тек рећи о топониму Шилопај у Качеру, код Горњег Милановца...

Помиње се у османском дефтеру за Смедеревски санџак из 1528. године, у рудничком крају.

Занимљиво је да се у нахији Островица (дакле, такође у рудничком крају) у дефтеру из 1523. године помиње село Шилорози, за које Ахмед Аличић ("Турски катастарски пописи неких подручја западне Србије ХV и ХVI век") поставља могућност да се ради о каснијем Шилопају.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo август 16, 2019, 11:25:00 поподне
Метовница је село у источној Србији, на југоисток од Бора. Назив долази од старе србске речи мед = бакар. На аустријској (Епшелвицовој) мапи из 1718. године место није уцртано, али је уцртан и уписан Метовнички поток (речица), као Меdownitsch Ba(ch). Овде је било рударства од давнина.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo август 16, 2019, 11:32:58 поподне
Витовница

Овај назив, који се односи на речицу, насеље  и манастир, у средњем веку јавља се и под називима Вителница, Витеоница, Витаоница, Витомница. Речица би могла овај назив понети по речи витло, воденичком точку, с обзиром да је на овој брзој планинској реци било воденица и у великој давнини. „Међутим, име се може извести и из глагола „витати“, обитавати, боравити, гнездити, што упућује на гостионицу („виталница") или на сам манастир, који се у средњем веку назива „виталиште инока“ тј. обитавалиште монаха, а то је исто што и реч „обитељ“, како се манастирска братства називају у богослужбеним чиновима“.

По аналогији на Метовницу, назив Витовница би у изворном облику могао бити и – Видовница и имати везе са Светим мучеником Видом (Витом) или са словенским Световидом.

Заснивање манастира везује се за Светог краља Милутина. Током 1280-их, Браничевом су владали бугарски одметници Дрман и Куделин, који су угрожавали и Србију и Угарску. Око 1285. године, најпре угарски краљ Владислав, па затим и Свети краљ Драгутин, безуспешно су повели војне походе против ове двојице узурпатора. Коначно, 1289. године, Милутин је вештим војним маневром успео уништити њихову војску: „Једно од тих предања први је забележио Аћим Медовић, окружни лекар у Пожаревцу, половином Х1Х века. Он каже да су Дрман и Куделин били добро утврђени у Ждрелу тако да им ни јаче војске од њихове нису могле нашкодити. Лако су одбијали нападе из долине Млаве, док су са других страна били заштићени планинским венцима и гребенима. Краљ Милутин је то брзо увидео и одлучио да удари на њих заобилазним путем преко Пека и Звижда, па уз ток речице Комше код Нереснице настави ка Ждрелу, с леђа непријатељу. Кад је преко Комше и Прокопа стигао на ободе планина изнад Ждрела и распоредио своју војску, изненађење противника било је потпуно. У долини су и даље стајали делови српске војске, како би заварали, а онда дочекали противника кад почне у паници да бежи. Дрман и Куделин су се нашли у потпуном окружењу. Предање каже да је за време те битке Млава била црвена од крви, а од те 6угарско–татарске војске није ништа остало. У знак ове победе, према предању, краљ Милутин је саградио манастир Витовницу“.

На подручју речице Витовнице, на локалитету Велики и Мали Врањ, откривено је келтско рударско насеље из 2-1. века пре Христа.

У угарској повељи краља Жигмунда из 1390. године наводи се утврђење castrum Vytinche. Следећи помен Витовнице је у османском дефтеру из 1467. године, где је уписано запустело село (мезра) Витепница. У дефтеру из 1557. године наводи се само манастир. Тако и у документима из 1661, 1718. и 1733. године. Тек почетком 19. века помиње се насеље, и то под називом Прњавор, у којем живе Власи који „манастиру работају“.

Манастирска црква посвећена је Успењу пресвете Богородице. Архитектура цркве можда потврђује да потиче из времена краља Милутина. На камену узиданом у северни зид цркев постоји натпис на старословенском и јерменском језику који говори о цркви Светих апостола Петра и Јакова, коју је 1218. године подигао (В)ладо, син Бабугов. Није познато да ли је та црква основа цркве данашњег манастира Витовница, или нека друга црква из које је камен уграђен у витовничку цркву.

„Браничевска епархија у првој половини XIX века“, Ђокић, Поповић,
„Насеља Браничева“, Младеновић, Јацановић,
„Српске земље у средњем веку“, Михаило Динић.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo август 16, 2019, 11:44:32 поподне
Витовница је, наравно, најпознатија као родно место и манастир у којем је дуго био старешина архимандрит отац Тадеј, велики духовник нашег времена, необичне животне приче, страдалне у младости и старости. Књигу његових духовних поука "Какве су ти мисли, такав ти је и живот" требало би свако да прочита.

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%A2%D0%B0%D0%B4%D0%B5%D1%98_%D0%A8%D1%82%D1%80%D0%B1%D1%83%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B