Аутор Тема: Карађорђевићи I2-CTS10228  (Прочитано 38560 пута)

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 412
Одг: Карађорђевићи I2-CTS10228
« Одговор #60 послато: август 16, 2017, 06:10:19 поподне »
       О Карађорђево поријекло и његову постојбину, отимају се многи по Старој Србији и Црној Гори. И Арнаути. Има села по Дреници која се поносе Карађорђем. У призренском крају присвајају га Ђиновци; они имају предања да су били Срби. Док други, који воде арбанашко поријекло, тврде да је Кара–Ђорђе Климент, Арбанас, и то негдје из Зете. Слава св. Климента доцнијег је поријекла. Осим тога, Клименти су из Мораче и одатле су отишли у она мјеста гдје су сад. Предања Арбанаса који својатају Карађорђеве претке и држе да су од њиховог ''фиса'', било они из Малесије, било они из Метохије (Клименте), Лубурић је забиљежио између два рата. По њему, Вождови преци потичу ''од неких Мршића, Климента''. Он наводи да се: ''Петар не знамо како и зашто иза 1714. обрео у Никшићу и населио се у село Драговољићи. Подуже је становао у близини својих рођака муслимана Мршића и још неких Климената. Једне неродне године преселио се у село Жабрен, у Сјеничком срезу''.

       Цитирајући Лубурића, Мемић пише да се: ''Јованов син Петар, рођен у Гусињу око 1690. послије 24 године спомиње у Никшићу, у селу Драговољићу''. А затим додаје: ''Мало је вјероватно да је Петар тада из врлети Проклетија могао да стигне у Никшић, тим прије што би било неприродно да барјактар напусти своје саборце док се налазе у тешкој ситуацији''. Из Никшића се Петар одселио у Сјеницу, а затим је преко Јавора прешао у Србију, ''гдје му се после 2 или 3 мјесеца, наводно у 62 години живота, родио син Ђорђије касније познат као Карађорђе''.
       Дашић напомиње да у области Васојевића, а ни по осталој Црној Гори, други испитивачи насеља, становништва и традиције нијесу дошли до обавјештења о којима пише Лубурић. Описујући климентско предање, Мемић, а ни Лубурић, нијесу знали да су се накратко, у Драговољићима, населили Гуришеви синови. У традицији је остало запамћено да је неки Петар, Карађорђев сродник, боравио у Драговољићима, а ова двојица истраживача, а и неки други касније, то су погрешно повезали са Јованом Мршићем и његовим сином Петром.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3626
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Карађорђевићи I2-CTS10228
« Одговор #61 послато: август 16, 2017, 06:19:22 поподне »
Postojalo je Slavensko katoličko stanovništvo i bez ove činjenice nećete moći saznati ko vam je bio vožd !
Немој да се дереш! 😎 Опет скрећеш са дилеме Словени међу Климентима?
« Последња измена: август 16, 2017, 06:23:51 поподне ДушанВучко »

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Помоћник уредника
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1803
  • Васојевић
Одг: Карађорђевићи I2-CTS10228
« Одговор #62 послато: август 16, 2017, 06:30:13 поподне »
Вeћ caд знaмo дa cу и Климeнти, кao и ocтaлa мaлиcopcкa плeмeнa, пpиличнo xeтepoгeни, пa нe би билo чуднo дa cу имaли и тaj "cлoвeнcки" cлoj...
Oвo зa caдa мoжe дa будe путoкaз- cлoвeнcкo cтaнoвништвo, вpeмeнoм пpибиjeнo уз Климeнтe, нacтaњeнo у мecту Вpaњ... Пocтaвљa ce питaњe дa ли cу у тoм cлучajу мopaли бити кaтoлици, пoштo je тaj култ cвojcтвeн кaтoличкoм cтaнoвништву...

С обзиром да у турским дефтерима за подручје Клименти има доста српских имена било би заиста необично да није било словенског слоја становништва. Тим пре што је већина топонима у Климентима словенског порекла.
« Последња измена: август 16, 2017, 06:31:44 поподне Иван Вукићевић »

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1315
Одг: Карађорђевићи I2-CTS10228
« Одговор #63 послато: август 16, 2017, 06:37:52 поподне »
Можда би Томиславовог сина најлакше било наговорит на тестирање. Био је у Требињу десетак дана и баш се фино уклупио.

Jelic

  • Гост
Одг: Карађорђевићи I2-CTS10228
« Одговор #64 послато: август 16, 2017, 06:38:00 поподне »
Значи, по свему судећи је Лубурић био у праву са својом теоријом да су Карађорђевићи пореклом из Климената.

Међутим, изгледа да се ради о словенском становништву Климената, о коме очито нисмо ништа знали до сада.

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 412
Одг: Карађорђевићи I2-CTS10228
« Одговор #65 послато: август 16, 2017, 06:47:36 поподне »
 Владимир Ђоровић, Историја Срба, треће издање, БИГЗ, Београд, 1995. стр. 504.       

У својој познатој ''Историји'', Ћоровић пише да све главне породице Србије XIX вијека потичу од досељеника. Карађорђеви мушки преци дошли су преко Васојевића из Климената; Обреновићи су старином Братоножићи; Ненадовићи из херцеговачког Бирча; Вук Караџић је Дробњак, као и преци Младена Миловановића; Гарашани су Бјелопавлићи. Из Дробњака потичу Богићевићи, Каљевићи и Јован Цвијић. Стојан Чупић је из Пиве, а из никшићког краја су се доселили Блазнавци, Вукомановићи и Скерлићи; из Пипера Узун Мирко Апо- столовић и Жујовићи.

Ван мреже Селаковић

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1821
  • I2-Z17855*
Одг: Карађорђевићи I2-CTS10228
« Одговор #66 послато: август 16, 2017, 07:02:13 поподне »
Можда би Томиславовог сина најлакше било наговорит на тестирање. Био је у Требињу десетак дана и баш се фино уклупио.

Имам заједничког познаника са једним од синова Томислава. Видећемо, али мислим да ће тешко то ићи...

симо

  • Гост
Одг: Карађорђевићи I2-CTS10228
« Одговор #67 послато: август 16, 2017, 07:05:40 поподне »
С обзиром да у турским дефтерима за подручје Клименти има доста српских имена било би заиста необично да није било словенског слоја становништва. Тим пре што је већина топонима у Климентима словенског порекла.

Да, то се баш види на попису Скадарског санџака из 1485. године. Уосталом и сам центар Климената је у Селцу, називу евидентно словенског поријекла, које је забиљежено још у попису 1485.године. Око Селца су локалитети Јавор, Добриње, Острици.

Ван мреже Sergio

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1742
  • Y-DNA: I2-PH908* | mtDNA: K1a-C150T
Одг: Карађорђевићи I2-CTS10228
« Одговор #68 послато: август 16, 2017, 07:12:25 поподне »
Имам заједничког познаника са једним од синова Томислава. Видећемо, али мислим да ће тешко то ићи...

За овакве ствари вероватно мора да постоји консензус свих Карађорђевића. У таквим случајевима претпостављам да не одлучује појединац већ шира фамилија. Ипак они нису обична породица. Треба добити дотволу са највишег нивоа. :)

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1315
Одг: Карађорђевићи I2-CTS10228
« Одговор #69 послато: август 16, 2017, 07:15:43 поподне »
Како не тестирах у Љубињу неког од Климената који славе св. Јована.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3626
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Карађорђевићи I2-CTS10228
« Одговор #70 послато: август 16, 2017, 07:17:28 поподне »
Да, то се баш види на попису Скадарског санџака из 1485. године. Уосталом и сам центар Климената је у Селцу, називу евидентно словенског поријекла, које је забиљежено још у попису 1485.године. Око Селца су локалитети Јавор, Добриње, Острици.
Овде сам прочитао да се око 2000 Климента преселило из Селца на Пештер,1700.године. Можда постоји и на санџачком пројекту неки близак резултат?
https://sh.m.wikipedia.org/wiki/Klimenti
https://sr.m.wikipedia.org/sr/%D0%9A%D0%BB%D0%B8%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8
« Последња измена: август 16, 2017, 07:19:55 поподне ДушанВучко »

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 412
Одг: Карађорђевићи I2-CTS10228
« Одговор #71 послато: август 16, 2017, 07:21:49 поподне »
Григорије Божовић, путописи Са седла и самара, сабрано из ''Политике'', Београд, 1930. стр. 120.

….Бихор је чувен по својим силовитим безима Ћоровићима, Расовцима и Францима, по својој борби са Васојевићима и по својој стоци одмах после Пештери.....
Али је уза све то најдрагоценије предање које за Бихор веже порекло Карађорђево. Његови су се преци, по томе још свежем казивању, доселили овде испод Комова. За њих су везана села Годуша, Годијево и Црнча. Везана су кућишта, њиве, воћњаци. Од оних који су остали, једни се истурчили, а други и до данас остали као православни. У својем налету Карађорђе је преко Сухога Дола и Корита стигао до Годијева. Тада су бези Ћоровићи изабрали за заповедника своје војске кнеза Јована Бихорца и по гласоноши поручили Карађорђу да су некад лепо прихватили његове старе искрај Комова и замолили да им не пали куле и чардаке...
....Јован Бихорац је кнез бихорски; до душе раја, али опет првак те раје. Не уме свако да чита времена док очима не види. Кнез је мислио да од чипчија Ћоровићевих, Гурешића из Годуше и Црнче, не може постати вођ Карађорђије. А он је постао. И не за то да негдањој кнежевској кући својега краја покаже своју силу, но увјери је да је судбином одређен да целом народу донесе слободу, а после нека изиђе напред онај ко је најдостојнији...   
....Ено горе у селу Годуши и данас показују воденичиште, кућиште и некакву Анђелијину башту, што се све везује за непосредне претке Карађорђеве.
....Блиски преци Карађорђеви дошли су у Бихор, у село Годушу из Васојевића, не зна се да ли испод самих Комова, из Лијеве Ријеке, или села Берана непосредно испод Ђурђевих Ступова западно од садањих Берана. Зна се да нису Васојевићи но ваљда старинци. Дошли су у Бихор неке тешке године и ко зна због чега управо. По свој прилици по опуштању за патријарха Шакабенте. Беговии Ћоровићи их примили и дали им земљу. Зарадили се ти дошљаци и постали добри домаћини. Имали шљивике, пекли ракију. По оцу остало четири сина. Тројица била мирна, добра раја. А четврти брат био на другу руку. Крупан, грановесан, слободоуман и тешко Турцима подложан. Једнога дана запео преко Корита и Јовора у Мораву да тражи насеље. Па се вратио натраг и чуда испричао о богаству и плодности земље Србије. Али је могао наговорити само једнога брата, док су двојица остала у Бихору. Та двојица им нису ништа дала од покућнине, те су ови отишли у Србију без ичега, а заједнички казан им је, каже бег, био у Годуши до Швабе. Чак је, вели, и Карађорђе разбирао за тај казан и Анђелијину башту...
У Србију се одселили, по причи, Петроније и Алексије и једнога од њих је Карађорђе. Од друга два брата једни остали у Годуши, а други се преселили у оближње село Црнчу. Једни се истурчили, а други су и данас православни.
       Један од ових, Раде Гурешић из Црнче овако прича:
''Мој парадед Јован побегао је од крви из Златице у Кучима и населио се у Лијевој Ријеци. Ту је славио крсно име св. Николу. Имао је два сина Антонија и Петронија, па бојећи се да за њих не би крвници сазнали, промени славу и узме св. Климентија. Но бојећи се опет да их крвници не пронађу, они се преселе у село Црнчу, док се после извесног времена Антоније и Петроније не потуку с Турцима око некога воденичкога јаза. Тада су се преселили у село Годушу, где се и данас једна њива називље ''Петронијева њива'', а друго место ''Петронијево воденичиште''. У Годуши су живели око двадесет година. Тога времена умро је Јован, Петроније одигао у Шумадију, а Антоније преселио натраг у Црнчу. Од Петронија је Карађорђе, а од Антонија смо ми остали Гурешићи у Црнчи. И славу смо до данас задржали св. Климентија. Кад је пак Карађорђе преко Пештери завојштио на Бихор, призвао је моје дедове Вучету и Симана као своје рођаке. Тад им је поклонио своју чутуру на којој је било његово име и оставио им четири војничка казана. После су Турци ударили и запалили нашу кућу. Чутура је изгорјела, а од казана су до сад три сачувана''.
       Други, сад најстарији Гурешић из Црнче, испричао је ово:
''Наши су стари досељени у Годушу из Златице – Дољани испред Подгорице. Била су три брата: Антоније, Петроније и Марјан. Једном приликом посвађају се с Турцима, те Петроније убије једнога Турчина и побегне у Србију, а Антоније и Маријан у село Радулиће ту у Бихору код чувенога бега Кајабеговића и падне му у руке да их сачува од Годушана. Кајабеговић их врло лепо прими и насели на своје читлуке у Црнчи, пружајући им пуну заштиту. Послије овога Петроније је једном долазио и звао их у Србију, али га они нису послушали, него и даље остали у Црнчи. Кад је Карађорђе преко Суводола упао у Бихор, знао је да су му Гурешићи рођаци и позвао их к себи. Том приликом им поклони три казана, а Симану Гурешићу своју чутуру, која је чувана и кривена у кући код некога Велимира Гурешића из Радулића. Турци су (пре ослобођења) пронашли некакав Карађорђев знак и осудили га на две године тамнице у Сјеници. Шта је то управо било нико не зна, јер су домаћини ту ствар тврдо крили од Турака. Један од оних казана и сад је у некога Саве Петровића у селу Дубову. Сви Гурешићи сад славе св. Климентија, док су раније на Дољанима славили св. Николу, или св. Аранђела, како други кажу...

Ван мреже Voljen od Boga

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 901
  • I-Y4460*
Одг: Карађорђевићи I2-CTS10228
« Одговор #72 послато: август 16, 2017, 07:26:12 поподне »
Немој да се дереш! 😎 Опет скрећеш са дилеме Словени међу Климентима?

Tema je "Карађорђевићи,  I2-CTS10228" a zaključak, na osnovu njihove krsne slave i haplogrupe da je na tom prostoru bilo Slavena katoličke vjerospovjesti. Dakle, ne skreći sa teme, Klimenti u sjevernoj Albaniji su samo mala skupina katoliciziranih starobalkanaca koji su pljačkali karavane u brdima i ništa više.
Karađorđevići su živjeli u Crnišu, pola sata hoda od mjesta gdje su živjeli moji preci, nosili su istu haplogrupu i bili jedan etnos sve do Bečkog rata kada su im se osmanlije osvetile zbog podizanja ustanka. Njihov boravak u selima kao što su Mačetovo i Mušutište je pokušaj da se isele sa ćesarevcima. Ja bih volio da su bili muslimani ali nisu, bili su katolici ! Ako se bavimo istraživanjem onda moramo biti spremni na vrlo iznenađujuća otkrića ili ne počinjimo. Pradjed vođe srpskog ustanka ne mora nužno biti Srbin ! 
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 412
Одг: Карађорђевићи I2-CTS10228
« Одговор #73 послато: август 16, 2017, 07:28:19 поподне »
Стеван Поповић, Карађорђево поријекло, Гласник Етнографског музеја, књига 60, Београд, 1996. стр. 155.

О овом Трипку Гурешу постоји прича и пјесма у Ровцима (Ровчани кажу Гуриш), коју је објавио С. М. Сарајлија у Пјеванији црногорској и херцеговачкој, гдје је он неко вријеме живио па, побивши неке колашинске харачлије, побјегао у Васојевиће. На основу те пјесме појавио се у ''Зборнику Историјског музеја Србије'' (бр. 15-16, стр. 71-74, Бгд. 1979.) чланак који се не може узети озбиљно, јер је писан тенденциозно. Наиме, чланкописац (Д. Вуковић) својом тврдњом да су преци Карађорђеви из Роваца имао је намјеру да ''докаже'' да је тај Трипко Гуриш род његовим Вуковићима, који потичу од сеоског кнеза Богдана Војинића (из села Војинића на Чеву) а којега он назива Војиновић, који тобоже потиче од косовских Војиновића, властеле и сродника цара Душана, па, према томе, и његово братство Вуковићи. Ово је измишљотина, јер такво предање не постоји у Ровцима. Ровчани показују мјесто у селу Веље Дубоко гдје је тај Трипко Гуриш живио, али га не вежу ни за једно ровачко братство, него се однекуд доселио, живио неко вријеме у Ровцима, а затим се, послије убиства харачлија, одселио у Васојевиће, кажу Ровчани
  Књижевна споменица Манастира Мораче 1252 – 2002. Београд – Морача

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 412
Одг: Карађорђевићи I2-CTS10228
« Одговор #74 послато: август 16, 2017, 07:31:06 поподне »
Андрија Јовићевић, Зета и Љешкопоље, ЦИД, Подгорица, 1999. стр. 95.

Врањани причају да у Срему има село Врањ и у њему братство Петровић, чији се предак врло давно преселио одавде. Као узрок одласку наводи се предање: неки бег из Медуне дође у Врањ и на неком убу уграби једну младу невесту, па је баци за собом на коња и побјегне к Подгорици. Својта уграбљене жене похита у потјеру, престигне га на Побрежју, код Подгорице, и убије. И убице су онда напустили Врањ и прешли у Срем, гдје и данас живи њихово потомство. Да се ова прича не односи на претке Карађорђеве (Ђорђе Петровића), за које се тврди да су старином из Зете, из села Врања? 

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Карађорђевићи I2-CTS10228
« Одговор #75 послато: август 16, 2017, 07:31:26 поподне »
Док се не узме брис нашем престолонаследнику, или неком другом мушком Карађорђевићу, ништа није сигурно.

Славље је мало преурањено, може да буде као за Теслу; прво 100% је динарик, а онда рокну гром из ведра неба и испаде R1a.   ;D

Jelic

  • Гост
Одг: Карађорђевићи I2-CTS10228
« Одговор #76 послато: август 16, 2017, 07:36:01 поподне »
Док се не узме брис нашем престолонаследнику, или неком другом мушком Карађорђевићу, ништа није сигурно.

Славље је мало преурањено, може да буде као за Теслу; прво 100% је динарик, а онда рокну гром из ведра неба и испаде R1a.   ;D

А јок, за овог Кузмића је све чисто као суза, ништа се ти не брини мој Свевладе, него ајде се ти лепо тестирај да видимо која си ти хаплогрупа. ;)
« Последња измена: август 16, 2017, 07:37:42 поподне Лука »

Ван мреже Селаковић

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1821
  • I2-Z17855*
Одг: Карађорђевићи I2-CTS10228
« Одговор #77 послато: август 16, 2017, 07:36:30 поподне »
Tema je "Карађорђевићи,  I2-CTS10228" a zaključak, na osnovu njihove krsne slave i haplogrupe da je na tom prostoru bilo Slavena katoličke vjerospovjesti.

Било је на том простору и Словена који славе Перуна. Не мења чињеницу да су словенског порекла.

Има и дан данас много Срба католичке вероисповести. Не мења чињеницу да су Срби.

симо

  • Гост
Одг: Карађорђевићи I2-CTS10228
« Одговор #78 послато: август 16, 2017, 07:38:55 поподне »
Tema je "Карађорђевићи,  I2-CTS10228" a zaključak, na osnovu njihove krsne slave i haplogrupe da je na tom prostoru bilo Slavena katoličke vjerospovjesti. Dakle, ne skreći sa teme, Klimenti u sjevernoj Albaniji su samo mala skupina katoliciziranih starobalkanaca koji su pljačkali karavane u brdima i ništa više.
Karađorđevići su živjeli u Crnišu, pola sata hoda od mjesta gdje su živjeli moji preci, nosili su istu haplogrupu i bili jedan etnos sve do Bečkog rata kada su im se osmanlije osvetile zbog podizanja ustanka. Njihov boravak u selima kao što su Mačetovo i Mušutište je pokušaj da se isele sa ćesarevcima. Ja bih volio da su bili muslimani ali nisu, bili su katolici ! Ako se bavimo istraživanjem onda moramo biti spremni na vrlo iznenađujuća otkrića ili ne počinjimo. Pradjed vođe srpskog ustanka ne mora nužno biti Srbin !

Свети Климент Римски је православни светитељ. Прославља се 8. децембра (25. новембра по старом)

http://www.spc.rs/sr/sveti_sveshtenomuchenik_kliment_rimski

Иначе, на простору самих Климената и по њиховим предањима сва стара црквишта су православна. Прочитај Малесију од Јовићевића.

Јасно ми је да ти као муслиману такви детаљи нису познати. И драго ми је што си коначно пронашао своје српске, православне претке.

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 412
Одг: Карађорђевићи I2-CTS10228
« Одговор #79 послато: август 16, 2017, 07:40:38 поподне »
       За вријеме Мађарске буне 1848. Подгоричани су, као и други Црногорци, долазили у Србију и радили занатске послове. Обилазећи тополивницу, кнез Александар, Карађорђев син,  сврати у дућан код Крста Станића, пушкара, и на питање одакле је – овај одговори из Подгорице. ''Мило ми је мајсторе'', рече кнез, ''и моји су стари пореклом отуда, из села Врања крај Подгорице''.
       Према Пеличићу, кнез Петар Карађорђевић је 1884. посјетио Подгорицу и војводу Марка Миљанова. Јашући на коњу, пошао је на Плавницу. У пролазу кроз зетску равницу, упита Стевана Лукачевића, који ће 1893. постати начелник града Подгорице, гдје се налази Врањ. Када му овај, са лијеве стране показа Врањску Гору и село Врањ, кнез рече: ''Ето, то је село гдје су моји стари живјели''.
       Када се кнезу Петру, 1887. на Цетињу, родио син Ђорђе, честитка је стигла од предсједника подгоричке општине. Кнез је одговорио: ''Миле су ми честитке из све Црне Горе, а најмилије из Зете, јер долазе из оног краја одакле је мој чукундјед преко Комова пренио свој колац''.