Да подсећа на генетску слику Срба средњебосанског поддијалекта, само што је на простору врбаског поддијалекта јача Р1а, а код средњебосанског Е-В13. Укупна словенска генетика износи 61,7%, а ако би још додали хаплогрупу Н-П189.2 скоро 70%. Мислио сам да ће Е-В13 остати даље тако јака као на прошлом узорку, али као што се види спустила се на 13%. И2а је за сада као и код Срба у Херцеговини виша од 40%. Солидан проценат хаплогрупе Н-П189.2, чак 7,5%. Знамо да је ова хаплогрупа код Срба из Босне осетно јача. За остале незнам да ли су изнад или испод српског просјека. Некако ми оно приморчево истраживање из 2005 дало сумњиво нереалну слику о генетици Срба из Босне и Херцеговине, што и сад види. Тамо је било чак надуваних 22% хаплогрупе Е, мање од 30% хаплогрупе И2а, а само 13% хаплогрупе Р1а. Моје мишљење је да Срби из Босне и Херцеговине имају око 19-20% Р1а, 15-16% Е и 37-38% И2а. Чак код Срба из Србије укупно нема више од 20% Е. То би била реална генетска слика Срба из Босне и Херцеговине.
У околини Змијања и Бања Луке E-V13 је и даље солидно заступљена, али су у овај пресек ушле и неке R1a породице из околине Брода и Дервенте, а и сама I2 контантно бележи све већи проценат, што то утицало на укупно нижи проценат E-V13 у врбаској зони.
Иначе, та граница између западнобосанског и врбаског иде од Рибника, преко Мањаче, па на Врбас, тако да дели тестиране из Бања Луке практично на два дела. Стричићи тако остају у западнобосанској, а Лусићи у врбаској зони.
Приморчево истраживање обухвата свега неких 80-ак тестираних Срба из БиХ. Методологија тестирања такође није задовољавајућа (а сами узорци су из неке здравствене установе, ако се не варам), па га не треба га узимати као релевантно.
Најбоље је овако, сада када узорак готово у свакој зони износи преко 100, радити пресеке по поддијалектима.