Аутор Тема: Језичке зоне српског народа и генетика  (Прочитано 35916 пута)

Ван мреже filipi

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 713
  • I-CTS10228_Y4882_A1328*
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #160 послато: октобар 28, 2017, 01:27:24 пре подне »
Босанци су у просеку светлије пигментације од Херцеговаца без обзира на веру или хаплогупе које носе, то може имати везе са аутосомалном ДНК или можда чак са климом.
Jesi li nekom naucnom metodom dosao do tog zakljucka ili onak ofrlje :) Pa ko ti zivi u sjeveroistocnoj BIH pa sve do Krajine nego ljudi porijeklom iz Hercegovine bilo koji narod da je u pitanju.Sad razmisljam o ovim desetinama hercegovaca sto ih poznajem i jos pet puta vise ovih poznatih licnosti porijeklom iz Hercegovine,ne mogu da nadjem nijednog tog malo tamnoputog od njih stotinjak :)

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #161 послато: октобар 28, 2017, 02:06:34 пре подне »
Jesi li nekom naucnom metodom dosao do tog zakljucka ili onak ofrlje :) Pa ko ti zivi u sjeveroistocnoj BIH pa sve do Krajine nego ljudi porijeklom iz Hercegovine bilo koji narod da je u pitanju.Sad razmisljam o ovim desetinama hercegovaca sto ih poznajem i jos pet puta vise ovih poznatih licnosti porijeklom iz Hercegovine,ne mogu da nadjem nijednog tog malo tamnoputog od njih stotinjak :)

Нисам рекао да су Херцеговци тамнопути, само сам рекао да у Босни у просеку има мало више људи са светлом косом и очима него у Херцеговини, веруј ми срео сам пуно и Херцеговаца и Босанаца у животу.

Много људи у Босни су пореклом из Херцеговине, али физиомоније се брзо мењају, Босанци су мање Динарци а више Гориди и Алпиди од Херцеговаца, у просеку наравно.

Ако погледаш како су изгледале војводе из Првог српског устанка видећеш да је су већином били Динарци, а данас само 2 касније у Шумадији и другим деловима Србије одакле су биле те војводе не можеш чистог Динарца ни свећом да нађеш.

Или на пример знам пар села села у Срему која су насељена из Црне Горе, Херцеговине, Далмације и Лике у 19-ом веку дакле из динарских крајева, а данашњи становници тих села везе немају са Динарцима иако су они потомци људи који су дошли из динарских крајева у 19-ом веку.
« Последња измена: октобар 28, 2017, 02:10:59 пре подне Свевлад »

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3627
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #162 послато: октобар 28, 2017, 02:16:48 пре подне »
Нисам рекао да су Херцеговци тамнопути, само сам рекао да у Босни у просеку има мало више људи са светлом косом и очима него у Херцеговини, веруј ми срео сам пуно и Херцеговаца и Босанаца у животу.

Много људи у Босни су пореклом из Херцеговине, али физиомоније се брзо мењају, Босанци су мање Динарци а више Гориди и Алпиди од Херцеговаца, у просеку наравно.

Ако погледаш како су изгледале војводе из Првог српског устанка видећеш да је су већином били Динарци, а данас само 2 касније у Шумадији и другим деловима Србије одакле су биле те војводе не можеш чистог Динарца ни свећом да нађеш.

Или на пример знам пар села села у Срему која су насељена из Црне Горе, Херцеговине, Далмације и Лике у 19-ом веку дакле из динарских крајева, а данашњи становници тих села везе немају са Динарцима иако су они потомци људи који су дошли из динарских крајева у 19-ом веку.
Мање је вероватно него пре два века, док су још имали карактеристике поднебља одакле су дошли у Шумадију...Данас могу да се нађу такви типови људи у Шумадији, али они се издвајају као високи, наочити итд...Раније су у Шумадији били виши људи него данас...Моји чукундеда, прадеда и деда по мајци су имали око 190 плус, минус, чукундеда је био гардиста,а вероватно није једини у селу био са том висином...данас већ је то реткост...просек висине у Шумадији је пре 150, 200 година био већи ...(кад видимо слике устаника, видимо да се ради о високим и крупним људима, горштацима, Карађорђа по висини и конституцији, мислим да није достигао нико од његових потомака)
« Последња измена: октобар 28, 2017, 02:21:32 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #163 послато: октобар 28, 2017, 02:28:16 пре подне »
Мање је вероватно него пре два века, док су још имали карактеристике поднебља одакле су дошли у Шумадију...Данас може да се нађу такви типови људи у Шумадији, али они се издвајају као високи, наочити итд...Раније су у Шумадији били виши људи него данас...Моји чукундеда, прадеда и деда по мајци су имали око 190 плус, минус, чукундеда је био гардиста,а вероватно није једини у селу био са том висином...данас већ је то реткост

То покушавам да кажем Филипију, физиономије се јако брзо мењају под утицајем климе, начина живота, исхране и ко зна којих још фактора.

Високи робусни Динарци су пре 2 века били пуно чешћи у Шумадији него што су данас.  Данас у Шумадији се још увек ту и тамо може наћи понеки Динарац, али у Срему постоје села која су насељена из динарских крајева и то пре мање од 2 века, а међу данашњим становницима тих села који су потомци досељеника из динарских крајева је немогуће наћи Динарце.  Чак и потомци колониста у Војводини углавном изгледају другачије од својих дедова и прадедова који су дошли из динарских крајева пре мање од 70 година, чак и у случајевима кад се колонисти нису мешали са староседеоцима већ су се женили и удавали између себе.
« Последња измена: октобар 28, 2017, 02:32:46 пре подне Свевлад »

Ван мреже сɣнце

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 577
  • I-S17250>Y4882>A1328
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #164 послато: октобар 28, 2017, 07:41:17 пре подне »
Иначе, мислим да ова Ваша подела на "словенске и плавкасте, Босанце, људе из западне Херцеговине, итд." није баш на месту, пошто су и ови из западне Херцеговине Словени (нисам најбоље разумео, али рекао бих да се мисли на Буњевце).

Небојша, управу сте. Словени смо сви ми који истим словом словимо. Заправо мислих на односито вишу заступљеност кромањонских и панонских (балтоидних) фенотипских елемената, као и норида. (Овим не мислим превласт, но тек већу заступљеност). Када кажем Босанац, Херцеговац, Крајишник мислим на народну поделу, јер сами Срби из Модриче и Добоја називају себе Босанцима, а Србе западније од Прњавора Крајишницима. Сами Крајишници себе нису називали Крајишницима до скора, него нису ни имали неко сбирно разумевање својих области, него све су то звали само - завичај. А бога ми, није безопасно назвати Херцеговца Босанцем.
Што се тиче западне Херцеговине, одатле су многи Срби непосредно након пада Херцегове земље померали се ка западу у области Кључа, а тек 2 века касније одатле се селили на југ у Лику, но више на север у области Подкозарја, а одатле и у Славонију. А на опустела места западне Херцеговине турске власти населили су што латине с југа, с обале, што шкуторе одакле год да су ови.

Ван мреже сɣнце

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 577
  • I-S17250>Y4882>A1328
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #165 послато: октобар 28, 2017, 07:52:21 пре подне »
Босанци су у просеку светлије пигментације од Херцеговаца без обзира на веру или хаплогупе које носе, то може имати везе са аутосомалном ДНК или можда чак са климом.

Ја сам пређе неколиких годин начинио ову мапу, скупљајући сборне фотографије школских матураната из сваке обћине у БиХ, те узимајући просек наносио такову боју на мапу и получио овакав исход.



Ван мреже сɣнце

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 577
  • I-S17250>Y4882>A1328
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #166 послато: октобар 28, 2017, 07:59:42 пре подне »
Значи нема никакве разлике у поријеклу становништва Поуња, Посања, Козаре, Грмеча, Унца, Бјелајског Поља. Све је то иста струја, иста су и презимена и поријекло. То што се становништво разликује по ношњи јесте управо доказ да се ти спољни формални елементи, као што је ношња и музика најлакше мијењају највише под утицајем сусједних крајева, а вјероватно и под утицајем неких старијих породица.

Рецимо, ношња Бјелајског Поља и крупског Поуња се драстично разликује,а ради се двјема сусједним областима, које дијели само масив Грмеча. Ношња Бјелајског Поља је изразито динарска, док ношња Крупе је већ са јаким панонским утицајима. Довољно је погледати двије сљедеће фотографије па видјети ту потпуну конфузију у ношњи код Срба из Беле Крајине у Словенији и Баније. Има ту свега и свачега, и панонских, и динарских и старобосанских, па и далматинских утицаја.

Срби из Беле Крајине, Словенија



Срби са Баније



Ако је од значаја, начинио сам ову мапу ношњи како сам најбоље разумео и умео. Можда ће које-кому бити занимљиво Србин није само дедица у шајкачи и зелено-смеђем аустријском сукну.





« Последња измена: октобар 28, 2017, 08:01:31 пре подне сунце »

На мрежи Ojler

  • Одбор за хералдику
  • Етнолог
  • ******
  • Поруке: 2468
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #167 послато: октобар 28, 2017, 08:41:07 пре подне »
Босанци су у просеку светлије пигментације од Херцеговаца без обзира на веру или хаплогупе које носе, то може имати везе са аутосомалном ДНК или можда чак са климом.

Свевладе, како можеш мртав хладан тако нешто да тврдиш као да је нека богомдана истина? Јел имаш неки доказ за то, неку студију која је рађена? Можда се више сунчају? Немој сад само да кажеш како је то општепознато и очигледно или да наведеш три примера како је особа А тамнопутија од особе Б.
Kамене рабъ и госодинъ

симо

  • Гост
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #168 послато: октобар 28, 2017, 10:10:36 пре подне »
Свевладе, како можеш мртав хладан тако нешто да тврдиш као да је нека богомдана истина? Јел имаш неки доказ за то, неку студију која је рађена? Можда се више сунчају? Немој сад само да кажеш како је то општепознато и очигледно или да наведеш три примера како је особа А тамнопутија од особе Б.

Ево шта пише Кун у својој студији Расе Европе за народе са наших простора (дијелио их је по регионалном,а не по националном принципу),а везано за пигментацију:

"Among the Yugoslavs, religion as well as language forms a source of division; the Croats and Slovenes are Catholics, the Serbs are mostly Greek Orthodox. Under the term Serb are included, however, such diverse peoples as the Serbs Proper, the Montenegrins, the Bosnians, the Herzegovinians, and the Dalmatians. The Bosnians and Herzegovinians include large minorities of Moslems and Catholics, and the latter are particularly numerous in Dalmatia. Aside from the Serbs Proper, only the Montenegrins, whose religion served for centuries as a symbol of resistance to the Turks, are almost to a man Greek Orthodox."

Видимо да за Куна нема сумње да су Црногорци, Босанци, Херцеговци и Далматинци Срби.

The Slovenes... and almost half having medium brown to blond hair, while light and light-mixed eyes total nearly 70 per cent.

The pigmentation of the Croatians is equivalent to that of the Slovenes

The Serbs (мисли на Србе у Србији) are darker in pigmentation than either the Slovenes or the Croatians; 45 per cent of eyes are pure brown (Martin #2-4), as against 20 per cent which are pure or nearly pure light. Over 55 per cent have black or dark brown hair, while light browns and blonds come to less than 10 per cent. The beards are, of course, often lighter than the head hair. The skin is brunet-white or light-brown in at least a third of the total.

In hair and eye color the Bosnians (овдје су укључени и Херцеговци) are intermediate between Croatians and Serbs; they are darkest in the northeast, and fairest in the regions nearest Montenegro...The Catholics are likewise the tallest and the lightest skinned.

The pigmentation changes gradually but extensively from a prevailingly blond condition in Istria to a prevalence of dark-mixed and dark eyes, and of black or dark brown hair, in southeastern Dalmatia.

The Montenegrins are prevailingly dark brown in head hair color; in Old Montenegro some 45 per cent of adult males belong to this class, while 20 per cent are medium brown, and 26 per cent auburn, or brown with a perceptible reddish tinge.The tribesmen of Brda and  the northern border are somewhat darker, and show less rufosity. The beards are much lighter than the head hair; among Old Montenegrins 43 per cent are reddish brown, and 8 per cent contain a pure red element; only 17 per cent are dark brown. In Brda golden-brown beards are extremely common, as frequent as 39 per cent; in the northern border tribes, 24 per cent. The rufosity of the Montenegrins, and their tendency to golden blondism, is not only extreme, but is particularly unusual for this part of Europe. It will be recalled that the Serbians, traditionally close relatives of the Montenegrins, are much darker haired, and that the Slavs in general, when blond, favor the ash-blond side of the scale, being almost entirely deficient in rufosity. Twenty-five per cent of Old Montenegrins have pure dark eyes, and 10 per cent pure light ones. The pure darks are almost all mixtures between dark brown and light brown shades, while the pure lights are grayish blue. The mixed class, by far the largest, consists of 37 per cent green-brown, 20 per cent blue-brown, and 6 per cent gray-brown. The northern border tribes and BMa are lighter eyed than Old Montenegro, with only 20 per cent of pure darks. On the whole the Montenegrins have lighter eyes than the Serbs, and fully as light as the Slovenes and Croatians. Over 80 per cent have pinkish white unexposed skin color, ranging from von Luschan #3 to 7, 8, and 9; a small minority have skins which are as dark as light brown. About 25 per cent show some freckling, as is to be expected in association with rufosity.

Кун наводи неке конкретне студије, при чему изгледа да је за становништво Црне Горе имао највише података па је и најдетаљнији. Како видимо његов закључак је да су Херцеговци чак свјетлије пигментације од Босанаца.


Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9138
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #169 послато: октобар 28, 2017, 10:24:36 пре подне »
Што се тиче западне Херцеговине, одатле су многи Срби непосредно након пада Херцегове земље померали се ка западу у области Кључа, а тек 2 века касније одатле се селили на југ у Лику, но више на север у области Подкозарја, а одатле и у Славонију. А на опустела места западне Херцеговине турске власти населили су што латине с југа, с обале, што шкуторе одакле год да су ови.

Не знам на које се сеобе из западне Херцеговине мисли? Померања из Херцеговине ка Северној Далмацији било је још у 14. веку, али најмасовније миграције дешавају се од краја 15., до краја 17. века и то из нешто источнијих крајева. (област данашње источне/јужне Херцеговине, западне Црне Горе, Рашке, Полимља, итд.).

Потврду за то налазимо што у топонимији, што у генетској слици тих крајева.


Разумем на које се сличности између Поткозарја и Баније мисли. Оне свакако постоје (ношња, музика, антрополошки типови и сл.), али овде је реч о Y-ДНК и језичким зонама, па ово прво не мора да игра неку улогу.

Покушаћу да дам баналан пример. Управо је у западној Херцеговини та "словенска" комбинација Y-днк заступљена са преко 70%. Са друге стране, у Поткозарју (где по овој мапи има више светлијих типова) имамо знатно мање ове струје, али су зато веома развијени неки родови J2b-M241, J1c (Синобади), итд. Углавном досељеници из Лике и Северне Далмације.







Ван мреже Одисеј

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 646
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #170 послато: октобар 28, 2017, 11:04:51 пре подне »
Западна Херцеговина чини један исти језичко-културолошки простор са Далматинском Загором, док се од источне и централне Херцеговине битно разликује. Увијек сам се питао како је до таквог стања дошло, али је јасно да су Хрватима из Читлука знатно сличнији Хрвати из Имотског него они из Равног.

симо

  • Гост
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #171 послато: октобар 28, 2017, 11:23:47 пре подне »
Западна Херцеговина чини један исти језичко-културолошки простор са Далматинском Загором, док се од источне и централне Херцеговине битно разликује. Увијек сам се питао како је до таквог стања дошло, али је јасно да су Хрватима из Читлука знатно сличнији Хрвати из Имотског него они из Равног.

Мислим да разлика може бити и посљедица различите политичке историје западног Хума, који је више пута долазио под директну власт Мађара, за разлику од крајње источне Херцеговине која никад није била под Мађарима,а и под Босну је дошла релативно касно тек 1373. године. Вјерска издвојеност западног Хума из православне зоне утицaја, свакако је имала као посљедицу и стварање етнографских и лингвистичких посебности у Западној Херцеговини. Занимљиво је да је пред сам пад под Турке, читава Херцеговина опет била обједињена под Косачама. Култ херцега Шћепана је јак и данас међу католичким Херцеговцима, колико знам културни центар у Мостару носи његово име. Славе га као великог Хрвата, а саме Косаче су управо из дијела Босне (Фоча, Горажде), који није имао ама баш никаквог , нити посредног хрватског утицаја.

Друга битна разлика је икавско-ијекавска граница на Неретви, с тим да се западнохерцеговачка икавица протезала и у Западну Босну. Међутим и западно-херцеговачкој икавици као новоштокавском дијалекту много је ближа источнохерцеговачка новоштокавска ијекавица, него босанска староштокавица. Управо на овој разлици хрватски лингвисти покушавају на све начине да створе некакву западну и источну штокавицу, гдје би на силу хтјели утрпати заједно један староштокавски дијалекат (средњебосански) и један новоштокавски (западнохерцеговачки). ЈОш једна подјела која је посљедица политичких интереса,а не чисто лингвистичких критеријума.

Ван мреже Одисеј

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 646
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #172 послато: октобар 28, 2017, 11:39:05 пре подне »
Мислим да разлика може бити и посљедица различите политичке историје западног Хума, који је више пута долазио под директну власт Мађара, за разлику од крајње источне Херцеговине која никад није била под Мађарима,а и под Босну је дошла релативно касно тек 1373. године. Вјерска издвојеност западног Хума из православне зоне утицaја, свакако је имала као посљедицу и стварање етнографских и лингвистичких посебности у Западној Херцеговини. Занимљиво је да је пред сам пад под Турке, читава Херцеговина опет била обједињена под Косачама. Култ херцега Шћепана је јак и данас међу католичким Херцеговцима, колико знам културни центар у Мостару носи његово име. Славе га као великог Хрвата, а саме Косаче су управо из дијела Босне (Фоча, Горажде), који није имао ама баш никаквог , нити посредног хрватског утицаја.

Друга битна разлика је икавско-ијекавска граница на Неретви, с тим да се западнохерцеговачка икавица протезала и у Западну Босну. Међутим и западно-херцеговачкој икавици као новоштокавском дијалекту много је ближа источнохерцеговачка новоштокавска ијекавица, него босанска староштокавица. Управо на овој разлици хрватски лингвисти покушавају на све начине да створе некакву западну и источну штокавицу, гдје би на силу хтјели утрпати заједно један староштокавски дијалекат (средњебосански) и један новоштокавски (западнохерцеговачки). ЈОш једна подјела која је посљедица политичких интереса,а не чисто лингвистичких критеријума.

Слажем се да та подјела нема никакве основе, нити постоји нешто што би се могло сматрати "западном" штокавицом, уколико се под тим мисли на све говоре данашњих штокавских Хрвата. Иако постоје иновације којих има само у хрватским штокавским дијалектима, не постоји ниједна која је заједничка свима њима и која их све обухвата. Изоглосе су се по том подручју шириле неправилно. Нпр. источнохерцеговачки и западнохерцеговачки дијалект имају исту боју вокала, оба су у потпуности провела новоштокавску ретракцију, оба дијелекта имају ШТ умјесто старијег ШЋ (иако има натруха шћакавизма у западној Херцеговини и Лици) итд. Постоје неке црте које су ријетке међу српским, а обухватају бројне хрватске штокавске дијалекте, као што је прелаз РА у РЕ, али и та црта изостаје у бројним хрватским штокавским дијалектима, а чак ни у онима у којима се јавља није увијек досљедна.


Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1315
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #173 послато: октобар 28, 2017, 12:17:49 поподне »
Хрвати источне Херцеговине су добрим дјелом поријеклом из Риђана,Роваца, Никшића....што се види по говору, традицији, именима( Лазар, Шћепан, Вукан, Радован, Сава...) божићним обичајима( И они се мирбоже и поздрављају са Крист се роди уистину се роди), пале славску свијећу, називају божију помоћ,....гуслају по црногорски, уносе бадњаке. Они су били под дубровачким бискупом, па нису били толико изложени затирању старих обичаја

Ван мреже Одисеј

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 646
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #174 послато: октобар 28, 2017, 02:24:43 поподне »
Хрвати источне Херцеговине су добрим дјелом поријеклом из Риђана,Роваца, Никшића....што се види по говору, традицији, именима( Лазар, Шћепан, Вукан, Радован, Сава...) божићним обичајима( И они се мирбоже и поздрављају са Крист се роди уистину се роди), пале славску свијећу, називају божију помоћ,....гуслају по црногорски, уносе бадњаке. Они су били под дубровачким бискупом, па нису били толико изложени затирању старих обичаја

Од свих данашњих Хрвата, централни Херцеговци и Дубровчани су најсличнији православним Србима. А што се тиче западне Херцеговине и Загоре, тамо се је вјероватно догодило исто што и међу Албанцима на Косову, мала популација је демографски "експлодирала", па је зато најзаступљенија хаплогрупа процентуално драстично скочила. Слично се је сигурно догодило и са босанским муслиманима, вјероватно већина њих води поријекло од сељачког становништва средње Босне. Одласком Османлија, губи се урбана образована елита (а највише је људи страног и мјешовитог старосједилачко-досељеничког поријекла било међу њима), а углавном остају муслимански сељаци, који су генетски прилично хомогена словенска популација.

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #175 послато: октобар 28, 2017, 02:43:27 поподне »
Свевладе, како можеш мртав хладан тако нешто да тврдиш као да је нека богомдана истина? Јел имаш неки доказ за то, неку студију која је рађена? Можда се више сунчају? Немој сад само да кажеш како је то општепознато и очигледно или да наведеш три примера како је особа А тамнопутија од особе Б.

Погрешно, то си вероватно закључио из Филипијевог поста он каже да сам ја рекао да су Херцеговци тамнопути а ја то нисам рекао.  Ја сам само рекао да у Босни има мало више људи са светлом косом и очима него у Херцеговини, независно од тога које су вере и како се национално изјашњавају.  Срео сам, видео и упознао пуно људи из Босне и из Херцеговине, и не морам од Куна (који је боравио месец дана укупно у БиХ и Црној Гори, а у Србији никад није био) да учим како изгледају људи из наших крајева.

Куново дело има политичку подзадину, тачно се осети да је имао симпатије према Шиптарима.  Србију никад није посетио, а оно што је написао о Србима се углавном базира на његовој опсервацији из Црне Горе.  Немам ништа против Црногораца (имам само против милогораца), али они нису могли да репрезентују све Србе, јер Срби нису живели само у Црној Гори, а Кун није обишао Србе у Шумадији, Срему, Банату, јужној Србији, западној Србији, Славонији, Лици итд.
Многи се држе Куна као светог писма, али ја не због наведених разлога.
« Последња измена: октобар 28, 2017, 02:49:58 поподне Свевлад »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9138
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #176 послато: октобар 28, 2017, 02:56:35 поподне »
Куново дело има политичку подзадину, тачно се осети да је имао симпатије према Шиптарима.  Србију никад није посетио, а оно што је написао о Србима се углавном базира на његовој опсервацији из Црне Горе.  Немам ништа против Црногораца (имам само против милогораца), али они нису могли да репрезентују све Србе, јер Срби нису живели само у Црној Гори, а Кун није обишао Србе у Шумадији, Срему, Банату, јужној Србији, западној Србији, Славонији, Лици итд.
Многи се држе Куна као светог писма, али ја не због наведених разлога.

Ово се углавном понавља по форумима, када се критикује Кун, да он није наводно посетио крајеве о којима је писао. То очито није тачно, зато што не би могао да врши мерења, одреди пигментацију и слично. Није Кун имао никакве симпатије према Албанцима, него си ти Свевладе оптерећен њима, па само о томе и пишеш.

Замолио бих те да се овде држиш теме, ако је некако могуће, а не да скрећеш у суноврат као по обичају.

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #177 послато: октобар 28, 2017, 03:01:47 поподне »
Ово се углавном понавља по форумима, када се критикује Кун, да он није наводно посетио крајеве о којима је писао. То очито није тачно, зато што не би могао да врши мерења, одреди пигментацију и слично. Није Кун имао никакве симпатије према Албанцима, него си ти Свевладе оптерећен њима, па само о томе и пишеш.

Замолио бих те да се овде држиш теме, ако је некако могуће, а не да скрећеш у суноврат као по обичају.

Тема је отишла у овом смеру зато што је сунце рекао да у неком делу Босанске Крајине има неких "плавкастих словенског изгледа" и неких других који изгледају другачије, ја сам се само надовезао али ево завршићу са тим.
« Последња измена: октобар 28, 2017, 03:03:25 поподне Свевлад »

Ван мреже Kockalone

  • Гост
  • *
  • Поруке: 1
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #178 послато: октобар 28, 2017, 05:44:37 поподне »
Ово се углавном понавља по форумима, када се критикује Кун, да он није наводно посетио крајеве о којима је писао. То очито није тачно, зато што не би могао да врши мерења, одреди пигментацију и слично. Није Кун имао никакве симпатије према Албанцима, него си ти Свевладе оптерећен њима, па само о томе и пишеш.

Замолио бих те да се овде држиш теме, ако је некако могуће, а не да скрећеш у суноврат као по обичају.

Кун није обишао сваку земљу о којој је писао. Мислим да је само у Албанији био у овом делу Европе. Он је узимао податке из постојећих база и од осталих антрополога, то је опште позната ствар.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9138
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #179 послато: октобар 28, 2017, 09:05:10 поподне »
Кун није обишао сваку земљу о којој је писао. Мислим да је само у Албанији био у овом делу Европе. Он је узимао податке из постојећих база и од осталих антрополога, то је опште позната ствар.

С обзиром да је "опште позната ствар", да ли негде постоји конкретно списак земаља које је обишао? Углавном и ако је користио податке од других антрополога и у складу с тим служио се одговарајућим параметрима, његова истраживања су свакако релевантна. Мада и ту вероватно има недостатака, наравно.