Древна ДНК - научни радови

[Кековац]

Која је беше прича око те Бездањаче. То је некропола из бронзаног доба, али је ту пронађен и неки каснији узорак I2 са аутосомалном типичном за данашње Јужне Словене(?) Гордана Пиларић је обрадила скелете са тог бронзанодопског налазишта.

"Der Hohlenfriedhof Bezdanjača in Kroatien unterschied nach Pilarić (1975) Mediterranide und Nordide, also wiederum Varianten eines Formenkreises mit variierender Knochenrobustizitát und Groзe."

Недавно је објављен рад у којем су хрватски научници признали грешку у даривању макар једног од два узорка из Бездањача који припадају хаплогрупи I2-Y3120: Updated analysis of the Bronze Age population genetics from Bezdanjača Cave – the case of I2a1a male individuals. Реч је о узорку са геномском шифром I18721 и сада је радио жаргонски датиран на 1645-1950 calCE.

[Милош]

Недавно је објављен рад у којем су хрватски научници признали грешку у даривању макар једног од два узорка из Бездањача који припадају хаплогрупи I2-Y3120: Updated analysis of the Bronze Age population genetics from Bezdanjača Cave – the case of I2a1a male individuals. Реч је о узорку са геномском шифром I18721 и сада је радио жаргонски датиран на 1645-1950 calCE.

Зато је I18719 и даље на Yfull стаблу... 🙄

[CosicZ]

Недавно је објављен рад у којем су хрватски научници признали грешку у даривању макар једног од два узорка из Бездањача који припадају хаплогрупи I2-Y3120: Updated analysis of the Bronze Age population genetics from Bezdanjača Cave – the case of I2a1a male individuals. Реч је о узорку са геномском шифром I18721 и сада је радио жаргонски датиран на 1645-1950 calCE.

Figure 3.
A plan of Bezdanjača Cave: blue ellipse – recent human and faunal remains; red ellipse – Bronze Age human and faunal remains and archaeological artifacts (taken from (5), with permission from the publisher, adjusted by M. Novak and J. Šarac).

The skull BZV-11a exhibits a massive blunt-force perimortem injury to the right parietal bone, a clear sign of intentional violence (Figure 2). It belonged to an adult male whose remains were deposited in the cave sometime between the mid-17th and the mid-20th centuries CE, as confirmed through direct radiocarbon dating. The partially preserved skull (only the bones of the left side are present) of BzV-10a, belonging to an adult male, also probably comes from a similar context. The field diaries and excavation documentation do not specify that any of the remains could be dated to recent periods. However, Malinar (16) mentioned the find of two human skeletons that most likely ended up in Bezdanjača during World War II, as well as skeletal remains of animals that accidentally fell in, located at the bottom of the shaft, right at the entrance of the cave (Figure 3). This was confirmed by a speleological visit to the cave in October 2023, conducted by a research team that included the co-authors of this paper. During this visit, adult human remains were found directly at the bottom of the shaft, together with a large quantity of faunal remains (17). This finding is reported here for the first time (Figure 4). Based on all this, the skulls BzV-10a and BzV-11a might belong to these individuals. However, direct association of the remains cannot be made with certainty.

The other two male samples (BzV-10a and BzV-11a) were assigned to the I2a1a (I-Y3120) haplogroup, based on ISOGG v. 15 (6,13). BzV-11a, the sample that was recently carbon-dated to a much younger historic period carried the I2a1a haplogroup. It is probable that the skull BzV-10a is also more recent and belongs to one of the two individuals found at the entrance to the cave, which would link the genetic and archaeological data into a common context. However, until the skull BzV-10a is AMS-dated this still remains a hypothesis.

When looking more closely at the I2a1a haplogroup, ancient DNA studies have shown that haplogroup I (including early I2 lineages) was common among Mesolithic foragers across Europe (19-21). However, in prehistoric Croatia, I2a1a appears to have been sporadically present (6,15,22,23). It has also been detected in two samples from a 6200-year-old mass grave in Potočani, Croatia (24) and in three unpublished prehistoric Croatian samples (David Reich, personal communication). This suggests its long-term presence in this region.

The two I2a1a individuals from the Bezdanjača Cave that were initially attributed to the Bronze Age primarily on archaeological and contextual grounds, appear to be chronologically from the Early Modern period. However, until recently this information was not available and, due to the lack of this data, many ancient DNA studies in the last decade have included these samples as Bronze Age samples in their analysis.

This finding highlights the complex history of the cave and points to the risk of assuming chronological homogeneity based only on contextual association. The presence of skeletal remains linked to the Early Modern period in the Bezdanjača Cave demonstrates the value of direct dating of all skeletal material when interpreting archaeological finds and drawing firm conclusions. Bioarchaeological interpretations must be made with caution, ensuring that human remains assigned to a certain time period are securely dated rather than placed chronologically based only on spatial proximity or associated artifacts.

However, these new data do not contradict the possible presence of the I2a1a lineage in Bronze Age populations in this area. All SE European “Bronze Age I2a1a samples” currently reported in the literature are listed in Table 1, once again proving the presence of this Y haplogroup in this area much before medieval migrations.

https://translate.google.com/?sl=auto&tl=sr&text=umuda-kelepce-vurulmaz&op=translate
https://turskeserije.tv/umuda-kelepce-vurulmaz/

[Кековац]

Објављен је нови археогенетски рад о ловцима око Бајкала у Сибиру, који носи назив Lethal plague outbreaks in Lake Baikal hunter-gatherers 5,500 years ago. Колико сам видео доминирају узорци који припадају хаплогрупи Q1b, затим су други по учесталости узорци хаплогрупе N1-TAT, али се појавио и по један узорак хаплогрупа Q1a и N2 (CGG024598).

[Exiled]

Раније сам видио да један из гране У32084 из Акбаријевог рада је пронађен у Винковцима и њему су потврдили и грану испод а већ неко време имам још двојицу на нивоу У 32084 али не могу да нађем где су они пронађени.Може ли ко помоћи?

[Кековац]

Стижу нови узорци из културе Лепенски Вир https://www.ebi.ac.uk/ena/browser/view/PRJNA1482402.

[Алекса Матић SRB]

Узорак I19898.AG из 7. века припада грани Q-Y2209 којој припадају и Братоножићи. Аутономни профил узорка је доминантно староседелачког карактера, уз јаку примесу Анадолије и Северне Африке.

Можеш ли да пошаљеш одакле ти ова информација ?

[Кековац]

Можеш ли да пошаљеш одакле ти ова информација ?

Из овог препринта:

Disparate demographic impacts of the Roman Colonization and the Migration Period in the Iberian Peninsula.

Апстракт

Није било јасно како су периоди римске и касније германске политичке контроле обликовали демографију Пиринејског полуострва и како се Пиринеји у том погледу разликује од других дијелова Римског царства. Представљамо податке о геномима 248 древних појединаца из периода од 100. до 800. године наше ере, који је до сада углавном био непроучен, и анализирамо их заједно са раније објављеним подацима. У римској ери биљежимо дубоке демографске промјене, са приливом људи који имају поријекло из централног и источног Медитерана у свим проучаваним областима, као и Сјеверноафриканаца, посебно у централној и јужној области Пиринеја. Германска племена (Бури, Свеби, Вандали и Визиготи) и Сармати (Алане) преузели су политичку контролу почетком 5. вијека, и иако идентификујемо појединце са германским поријеклом на налазиштима са германским накитом, и примјећујемо да су ти појединци били блиско повезани на великим раздаљинама, као у случају двоје браће и сестара који су били раздвојени 700 км, за Пиринеје у цјелини биљежимо велики континуитет са претходном хиспано-римском популацијом. Демографски обрасци у Пиринејском полуострву оштро се разликују од оних у Британији, која је показала супротан образац малих промјена у римском периоду, након чега су уследиле велике промјене у периоду сеоба, али и од демографских образаца у централном Медитерану, гдје су оба периода била повезана са дубоким трансформацијама, што поставља шира питања о снагама које су довеле до промјена у овом временском раздобљу.

[Кековац]

Нови препринт, западна Мађарска, период Сеоба народа

Unveiling the complexity of post-Roman polity formation using ancient DNA

https://www.biorxiv.org/content/10.1101/2025.08.18.670760v1.full.pdf

https://www.biorxiv.org/content/biorxiv/early/2025/08/19/2025.08.18.670760/DC1/embed/media-1.pdf?download=true

https://www.biorxiv.org/content/biorxiv/early/2025/08/19/2025.08.18.670760/DC2/embed/media-2.xlsx?download=true

Рад је објављен прошлог месеца Unveiling the complexity of post-Roman polity formation in Pannonia using ancient DNA.

[drajver]

Нови прерпинт под називом:
Genomic impact of the second plague pandemic on three human populations
https://www.biorxiv.org/content/10.64898/2026.06.29.730585v1

са већим бројем геномских средњовјековних узорака из Шведске, Норвешке и Литваније.

[Ojler]

Investigating ancient human DNA preservation on cave walls and in rock art

Previous efforts to link Palaeolithic cultural records to specific populations through DNA analysis have focused on materials from archaeological floor deposits such as bones, sediments, and artefacts. In this study, we explore whether rock art, a spatially distinct expression of human activity, can also preserve DNA traces from its creators. We analyse DNA preservation in pigment samples collected in and around 24 rock art panels from 11 caves across Spain and Portugal, including simple marks (from nine sites), hand stencils (Maltravieso Cave, Extremadura, Spain), and figurative paintings (Cave of Altamira, Cantabria, Spain). We recover traces of ancient human mitochondrial and nuclear DNA, unaccompanied by faunal DNA, from a pigmented calcite crust at Escoural Cave (Portugal), as well as from an unpigmented cave wall sample from the same site. The absence of faunal DNA in both samples suggests direct DNA deposition through human contact. In contrast, three additional unpigmented samples, from Escoural and Covarón Cave (Asturias, Spain), yielded mixtures of human and faunal DNA, suggesting indirect deposition. Although our results do not conclusively link ancient human DNA preservation to the generation of cave art, we show that traces of human DNA can persist on cave walls for thousands of years.

https://www.euronews.rs/magazin/nauka/232205/prvi-put-pronaden-dnk-drevnih-ljudi-na-zidovima-pecina/vest

[Кековац]

Стижу нови узорци из културе Лепенски Вир https://www.ebi.ac.uk/ena/browser/view/PRJNA1482402.

Изгледа да ће овде ускоро бити доступан и препринт Ancient whole genomes reveal regional selection during adaptation to Neolithic lifestyle in Western Eurasia.

[Кековац]

Прилози су доступни. Имамо и два нова узорка са локалитета Голокут на западу Војводине који припадају старчевачкој култури. Припадају хаплогрупама H2a1 и C1a2b. Међу мезолитским имамо један интересантан резултат са локалитета Власац који припада хаплогрупи I2a2b-Y16419 која је данас претежно јерменска и прошла је кроз дугачко "уско грло", мада не толико дугачко као што је приказано на YFull стаблу. На FTDNA стаблу, где има много више и древних и савремених узорака, што је приказано на следећем линку https://discover.familytreedna.com/y-dna/I-BY420/tree. Дакле ова хаплогрупа је преживела неолитску транзицију и постала је раширена по централној Европи током каснијих фаза неолита, па се среће код узорака културе линеарне керамике, сопотске и ласињске културе и многих других, иако је данас у Европи готово непостојећа, изузев једног узорка из Француске и релативно младог јерменског огранака који је доживе "ефекат оснивача" на Кавказу.

[vuk_883]

Прилози су доступни. Имамо и два нова узорка са локалитета Голокут на западу Војводине који припадају старчевачкој култури. Припадају хаплогрупама H2a1 и C1a2b. Међу мезолитским имамо један интересантан резултат са локалитета Власац који припада хаплогрупи I2a2b-Y16419 која је данас претежно јерменска и прошла је кроз дугачко "уско грло", мада не толико дугачко као што је приказано на YFull стаблу. На FTDNA стаблу, где има много више и древних и савремених узорака, што је приказано на следећем линку https://discover.familytreedna.com/y-dna/I-BY420/tree. Дакле ова хаплогрупа је преживела неолитску транзицију и постала је раширена по централној Европи током каснијих фаза неолита, па се среће код узорака културе линеарне керамике, сопотске и ласињске културе и многих других, иако је данас у Европи готово непостојећа, изузев једног узорка из Француске и релативно младог јерменског огранака који је доживе "ефекат оснивача" на Кавказу.

Ово је мени написао Палмјан са јерменског ДНК пројекта
Your haplotype expanded with Trialeti-Vanadzor culture some 4400 years ago in South Caucasus.
Then it moved to west to Anatolia and then to Europe. The oldest wave was probably with Mushki people 3200 years ago. Then other waves mainly with Armenians.
That haplotype came to South Caucasus from East European Yamnaya-Catacomb culture. Its ultimate origin is in Paleolithic Europe in Balkans were You live
l had a close look to yet unpublished samples from Akbari, their autosomes. It was a WHG lineage that became part of Ukraine HG and later Yamnaya.

My opinion here

https://www.facebook.com/share/p/14hkzLHkkKg/