Видех објаву на ФТДНА I2а групи, са референцом на научни рад:
„L’apport de la paléogénétique à la compréhension des populations de la fin de l’Antiquité et du début du Moyen Âge. L’exemple de la nécropole de la gare Saint-Laud à Angers“ (Pruvost et al., 2025)
Ево објаве члана групе:
Hi I2a members,
I think I found a quite interesting article. It´s about a study of a necropolis from the end of Antiquity in France, in the city of Angers near the Saint-Laud station. They found three male individuals identified as East-Germanic (Goths). Among them, two individuals from graves no.127 and 136 who share the same paternal Y-haplogroup I2a1b1, a lineage associated with present day Slavic countries in Southeast Europe (Margaryan et al. 2020).
In contrast, individual 128 possesses Y-haplogroup I1a2a2a1b which is predominant in modern northern Europe, particularly Scandinavia (Rootsi et al. 2004).
(M. Pruvost) The contribution of paleogenetics to the understanding of populations in late
Antiquity and the early Middle Ages.
*(So I suppose at least some ancient I2a1b1-DIN were already part of the Barbarian Invasions, long bevor any slavic migration in the 6th century).
The article is in french but you can download it and go to google-translate, click the button "Documents" and then Drag-and-drop the PDF. And just download the translated PDF.
https://hal.science/hal-05032220v1
Ово је GPT-ев резиме чланка „L’apport de la paléogénétique à la compréhension des populations de la fin de l’Antiquité et du début du Moyen Âge. L’exemple de la nécropole de la gare Saint-Laud à Angers“ (Pruvost et al., 2025):
🧬 Палеогенетика и ново читање касноантичког становништва
Чланак групе аутора са Универзитета у Бордоу (Mélanie Pruvost и сарадници) представља резултате палеогенетске анализе некрополе Saint-Laud у Анжеу (западна Француска), која потиче из периода између IV и VI века наше ере — дакле, из времена пада Римског царства и настанка првих франачких држава.
Истраживање је део великог француског пројекта ANR “Ancestra”, који се бави реконструкцијом генетичког пејзажа Европе током преласка из антике у средњи век.
Археолошки контекст
Некропола Saint-Laud откривена је током заштитних археолошких радова у зони железничке станице у Анжеу.
Пронађено је више десетина гробова са различитим типовима сахрана — од класичних римских, до оних које носе обележја „варварских“ (германских) погребних обичаја.
У неким гробовима откривено је оружје, фибуле и украси германског типа, док су други били скромни, без прилога, што указује на мешовиту популацију — домаће становништво и досељенике.
🧪 Методолошки приступ
Истраживање је објединило три научне дисциплине:
Археологију – за анализу материјалне културе и погребних обичаја.
Физичку антропологију – за процену пола, старости и морфолошких карактеристика.
Палеогеномику – анализу древне ДНК (aDNA) из костију и зуба.
Помоћу секвенцирања високог протока добијени су генетички профили више појединаца, што је омогућило идентификацију мушких Y-DNA хаплогрупа и аутосомалних компоненти.
Главни резултати
Резултати откривају комплексну слику демографске и културне мешавине у западној Галији у касној антици:
1. Хаплогрупа I1a1 (I-M253 > I-Z58)
Откривена у неколико мушких гробова са германским погребним елементима.
Карактеристична за северноевропске и скандинавске популације — повезује се са Францима, Бургундима и Готима.
Показује досељавање мушкараца са севера Европе у Галију током V века.
Археолошки контекст (оружје, фибуле) подржава тумачење да је реч о ратничкој елити германског порекла.
2. Хаплогрупа I2a1 (I-P37)
Присутна код више појединаца без војне опреме.
Представља аутохтону, предгерманску популацију западне Галије – потомке гало-римског становништва.
Повезује се са локалним континуитетом и асимилацијом током доласка германских група.
3. Аутосомални резултати
Показују комбиновану компоненту северноевропског и западнороманског порекла, што значи да су потомци већ у првим генерацијама били мешовити.
Женски узорци носе локалне генетске профиле, што сугерише бракове између германских мушкараца и гало-римских жена.
Тумачење
Анализа указује да насељавање германских група није било насилно, већ постепено и интегративно.
Ново становништво се уклопило у постојеће друштвене и културне структуре, што је видљиво у хибридним погребним обичајима и мешовитим генетским профилима.
Saint-Laud тако постаје пример мирне трансформације друштва — од римске провинције ка раносредњовековној краљевини.
Историјски значај
Ова студија потврђује да су германске миграције биле биолошки и културно разноврсне, и да савремене западноевропске популације (нарочито у Француској и Белгији) носе трагове те раније мешавине између:
германских хаплогрупа (I1, R1b-U106) и
староседелачких линија (I2a, R1b-P312, G2a, E1b1b).
Закључак
Истраживање некрополе Saint-Laud у Анжеу показује како палеогенетика омогућава реконструкцију историјских процеса који нису увек видљиви у писаним изворима.
У истом простору и времену сусрећу се:
домаћи Гало-Римљани (I2a1) и
германски досељеници (I1a1),
чије је постепено стапање поставило темеље генетичкој и културној структури ране Француске.
