Аутор Тема: Древна ДНК - научни радови  (Прочитано 707416 пута)

Ван мреже Кековац

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1337
  • I2-S25733>PH2670>Y200040
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #1400 послато: Јул 13, 2024, 10:14:03 пре подне »
Нови археогенетски рад Континуирани случајеви заразе кугом током шест генерација неолитских пољопривредника.

Рад афирмише утицај епидемије куге на пропаст култура неолитских пољопривредника. Анализирани су локалитети из Шведске и Данске. Откривено је да су и на том подручју неолитски пољопривредници живели у патрилокалним заједницама, што је већ било откривено за неолитске пољопривреднике у Француској.

Доминантна хаплогрупа узорака је I2. Пре 4800 година се на посматраном подручју појављује популација са степским генетиком и доминирајући хаплогрупом R1a, а након тога долази до новог таласа имиграције, чији су представници имали такође висок удео степске генетике и доминирајући хаплогрупу I1.

Ван мреже Кековац

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1337
  • I2-S25733>PH2670>Y200040
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #1401 послато: Јул 23, 2024, 08:22:23 пре подне »
И ја сам мислио раније да је хаплогрупа I опстала у Франко-Кантабријском рефугијуму током LGM-а. Али за сада нема Солитрејаца са хаплогрупом I. За сада је само хаплогрупа C пронађена код њих. Они до душе јесу били потомци Граверијанаца који јесу имали и хаплогрупу I уз хаплогрупу C, али Граверијанаца нису били аутозомално хомогени него су имали два генетска пола: западни Фурнол и источни Вјестонице. Хаплогрупа I је за сад пронађена само код узорака који имају ову источну генетику која није преживела LGM.

Даље, након LGM-а имамо Магдаленаску групу која има и I2-P37 и C, али сви узорци ове групе већ имају Вилабруна генетику. А није тачно ни да је у Вилабруна кластери била заступљена само грана I2a2-M436 хаплогрупе I јер имамо узорак PRD001 из овог кластера који припада хаплогрупи I2a1a-P37.2.

Дакле, мислим да хаплогрупа I2a1 долази из правца Балкана јужном рутом у Франко-Кантабријски рефугијум одмах након LGM-а, а да пре тога на западу није постојала. Свакако не мислим да је целокупна хаплогрупа I2a1 мигрирали него само један њен део.

Међутим то је све далека прошлост. Ако се вратимо у енеолиту и рано бронзано доба и видимо да се у Румунији и Бугарској појављују све веће бочне гране од L621 до CTS10228 и узмемо у обзир TMRCA гране L621 од 6500 година, као и гране CTS10228 од 3400 година, према YFull-у, можемо доћи до закључка да је у периоду од позног бакарног до раног бронзаног доба предак гране CTS10228 живео негде на источном Балкану. То и даље не искључује Келте и Словене јер за сада не знамо шта се даље догађало.

Прошло је већ годину дана од како сам ово написао и ево, почињу да се појављују нови докази у корист хипотезе да је хаплогрупа I2a1 почела ширење на запад након LGM-a. Нови узорак са локалитета Grotta delle Mura у Италији, Le Mura 1, припада изгледа хаплогрупи I2a1-L158, стар је 17k, аутозомно је чист Вилабруна, pre-WHG, без уплива генетике Франко-Кантабријских ловаца. Ово је извор: https://www.ebi.ac.uk/ena/browser/view/PRJEB66279

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1330
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #1402 послато: Август 16, 2024, 12:27:48 пре подне »
анализа гроба и ДНК (N & I1) два дечака из хунског доба (395–418 CE)

The grave, an oval pit located just over two feet below the surface, contained the scattered bones of the boys, identified through DNA analysis as having distinct ancestries. One boy labeled Individual I, was of local European origin, likely connected to the Pannonian Plain in modern-day Hungary. The other, Individual II, exhibited genetic affinities with present-day Asian populations, particularly nomads from Kazakhstan and Kyrgyzstan, and was determined to be of Hunnic origin.

Unveiling Hunnic legacy: Decoding elite presence in Poland through a unique child’s burial with modified cranium

https://www.sciencedirect.com/science/article/abs/pii/S2352409X24001913
https://archaeologymag.com/2024/06/hun-burial-of-two-boys-in-poland/

СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6534
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #1403 послато: Септембар 18, 2024, 07:39:23 пре подне »
Нови препринт под називом
The genetic history of Portugal over the past 5,000 years

https://www.biorxiv.org/content/10.1101/2024.09.12.612544v1.full.pdf
https://www.biorxiv.org/content/biorxiv/early/2024/09/17/2024.09.12.612544/DC1/embed/media-1.pdf?download=true
https://www.biorxiv.org/content/biorxiv/early/2024/09/17/2024.09.12.612544/DC2/embed/media-2.xlsx?download=true

Колико сам на брзину могао видјети, има нових узорака. Запао ми је за око један узорак из доба Наполеона, за који се у раду каже:

"Likewise, the other individual (PT_22183) was of French_Medieval and African ancestry and carried a mtDNA haplogroup (L2b3a, Table 534 S5) of West/Central Africa origin, also commonly found in Europe due to historical migrations. PT_22183 carries a Y-chromosome haplogroup I2a1b1a1b1a1a1a (Table S6) which is more commonly found in Eastern and Southeastern Europe.

PT_22183’s Y-chromosome haplogroup I2a1b1a1b1a1a1a is more commonly found in Eastern and Southeastern Europe. This haplogroup's presence indicates possible migration or conscription of individuals from these regions into the Napoleonic forces. Napoleon’s armies were known for their diverse composition, often incorporating soldiers from various parts of Europe, including those from territories under French influence or control. This individual reflects the broader socio729 political and demographic currents of the time, including colonialism, migration, and the movement of peoples across Europe and Africa. This genetic diversity within the invading force underscores the extensive reach of Napoleon’s military campaigns and the varied backgrounds of those who served within his armies."

На основу оваквог описа помислио сам да се можда не ради о I2-Y3120. Међутим, послије видим да се заправо ради о подграни I2-M223 и то подграни која је кроз археогенетске налазе потврђена на Пиринејском полуострву још од бронзаног доба.
https://www.yfull.com/tree/I-Y34539/
Па ми није јасно зашто аутори уопште помињу источну и југоисточну Европу и досељавање Наполеоновог војника, поготово ако се додатно има у виду да исти има и афричку mtDNA.

Примјетио сам да је у раду тестиран и један J2b-M205 средњовјековни узорак.

Ван мреже Radul

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1905
  • J-Y230853 Башино Село, Цетиње > Кривошије
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #1404 послато: Септембар 18, 2024, 07:30:38 поподне »
Archaeogenetic analysis revealed East Eurasian paternal origin to the Aba royal family of Hungary

Сажетак:
Породица Аба играла је кључну улогу у средњовековној Мађарској, доминирајући огромним територијама и дајући утицајне личности. Спровели смо археогенетску студију на остацима из некрополе у Абашару, политичком центру клана Аба, како бисмо идентификовали чланове породице и истражили њихово генетско порекло. Користећи податке секвенцирања целокупног генома (WGS) 19 појединаца и радиокарбонско датирање, идентификовали смо 6 чланова породице Аба са блиским сродничким везама. Четири мушкарца имала су идентичне хаплогрупе N1a1a1a1a4∼, а наша филогенетска анализа пратила је ову краљевску патрилинеарну лозу до Монголије, указујући на миграцију у Карпатски басен са освајачким Мађарима. Геномска анализа, укључујући ADMIXTURE, анализу главних компоненти (PCA) и qpAdm, открила је источноевроазијске генетске обрасце, што се поклапа са нашим филогенетским налазима. Анализа идентитета по пореклу (IBD) потврдила је породичне везе и открила повезаност са истакнутим мађарским племићким породицама попут Арпада, Баторија и Корвина, као и са елитом имиграната прве генерације током мађарског освајања.

Ако се бојите, немојте то чинити; ако то радите, не бојте се! - Темуџин

Ван мреже Radul

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1905
  • J-Y230853 Башино Село, Цетиње > Кривошије
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #1405 послато: Септембар 24, 2024, 04:00:52 поподне »
Disparate demographic impacts of the Roman Colonization and the Migration Period in the Iberian Peninsula.

Апстракт

Није било јасно како су периоди римске и касније германске политичке контроле обликовали демографију Пиринејског полуострва и како се Пиринеји у том погледу разликује од других дијелова Римског царства. Представљамо податке о геномима 248 древних појединаца из периода од 100. до 800. године наше ере, који је до сада углавном био непроучен, и анализирамо их заједно са раније објављеним подацима. У римској ери биљежимо дубоке демографске промјене, са приливом људи који имају поријекло из централног и источног Медитерана у свим проучаваним областима, као и Сјеверноафриканаца, посебно у централној и јужној области Пиринеја. Германска племена (Бури, Свеби, Вандали и Визиготи) и Сармати (Алане) преузели су политичку контролу почетком 5. вијека, и иако идентификујемо појединце са германским поријеклом на налазиштима са германским накитом, и примјећујемо да су ти појединци били блиско повезани на великим раздаљинама, као у случају двоје браће и сестара који су били раздвојени 700 км, за Пиринеје у цјелини биљежимо велики континуитет са претходном хиспано-римском популацијом. Демографски обрасци у Пиринејском полуострву оштро се разликују од оних у Британији, која је показала супротан образац малих промјена у римском периоду, након чега су уследиле велике промјене у периоду сеоба, али и од демографских образаца у централном Медитерану, гдје су оба периода била повезана са дубоким трансформацијама, што поставља шира питања о снагама које су довеле до промјена у овом временском раздобљу.

Ако се бојите, немојте то чинити; ако то радите, не бојте се! - Темуџин

Ван мреже Ивица Јовановић

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1671
  • J-L70 > J-Z40772 mdDNA:HV-b15a1
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #1406 послато: Септембар 24, 2024, 05:56:14 поподне »
Има и један Л70. И он је као и онај из Виминацијума аутосомално чисти источњак. Ове са истока су слали на Балкан и даље на запад а ове са Балкана су слали у Британију и на исток. Ем су склонили младе људе и тиме искључили, у теорији, могућност да се подигне некаква побуна, ем су појачали присуство на ново достигнутим границама. Уз то су у следећој генерацији добили римске грађане, далеко од места порекла, а који би били савршена циљна група за регруте за неку од бројних легија (што је могуће јер су деца војника из помоћних трупа постајали римски грађани).
Милутин Бранковић, 4. ескадрон Коњичке дивизије. Крф 26.04.1916.
Сава Питић, 13. Пук. Острво Видo 24.01.1916.
Сима Мијуцић, 9. пешадијски пук. Браунау 1917.
Ђорђе Ђорђевић, 13. Пук. Шишанци 1914.

HIC · ADHVC · IN · STAT · IN · LIM

Ван мреже Кековац

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1337
  • I2-S25733>PH2670>Y200040
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #1407 послато: Септембар 26, 2024, 09:47:33 поподне »
Узорак I19898.AG из 7. века припада грани Q-Y2209 којој припадају и Братоножићи. Аутономни профил узорка је доминантно староседелачког карактера, уз јаку примесу Анадолије и Северне Африке.

Ван мреже barbarylion

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1701
  • I2-PH908>Y56203
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #1408 послато: Септембар 26, 2024, 09:56:03 поподне »
Узорак I19898.AG из 7. века припада грани Q-Y2209 којој припадају и Братоножићи. Аутономни профил узорка је доминантно староседелачког карактера, уз јаку примесу Анадолије и Северне Африке.

Ima li gde da se vidi eurogenes ili slicno? Na sta konkretnije upucije ovaj uzorak, u smislu iz koje grupacije bi mogaod a vodi dalje poreklo? Neki Jevreji ili ?

Ван мреже Кековац

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1337
  • I2-S25733>PH2670>Y200040
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #1409 послато: Септембар 26, 2024, 10:00:48 поподне »
Ima li gde da se vidi eurogenes ili slicno? Na sta konkretnije upucije ovaj uzorak, u smislu iz koje grupacije bi mogaod a vodi dalje poreklo? Neki Jevreji ili ?

Највероватније се ради о класичном медитеранском миксу насталом за време Рима, то јест о Ромејима.

Ван мреже barbarylion

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1701
  • I2-PH908>Y56203
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #1410 послато: Септембар 26, 2024, 10:26:21 поподне »
Највероватније се ради о класичном медитеранском миксу насталом за време Рима, то јест о Ромејима.


Znaci moglo bi se reci da i rodonacelnik Bratonozica dolazi iz te rimsko/vizantijske grupacije, kao uostalom i vecina paleo balkanskih grana kod nas.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6534
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #1411 послато: Септембар 27, 2024, 12:10:29 поподне »
Disparate demographic impacts of the Roman Colonization and the Migration Period in the Iberian Peninsula.

Апстракт

Није било јасно како су периоди римске и касније германске политичке контроле обликовали демографију Пиринејског полуострва и како се Пиринеји у том погледу разликује од других дијелова Римског царства. Представљамо податке о геномима 248 древних појединаца из периода од 100. до 800. године наше ере, који је до сада углавном био непроучен, и анализирамо их заједно са раније објављеним подацима. У римској ери биљежимо дубоке демографске промјене, са приливом људи који имају поријекло из централног и источног Медитерана у свим проучаваним областима, као и Сјеверноафриканаца, посебно у централној и јужној области Пиринеја. Германска племена (Бури, Свеби, Вандали и Визиготи) и Сармати (Алане) преузели су политичку контролу почетком 5. вијека, и иако идентификујемо појединце са германским поријеклом на налазиштима са германским накитом, и примјећујемо да су ти појединци били блиско повезани на великим раздаљинама, као у случају двоје браће и сестара који су били раздвојени 700 км, за Пиринеје у цјелини биљежимо велики континуитет са претходном хиспано-римском популацијом. Демографски обрасци у Пиринејском полуострву оштро се разликују од оних у Британији, која је показала супротан образац малих промјена у римском периоду, након чега су уследиле велике промјене у периоду сеоба, али и од демографских образаца у централном Медитерану, гдје су оба периода била повезана са дубоким трансформацијама, што поставља шира питања о снагама које су довеле до промјена у овом временском раздобљу.

Коректно написан рад, са пуно нових резултата и са оптимумом закључака који су се могли извући на основу тих резултата. Тежиште је очигледно на питању колико су миграције германских племена утицале на генетичку структуру становништва Иберијског полуострва у раном средњем вијеку. А одговор је колико видим, не значајно. Знатно мање (како се у раду наводи) него што су англосаксонске сеобе утицале на генетичку структуру становништва Британије, или словенске сеобе на становништво Балкана. Ипак, доказан је прилив новог германског становништва које је носило јасан сјеверњачки аутосомални и унипарентални траг и мијешало се са романизованим Иберијцима. Корисно би било кад сирови резултати буду доступни да се открију ниже гране за појединце који носе хаплогрупе потенцијално германског поријекла, попут два појединца (I23273, I23280) са свевског налазишта у Blanes хаплогрупе I1. Ово би можда помогло да се јасније генетички профилишу одређене германске племенске групе.

Колико видим има само један визиготски узорак који носи хаплогрупу R1a-M417 непознате подгране. Није присутан такође ниједан узорак који би припадао I2-Y3120. Ово одсуство словенских хаплогрупа значајно је због чињенице да германска племена која су доселила на подручје Иберијског полуострва (Вандали, Визиготи, Бури, Свеви) долазе са подручја централне и источне Европе, тј. са подручја археолошких култура Черњаховске и Пшеворске. То су културе за које неки аутори (такви су додуше у мањини) претпостављају словенско поријекло или бар значајан словенски удио. Овдје видимо да се етногенеза словенских популација одвијала ипак изван ових култура (сјевероисточније од тог подручја?), као и да су Германи и Словени у источној Европи били двије прилично различите популације без значајнијих генетичких прелијевања.

Ван мреже Кековац

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1337
  • I2-S25733>PH2670>Y200040
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #1412 послато: Септембар 27, 2024, 07:46:47 поподне »
Коректно написан рад, са пуно нових резултата и са оптимумом закључака који су се могли извући на основу тих резултата. Тежиште је очигледно на питању колико су миграције германских племена утицале на генетичку структуру становништва Иберијског полуострва у раном средњем вијеку. А одговор је колико видим, не значајно. Знатно мање (како се у раду наводи) него што су англосаксонске сеобе утицале на генетичку структуру становништва Британије, или словенске сеобе на становништво Балкана. Ипак, доказан је прилив новог германског становништва које је носило јасан сјеверњачки аутосомални и унипарентални траг и мијешало се са романизованим Иберијцима. Корисно би било кад сирови резултати буду доступни да се открију ниже гране за појединце који носе хаплогрупе потенцијално германског поријекла, попут два појединца (I23273, I23280) са свевског налазишта у Blanes хаплогрупе I1. Ово би можда помогло да се јасније генетички профилишу одређене германске племенске групе.

Колико видим има само један визиготски узорак који носи хаплогрупу R1a-M417 непознате подгране. Није присутан такође ниједан узорак који би припадао I2-Y3120. Ово одсуство словенских хаплогрупа значајно је због чињенице да германска племена која су доселила на подручје Иберијског полуострва (Вандали, Визиготи, Бури, Свеви) долазе са подручја централне и источне Европе, тј. са подручја археолошких култура Черњаховске и Пшеворске. То су културе за које неки аутори (такви су додуше у мањини) претпостављају словенско поријекло или бар значајан словенски удио. Овдје видимо да се етногенеза словенских популација одвијала ипак изван ових култура (сјевероисточније од тог подручја?), као и да су Германи и Словени у источној Европи били двије прилично различите популације без значајнијих генетичких прелијевања.

Имамо већ узорке из Черњаховска културе и по свему судећи ипак је то била мултиетничка култура, са словенским или антским елементом.

Цитат
The Chernyakhiv Culture associated individuals (300–400 CE, seven 131– 530 cal CE) can be divided into three genetic subgroups – 6 individuals are most similar to Eastern/Central Europeans (UkrIA_Chernyakhiv_1), 6 to continental Southern Europeans (clustering with Thracian Hallstatt associated individuals of this study; Figure S1) (UkrIA_Chernyakhiv_2) and 1 individual has an even more southern genetic profile, clustering with modern Cypriots (UkrIA_Chernyakhiv_3)

Извор: North Pontic crossroads: Mobility in Ukraine from the Bronze Age to the early modern period

Иако у овом узорку нису пронађени Германи, ни степски народи Скити, Сармати и Алани, сигурно је и њих било.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6534
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #1413 послато: Септембар 27, 2024, 08:39:34 поподне »
Имамо већ узорке из Черњаховска културе и по свему судећи ипак је то била мултиетничка култура, са словенским или антским елементом.

Извор: North Pontic crossroads: Mobility in Ukraine from the Bronze Age to the early modern period

Иако у овом узорку нису пронађени Германи, ни степски народи Скити, Сармати и Алани, сигурно је и њих било.

Не бих се баш пуно поуздавао у аутосомалну атрибуцију узорака из овог рада, јер у њему такође за черњаховске узорке наводе:
"IA Chernyakhiv individuals from central and eastern forest-steppe of Ukraine form two genetic subgroups, one with a more Northern/Central and the other with a Southern European genetic profile, reflecting the polyethnicity of the Chernyakhiv group visible even within one location. The genetically more northern individuals may be potentially associated with the relocation of Goths into the North Pontic area."

Тако да је прилично упитно шта они подразумијевају под Eastern/Central Europeans, а шта под сличношћу овом кластеру. Бити сличан и бити исти нису исте ствари.

Очигледно је да под полиетничношћу Черњаховаца мисле на мјешавину Гота и појединаца са балканско-понтском генетиком, а не на мјешавину Гота и Словена.

Ни међу оно мало пронађених хаплогрупа код Черњаховаца не видим неке словенске гране, једна R1a је Z93.

Кад сам написао да није било значајанијих генетичких преливања између Германа и Словена у источној Европи, то не значи да сасвим одсуствују. Могуће у неким рубним подручјима Черњаховске културе и да је тога било, али далеко од тога да је Черњаховска култура имала значајнији словенски или антски елемент. И Словени и Анти су познати по својим аутентичним археолошким културама, Прашкој и Пенковској.

Управо миграције Гота (главних носилаца черњаховске културе) у западну Европу и одсуство словенских хаплогрупа у подручјима које су населили, показујуе да ни Словени ни Анти нису били дио те приче.

Ван мреже Кековац

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1337
  • I2-S25733>PH2670>Y200040
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #1414 послато: Септембар 28, 2024, 06:57:35 пре подне »
Не бих се баш пуно поуздавао у аутосомалну атрибуцију узорака из овог рада, јер у њему такође за черњаховске узорке наводе:
"IA Chernyakhiv individuals from central and eastern forest-steppe of Ukraine form two genetic subgroups, one with a more Northern/Central and the other with a Southern European genetic profile, reflecting the polyethnicity of the Chernyakhiv group visible even within one location. The genetically more northern individuals may be potentially associated with the relocation of Goths into the North Pontic area."

Тако да је прилично упитно шта они подразумијевају под Eastern/Central Europeans, а шта под сличношћу овом кластеру. Бити сличан и бити исти нису исте ствари.

Очигледно је да под полиетничношћу Черњаховаца мисле на мјешавину Гота и појединаца са балканско-понтском генетиком, а не на мјешавину Гота и Словена.

Ни међу оно мало пронађених хаплогрупа код Черњаховаца не видим неке словенске гране, једна R1a је Z93.

Кад сам написао да није било значајанијих генетичких преливања између Германа и Словена у источној Европи, то не значи да сасвим одсуствују. Могуће у неким рубним подручјима Черњаховске културе и да је тога било, али далеко од тога да је Черњаховска култура имала значајнији словенски или антски елемент. И Словени и Анти су познати по својим аутентичним археолошким културама, Прашкој и Пенковској.

Управо миграције Гота (главних носилаца черњаховске културе) у западну Европу и одсуство словенских хаплогрупа у подручјима које су населили, показујуе да ни Словени ни Анти нису били дио те приче.

Овај R1a-Z93 припада узорку из трачког кластера. Узорак ukr126, који припада словенском аутозомалном кластеру припада грани R1a-Z280>YP1019, судећи према https://www.theytree.com/sample/ba9e8753e2a16f7c4211e1675ff60940.html, мада они умеју и да промаше.

Готи јесу били главни носиоци черњаховска културе, али је ареал ове културе далеко превазилазио њихов етнички простор. То и у додатку овог рада признају:

Цитат

The dominant ethnic group within the Chernyakhiv population were the carriers of the Wielbark
tradition – the Goths. They left behind "classic" Chernyakhiv artefacts, which can be conditionally
referred to as "Kosanov type" landmarks.

Two local groups of antiquities were related to other ethnic groups. In the Upper Dniester region, there was a western group of Slavs, represented by the "Cherepin type" landmarks. In the Black Sea steppe, there were late Scythians and Sarmatians-Alans who formed mixed communities with the Germanic people. This population left behind "Black Sea type" landmarks. Some Chernyakhiv sites in Eastern Ukraine have elements of the neighbouring Kiev culture (eastern group of Slavs) whereas elements of the Thracian-Carpi culture are found in Moldova and Muntenia, but they do not form independent types.After the arrival of the Huns, the Germanic and Scytho-Sarmatian population left the Chernyakhiv culture area. Slavic tribes began to dominate in the forest-steppe zone, eventually giving rise to the Prague and Penkivska cultures.


Ван мреже Кековац

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1337
  • I2-S25733>PH2670>Y200040
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #1415 послато: Октобар 07, 2024, 11:13:43 поподне »
Прошло је већ годину дана од како сам ово написао и ево, почињу да се појављују нови докази у корист хипотезе да је хаплогрупа I2a1 почела ширење на запад након LGM-a. Нови узорак са локалитета Grotta delle Mura у Италији, Le Mura 1, припада изгледа хаплогрупи I2a1-L158, стар је 17k, аутозомно је чист Вилабруна, pre-WHG, без уплива генетике Франко-Кантабријских ловаца. Ово је извор: https://www.ebi.ac.uk/ena/browser/view/PRJEB66279

Да додам још и везу ка раду: https://www.nature.com/articles/s41467-024-51150-x..

Ван мреже Radul

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1905
  • J-Y230853 Башино Село, Цетиње > Кривошије
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #1416 послато: Октобар 08, 2024, 09:45:37 пре подне »
The arrival of the Near Eastern ancestry in Central Italy predates the onset of the Roman Empire

Апстракт
Италијанска генетичка историја дубоко је обликовна Римљанима. Док је у гвоздено доба била упоредива са савременим европским регионима, генетски фонд централне Италије доживео је значајан утицај са Блиског истока током периода Империје. Како би се објаснио овај помак, предложено је да су у том периоду људи из источномедитеранских региона царства мигрирали ка његовом политичком центру. У овој студији, анализирајући новог појединца (очитавање 1.25x) и објављене узорке из доба Републике, предлажемо нову перспективу за присуство блискоисточне генетике у империјалном генетском фонду. Према нашем сценарију, ширење ове генетике догодило се током позног републичког периода, око 200 година прије преласка у империју. Дифузија ове генетике могла је да се деси услед раних миграција са истока на запад, с обзиром на то да су источномедитерански региони већ били под римским политичким утицајем током Републике, или чак као резултат миграције из јужне Италије, гдје су се населили Грци и Феничани.

Ако се бојите, немојте то чинити; ако то радите, не бојте се! - Темуџин

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 14342
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #1417 послато: Октобар 08, 2024, 10:52:34 пре подне »
The arrival of the Near Eastern ancestry in Central Italy predates the onset of the Roman Empire

Апстракт
Италијанска генетичка историја дубоко је обликовна Римљанима. Док је у гвоздено доба била упоредива са савременим европским регионима, генетски фонд централне Италије доживео је значајан утицај са Блиског истока током периода Империје. Како би се објаснио овај помак, предложено је да су у том периоду људи из источномедитеранских региона царства мигрирали ка његовом политичком центру. У овој студији, анализирајући новог појединца (очитавање 1.25x) и објављене узорке из доба Републике, предлажемо нову перспективу за присуство блискоисточне генетике у империјалном генетском фонду. Према нашем сценарију, ширење ове генетике догодило се током позног републичког периода, око 200 година прије преласка у империју. Дифузија ове генетике могла је да се деси услед раних миграција са истока на запад, с обзиром на то да су источномедитерански региони већ били под римским политичким утицајем током Републике, или чак као резултат миграције из јужне Италије, гдје су се населили Грци и Феничани.

Обједињени су вероватно резултати из неких ранијих студија, плус ови нови. Видим узорак Macedonia_Classical_Hellenistic: E-L618 (свакако ће бити V13).

Ван мреже Кековац

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1337
  • I2-S25733>PH2670>Y200040
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #1418 послато: Октобар 08, 2024, 05:08:10 поподне »
Обједињени су вероватно резултати из неких ранијих студија, плус ови нови. Видим узорак Macedonia_Classical_Hellenistic: E-L618 (свакако ће бити V13).

Мислим да је само један нови узорак. Ови из Северне Македоније су из Лазаридисовог рада из 2022. Тај конкретно је I10166.

Ван мреже Слобо

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 170
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #1419 послато: Октобар 09, 2024, 06:59:14 пре подне »
Стари рад ал не сјећам се да ли је коментарисан.


https://genomebiology.biomedcentral.com/articles/10.1186/s13059-023-03013-9?fbclid=IwY2xjawFy3UxleHRuA2FlbQIxMAABHWUVotOa2Ji_HMOsDg3qUWlxdpIpFOZJZUD_j8ysEYPM3n-ZeaYzgNUDAg_aem_r3nHv6wS5CcYcY2c3t0r9g#Fun


Интересантно је да су пронађена два И1 узорка који припадају Л22 и И1-П109 унутар популације која је била претеча словенским миграцијама на простор данашње Пољске. То би могло да објасни поријекло И1-П109 на нашим просторима (долазак са Словенима или нешто прије њих)...
Отворите -  Additional file 2, Table S3