Груде
Јовићевић наводи три верзије порекла већине у племену. У све три верзије, та већина су родови братства „Вуксагељића“ који потичу од претка Вуксана Геље.
Према првој верзији, Вуксан је дошао у Груде из Суме код Скадра. Од његове тројице синова су Вуксагељићи: од Ника Никовићи, од Ивезе Ивезићи, од Вуца Вуцоки.
Према другој верзији у Груде се доселио Груд Сума, од племена Пуљта. Имао је синове Ђона, Бана и Вула. Ђон је имао сина Гељу, а овај Вуксана и Вучину. Од Вуксана су иста три братства Вуксагељића, као и Сиништовићи од четвртог сина Ногзе. Од другог Гељиног сина Вучине су Вучине. Од Бана су Љуљђуровићи, а од Вула Вуловићи.
Према трећој верзији, у Груде се доселио Ђон Сума, који је имао три сина: Гељу, Пала и Сокола. Геља је имао Вуксана и Вучину, и даљи распоред Вуксагељића је мање-више исти, с тим што су овде Ивезићи, Сиништовићи, Никовићи и од четвртог Вуксановог сина Доке - Ђолевићи. Од Сокола Ђоновог су исламизиранин Соколовићи у Скадру.
Дакле, можемо сабрати из ових предања братства која припадају једном кругу племеника, оних из Суме:
- Никовићи (Nikaj) и њихов огранак Лекићи (Lekaj)
- Ивезићи (Ivezaj) и њихови огранци Гримовићи (Grimaj), Пепићи (Pepaj) и Акшабановићи (Hakshabanaj, ранија презимена Ликовићи, Лекићи)
- Сиништовићи (Sinshtaj)
- Вучине / Вучинићи (Vucinaj)
- Љуљђуровићи (Lulgjuraj) и њихови огранци Фрључкићи (Ferluckaj), Кркановићи (Krkanај) и Пецевићи (Pecај)
- Вуловићи (Vulaј) и њихов огранак Становићи (Stanај)
- Ђолевићи / Ђољевићи (Gjolај)
Према родословима, може се закључити да је Ђон Сума живео у 16. веку, па се према овом податку може рачунати и време досељења.
Другу групу у Грудама чине Берише (Berisha), који су потомци Прифтаја из Шаље који се доселио пре досељеника из Суме (крај 15. / почетак 16. века).
У Тузима су од Груда Гиљићи (Gilaj), Крнићи (Krnaj), Љуљановићи (Lulanaj), Каљевићи (Kalaj), a у Диноши Кајошевићи (Kajoshaj) и њихов огранак Суковићи (Sukaj) у Тузима.
Ивезића има у Зети (Дајбабе и др), где су примили православну веру и славу Ђурђиц.
Ламбуљићи / Ламбулићи, раније Ламбуље (Никољдан) су у Вуковце у Зети дошли из Груда, с тим што имају предање да им је даља старина са Косова.
Стариначки род су Бојини / Бојовићи (Bojај).
Neka nova saznanja o Grudama, što možda i nije obilježeno u literaturi -
Od Nikovića su muslimani Lekići iz Krševa i Hakšabanovići (gledajući po rodoslovu, najprije su se prezivali Hakaj, pa su se kasnije prezivali Hakshabanaj). Ne bih rekao da su Hakšabanovići od Lekića, jer na njihovom rodoslovu nema Leka, već ide po redom: Hak (Hako) - Šaban - Perko - Vuksan. Ne znam odakle informacija da su Hakšabanovići od Ivezića. Čini mi se da Nikovića su sad pretežno svi muslimani.
Nikovića ima dvije nesrodne porodice u Grudama, jedna u Rogame (zaselak Milješa) i jedna u Dinoši.
Kajoševići su od Vuljevića i dobili prezime po mjestu zvanom Kajoš kod Dinoše.
Za Sukoviće se poneđe piše da su od Kaljevića.
Ljuljđurovići i Đokovići (u Milješu i Dinoši) potiču od tri braća. Đuro je imao tri sina - Đoka, Leka i Ljulja. Od Ljulja su Ljuljđurovići, a od Đoka i Leka Đokovići. Leka je bio prema predanju loš čovjek, pa je dao njegovom potomstvu prezime po bratu (postoji sličan slučaj kod Đoljevića, ogranak Nikolića (Nikđerkovića) iz Zatrijepča - o tome piše Jokanović). Đoko se doselio u Milješ, a Leka u Dinoši. Đokovići su sad pretežno muslimani, ali među njih još uvijek ima katolika (mislim da oni u Milješu su svi muslimani, a oni u Dinoši miješano).
Лековић, Никољдан, Годиње, Бар, R1b-Z2103>CTS9219
Lekovići, koji po predanju potiču od brata pretka Vuksangeljića, su testirani, i najvjerovatnije pripadaju rodu Cijevnjana kao što već pripadaju Ljuljđurovići i Vuljevići. Prema tome, mislim da možemo potvrditi da su Vuksangeljići dio tog roda. Kaljevići i Bojovići su testirani kao J2b-L283>Y23094>rod A, tako da su Kaljevići onda najvjerovatnije ogranak Bojovića. Prema ranijim (sada neobjavljenim rezultatima), moglo bi se reći da su Siništovići pribraćeni Grudama od Hota, kao i Đoljevići (koji su E-V13 - zna li iko kojoj grani pripadaju?).
Za druge rodove u Grudama:
Giljići su islamizirane Beriše (Berišići) iz Milješa.
Krnići (u Tuzima) i Bećovići (u Milješu) čine jedan rod, a ne pripadaju Grudima, već su doseljeni tamo iz Mataguža. Ovo je dostupno u literaturi, a među njih se spominju i Purovići iz Lopara u Kučima. Krnići i Bećovići su testirani J1-M267 na 23andme.
Ljuljanovići se smatraju kao Kuči-Mrnjavčići. Jedan ogranak njihov u Grudama jeste Jusuframić u Dinoši, a i Ćetkovići su povezani s Grudama iako su iz Ledina. Prema mojim saznanjima, postoji jedna familija Ljuljanovića koja potiče od nekog "katoličkog" prezimena, pa su se možda pribratili sa ostalim Ljuljanovićima, ali se zna među njih ko je od kojih...
Jedan rod koji nije bilježen ranije jeste Hakramaj iz Dinoše - da li iko zna išta o njima?