Једно старо име - Радогост. Повезује се са истоименим словенским божанством, нарочито поштованим код Полабских Словена.
Среће се у изворима као лично име у 13. веку на западном Балкану.
Никаквога божаства с именом Радогост у Словијена не бје. Замислимо, да су неки њемачки проповједници крочили на тло Срба, који су величали Милоша Кобилића, да је јунак невиђене снаге, рођен од отца змаја а виле га росом дојиле, па закључе да је у Срба било божаство с именом Милош Кобилић.
Вазда у Словијена почтоваху јунаке, особито кано дио култа предака и родоначелника. Тако и Радогост би обично име, којим родитељи дочекиваху принову у породицу поручујући му да им је рад гост, како и Ненаду поручују, да није био у плану али ето - једном неопрезан и усрећиш се на сав живот.
Од тога да је се један знаменит вој називао Радогост, дојти до тога да је Радогост божаско име, пут је чудноват.
Први извор о Радогосту је илустрација Pistoriusa 1492 у првом печатаном издању Саксонске Хронике и под илустрацијом је написано:
"... unde to mekelenborch der obytriten affgot de heyt Ridegast, da hadde vor der borst einen schilt, darin stod ein swarte Büffelenkop unde hadde in der hant eyue stryd exse unde upp dem kopp eynen vogel."
Превод:
"... и у Мекленбургу Ободрити почтоваху кумира који се назива Ridegast. Овај имаше пред прсима штит с образом главе црнога бика а у руци имаше ратну сјекиру а на глави птицу. "
Но у самому рукописному оригиналу Саксонске Хронике нема ни помена о Радогосту.
1696 Лужичкосрбски кабинетски митолог Френцел пише, под утицајем исте књиге, и још с вишом мачтом,
да је Радегост главни бог лужичких Срба.
" De Radegastos. Marte Soraborumque altero supremo Deo"