Аутор Тема: Светски ДНК дан  (Прочитано 143354 пута)

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10161
Одг: Светски ДНК дан
« Одговор #400 послато: мај 19, 2016, 01:28:07 поподне »
Умићевић, Аранђеловдан, Рудице, Нови Град, Реп.Српска

Припадају хаплогрупи J2b M241. Без блиских поклапања код нас ни у страним пројектима.

Необично је што и католик Умић из Лике припада  хаплогрупи J2b, али грани М205, са веома специфичним хаплотипом који се разликује од кричко-годијељског, а и за једну СНП мутацију се разликује од њих. Оно што је необично јесте да смо и за Умића испочетка мислили да је М241.На жалост он је тестирао само 12 маркера, па у поређењу са Умићевићем можемо упоредити само 10 маркера. Иако дјелују доста различити, не бих ни сасвим искључио неку далеку везу, бар док Умићевић не уради СНП тестове.

Умићевић 12   24   15   10   15-17   11   15   13   12   11   28
Умић         12   24   16   11   14-19   $   $   11   12   11   28

Иначе, Карановић за Умићевиће тврди да су од племена Родића са Попине, али мало вјероватно јер су се Родићи већ тестирали као I2a Динарик. Презиме Умићевић изгледа да је некако лоцирано на крупско-новско поуње гдје је вјероватно и настало.

Ово је интересанто из неких других разлога.

Иначе, треба обрнути презимена, Умић има такав хаплотип са 15-17 на 385, а Умићевић је Ј2б М241 са 14-19.

Не бих рекао да постоји веза. Умић је потврђен као М205 (СНП), док Умићевић има стандардан Ј2б2 хаплотип.

Умићевић има једно поклапање међу Хрватима (Славонија), што не чуди ако се узме у обзир крајишко-славонска веза.

Такође, иако Умићевић није генетски близак Родићима, рекао бих да су део исте сеобе. Наиме, Родићи долазе из јужне Македоније, пре неких 400, 500 година. У тој сеоби сигурно долази више несродних породица, а хаплогрупа J2b2 је веома присутна на том потезу јужно.

Иста слава, исто предање о пореклу, хаплогрупа карактерситина за југ Балкана - све упућује на то да долазе у исто време.

Поставља се питање да ли та читава група крајишких I2a DN (где су нпр. Родићи или Мириловићи, а са њима и неки Ј2б2 попут Умићевића) на запад долази под влашким или словенским/српским именом. С обзиром да долазе из тих македонско-грчких крајева и то релативно касно, рекао бих да је у питању ово прво (без обзира на изворно словенску хг).

mladjo

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан
« Одговор #401 послато: мај 19, 2016, 01:52:05 поподне »
Јаковљевић, Аврамијевдан, Крупањ/СРБ

Таман кад смо помислили, како нема Млађиних Аврамијевштака кад ево га један. Дакле, хаплогрупа R1a L1280.

Иако тестирани није оставио податак из ког је села, вјероватно је од Јаковљевића из Дворске, који су дио разгранатог рода. О њима се каже сљедеће:

"Вукашиновићи (Грујичићи, Ковачевићи и Обрадовићи): Зна се сигурно да се Вукашин са своја четири брата доселио из Херцеговине и да се прво настани у Ступници, па му се ту не допадне, због тога се пресели у Цикоте, где му полипсају овце с’тога оде у Дворску где је брдовитије.

Вукашин се подели са браћом: Јаковом, Јовицом, Мићом и Петрашином.

–Грујучићи: Од Вукашина остану синови или унуци (не зна се тачно) Грујица и Обрад. Грујица је имао два сина, Пана и Илију. Од Пане остане Иван. Од Ивана Ђурађ, који је жив. Од Илије остану: Никола, Митар и Ристо. Никола остави сина Саву, Митар Василија а Ристо Срећка, сви се презивају Грујучићи.

–Обрадовићи: Обрад је имао сина Ђурђа од кога остану: Марко, Станко и Димитрије. Марко је жив. Станко остави синове: Живка, Максима, Богосава, Спасоја и Цветка, који су живи и сви се по Обраду презивају Обрадовићи.

–Ковачевићи: Димитрије нија имао мушке деце, већ само једну ћерку. Ћерку уда за неког Ковачевића, кога доведе у кућу (уљез) и он слави Алимпијевдан.

Грујучићи и Обрадовићи се зову и Вукашиновићи.

Јаковљевићи (Тадићи, Капетановићи): Од Јакова остану синови Мићо и Панто. Мићо је имао сина Цвију а Цвија Срећка и Панта и они се презивају Јаковљевићи.

–Тадићи: Панто, син Јаковљев има је синове Тадију и Ђурђа; Тадија је имао синове Живка и Милоша. Живко је имао синове Стојадина и Јована а Милош Љубу, Игњата и Арсена, који су живи и презивају се по деди Тадији – Тадићи.

–Капетановићи: Ђурађ, Пантин син, био је капетан. Од њега остане син Обрен а од Обрена синови: Велимир, Спасоје, Јован и Мићо, и они се презивају Капетановићи.

–Јовичићи (Стевановићи и Митровићи): Од Јовице остану синови или унуци (не зна се тачно) Стеван, Митар, Андрија и Јован. Јован се одсели у Цикоте (мала Кривајица), па се његови потомци по прадеди (или деди) Јовици презивају сада Јовичићи. По Стевану се његови унуци презивају Стевановићи. Митар и Андреја остану у заједници и њихови потомци се презивају Митровићи.

–Мићићи (Аксентијевићи): Од Мића, који је отишао у Удовичића малу на своје имање остане син Аксентије. Он се по оцу презивао Мићић. Његов садашњи унук се презива по њему, Аксентијевић.

–Ковачевићи: Од Петрашина остане једна ћерка и њу уда за једног ковача, који се настани као уљез и по њему се његови потомци презивају Ковачевићи, који славе Пантелијевдан.

Вукашиновићи, Јаковљевићи, Јовичићи и Аксентијевићи и све остале наведене фамилије, изузев две Ковачевића, славе Аврамијевдан."


Хвала Синиша!
Е па не може ово без нас... ;)

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1737
  • Z3660>Y34637-
Одг: Светски ДНК дан
« Одговор #402 послато: мај 19, 2016, 01:54:05 поподне »
Илић,Никољдан, Лозовик/Велика Плана, Србија

Припада хаплогрупи I2-L38, прилично ријеткој, а поготово код нас. Заправо ово је први тестирани са овом групом код нас. Ни сам не знам много о овој групи сем да је видим повезују са Клетима и централном Европом, највише подручјем око Рајне, мада је има и по западној Европи (Британији, Бенелуксу). Морао сам да Илића сврстам у групу М223 иако L38 није испод М223 већ јој је паралелна блиска група. Илић баш и нема нека блиска поклапања.

Иначе за Илиће из Лозовика сам нашао сљедеће:
"Рутоњска (Илићи, Тодоровићи, Станковићи), (54 к., св. Никола). Чукундеда дошао са Косова (стање из 1925. год) у првој половини 18. века. Један му брат остао око Сталаћа."

Занимљиво ми је да L38 по вриједности маркера доста подсјећа на Динарик.

Ево још једне занимљивости: за пет мушких скелета који су пронађени у пећини Лихтенштајн у Доњој Саксонији (Култура поља погребних урни, око 1000 год. п.н.е.) је утврђено да припадају грани И2а2б-Л38. Иначе ова грана је претрпела једно од највећих "уских грла" које сам видео, од чак скоро 13000 година.

https://en.wikipedia.org/wiki/Lichtenstein_Cave

Ван мреже Лепеничанин

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 917
  • R1b
Одг: Светски ДНК дан
« Одговор #403 послато: мај 19, 2016, 03:35:49 поподне »
Цитат
Илић,Никољдан, Лозовик/Велика Плана, Србија

Припада хаплогрупи I2-L38,

Ја сам узимао узорак за тестираног Илића. Проверавали смо претпоставку да је сродан Младеновићу R1b (Врбовац, Смедерево) са пројекта. Очигледно није, али неки Лихтенштајн им је изгледа заједничка веза  :P

Ван мреже Лепеничанин

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 917
  • R1b
Одг: Светски ДНК дан
« Одговор #404 послато: мај 19, 2016, 06:00:30 поподне »
Цитат
Живковић, Јовањдан, Крагујевац, раније Прилеп Македонија

Admin-e, је ли тестирани оставио неко појашњење порекла? Ово Крагујевац је исто као да је написао Београд.

Ван мреже nevista

  • Гост
  • *
  • Поруке: 3
Одг: Светски ДНК дан
« Одговор #405 послато: мај 19, 2016, 06:38:13 поподне »
Илић,Никољдан, Лозовик/Велика Плана, Србија

Припада хаплогрупи I2-L38, прилично ријеткој, а поготово код нас. Заправо ово је први тестирани са овом групом код нас. Ни сам не знам много о овој групи сем да је видим повезују са Клетима и централном Европом, највише подручјем око Рајне, мада је има и по западној Европи (Британији, Бенелуксу). Морао сам да Илића сврстам у групу М223 иако L38 није испод М223 већ јој је паралелна блиска група. Илић баш и нема нека блиска поклапања.


Knežević iz SDP je također I-L38

https://www.familytreedna.com/public/I2b2?iframe=yresults

Ван мреже Број 1

  • Уредник
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2913
Одг: Светски ДНК дан
« Одговор #406 послато: мај 19, 2016, 07:40:28 поподне »
Admin-e, је ли тестирани оставио неко појашњење порекла? Ово Крагујевац је исто као да је написао Београд.
Не, само стоји то да је старије порекло из Прилепа.

Ван мреже Број 1

  • Уредник
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2913
Одг: Светски ДНК дан
« Одговор #407 послато: мај 19, 2016, 07:46:19 поподне »
Лепосавић, Ђурђевдан, Ивањица,Србија

Припада хаплогрупи I1 P09 роду Дробњака. Немам детаљнијих податка о поријеклу Лепосавића.
Тестирани је навео само да је према предању порекло од Васојевића (Андријевице).

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1091
Одг: Светски ДНК дан
« Одговор #408 послато: мај 19, 2016, 09:30:06 поподне »
Братство Лепосавић  је огранак братственичког стабла Губеринића - братсвеничке групе Мијомановића из племена Васојевића. У Горњем Полимљу живјели су у селима: Коњуси, у Ђулићима и на Сеоцу. Угледан род. У новије вријеме дошло до расељавања у разним правцима. Презиме  изводе од Лепосаве Губеринић, удовице Нова Губеринића, који је погинуо од Турака у Коњусима као један од племенских првака.  Поменуо бих Радоњу ( попа Рафаила) који је редовно завршио   Богословију у Призрену, а по завршетку Богословско учитељске школе био свештеник у Коњусима и Андријевици. У два сазива је био посланик у Црногорској народној скупштини...
По предању Лепосавића има у Старом Влаху у  Моравичком крају, који се доводе у  везу са коњушким Лепосавићима. Ово се углавном заснива на предањима, и то више моравичких него коњушких Лепосавића. Истраживачи прошлости Васојевића сматрају, полазећи од предања са обје стране,  да су моравички Лепосавићи  поријеклом испод Кома. Ових Лепосавића  из Старог Влаха има пресељених у Топлицу. Један од поузданијих начина је и ДНК, да покаже или оповргне ова предања. Лијепо би било да се неко од  Лепосавића поријеклом из андријевичког краја, тестира.
 Има ли тестираних Губерина са Кордуна и око Шибеника? Како православаца из села Бовић, општина Вргинмост ( слава Св. Мрата), тако и католика из предграђа Долац код Шибеника? Ово питам , јер постоји вјеровање да су они од  Губеринића - Васојевића, као и Лепосавићи.
Иначе, исељиници Губеринићи су поред ислама, имали посла и са католичанством.
Не замјерите, што ширим тему.

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Светски ДНК дан
« Одговор #409 послато: мај 19, 2016, 09:41:18 поподне »
Братство Лепосавић  је огранак братственичког стабла Губеринића - братсвеничке групе Мијомановића из племена Васојевића. У Горњем Полимљу живјели су у селима: Коњуси, у Ђулићима и на Сеоцу. Угледан род. У новије вријеме дошло до расељавања у разним правцима. Презиме  изводе од Лепосаве Губеринић, удовице Нова Губеринића, који је погинуо од Турака у Коњусима као један од племенских првака.  Поменуо бих Радоњу ( попа Рафаила) који је редовно завршио   Богословију у Призрену, а по завршетку Богословско учитељске школе био свештеник у Коњусима и Андријевици. У два сазива је био посланик у Црногорској народној скупштини...
По предању Лепосавића има у Старом Влаху у  Моравичком крају, који се доводе у  везу са коњушким Лепосавићима. Ово се углавном заснива на предањима, и то више моравичких него коњушких Лепосавића. Истраживачи прошлости Васојевића сматрају, полазећи од предања са обје стране,  да су моравички Лепосавићи  поријеклом испод Кома. Ових Лепосавића  из Старог Влаха има пресељених у Топлицу. Један од поузданијих начина је и ДНК, да покаже или оповргне ова предања. Лијепо би било да се неко од  Лепосавића поријеклом из андријевичког краја, тестира.
 Има ли тестираних Губерина са Кордуна и око Шибеника? Како православаца из села Бовић, општина Вргинмост ( слава Св. Мрата), тако и католика из предграђа Долац код Шибеника? Ово питам , јер постоји вјеровање да су они од  Губеринића - Васојевића, као и Лепосавићи.
Иначе, исељиници Губеринићи су поред ислама, имали посла и са католичанством.
Не замјерите, што ширим тему.
Вероватно је предање Лепосавића ''омануло'', или ако су бежали од крви на тај начин су можда скривали свој идентитет. Оно што је сигурно њихов хаплотип није васојевићки.

Ван мреже Владимир Бурсаћ

  • Члан Друштва
  • Гост
  • *****
  • Поруке: 14
Одг: Светски ДНК дан
« Одговор #410 послато: мај 19, 2016, 11:26:49 поподне »
Бурсаћ Ђурђевдан, Плавно, Книн

Припадају као и раније тестирани Бурсаћи из Дољана код Бихаћа, R1a M458 хаплогрупи, са којим има пуно поклапање на 23 маркера. ови Бурсаћи се од сродног Зељковића разликују у два маркера на тестираних 23.

Занимљиво је да је Бурсаћима, поред већ споменутих Аксића и Дуњића најближи тестриани Пољак RYTEL (1 маркер разлике на 23 маркера) из мјеста Rytele-Święckie у Мазовији у округу који се зове Косово Лацко.

Овај Пољак припада веома ријеткој грани М458 ( а вјерујем и наши блиски му хаплотипови) коај није позитивна за највеће М458 низводне гране L260 и L1029.

Владимир Бурсаћ на сајту је објавио веома добре текстове о Бурсаћима и Плавну, надам се да ће и овдје нешто написати.

Велико извињење Синиши Јерковићу, на овом сада већ закашњелом коментару резултата Бурсаћа из Плавна и неколико дана раније објављеног резултата Зељковића, али због обавеза на послу и у породици, на неколико дана сам се потпуно изгубио са форума.
Ова два тестирања су била пажљиво планирана и спроведена, са циљем да,  са једне стране покажу везу Бурсаћа који су остали у Плавну, са Бурсаћима који се прије више стотина година напустили то мјесто, и са друге стране да покажу везу између Бурсаћа и оних презимена која су по записаним предањима (Милан Карановић, ''Поуње у Босанској Крајини, 1925.г; Петар Рађеновић ''Унац, 1933.г) некада носила презиме Бурсаћ. И ево нас сада са резултатима тестирања: подударање узмеђу плавањског Бурсаћа и крајишког Бурсаћа је 23 од 23 локуса, а подударање Зељковића са Бурсаћима је 21 од 23 локуса (разлике су на локусу DYS 481: Зељковић 24, Бурсаћи 23 и на локусу YGATAH4  Зељковић 11, у табели 10 и Бурсаћи 12, у табели 11).
 
Бурсаћ из Плавна потиче из дјела породице који без прекида живи у Плавну од маја 1692.године. Одлазили су из Плавна, само колико је потребно, народски речено, да се оде до Книна на пијацу и назад. Крајишки Бурсаћ потиче из дјела породице, који је напустио Плавно око 1792.године, и до данас промјенио најмање пет мјеста пребивања (Личка Калдрма, Трубар, Босански Дољани, Крајишник, Зрењанин). Значи ова два Бурсаћа су удаљена 224 године и преко 470 километара, па ипак резултат каже, колико сам ја то схватио, да имамо заједничког претка пре 12 генерација, са статистичком вјероватноћом од 95 % (опсег поузданости од двије стандардне девијације). Да скратим, познајући начин насљеђивања у динарским крајевима, и  праксу сталног исјељавања становништва из мјеста која нису могла да прехране све оне рођене у том мјесту, крајишки Бурсаћ је потомак неког  старијег брата, који је као ожењен човјек или као момак кренуо узводно Бутижницом и путем Тромеђе, да потражи своју животну срећу. Плавањски Бурсаћ је потомак неког млађег брата, који је остао на породичном имању, да чува старе родитеље и да наслиједи имање.
Што се тиче тестираног Зељковића, то се презиме нигдје не помиње у Далмацији. Ми смо га пронашли у слиједећим мјестима:  Дугопоље у Лици (населили се 1792.г), Шиповљани, Бастаси, Трнинића брег  и Ваган Трубарски у Унцу. Палучци код Мартин-Брода, Крупа на Уни, Перна, Пишталине код Перне, Врело код Бихаћа, Оштра Лука код Санског Моста, Гомионица, Рекавице и Бања Лука, Герзово, Пецка и Медна код Мркоњић града, Гламоч град у Гламочком пољу, (муслимани старосједеоци од средине 18.вијека), Хасићи у Гламочком пољу, (муслимани од средине 18.вијека). Најранији помјени овога презимена су: у матичним књигама парохије Плавно 1826.г (када Василија Зељковић, удата Камбер добија кћи Милицу) и у матичним књигама парохије Осредци (село Дугопоље, 29.априла 1831.г када Лазар Зељковић и супруга Ана добијају кћи Стефанију, и 29.октобра 1831.г када Божен Зељковић кумује дјетету Јована Зорића у Калдрми). Ова породица је од плавањских Бурсаћа удаљена такође преко 220 година.
Везано за 2 неподударања резулата тестирања (разлике су на локусу DYS 481: Зељковић 24, Бурсаћи 23 и на локусу YGATAH4  Зељковић 11, у табели 10 и Бурсаћи 12, у табели 11) имам неколико питања за Синишу Јерковића, од којих су нека већ постављана на форуму: Да ли се мутације јављају тако што се вриједност локуса увјек само повећава (приликом копирања дјела ДНК-а, број копираних дјелова се увећа за један) или се мутације могу јављати и уз смањење и уз повећање вриједности локуса? 
Затим, која је вјероватноћа да су утврђена неподударања, настала након раздвајања породица (једно код Зељковића, једно код Бурсаћа) у посљедњих више од два вијека? И у случају најгорег могућег сценарија (да су мутације код Зељковића старије, а да су код Бурсаћа настале након раздвајања породица, колико то генерација помјера заједничког претка у прошлост?
Историографски извори о породици, које последујемо, нам омогућавају да се довољно вратимо у прошлост. Турски попис Плавна 1702.године, налази 4 куће  Бурсаћа. Носиоци тих породица су инокосни домаћини, старости вјероватно 30-40 огодина, што значи да су рођени 1662-1672.г. Ако су они рођена браћа , потичу од једног човјека који је рођен око 1637-1647.године. Ако су потомци двојице браће, онда то њиховог заједничког претка ставља још једну генерацију даље, у  године 1612-1622.г, што је тачно 400 година од данас, или 16 генерација предака. Извори нам омогућавају још дубље узмицање у прошлост, због помињања презимена (Општи попис босанског санџака 1604.г, Општи попис клишког санџака 1550,г). 
На крају, могу да изразим своје  задовољство,јер сам се увјерио да је генетичко тестирање заиста једини начин да се неко усмјено или записано предање потврди и поново успоставе неке везе, које су вијекови и километри, привремено прекинули.  Такође, похваљујем мудре  и добро информисане чланове форума, који су нас стављали у везу са Косовом, по мушкој линији предака, јер се то изгледа испоставило као исправно. Иза нас су овакви резултати тестирања, а испред нас је ново тестирање крајем маја мјесеца, које треба искористити на прави начин. 
Идем одмах да пишем о Кучима, јер сам то већ неколико дана дужан, на теми Кучи Мрњавчићи. 

Ван мреже ostoja

  • Гост
  • *
  • Поруке: 2
Одг: Светски ДНК дан
« Одговор #411 послато: мај 20, 2016, 01:51:35 пре подне »
Ивановићи, Понијерка, Олово, БиХ
Г. Јерковићу, ево мало више података из усменог предања моје породице па ако можете да прокоментаришете.
Усмено предање каже: Кучи-Дрекаловићи, дошли у овај крај у првој половини 19. вијека (видљиво и по споменицима на гробљу). Бјежали од Турака, јер су, по усменом предању, 6 браће убили једног који се потурчио. Замећући траг, промијенили славу Никољдан у Јовањдан, и презиме, а у предању је претходно било Пејовић. Крећући се на сјевер, насељавали се одвојено на подручју Трнова, Чајнича и вјероватно Фоче, а најсјеверније су отишли моји, населили се код Олова. Веза са Ивановићима из с. Миље код Трнова није спорна јер се одржавала до 1941. године, а послије рата није обновљена. Усмено предање каже да су дошли "од Колашина". Пошто то није подручје Куча-Дрекаловића, мој закључак је да је до тога дошло у вријеме 7-годишњег изгнанства Куча, када су су били у избјеглиштву код Ровчана.
Што се тиче поклапања са Марковићима из средње Босне, да ли су то Марковићи из Витеза? Стицајем околности знам ту породицу и од њих сам прије 30 година чуо, наравно не знајући за ово, да су досељени из Херцеговине послије Берлинског конгреса 1875 као православни Срби и ту покатоличени са још неколико породица, јер АУ-власт никада није дала дозволу за изградњу православне цркве у том мјесту. Ни код ове, као ни код моје породице не постоји предање о овој вези.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан
« Одговор #412 послато: мај 20, 2016, 08:54:10 пре подне »
Везано за 2 неподударања резулата тестирања (разлике су на локусу DYS 481: Зељковић 24, Бурсаћи 23 и на локусу YGATAH4  Зељковић 11, у табели 10 и Бурсаћи 12, у табели 11) имам неколико питања за Синишу Јерковића, од којих су нека већ постављана на форуму: Да ли се мутације јављају тако што се вриједност локуса увјек само повећава (приликом копирања дјела ДНК-а, број копираних дјелова се увећа за један) или се мутације могу јављати и уз смањење и уз повећање вриједности локуса? 
Затим, која је вјероватноћа да су утврђена неподударања, настала након раздвајања породица (једно код Зељковића, једно код Бурсаћа) у посљедњих више од два вијека? И у случају најгорег могућег сценарија (да су мутације код Зељковића старије, а да су код Бурсаћа настале након раздвајања породица, колико то генерација помјера заједничког претка у прошлост?

Владимире, хвала на исцрпном тексту.

Што се тиче ових питања, могу само рећи да вам нико са сигурношћу не може потврдити кад се која промјена на неком маркеру десила. Промјене се дешавају и према вишој и према нижој вриједности. Ови резултати за Бурсаћа и Зељковића су унеколико логични, јер је за претпоставити да су Бурсаћи међусобно ближи од Зељковића. Кад се раздвајање десило и у комсу смјеру ишле мутације, тј. да ли су Бурсаћи или Зељковић ближи коријену, то би можда могло да се наслути уколико би се тестирао већи број породица из овог рода и на већем броју маркера.  Колико сам ја схватио из вашег писања Зељковићи су некад живјели у Плавну? Ја бих прије рекао да су и тестирани Бурсаћи и Зељковићи имали неког старијег претка. Могуће је да су његове вриједности маркера биле негдје на средини између ова два хаплотипа. Да би то знали требало би још резултата Зељковића и бурсаћа или што је још боље још неке бликсе им породице.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан
« Одговор #413 послато: мај 20, 2016, 09:09:41 пре подне »
Ивановићи, Понијерка, Олово, БиХ
Г. Јерковићу, ево мало више података из усменог предања моје породице па ако можете да прокоментаришете.
Усмено предање каже: Кучи-Дрекаловићи, дошли у овај крај у првој половини 19. вијека (видљиво и по споменицима на гробљу). Бјежали од Турака, јер су, по усменом предању, 6 браће убили једног који се потурчио. Замећући траг, промијенили славу Никољдан у Јовањдан, и презиме, а у предању је претходно било Пејовић. Крећући се на сјевер, насељавали се одвојено на подручју Трнова, Чајнича и вјероватно Фоче, а најсјеверније су отишли моји, населили се код Олова. Веза са Ивановићима из с. Миље код Трнова није спорна јер се одржавала до 1941. године, а послије рата није обновљена. Усмено предање каже да су дошли "од Колашина". Пошто то није подручје Куча-Дрекаловића, мој закључак је да је до тога дошло у вријеме 7-годишњег изгнанства Куча, када су су били у избјеглиштву код Ровчана.
Што се тиче поклапања са Марковићима из средње Босне, да ли су то Марковићи из Витеза? Стицајем околности знам ту породицу и од њих сам прије 30 година чуо, наравно не знајући за ово, да су досељени из Херцеговине послије Берлинског конгреса 1875 као православни Срби и ту покатоличени са још неколико породица, јер АУ-власт никада није дала дозволу за изградњу православне цркве у том мјесту. Ни код ове, као ни код моје породице не постоји предање о овој вези.

Остоја, хвала на информацијама о вашој породици.

Већ сам и раније написао да је поријекло из Куча мало вјероватно, тј. генетички резултати не дају никакво усмјерење у том правцу. У области Куча практично досад нисмо имали ниједног тестираног I2a Динарик Југ. Већина досада тестираних припадника Куча припада хаплогрупи E-V13, а један мањи број и хаплогрупи R1a.

Са друге стране подручје Олова је насељавано највише из области црногорске Херцеговине, гдје је I2a Динарик Југ једна од чешћих хаплогрупа.

Ваш хаплотип је веома чест, близак модалном (коријенском) за I2a Динарик Југ хаплогрупу, тако да имате доста блиских поклапања. Једини начин, код тако честог хаплотипа, да видите ко вам је заиста близак јесте да тестирате велики број маркера.

Марковића сам поменуо чисто "технички" као блиског по маркерима и блиског по географији. Не мора значити да вам је он и генетски ближи од осталих. Иначе ради се о Марковићима из Биле.

У околини Олова и средњој босни има још породица које су I2a Динарик Југ, погледајте у табели.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан
« Одговор #414 послато: мај 20, 2016, 09:49:52 пре подне »
Симић Крива Река, Брус, Копаоник, Србија

Припада хаплогрупи I2a Динарик југ. Веома чест, модални хаплотип, па самим тим има доста блиских поклапања. У самој копаоничкој области односно Александровачкој жупи која се наслања на њу има доста оваквих сличних хаплотипова. Занимљиво је да је Симић по маркерима близу Ненадићу из Ужица (који не зна пуно о свом даљем поријеклу) који такође слави св. Враче.

Када сам нешто раније истраживао дошао сам да закључка да би ови Ненадићи могли бити повезани са братством Ремиковића у Зети који славе св. Враче, а даљим поријеклом су Озринићи. Можда и Симићи припадају тој линији.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8846
  • I2a S17250 A1328
Одг: Светски ДНК дан
« Одговор #415 послато: мај 20, 2016, 10:10:32 пре подне »
Када сам нешто раније истраживао дошао сам да закључка да би ови Ненадићи могли бити повезани са братством Ремиковића у Зети који славе св. Враче, а даљим поријеклом су Озринићи. Можда и Симићи припадају тој линији.

Колико знам (а познајем човека и његовог оца), даље порекло Ненадића је из источне Херцеговине. Е, сад, што неко овде рече - Херцеговина је историјски растегљив појам "од Ливна до Колашина".
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8846
  • I2a S17250 A1328
Одг: Светски ДНК дан
« Одговор #416 послато: мај 20, 2016, 10:22:00 пре подне »
Ремиковићи славе Аранђеловдан, а Свете Враче од толошких братстава славе Вратнице. Они су даљим пореклом из Бајица.
Мада, крсна слава није баш поуздан критеријум за повезивање родова.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Бата Матаранго

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 579
Одг: Светски ДНК дан
« Одговор #417 послато: мај 20, 2016, 10:39:14 пре подне »
Ремиковићи славе Аранђеловдан, а Свете Враче од толошких братстава славе Вратнице. Они су даљим пореклом из Бајица.
Мада, крсна слава није баш поуздан критеријум за повезивање родова.

Прилично необичан патронимик? Јел од Ремигио, Remigius, Remy /Remi, Remigio?

Ван мреже Селаковић

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1942
  • I2>Z17855>FT173833
Одг: Светски ДНК дан
« Одговор #418 послато: мај 20, 2016, 10:59:23 пре подне »
Колико знам (а познајем човека и његовог оца), даље порекло Ненадића је из источне Херцеговине. Е, сад, што неко овде рече - Херцеговина је историјски растегљив појам "од Ливна до Колашина".

Да ли су ови Ненадићи дошли из Херцеговине баш у Ужице, или су у неко ужичко село дошли?

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан
« Одговор #419 послато: мај 20, 2016, 10:59:38 пре подне »
Ремиковићи славе Аранђеловдан, а Свете Враче од толошких братстава славе Вратнице. Они су даљим пореклом из Бајица.
Мада, крсна слава није баш поуздан критеријум за повезивање родова.

Помијешао сам Ремиковиће са Пејовићима, али су од исте лозе. Ради се о Пејовићима из Ораха и њиховом огранку у Лужанима у Лешкопољу. Они славе св. Враче. С обзиром да  Ненадићи такође имају вриједност 18 на маркеру 448 као и други Озринићи, помислио сам да нека веза постоји. Пејовићи из Ораха су тестирани као I2a Динарик Југ.

Иначе Озринићка карактеристика на маркерима 389-1 и 389-2= 14-32 је посљедица једне мутације од 13-31 (како је код Ненадића).

Не кажем да веза постоји, али је могућа, са обзиром на досадашње искуство са Динарик Југ хаплотиповима.