Форум - Порекло

ДНК порекло => Српски ДНК пројекат => Тему започео: Број 1 март 10, 2016, 09:28:26 пре подне

Наслов: Светски ДНК дан
Порука од: Број 1 март 10, 2016, 09:28:26 пре подне
Поштовани пријатељи,
на јучерашњем састанку Друштва српских родословаца "Порекло" предложено је да организујемо тестирање на Светски ДНК дан 25. априла 2016. Као и приликом тестирања за Српски ДНК дан (14. септембра 2015), цена тестирања би била 5.500 динара уз плаћање годишње чланарине за Порекло са 50 одсто попуста (1.000 уместо 2.000 динара). Дакле, укупно 6.500 динара би било тестирање на овај дан.
Потребно је да се јави најмање десет сигурних за тестирање, па да се онда обратимо ДНК центру за генетику и дефинитивно договоримо ову акцију.
Пријаве могу да се шаљу на dnk@poreklo.rs са назнаком: Пријава за тестирање за Светски ДНК дан.

НАПОМЕНА: Постојећи чланови Друштва са плаћеном (пуном) чланарином за 2016. годину, могу да предложе једног кандидата за тестирање по цени од 5.500 динара. Чланови Друштва који су платили чланарину за 2015. и 2016. годину могу да предложе два кандидата за тестирање такође по цени од по 5.500 динара (дакле, укупно 11.000 динара).
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Селаковић март 10, 2016, 09:58:16 пре подне
Лепа акција! Да ли постоји начин да у београдској лабораторији тестирам узорак рођака који су стари/заузети и нису у могућности да долазе у Београд? На пример тако што бих ја узео узорак па донео? Да ли је то уопште легално?
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Korisnik77 март 10, 2016, 10:13:22 пре подне
Poz. Kako bi se moglo izvesti tesriranje covjeka u Nisu? Covjek ne bi da dolazi uBg a uplatu bi izveo racunom.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Број 1 март 10, 2016, 10:13:31 пре подне
Лепа акција! Да ли постоји начин да у београдској лабораторији тестирам узорак рођака који су стари/заузети и нису у могућности да долазе у Београд? На пример тако што бих ја узео узорак па донео? Да ли је то уопште легално?

Наравно. Важно је само да се узорак узме ваљано.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Број 1 март 10, 2016, 10:20:58 пре подне
Poz. Kako bi se moglo izvesti tesriranje covjeka u Nisu? Covjek ne bi da dolazi uBg a uplatu bi izveo racunom.
За све који нису у могућности да се тестирају у Београду, као и приликом акције за Српски ДНК дан, остављена је могућност да пошаљу брис поштом на адресу ДНК центра за генетику. Договорићемо се са њима да, као и прошлог пута, уваже све пошиљке које стигну у недељи кад акција буде одржана или неколико дана пре акције.
То је сасвим добро функционисало у септембру, па нема разлога да и овај пут не буде тако.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Korisnik77 март 10, 2016, 10:30:35 пре подне
Hvala puno.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Небојша март 10, 2016, 11:05:03 пре подне
Лепа акција! Колико сам схватио, минимум 10 људи је потребно да би се стекли услови за тестирање са попустом? Да ли је могуће поново тестирати већи број појединаца, као нпр. за Српски днк дан?
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Број 1 март 10, 2016, 12:47:22 поподне
Лепа акција! Колико сам схватио, минимум 10 људи је потребно да би се стекли услови за тестирање са попустом? Да ли је могуће поново тестирати већи број појединаца, као нпр. за Српски днк дан?
Нема горњег ограничења броја тестираних. Дакле, важно је само да задовољимо минимални број.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Број 1 март 10, 2016, 12:48:01 поподне
За сада имамо једног пријављеног. Пожељно је да до понедељка, 14. марта, стигну пријаве за бар десеторицу па да све утаначимо са ДНК центром за генетику.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Број 1 март 10, 2016, 01:07:02 поподне
За сада имамо једног пријављеног. Пожељно је да до понедељка, 14. марта, стигну пријаве за бар десеторицу па да све утаначимо са ДНК центром за генетику.
Стигла још једна пријава.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Gallavant март 10, 2016, 03:32:23 поподне
Svaka čast za akciju! Nadajmo se da će biti tako uspešna kao i Srpski DNK dan, gde se testiralo čini mi se 70-ak ljudi (~10% do tad testiranih).

Ipak, čini mi se da beogradski centar testira premalo markera da bi se utvrdilo išta više od "praporekla", tj. da je teško naći nekog sa zajedničkim pretkom pre par stotina godina. Da li ima informacija o mogućem proširenju broja testiranih markera u nekom doglednom vremenu?
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Број 1 март 10, 2016, 04:19:07 поподне
Svaka čast za akciju! Nadajmo se da će biti tako uspešna kao i Srpski DNK dan, gde se testiralo čini mi se 70-ak ljudi (~10% do tad testiranih).

Ipak, čini mi se da beogradski centar testira premalo markera da bi se utvrdilo išta više od "praporekla", tj. da je teško naći nekog sa zajedničkim pretkom pre par stotina godina. Da li ima informacija o mogućem proširenju broja testiranih markera u nekom doglednom vremenu?
ДНК центар је пре нешто више од годину дана проширио тестирање са 17 на 23 маркера и то је заиста значајан напредак и даје много више могућности него раније за прецизнија поређења разултата и блискости с раније тестираним, посебно онима који су тестирали већи број маркера. За сада нема наговештаја да ли ће у скорије време радити анализе и на више од 23 маркера.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Број 1 март 10, 2016, 10:02:05 поподне
Досад су се пријавила шесторица за тестирање на Светски ДНК дан.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Atlantische март 11, 2016, 07:24:13 поподне
Да ли би приликом слања узорака у пошти правили проблем?  :-[
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Број 1 март 11, 2016, 08:27:07 поподне
Да ли би приликом слања узорака у пошти правили проблем?  :-[
Нема проблема за слање поштом.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Број 1 март 11, 2016, 08:27:59 поподне
Досад је 10 пријављених за тестирање на Светски ДНК дан.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Atlantische март 11, 2016, 08:28:28 поподне
Нема проблема за слање поштом.
Сјајно, :)  ускоро ћу вам јавити да ли се пријављујем.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Број 1 март 20, 2016, 10:54:17 пре подне
Поштовани пријатељи,
обавештавам Вас да је досад стигло 15 пријава за тестирање на Светски ДНК дан и то не само кандидата из Србије већ и из окружења (Македонија, Црна Гора, Босна и Херцеговина).
Дошло је до одређене измене услова за тестирање, који у целини не утичу на укупну цену тестирања.
Наиме, уместо најављених 5.500 динара за тестирање, што је била цена тестирања за Српски ДНК дан (14. септембра), за ову прилику тестирање ће стајати 6.000 динара. С обзиром да смо најавили да ће уз ово бити потребно уплатити и 50 одсто чланарине за Друштво српских родословаца "Порекло" (1.000 динара), а како би задржали укупну суму на 6.500 динара, одлучили смо да уместо уплате чланарине, као услов за пријаву за тестирање буде уплата од најмање 500 динара донације за Српски ДНК пројекат.
Ова донација се не односи на оне који буду предложени за тестирање од неког од наших чланова са плаћеном (пуном) чланарином, што значи да за њих остаје само обавеза уплате 6.000 динара за тестирање.
Свим досад пријављеним послали смо први имејл са упутством за први наредни корак, што ћемо учинити и за сваког наредног пријављеног, закључно са 22. априлом 2016.
Више о овој акцији Друштва српских родословаца "Порекло" прочитајте на: http://www.poreklo.rs/2016/03/19/saznajte-svoje-praporeklo-testirajte-se-uz-veliki-popust-na-svetski-dnk-dan-25-aprila-2016/
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Полић март 22, 2016, 10:19:54 поподне
Поздрав људи
Мој пријатељ Анатолиј Поморцев из Београда се на мој наговор пријавио за тестирање.Човек је етнички Рус, али је духовно Србин:).Нисам сигуран, али мислим да је Помор. Помори су руски субетнос са Белог Мора. У сваком случају, његов резултат ће бити веома интересантан верујем.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Број 1 април 05, 2016, 09:54:06 пре подне
Кратко обавештење - закључно са јучерашњим даном, за тестирање на Светски ДНК дан 25. априла пријавило се 35 кандидата. Сва је прилика да ћемо бројем надмашити број тестираних у односу на Српски ДНК дан прошлог септембра!
Позивам све заинтересоване да се пријаве чим пре, како би благовремено обавили све неопходне кораке.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Број 1 април 08, 2016, 09:18:49 поподне
Пријаве за Светски ДНК дан су све учесталије. Данас смо прешли бројку од 40 пријављених. Има доста занимљивих родова, из свих српских крајева.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Kor април 10, 2016, 10:24:16 пре подне
још да је админ повукао своје медијске везе, па да се глас прошири међу народ, било би преко 150. 
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Đorđo април 23, 2016, 03:33:16 поподне
зна ли се колико се људи пријавило
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Број 1 април 23, 2016, 07:42:30 поподне
зна ли се колико се људи пријавило

Пријављено је 75 људи, а отворена је могућност да се пријави још неко до сутра вече. Вероватно ће бити још новопријављених пошто ће сутра ујутро на ТВ Студио Б, од 8.30 часова, бити речи о овом нашем подухвату.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Број 1 април 23, 2016, 07:45:12 поподне
Ево гледам сад листу пријављених. Има чак 8 пријављених који славе Св. Луку, на радост Ровчана :)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: vojinenad април 23, 2016, 09:17:39 поподне
Ево гледам сад листу пријављених. Има чак 8 пријављених који славе Св. Луку, на радост Ровчана :)
Искрено се надам да ће ових 8 резултата значајно допринети расветљавању правог порекла неких породица које имају предање о пореклу из Роваца.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Бакс април 23, 2016, 10:14:56 поподне
Зна ли се кога има највише од пријављених? Јесу ли динарци опет најбројнији и има ли покоји лала? Некако, аутохтони Срби из Војводине (лале су само аутохтони Срби из Баната) се најмање тестирају, или се то само мени чини.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Број 1 април 23, 2016, 11:35:42 поподне
Зна ли се кога има највише од пријављених? Јесу ли динарци опет најбројнији и има ли покоји лала? Некако, аутохтони Срби из Војводине (лале су само аутохтони Срби из Баната) се најмање тестирају, или се то само мени чини.
Има неколико Банаћана. Лепо је распоређен узорак, има пријављених са свих страна, чак и неколико са истока Србије.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Саша Драгојевић април 24, 2016, 09:00:57 поподне
Поздрав свима! Ја сам један од пријављених за тестирање. Занима ме дали ће сви који су послали узорак на испитивање осим објављивања резултата на овом форуму добити извештај и путем поште тј. писмено од стране ДНК центра за генетику?
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Александар Невски април 24, 2016, 09:25:33 поподне
Поздрав свима! Ја сам један од пријављених за тестирање. Занима ме дали ће сви који су послали узорак на испитивање осим објављивања резултата на овом форуму добити извештај и путем поште тј. писмено од стране ДНК центра за генетику?

Наравно, Драгойевићу, прѣко е-поште. Коме ћейу исходи бити послати ако не испитаникомъ?  :)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Број 1 април 25, 2016, 01:53:14 поподне
Дош`о је и тај дан...
Свим заљубљеницима у генетичку генеалогију желим срећан ДНК дан, а посебну захвалност исказујем свима који су се пријавили за данашње тестирање. Очекујемо да ћемо сазнати много тога новог пошто је узорак више не добар -  преко 80 пријављених.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Amicus април 25, 2016, 02:14:43 поподне
Дош`о је и тај дан...
Свим заљубљеницима у генетичку генеалогију желим срећан ДНК дан, а посебну захвалност исказујем свима који су се пријавили за данашње тестирање. Очекујемо да ћемо сазнати много тога новог пошто је узорак више не добар -  преко 80 пријављених.

Честитке свим заљубљеницима у генетичку генеалогију и свима који су последњих година допринели њеној популаризацији у народу и научним круговима утолико да су око себе успели окупити снагу која ће изнедрити пројекат од националног значаја.

Број пријављених за тестирање најбоље показује колико се радило на овом подухвату, а резултати које ћемо сад с нестрпљењем чекати, тек ће показати колики је значај свеукупног подухвата.

Моје поштовање према свима који су уложили себе да ово успе.

Велики српски војвода Живојин Мишић је једном приликом рекао: "Живот је вечита борба. Ко сме, тај може. Ко не зна за страх, тај иде напред!"

Учесници овог подухвата су показали да су смели и да могу.

До првих резултата!
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Број 1 април 25, 2016, 02:47:34 поподне
Иначе, наш подухват је у правом смислу речи регионални јер ћемо имати тестиране и из Македоније и Федерације БиХ.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Amicus април 25, 2016, 03:48:16 поподне
Иначе, наш подухват је у правом смислу речи регионални јер ћемо имати тестиране и из Македоније и Федерације БиХ.

То је лепо што људи имају поверења у ово што Порекло ради, посебно јер је све то условно речено један етнички простор, сваки нови тестирани са српско-хрватског језичког простора свакако је добродошао.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Селаковић април 26, 2016, 01:05:14 поподне
Prvi rezultati će početi ove nedelje da pristižu, da ne kažem večeras čak?
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Đorđo април 27, 2016, 11:45:10 пре подне
Prvi rezultati će početi ove nedelje da pristižu, da ne kažem večeras čak?
не сећам се како је прошле године то ишло, мислим да ће тек кроз 4-5 дана кренути да каче резултате
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Број 1 април 28, 2016, 09:26:33 поподне
Данас је подвучена линија што се тиче тестираних на Светски ДНК дан и слободно можемо рећи да су премашена сва очекивања. Тестирано је 79 људи из различитих делова Србије, а имамо и тестиране из региона и света (четири из Македоније, једног из Русије и једног из ФБиХ). Сви резултати ће бити познати до краја маја, а како буду пристизали објављиваћемо их на форуму, као и у табели Српског ДНК пројекта.
Хвала свима који су учествовали у овом подухвату.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Витомир Радовић април 28, 2016, 11:05:13 поподне
Браво, ово је за велику похвалу и за велики уложени труд админа.

Поздрав
Вито Радовић
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Број 1 мај 10, 2016, 06:09:48 поподне
Дошао је и тај дан! У току вечери можете очекивати прве резултате из наше акције одржане на Светски ДНК дан. Резултати су управо приспели из лабораторије и тренутно су на обради код шефа Српског ДНК пројекта Синише Јерковића.
Стигли су резултати за Драгојевића, Милошева, Пајкића, Јаковљевића, Вељовића и Николића.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Саша Драгојевић мај 10, 2016, 06:37:56 поподне
Управо ми је стигао резултат из ДНК центра за генетику. Моја хаплогрупа је Р1а.
Хвала Српском ДНК пројекту и порталу Порекло на ангажовању и труду.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Amicus мај 10, 2016, 06:51:24 поподне
Управо ми је стигао резултат из ДНК центра за генетику. Моја хаплогрупа је Р1а.
Хвала Српском ДНК пројекту и порталу Порекло на ангажовању и труду.

Је л' то значи Саша да се ваши резултати поклапају са резултатима Јаковљевића који су тестирани поводом Српског ДНК дана? :)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Синиша Јерковић мај 10, 2016, 07:14:38 поподне
Почињем са објављивањем резултата Светског ДНК дана. Вечерас ћемо објавити 6 резултата. Добро би било да тестирани сачекају да буду објављени па да тек онда постављају податке.

Хаплогрупи R1a, свакако једној од грана Z280, припадају двојица новотестираних:

Драгојевић, Горња Сипуља, Лозница, Јовањдан
Јаковљевић, Криваја, Шабац, Јовањдан

Ова двојица тестираних имају потпуно идентичне резултате на 23 маркера, из истог су краја Србије, славе исту славу и по свему судећи веома блиског су заједничког поријекла.
Потпуно идентичан им је и раније тестирани Јаковљевић из Криваје.

А веома близак је и такође раније тестирани Тешић из Попадића, Мионица, Јовањдан. Негдје у Српском ДНК дану коментарисали смо на форуму ове резултате.

Углавном нећу коментарисати поријекло породица, надам се да ће и остали на форуму узети учешћа, више ћу се освртати на генетички резулатат.

Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Amicus мај 10, 2016, 07:35:25 поподне
Негдје у Српском ДНК дану коментарисали смо на форуму ове резултате.

Саша је о тим породицама оставио податке овде:

Моје име је Саша Драгојевић и ја сам у сродству са Наталијом чији се брат Томислав тестирао на Српском ДНК пројекту.
Мој наврдеда и Наталијин и Томислављев предак Стеван су били двојица од пет синова Драгоја који се доселио у Горњу Сипуњу (данашња општина Лозница) из села Лесковац у Гружи.
Трећи син Драгојев се звао Станко и он се одселио из Г. Сипуље у Мачвански Белотић. Од њега су настали Станковићи. Смиљана Станковић (удато Бујуклић) је мати Николе Смиљанића протојереја и војводе Китошког који се истакао и у првом и у другом српском устанку.
Познати сликар Милић од Мачве (Милић Станковић) је такође потомак Станка Драгојевић сина Драгојевог. Из биографије сликара Милића од Мачве успео сам да сазнам да су Милићеви преци пореклом из Црногорског племена Паштовићи, али нисам успео да повежем ко се од Драгојевих предака доселио у село Лесковац у Гружи и дали су се доселили из Црне Горе где су данашњи Паштровићи (Будва, Свети Стефан, Petrovac) или су дошли из неког другог места.

Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Селаковић мај 10, 2016, 07:42:41 поподне

А веома близак је и такође раније тестирани Тешић из Попадића, Мионица, Јовањдан. Негдје у Српском ДНК дану коментарисали смо на форуму ове резултате.

Углавном нећу коментарисати поријекло породица, надам се да ће и остали на форуму узети учешћа, више ћу се освртати на генетички резулатат.

Браво, стижу нови резултати!

Да ли је раније тестирани Тешић од исте фамилије од које је и Рака Тешић, чувени устаник, и главешина Ваљевске нахије и Колубарске кнежине у њој (чији су потомци Ракићи)?
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Синиша Јерковић мај 10, 2016, 07:43:37 поподне
Вељовић, Лучиндан, Попе/Тутин/Србија р. Трапези, Беране

Припада хаплогрупи I2 Динарик Сјевер. Најближи хаплотипови су Кучукилавуз (који је оставио податак да је поријеклом из Бихаћа) 2/23, Грк Гколиарас 2/23, Рус Власов 1/19. Власов је 4460+, Гколиарас је Z17855+, а Кучукилавуз је S17250-.

На основу само ових маркера не може се рећи којој специфичнијој грани Динарика Вељовић припада. Занимљиво је да има блиских поклапања и са неким Динарик Југ хаплотиповима, па остаје отвореним могућност и да је "крипто Динарик Југ". Бивало је таквих случајева. У сваком случају СНП тестирање је пожељно.

Није близак Вељовићу из Дубнице код Сјенице, који слави св. Враче, а Динарик југ је.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Лепеничанин мај 10, 2016, 07:44:37 поподне
Цитат
из села Лесковац у Гружи.

баш хтедох да поменем да у Гружи има село Лесковац. То објашњава и порекло "од Крагујевца" и свакако је много вероватније место порекла  него лековачки крај далеко на југу Србије.

Саша, имате ли ви конкретних сазнања да су преци из Груже, или је то ипак само претпоставка?

Цитат
Милићеви преци пореклом из Црногорског племена Паштовићи

Да није пре реч о селу Паштрић код Мионице?

Погледао сам ваш родослов. Чуди ме да је Пантелија рођен 1863. а његов син Богољуб тек 1921. Јел се то женио под старе дане опет (млађом женом) или вам у родослову недостаје једна генерација?
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Синиша Јерковић мај 10, 2016, 07:47:09 поподне
Браво, стижу нови резултати!

Да ли је раније тестирани Тешић од исте фамилије од које је и Рака Тешић, чувени устаник, и главешина Ваљевске нахије и Колубарске кнежине у њој (чији су потомци Ракићи)?

Вјероватно јесте. Ево гдје сам помињао Тешиће из Попадића.

http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=940.msg12836#msg12836
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Синиша Јерковић мај 10, 2016, 08:08:22 поподне
Пајкић, Мратиндан, Голубац/СРБ

Припада хаплогрупи I2 Динарик Југ, а сасвим могуће и ужој грани Z16983+, не само због карактеристичне вриједности 391=10, већ и прилично блиског поклапања са Нијемцем Роедером који је тестиран Z16983+ (3/19). По тој вриједности Пајкић се приближава и роду Мратинштака, Текићу и Фуштићу, за које би се могло претпоставити и рударско поријекло. Такође остаје отворена веза, на основу славе са Кулизама. Ту је још и Вуковић из Белог Манастира, који слави Мратиндан, а није по маркерима толико далеко од Пајкића.

У сваком случају користан би био СНП тест на Z16983
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Nebo мај 10, 2016, 08:13:10 поподне
Вељовић, Лучиндан, Попе/Тутин/Србија р. Трапези, Беране
Припада хаплогрупи I2 Динарик Сјевер.

Чекамо Војинену да се укључи, то су његови Ровчани.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Лепеничанин мај 10, 2016, 08:16:29 поподне
Цитат
А веома близак је и такође раније тестирани Тешић из Попадића, Мионица, Јовањдан

Тешићи су се, као староседеоци, раселили по Ваљевској Колубари, познајем Тешиће из Врачевића и мислим да су као и остали Тешићи по Колубари досељени из села Мионице. У Попадићу их нема (мислим да их није ни било). Тестирани Тешић је ваљда пореклом из села Мионице.

У књигама се каже да су Живковићи/Тешићи пренели име села Мионица код Косјерића и дали тај назив колубарском селу у које су се први населили.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Синиша Јерковић мај 10, 2016, 08:39:03 поподне
Милошев, Аранђеловдан, Суботица

Припада хаплогрупи R1a, по свој прилици грани Z92, и то оној варијанти којој припадају Бига и Раштегорац. Са Раштегорцем има разлику 4/19, са Бигом 4/23. Иначе Раштегорац је тестиран као R1a-Z92+, Y4459+, YP617* (YP569-, YP1700-).

Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Лепеничанин мај 10, 2016, 08:48:03 поподне
Цитат
Пајкић, Мратиндан, Голубац/СРБ

Припада хаплогрупи I2 Динарик Југ, а сасвим могуће и ужој грани Z16983+

Паун Дурлић, ауторитет кад је реч о Власима, сва голубачка села у којима има Пајкића (пре свега Снеготин, али и Кривача и Добра) сврстао је у насеља влашког становништва.

Добијени резултат, без обзира на етничку идентификацију тестираних, отвара низ питања, изнад свега да ли постоји "германска грана" I2-S хаплогрупе на нашим просторима. Изгледа да постоји. Присуство тестираних пореклом из рударских рејона (Брсково, Осат, Кучајна) који славе Мратиндан оставља могућност за даље спекулације на ту тему.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Amicus мај 10, 2016, 08:54:17 поподне
Милошев, Аранђеловдан, Суботица

Припада хаплогрупи R1a, по свој прилици грани Z92, и то оној варијанти којој припадају Бига и Раштегорац. Са Раштегорцем има разлику 4/19, са Бигом 4/23. Иначе Раштегорац је тестиран као R1a-Z92+, Y4459+, YP617* (YP569-, YP1700-).

Помињу се три домаћинства Милошевих у Сонти (код Апатина) 1720. године (http://adatbazisokonline.hu/en/adatbazis/az-1720_-evi-orszagos-osszeiras/adatlap/35). Тј. то су једини Милошеви пописани на том попису у Бачко-бодрошкој жупанији (а могуће и шире). Што значи да су ту највероватније од времена Сеобе Срба под патријархом Арсенијем III Чарнојевићем, ако не и раније.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Саша Драгојевић мај 10, 2016, 08:55:56 поподне
баш хтедох да поменем да у Гружи има село Лесковац. То објашњава и порекло "од Крагујевца" и свакако је много вероватније место порекла  него лековачки крај далеко на југу Србије.

Саша, имате ли ви конкретних сазнања да су преци из Груже, или је то ипак само претпоставка?

Да није пре реч о селу Паштрић код Мионице?

Погледао сам ваш родослов. Чуди ме да је Пантелија рођен 1863. а његов син Богољуб тек 1921. Јел се то женио под старе дане опет (млађом женом) или вам у родослову недостаје једна генерација?
Из записа сарадника Јована Цвијића за Јадар и Поцерину смо сазнали да се Драгоје доселио из Гружанског Села Лесковац. Породично предање говори да се доселио из Лесковца и ја сам мислио да се ради о граду Лесковац све док нисам нашао тај податак. Цвијићеви сарадници су разговарали са главама сваке породице (задруге) у то време и све то записливали. Ради се о времену са почетка 20. века.
Што се тиче године рођења мог прадеде Пантелије та година је добијена рачунски и оријентационо јер за сада правог податка о години рођења немам. Пантелијин најстарији син Обрад је рођен 1888. године, а мој деда Богољуб 1921. године. Узео сам стандардне године које се рачунају за једну генерацију кад се броје колена од 25 година и дошао до године рођења.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Синиша Јерковић мај 10, 2016, 09:06:31 поподне
Посљедњи тестирани за данас Николић, Ђурђиц, Гркиња/Гаџина Хан/Заплање/СРБ

Припада хаплогрупи I2 Динарик Југ и то са вриједношћу 448=18 која је карактеристична за озриниће. Међутим по осталим маркерима прилично је далеко од Озринића, тако да вјероватно са њима нема везе. Блиски су му њемачки хаплотипови Radig(3/19) и Reitmayer(3/18). Од наших хаплотипова, чини се да су најближи из рода Ђ,Стефановић из Бијељине 2/18 и Омербашић 3/18.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Саша Драгојевић мај 10, 2016, 09:17:06 поподне
Браво, стижу нови резултати!

Да ли је раније тестирани Тешић од исте фамилије од које је и Рака Тешић, чувени устаник, и главешина Ваљевске нахије и Колубарске кнежине у њој (чији су потомци Ракићи)?
Ако се по предању Драгоје доселио из села Лесковац у Гружи и ако се мој ДНК поклапа са ДНК Тешића из Ваљевске Мионице који су ту дошли из Косјеричког краја можда се миграција одвијала сукцесивно тј. из Груже у Косјерић, из Косјерића у Колубару и из Колубаре у Поцерину.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: nemanjagolubac мај 10, 2016, 09:20:38 поподне
Паун Дурлић, ауторитет кад је реч о Власима, сва голубачка села у којима има Пајкића (пре свега Снеготин, али и Кривача и Добра) сврстао је у насеља влашког становништва.

Добијени резултат, без обзира на етничку идентификацију тестираних, отвара низ питања, изнад свега да ли постоји "германска грана" I2-S хаплогрупе на нашим просторима. Изгледа да постоји. Присуство тестираних пореклом из рударских рејона (Брсково, Осат, Кучајна) који славе Мратиндан оставља могућност за даље спекулације на ту тему.


Као што рекосте, Пајкићи и јесу Власи у поменутим селима, но у самом  у Голупцу нису, постоје три породице Пајкића које нису сродни.

Ја и моји Пајкићи, смо  Пајкићи "од скоро"- на почетку XX века смо почели да носимо данашње презиме, а старо презиме је  Кнежевић.

Иначе, Голубац и оближње село Барич имају скупа  око четрдесетак породица које славе Мратиндан ( што на тако мало становништва сматрам мало озбиљнијом цифром,  када се о Мратиндану ради),па  оно што желим да урадим до следеће године јесте да убедим и неке од њих на тестирање и да на тај начин добијемо и неку комплетнију слику, бар што се Мратинца у мом крају тиче.

Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: vojinenad мај 10, 2016, 09:39:56 поподне
Посљедњи тестирани за данас Николић, Ђурђиц, Гркиња/Гаџина Хан/Заплање/СРБ
Треба да стоји Гаџин Хан.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Crni Kralj мај 10, 2016, 09:41:29 поподне
Помињу се три домаћинства Милошевих у Сонти (код Апатина) 1720. године (http://adatbazisokonline.hu/en/adatbazis/az-1720_-evi-orszagos-osszeiras/adatlap/35). Тј. то су једини Милошеви пописани на том попису у Бачко-бодрошкој жупанији (а могуће и шире). Што значи да су ту највероватније од времена Сеобе Срба под патријархом Арсенијем III Чарнојевићем, ако не и раније.

Мораћу те исправити,Амикусе.У Сонти,које је већинско шокачко село.постоји презиме  Милош.Они се изјашњавају као Хрвати.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Amicus мај 10, 2016, 09:46:08 поподне
Мораћу те исправити,Амикусе.У Сонти,које је већинско шокачко село.постоји презиме  Милош.Они се изјашњавају као Хрвати.

Биће да си у праву за њихово етничко порекло, али као презиме 1720. годе забележени су баш као Милошев, што је могуће касније скраћено на Милош.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: aleksandar I мај 10, 2016, 10:13:15 поподне
Посљедњи тестирани за данас Николић, Ђурђиц, Гркиња/Гаџина Хан/Заплање/СРБ

Припада хаплогрупи I2 Динарик Југ и то са вриједношћу 448=18 која је карактеристична за озриниће. Међутим по осталим маркерима прилично је далеко од Озринића, тако да вјероватно са њима нема везе. Блиски су му њемачки хаплотипови Radig(3/19) и Reitmayer(3/18). Од наших хаплотипова, чини се да су најближи из рода Ђ,Стефановић из Бијељине 2/18 и Омербашић 3/18.

Ауу! Доста близак. Да DYS 458=18. Сматра се да је тај DYS доста значајан. Штета што лабараторија не ради DYS 447.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Саша Драгојевић мај 10, 2016, 10:15:59 поподне
Вјероватно јесте. Ево гдје сам помињао Тешиће из Попадића.

http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=940.msg12836#msg12836
Дали се зна како су се презивали преци Раке Тешића? Ако су му се отац и деда презивали Тешић онда је могуће и да је мој предак Драгоје носио то презиме, односно могуће је да су били ближи рођаци. Обојица су живели у истом периоду а ДНК анализа је показала да смо сродни.
Можда је Драгоје отишао даље у сеоби са југа ка северу, а Ракин отац или деда остали у Ваљевској Мионици. Од Раке постали Ракићи а од Драгоја Драгојевићи.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Сремац мај 10, 2016, 10:17:44 поподне
Почињем са објављивањем резултата Светског ДНК дана. Вечерас ћемо објавити 6 резултата. Добро би било да тестирани сачекају да буду објављени па да тек онда постављају податке.

Хаплогрупи R1a, свакако једној од грана Z280, припадају двојица новотестираних:

Драгојевић, Горња Сипуља, Лозница, Јовањдан
Јаковљевић, Криваја, Шабац, Јовањдан

Ова двојица тестираних имају потпуно идентичне резултате на 23 маркера, из истог су краја Србије, славе исту славу и по свему судећи веома блиског су заједничког поријекла.
Потпуно идентичан им је и раније тестирани Јаковљевић из Криваје.

А веома близак је и такође раније тестирани Тешић из Попадића, Мионица, Јовањдан. Негдје у Српском ДНК дану коментарисали смо на форуму ове резултате.

Углавном нећу коментарисати поријекло породица, надам се да ће и остали на форуму узети учешћа, више ћу се освртати на генетички резулатат.
Изгледа да је R1a доста јака у Лозници/Јадру, не само због овог резултата, већ и због заступљености "Аврамијевштака" у самој Лозници и околини. Такође, у књизи "Етнологија и генетика", постоји тестирани Београђанин пореклом из Лознице, који такође припада овој групи. Уосталом, има још тестираних Јадрана у оквиру Светског ДНК дана, па ћемо видети.
Иначе, Драгојевића пореклом из Сипуље има и у самом Шапцу.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Bane мај 10, 2016, 10:24:31 поподне
Ауу! Доста близак. Да DYS 458=18. Сматра се да је тај DYS доста значајан. Штета што лабараторија не ради DYS 447.

Интересантно да је DYS 447 веома значајан и за E-V13.
Испада да би познавање вредности тог маркера било од користи за две хаплогрупе које су (уз R1a) најзаступљеније на нашим просторима.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: aleksandar I мај 10, 2016, 10:27:51 поподне
Интересантно да је DYS 447 веома значајан и за E-V13.
Испада да би познавање вредности тог маркера било од користи за две хаплогрупе које су (уз R1a) најзаступљеније на нашим просторима.

То је неко моје виђење ствари. За DYS 458 jе провјерено!
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: vojinenad мај 10, 2016, 11:21:16 поподне
Вељовић, Лучиндан, Попе/Тутин/Србија р. Трапези, Беране

Припада хаплогрупи I2 Динарик Сјевер. Најближи хаплотипови су Кучукилавуз (који је оставио податак да је поријеклом из Бихаћа) 2/23, Грк Гколиарас 2/23, Рус Власов 1/19. Власов је 4460+, Гколиарас је Z17855+, а Кучукилавуз је S17250-.

На основу само ових маркера не може се рећи којој специфичнијој грани Динарика Вељовић припада. Занимљиво је да има блиских поклапања и са неким Динарик Југ хаплотиповима, па остаје отвореним могућност и да је "крипто Динарик Југ". Бивало је таквих случајева. У сваком случају СНП тестирање је пожељно.

Није близак Вељовићу из Дубнице код Сјенице, који слави св. Враче, а Динарик југ је.

Постоји предање о томе да су два брата Ненад и Петар, синови Петронија Стајовића, након убиства неких Минића од стране њиховог брата Милете, и склањања из Мртвог Дубоког најпре у село Лозна на неку утрину коју су добили од Мустај бега Ћоровића, и све чешћих распитивања и потраге од стране осветника који су покушавали да освете крв својих рођака, одлучили да крену преко Пештера ка Србији. Ненад је на том путу умро а његов син Величко се настанио у селу Подврх, 20-ак км од Бијелог Поља, и од њега су Величковићи. Петар је наставио ка Новом Пазару и настанио се у селу Дојевиће, где је породица остала неколико година, након чега је један део породице одселио у село Попе код Годијева и од њега су Вељовићи, други део је одселио у Бијелу Цркву код Рожаја, а трећи у Ђураковац у Метохију. Ови који су одселили у Бијелу Цркву носили су презиме Вељовић све до 1920. год. када узимају за презиме Булатовић. Милета Петронијев, коме је претила највећа опасност јер је изгледа он извршио убиство два Минића, морао је да се склања и укрива своје име и порекло, тако да је провео непуних 17 година у околини Ужица, одакле се вратио у село Пода код Бијелог Поља где је наставио да живи у некој врсти кућне изолације због опасности која му је претила јер се изгледа сазнало да се вратио. Када су неки људи које су њихови крвници послали да испитају ситуацију дошли код бега Ћоровића и распитивали се за Милету, добили су одговор да таквог нема међу његовим слугама већ да има само неких Ера из ерског краја, јер је Милета очигледно по повратку добио такав надимак могуће смишљено да би сакрио свој прави идентитет. Увидевши поновну опасност отац његов Петроније одлучи да се одсели на Полицу код Берана, а Милета-Еро направи дете кћерки беговој која је била заљубљена у њега јер је како се каже Милета био веома леп и виђен човек. Бег одлучи да му понуди своју кћер за жену, али под условом да прими ислам, што он и учини јер очигледно није имао много избора. Од њега су муслимани Еровићи из Пода код Бијелог Поља.
Милетин отац Петроније је умро 1815 године, а од његових синова Вукајла и Вукашина су Пођани, затим Добросавци одсељени у Боку па у Хрватску, и Булатовићи из Брезојевице код Плава.
У целој овој причи пада у очи то да су се Ненад и Петар одвојили од оца и остале браће, али и од брата Милете, и отишли на трећу страну у правцу Пештера и Србије, што оставља помало сумњу да ли су они заправо и били синови Петронијеви, а резултат теста Вељовића из Попа код Новог Пазара (И2а Дин. Север) показује да он и тестирани Еровић из Пода код Бијелог Поља (И1-П109) нису сродни и да немају генетску везу, тако да се овде вероватно ради о каснијем неком повезивању ових родова које су вероватно неки истраживачи породичног порекла покушали да доведу у везу, а заправо можда се ради само о томе да су и они један од стариначких родова који је након убиства Минића и опасности од крвне освете морали бежати. Исти је случај и са Булатовићима који су одселили преко Кучког села Раћеха у Горњу Горицу код Подгорице јер тестирани Булатовић из ове породице припада хаплогрупи Р1а. И они су покушавали да доведу своје порекло у везу са Булатовићима-Стајовићима, који заправо ни сами нису ''прави'' Булатовићи већ старинци из Роваца који су се кроз неколико векова саплеменили са њима и од њих прихватили презиме и славу св. Лука. Било би пожељно да се још неко од ових Вељовића тестира, као и неко од Величковића из Подврха или од Булатовића из Бијеле Цркве код Рожаја или Ђураковца у Метохији.
Још једна ствар уноси сумњу у породично предање и иде у прилог тесту ДНК који показује да Вељовићи нису сродни са Стајовићима, а то је родослов Вељовића у коме стоји у наслову да је то родослов Веља из Тврдошева, а Тврдошево се нигде у предању не помиње као једно од места боравка Вељовића. Могуће да постоје неки други Вељовићи у тој области који су могуће сродни са Стајовићима, али то сигурно нису ови из Попа. Или су и они као посебан стариначки род из Роваца заједно са Стајовићима побегли из Роваца и из тог разлога што су и они вековима били саплемењени са Булатовићима, погрешно упамћени у предању да су сродни са Стајовићима, а касније вероватно повезани са њима као синови Петронијеви. 
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: vojinenad мај 10, 2016, 11:30:26 поподне
Ових дана очекујемо и резултате теста једног Обрадовића који своје порекло везује за Вељовиће, а у родослову од Веља из Тврдошева заиста постоји огранак Обрадовића. Да ли су то ти Обрадовићи сазнаћемо можда већ сутра.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: коци мај 10, 2016, 11:56:33 поподне
Ко је правио тај родослов Веља из Тврдошева?
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: коци мај 11, 2016, 12:35:43 пре подне
Ко је правио тај родослов Веља из Тврдошева?
Ево и одговора:родослов је правио тестирани Обрадовић.Сви подаци који су у вези са Обрадовићима у родослову су проверено тачни(додуше непотпуни) док су подаци везани за Вељовиће и Булатовиће непроверени , а унети су зато што је то нека "радна верзија" родослова.За сада ти подаци су од користи једино Обрадовићима.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Акса мај 11, 2016, 06:25:18 пре подне
Помињу се три домаћинства Милошевих у Сонти (код Апатина) 1720. године (http://adatbazisokonline.hu/en/adatbazis/az-1720_-evi-orszagos-osszeiras/adatlap/35). Тј. то су једини Милошеви пописани на том попису у Бачко-бодрошкој жупанији (а могуће и шире). Што значи да су ту највероватније од времена Сеобе Срба под патријархом Арсенијем III Чарнојевићем, ако не и раније.

Одакле ти податак да је тестирани Милошев из Сонте код Апатина? Презиме Милошев је доста често код Срба у Војводини. Има доста несродних Милошева по Војводини, ево списак разних Милошевих у Банату из Ердељановићеве монографије http://www.poreklo.rs/tag/milosev/  Добро би било да се јави новотестирани Милошев из Суботице и да на каже одакле му је деда родом. 
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Акса мај 11, 2016, 06:44:39 пре подне
Николић, Ђурђиц, Гркиња/Гаџина Хан/Заплање/СРБ


Могуће је да је најстарији предак тестираног из Гркиња Милош који је имао шест синова, један од синова се звао Никола славе св. Ђорђа тј.  Ђурђиц. Симоновић наводи да је родоначелник Милош пореклом из оближњег села Горње Власе, досељен у Гркиње пре пар стотина година. (Верујем да је тестирани од ове фамилије)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Nebo мај 11, 2016, 08:50:15 пре подне
Јел да се надамо данас  неком резултату?
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Полић мај 11, 2016, 09:24:57 пре подне
Ако се по предању Драгоје доселио из села Лесковац у Гружи и ако се мој ДНК поклапа са ДНК Тешића из Ваљевске Мионице који су ту дошли из Косјеричког краја можда се миграција одвијала сукцесивно тј. из Груже у Косјерић, из Косјерића у Колубару и из Колубаре у Поцерину.

Послао сам линк ове преписке мом пријатељу Александру Драгојевићу из Шапца, који такође слави Јовањдан, пореклом из Криваје, одакле је и тестирани Јаковљевић.
И они имају предање да су однекуд из Црне Горе, али како је рекао, ово су неки нови моменти :)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Wolf Sagash мај 11, 2016, 09:42:58 пре подне
Послао сам линк ове преписке мом пријатељу Александру Драгојевићу из Шапца, који такође слави Јовањдан, пореклом из Криваје, одакле је и тестирани Јаковљевић.
И они имају предање да су однекуд из Црне Горе, али како је рекао, ово су неки нови моменти :)
Полићу да ли славите Никољдан?
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Полић мај 11, 2016, 09:47:02 пре подне
Полићу да ли славите Никољдан?
Славимо да. Као и Полићи пореклом из Прибоја и Подриња. Моји су пореклом од Бањалуке, а тестиран сам као Динарик Југ, буњевачки кластер.
Никако да се тестира неко од Полића из Србије, или однекуд друго, па да видимо да ли имамо заједничко порекло.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Wolf Sagash мај 11, 2016, 09:51:03 пре подне
Славимо да. Као и Полићи пореклом из Прибоја и Подриња. Моји су пореклом од Бањалуке, а тестиран сам као Динарик Југ, буњевачки кластер.
Никако да се тестира неко од Полића из Србије, или однекуд друго, па да видимо да ли имамо заједничко порекло.
У селу Ускопљу, између Требиња и Дубровника живили су Полићи који славе Никољдан. Преживјели данас живе у Калифорнији и потомци су Тодора Полића најбогатијег Србина свих времена.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Тимар мај 11, 2016, 11:22:22 пре подне
Славимо да. Као и Полићи пореклом из Прибоја и Подриња. Моји су пореклом од Бањалуке, а тестиран сам као Динарик Југ, буњевачки кластер.
Никако да се тестира неко од Полића из Србије, или однекуд друго, па да видимо да ли имамо заједничко порекло.
Полићи се 1882 године спомињу у парохији Пискавица и Лакташи у околини Бањалуке, у Грахову, парохији Поповићи код Гламоча и у граду Сарајево, који славе Никољдан. Можда би се могао неко од ових са простора Грахова, Гламоча и Сарајева тестирати.
Презимењаци Полић још су славили Ђурђевдан у Гламочу и Травнику, као и Јовањдан у парохијама Ваган код Дрвара, Видово код Крупе и Стрмница код Власенице.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Полић мај 11, 2016, 11:34:06 пре подне
Полићи се 1882 године спомињу у парохији Пискавица и Лакташи у околини Бањалуке, у Грахову, парохији Поповићи код Гламоча и у граду Сарајево, који славе Никољдан. Можда би се могао неко од ових са простора Грахова, Гламоча и Сарајева тестирати.
Презимењаци Полић још су славили Ђурђевдан у Гламочу и Травнику, као и Јовањдан у парохијама Ваган код Дрвара, Видово код Крупе и Стрмница код Власенице.
Поздрав и хвала Тимаре :)
Да, у шематизму се помињу у Пискавици и Лакташима, и моји су управо од тих, из села Борковићи више Бањалуке. Сишли су у Лијевче пред крај 19 века.
Ови из Грахова и Гламоча су ми интересантни, јер мислим да је миграција ишла правцем Херцеговина - Далмација - Босанска Крајина.
Али док се неко не тестира, ништа се не да закључити.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Gallavant мај 11, 2016, 11:53:18 пре подне
Čestitam testiranima i željno iščekujem nove rezultate!

Palo mi je samo na pamet, možda bi bilo svrshishodno, kada bi neko upućeniji u temu napisao šta zapravo broj (ne)poklapanja na X markera znači za udaljenost od najranijeg zajedničkog pretka. Koliko sam ja znam, na 23/23 markera to opet znači da je zajednički predak bio pre 200-300 godina, a svaka dalja mutacija znači dodatnih 100-150 godina. Naravno, postoji činjenica da neki markeri mutiraju brže a neki sporije, te mogućnost duple mutacije itd, ali neka opšta procena mora da postoji.

Po meni, na ovom nivou markera, test je korisni da pokaže sa kim testirani nije u srodstvu... što može isto biti jako važna informacija.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Полић мај 11, 2016, 11:57:49 пре подне
Помињу се три домаћинства Милошевих у Сонти (код Апатина) 1720. године (http://adatbazisokonline.hu/en/adatbazis/az-1720_-evi-orszagos-osszeiras/adatlap/35). Тј. то су једини Милошеви пописани на том попису у Бачко-бодрошкој жупанији (а могуће и шире). Што значи да су ту највероватније од времена Сеобе Срба под патријархом Арсенијем III Чарнојевићем, ако не и раније.
Контактирао сам школску другарицу из Врбаса, која се презива Милошев. Староседеоци су и пореклом су из Равног Села код Врбаса. Славе Никољдан. Има их и око Бачке Паланке.
Као што Акса рече, Милошев је релативно често презиме код Срба у Војводини, и највероватније су разнородни.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Тимар мај 11, 2016, 12:45:49 поподне
Поздрав и хвала Тимаре :)
Да, у шематизму се помињу у Пискавици и Лакташима, и моји су управо од тих, из села Борковићи више Бањалуке. Сишли су у Лијевче пред крај 19 века.
Ови из Грахова и Гламоча су ми интересантни, јер мислим да је миграција ишла правцем Херцеговина - Далмација - Босанска Крајина.
Али док се неко не тестира, ништа се не да закључити.
Ја сам рођен у селу Јелићка :D
Борковићи су засигурно једно од старијих насеља на простору тромеђи Змијања, Тимара и Врховине, гдје су се њени мјештани вјековима задржавали овдје, и нису се тако расељавали као другдје. Велике су претпоставке да су овдје још и прије Турака, а да су се досељавали путањом са простора Рашке - Дрине- Романије - Травника и ове Тромеђе. Одатле су појединачно се расељавали ка Лијевче Пољу,  Славонији и још сјеверније и источније, као и у мањем броју ка Банији.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Amicus мај 11, 2016, 12:51:14 поподне
Одакле ти податак да је тестирани Милошев из Сонте код Апатина? Презиме Милошев је доста често код Срба у Војводини. Има доста несродних Милошева по Војводини, ево списак разних Милошевих у Банату из Ердељановићеве монографије http://www.poreklo.rs/tag/milosev/  Добро би било да се јави новотестирани Милошев из Суботице и да на каже одакле му је деда родом.

Нисам ја рекао ни да су данас они једини, ни да су некда били једини, већ да су једини који се спомињу у попису из 1720. године.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Синиша Јерковић мај 11, 2016, 02:14:58 поподне
Настављамо са објављивањем резултата са Српског ДНК дана. Данас ћемо објавити још шест резултата. Чини ми се да ће данас бити интерсантних нових информација.

Да почнемо са два тестирана исте генетике, који ће обрадовати наше Ј1 тестиране:

Синобад,Ђурђевдан, Книнско Поље, Далмација

Синобади су позната сердарска фамилија из Далмације. Припадају хаплогрупи Ј1 грани PF7263, или како смо често звали ту грану Шепа-Радонић. Ово у неку руку и није изненађење јер је та генетичка грана присутна у Далмацији, Лици и Босанској Крајини кроз још неке породице, а по свој прилици исходиште је у Херцеговини гдје постоје двојица тестираних Ружић и Михић. Синобад чак има вриједност 439=11 као и Михић из Стоца. У сваком случају у цијелом роду се ради овеома блиским хаплотиповима. Надам се да ће Љиљан, Кор и Радонић моћи рећи и нешто више. Имам информацију, не знам колико је сигурна, да би Синобади у Далмацији могли бити од херцеговачких влаха Угарака.

Други тестирани из овог Ј1 рода је такође интересантан

Шепа, Ниш

Нажалост немам детаљнијих података, ваљда ће се појавити. Иначе, добро је да је за презиме Шепа кроз два припадника, надам се не блиско повезана, потврђена припадност овог презимена хаплогрупи Ј1-PF7263.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: vojinenad мај 11, 2016, 02:19:47 поподне
Настављамо са објављивањем резултата са Српског ДНК дана. Данас ћемо објавити још шест резултата. Чини ми се да ће данас бити интерсантних нових информација.

Да почнемо са два тестирана исте генетике, који ће обрадовати наше Ј1 тестиране:

Синобад,Ђурђевдан, Книнско Поље, Далмација

Синобади су позната сердарска фамилија из Далмације. Припадају хаплогрупи Ј1 грани PF7263, или како смо често звали ту грану Шепа-Радонић. Ово у неку руку и није изненађење јер је та генетичка грана присутна у Далмацији, Лици и Босанској Крајини кроз још неке породице, а по свој прилици исходиште је у Херцеговини гдје постоје двојица тестираних Ружић и Михић. Синобад чак има вриједност 439=11 као и Михић из Стоца. У сваком случају у цијелом роду се ради овеома блиским хаплотиповима. Надам се да ће Љиљан, Кор и Радонић моћи рећи и нешто више. Имам информацију, не знам колико је сигурна, да би Синобади у Далмацији могли бити од херцеговачких влаха Угарака.

Други тестирани из овог Ј1 рода је такође интересантан

Шепа, Ниш

Нажалост немам детаљнијих података, ваљда ће се појавити. Иначе, добро је да је за презиме Шепа кроз два припадника, надам се не блиско повезана, потврђена припадност овог презимена хаплогрупи Ј1-PF7263.
Да није у питању Горан Шепа - Гале, фронтмен Кербера?
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Valachorum мај 11, 2016, 02:22:43 поподне
Настављамо са објављивањем резултата са Српског ДНК дана. Данас ћемо објавити још шест резултата. Чини ми се да ће данас бити интерсантних нових информација.

Да почнемо са два тестирана исте генетике, који ће обрадовати наше Ј1 тестиране:

Синобад,Ђурђевдан, Книнско Поље, Далмација

Синобади су позната сердарска фамилија из Далмације. Припадају хаплогрупи Ј1 грани PF7263, или како смо често звали ту грану Шепа-Радонић. Ово у неку руку и није изненађење јер је та генетичка грана присутна у Далмацији, Лици и Босанској Крајини кроз још неке породице, а по свој прилици исходиште је у Херцеговини гдје постоје двојица тестираних Ружић и Михић. Синобад чак има вриједност 439=11 као и Михић из Стоца. У сваком случају у цијелом роду се ради овеома блиским хаплотиповима. Надам се да ће Љиљан, Кор и Радонић моћи рећи и нешто више. Имам информацију, не знам колико је сигурна, да би Синобади у Далмацији могли бити од херцеговачких влаха Угарака.

Други тестирани из овог Ј1 рода је такође интересантан

Шепа, Ниш

Нажалост немам детаљнијих података, ваљда ће се појавити. Иначе, добро је да је за презиме Шепа кроз два припадника, надам се не блиско повезана, потврђена припадност овог презимена хаплогрупи Ј1-PF7263.

Честитке нашој Ј браћи! :)

Иначе, Синобад је тестиран из "крајишког фонда" и у томе је финансијски учествовао и наш Радонић (Ј1-PF7263).

Ако се не варам, тестирани Шепа је од личких Шепа. Љиљан ће рећи нешто више. :)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Nebo мај 11, 2016, 02:29:38 поподне
Имам информацију, не знам колико је сигурна, да би Синобади у Далмацији могли бити од херцеговачких влаха Угарака.

Прота Накићеновић је записао да су Синобади дошли из Босне у Книнско Поље 1568. године, што не искључује ни Херцеговину ни Угарке.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Број 1 мај 11, 2016, 02:41:01 поподне
Да није у питању Горан Шепа - Гале, фронтмен Кербера?
Није. Тестиран је његов рођени брат :)
Иначе, тестирани Шепа је пореклом из Велике Попине (Грачац, Лика) и слави Светог Николу.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Синиша Јерковић мај 11, 2016, 02:43:27 поподне
Није. Тестиран је његов рођени брат :)

Које је даље поријекло? Лика, које мјесто? И слава, да могу уписати у табелу.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Број 1 мај 11, 2016, 02:44:54 поподне
Које је даље поријекло? Лика, које мјесто? И слава, да могу уписати у табелу.
Додах сад информацију у претходну поруку (Велика Попина, Лика, Св. Никола)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Синиша Јерковић мај 11, 2016, 02:45:39 поподне
Прота Накићеновић је записао да су Синобади дошли из Босне у Книнско Поље 1568. године, што не искључује ни Херцеговину ни Угарке.

Надам се да ће се овим новим тестирањима у Херцеговини проширити херцеговачка база за овај род, па ће се онда моћи закључити и нешто више.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Синиша Јерковић мај 11, 2016, 02:47:18 поподне
Додах сад информацију у претходну поруку (Велика Попина, Лика, Св. Никола)

Убачено.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: vojinenad мај 11, 2016, 02:54:52 поподне
Иииидемо....899.....!!! :)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Синиша Јерковић мај 11, 2016, 02:55:43 поподне
Још један занимљив тестирани, поготово због предања о поријеклу:

Вељић, Никољдан, Беране, раније од Букумира из Братоножића

Припада хаплогрупи G2a-L497. У неку руку није далеко од географски бликсих Петровића и Пејковића (колико се сјећам то су Зоговићи са сјевера Црне Горе) нити од Мијаиловића из Мионице (који је поријеклом из области Кричка), али не довољно близу да бих га сврстао у било који од тих родова. Вељић некако као да се налази на средини између ова два рода. најближа поклапања има у централној и западној Европи. Рекао бих да се овдје ради о протокелтској грани.

Помињу се блиске породице Вељићу, муслимани Латићи и Уремовићи из околине Берана, као и Вујовићи, препостављам православни.

Свакако је интересантно повезивање на старе Букумире.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Nebo мај 11, 2016, 02:57:04 поподне
Сјајно. Имамо "прото-резултат" Букумира!
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Nebo мај 11, 2016, 02:58:33 поподне
Можда би и Зоговићи могли бити букумирског рода.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: vojinenad мај 11, 2016, 02:59:14 поподне
Још један занимљив тестирани, поготово због предања о поријеклу:

Вељић, Никољдан, Беране, раније од Букумира из Братоножића

Припада хаплогрупи G2a-L497. У неку руку није далеко од географски бликсих Петровића и Пејковића (колико се сјећам то су Зоговићи са сјевера Црне Горе) нити од Мијаиловића из Мионице (који је поријеклом из области Кричка), али не довољно близу да бих га сврстао у било који од тих родова. Вељић некако као да се налази на средини између ова два рода. најближа поклапања има у централној и западној Европи. Рекао бих да се овдје ради о протокелтској грани.

Помињу се блиске породице Вељићу, муслимани Латићи и Уремовићи из околине Берана, као и Вујовићи, препостављам православни.

Свакако је интересантно повезивање на старе Букумире.
Ако се испостави да су заиста пореклом од Букумира онда бо овај резултат могао да да низ одговора и решења по питању порекла неких породица из области Горњег Полимља.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Синиша Јерковић мај 11, 2016, 03:23:00 поподне
Зељковић,Ђурђевдан, Палучци/Бихаћ, БиХ

припадају хаплогрупи R1a M458 истој грани као и Бурсаћи, са којима их уосталом вежеи предање о заједничком поријеклу. Иако родови забиљежени код карановића често знају да генетички"оману" у вом случају је потврђено предање и запис и генетска веза између Зељковића и Бурсаћа. Овом роду би по предању требали припадати још и: Бауци, Момчиловићи, Радујке, Рађеновићи, Танкосићи и Врањеши.

Петар Рађеновић за ову групу породица биљежи да су поријеклом Мрњавчевићи (очигледно омиљена тема код многих породица). међутим интересантно је да Бурсаћи и Зељковићи генетски нису далеко од родова Дуњић из Александровачке жупе и Аксића са Косова, па нека веза са источним српским крајевима заиста постоји.

Такође занимљиво је да Радаковићи који славе Никољдан и које Карановић не повезује са Бурсаћима евидентно су дио истог рода као и бурсаћи. по Карановићу Радаковићима су блиски још и Пргомеље и Дивјаци.

Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: vojinenad мај 11, 2016, 03:27:57 поподне
Зељковић,Ђурђевдан, Палучци/Бихаћ, БиХ

припадају хаплогрупи R1a M458 истој грани као и Бурсаћи, са којима их уосталом вежеи предање о заједничком поријеклу. Иако родови забиљежени код карановића често знају да генетички"оману" у вом случају је потврђено предање и запис и генетска веза између Зељковића и Бурсаћа. Овом роду би по предању требали припадати још и: Бауци, Момчиловићи, Радујке, Рађеновићи, Танкосићи и Врањеши.

Петар Рађеновић за ову групу породица биљежи да су поријеклом Мрњавчевићи (очигледно омиљена тема код многих породица). међутим интересантно је да Бурсаћи и Зељковићи генетски нису далеко од родова Дуњић из Александровачке жупе и Аксића са Косова, па нека веза са источним српским крајевима заиста постоји.

Такође занимљиво је да Радаковићи који славе Никољдан и које Карановић не повезује са Бурсаћима евидентно су дио истог рода као и бурсаћи. по Карановићу Радаковићима су блиски још и Пргомеље и Дивјаци.
Презиме Баук је специфично и доста ретко, а постојало је и муслиманско братство из некада ''турског'' Никшића (док су њиме управљали Мушовићи) коме је припадао чувени мегданџија Ахмет Баук. Према предању ова муслиманска породица из Никшића водила је порекло из Пипера, који су територијално одмах ту уз област у којој су Мрњавчићи или Мрњавчевићи, тако да можда ту постоји некаква веза. Или је у питању само случајност у истом називу тј. презимену.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Небојша мај 11, 2016, 03:28:14 поподне
Такође занимљиво је да Радаковићи који славе Никољдан и које Карановић не повезује са Бурсаћима евидентно су дио истог рода као и бурсаћи. по Карановићу Радаковићима су блиски још и Пргомеље и Дивјаци.

Интересантно да су лички Радаковићи Никољштаци J2b1 (ови из Бос. Крајине су пореклом из Лике). Презиме Дивјак постоји на оном списку Усораца, па ми се чини да и ту постоји нека веза.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Nebo мај 11, 2016, 03:29:22 поподне
Овом роду би по предању требали припадати још и: Бауци, Момчиловићи, Радујке, Рађеновићи, Танкосићи и Врањеши.

Синиша, знаш ли детаљније који Момчиловићи су у питању, мислим из ког краја / места?
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Синиша Јерковић мај 11, 2016, 03:32:15 поподне
Интересантно да су лички Радаковићи Никољштаци J2b1 (ови из Бос. Крајине су пореклом из Лике). Презиме Дивјак постоји на оном списку Усораца, па ми се чини да и ту постоји нека веза.

Да,тачно. Ови Радаковићи који исто славе Никољдан и који су блиски Бурсаћима су са Кордуна. сад је питање који су "прави" Радаковићи.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Синиша Јерковић мај 11, 2016, 03:33:26 поподне
Синиша, знаш ли детаљније који Момчиловићи су у питању, мислим из ког краја / места?

Ово су генерално крајишки Момчиловићи које наводи Карановић у својој студији. Мислим да их има у више мјеста у Поуњу и око Петровца и Дрвара.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Синиша Јерковић мај 11, 2016, 03:34:28 поподне
Презиме Баук је специфично и доста ретко, а постојало је и муслиманско братство из некада ''турског'' Никшића (док су њиме управљали Мушовићи) коме је припадао чувени мегданџија Ахмет Баук. Према предању ова муслиманска породица из Никшића водила је порекло из Пипера, који су територијално одмах ту уз област у којој су Мрњавчићи или Мрњавчевићи, тако да можда ту постоји некаква веза. Или је у питању само случајност у истом називу тј. презимену.

За ове крајишке Бауке се каже да су били кракати, па су добили презиме по надимку.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Nebo мај 11, 2016, 03:42:18 поподне
Ово су генерално крајишки Момчиловићи које наводи Карановић у својој студији. Мислим да их има у више мјеста у Поуњу и око Петровца и Дрвара.

Имам фамилију тог презимена и славе, они су из околине Слуња.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Синиша Јерковић мај 11, 2016, 03:47:04 поподне
Имам фамилију тог презимена и славе, они су из околине Слуња.

Ако славе Ђурђевдан, вјероватно су повезани са овим Момчиловићима. Слуњ је ту у близини.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Crni Kralj мај 11, 2016, 03:50:06 поподне
Да,тачно. Ови Радаковићи који исто славе Никољдан и који су блиски Бурсаћима су са Кордуна. сад је питање који су "прави" Радаковићи.

Ја сам потомак Дивјака,из села Гајине код Доњег Лапца.Слава је свети Никола,и припадају племену Радаковића.Тачније,живели су у заселку Дивјакова главица.Скоро су сви у колонизацији населили Апатин. :)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Nebo мај 11, 2016, 03:50:21 поподне
Ако славе Ђурђевдан, вјероватно су повезани са овим Момчиловићима. Слуњ је ту у близини.

Хвала, занимљив резултат.
Ови "моји" Момчиловићи су већином повисоки, витки људи који се добро држе и у позним годинама, младолики. Смеђи и светлооки.
Знам да фенотип нема везе са хаплогрупом, само констатујем  :)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Небојша мај 11, 2016, 03:52:04 поподне
Ја сам потомак Дивјака,из села Гајине код Доњег Лапца.Слава је свети Никола,и припадају племену Радаковића.Тачније,живели су у заселку Дивјакова главица.Скоро су сви у колонизацији населили Апатин. :)

Ето Црни, твој резултат може бити кључан за Радаковиће. ;)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Valachorum мај 11, 2016, 04:01:50 поподне
У Поповић Брду одакле су Радаковићи (R1a) било је свега четири куће Радаковића, док је у Брувну одакле су Радаковићи (J2b1) било 22 куће Радаковића са преко 100 душа.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Рамбослав мај 11, 2016, 04:30:07 поподне
Јел може ради лакшег праћења - тестиране наводити под редним бројем објављивања, као нпр. 1. Драгојевић 2. Јаковљевић итд.? Хвала!
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Акса мај 11, 2016, 04:57:06 поподне
Зељковић,Ђурђевдан, Палучци/Бихаћ, БиХ

припадају хаплогрупи R1a M458 истој грани као и Бурсаћи, са којима их уосталом вежеи предање о заједничком поријеклу. Иако родови забиљежени код карановића често знају да генетички"оману" у вом случају је потврђено предање и запис и генетска веза између Зељковића и Бурсаћа. Овом роду би по предању требали припадати још и: Бауци, Момчиловићи, Радујке, Рађеновићи, Танкосићи и Врањеши.

Петар Рађеновић за ову групу породица биљежи да су поријеклом Мрњавчевићи (очигледно омиљена тема код многих породица). међутим интересантно је да Бурсаћи и Зељковићи генетски нису далеко од родова Дуњић из Александровачке жупе и Аксића са Косова, па нека веза са источним српским крајевима заиста постоји.

Такође занимљиво је да Радаковићи који славе Никољдан и које Карановић не повезује са Бурсаћима евидентно су дио истог рода као и бурсаћи. по Карановићу Радаковићима су блиски још и Пргомеље и Дивјаци.

Да слажем се да веза постоји, ја сам о томе писао раније, када се В.Бурсаћ тестирао. Нема дилеме дефинтивно они припадају истој грани, а којој припадају и Дуњићи и Аксић иако нико од нас досад није тестирао СНП тестове. Имамо донекле специфичан хаплотип на појединим маркерима и ја то одма препознам. Јесу они мени и Дуњићима доста даљи сродници ако могу тако да се изразим заједнички предак можда је живео је пре неких 1000 година. Без обзира на то њихово порекло је дефинитивно са југа тамо где је било језгро српских држава пре доласка Османлија.







Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: radon мај 11, 2016, 06:29:31 поподне
Настављамо са објављивањем резултата са Српског ДНК дана. Данас ћемо објавити још шест резултата. Чини ми се да ће данас бити интерсантних нових информација.

Да почнемо са два тестирана исте генетике, који ће обрадовати наше Ј1 тестиране:

Синобад,Ђурђевдан, Книнско Поље, Далмација

Синобади су позната сердарска фамилија из Далмације. Припадају хаплогрупи Ј1 грани PF7263, или како смо често звали ту грану Шепа-Радонић. Ово у неку руку и није изненађење јер је та генетичка грана присутна у Далмацији, Лици и Босанској Крајини кроз још неке породице, а по свој прилици исходиште је у Херцеговини гдје постоје двојица тестираних Ружић и Михић. Синобад чак има вриједност 439=11 као и Михић из Стоца. У сваком случају у цијелом роду се ради овеома блиским хаплотиповима. Надам се да ће Љиљан, Кор и Радонић моћи рећи и нешто више. Имам информацију, не знам колико је сигурна, да би Синобади у Далмацији могли бити од херцеговачких влаха Угарака.

Други тестирани из овог Ј1 рода је такође интересантан

Шепа, Ниш

Нажалост немам детаљнијих података, ваљда ће се појавити. Иначе, добро је да је за презиме Шепа кроз два припадника, надам се не блиско повезана, потврђена припадност овог презимена хаплогрупи Ј1-PF7263.

Bogami zanimljivo! :)

Rezultat Sinobada jeste malo iznenađenje. Nisam očekivao da će pripadati J1 haplogrupi. Već smo ranije kod Janjatovića spominjali moguće mesto porekla odakle su došli u okolinu Otočca kao i vreme dolaska. Ako uzmemo ovaj rezultat Sinobada izgleda da postoji mogućnost za veći broj nosilaca J1 haplotipa na tom prostoru. Tu treba dodati i Šepu iz Velike Popine koji isto doprinosi toj slici.
Ne znam što bih još rekao. Čini mi se da je neko već pisao o Sinobadima na forumu (čini mi se baš Petar). U poslednje vreme malo slabije navraćam na forum zbog obaveza pa sam malo izgubio tok :(

Za Šepu i mene je značajan ovaj rezultat Šepe iz Popine, jer on izgleda potvrđuje teoriju o dolasku iz Like. Tako da izgleda drugu teoriju, o naseljavanju iz pravca Znijanja zasad možemo ostaviti po strani. Trebao bih da i ja nađem još nekog Radonića iz Knešpolja da vidim da li je i on J1 ili sam ja iznimka ;D
U svakom slučaju, zanimljivi i dobrodošli rezultati.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: radon мај 11, 2016, 06:30:23 поподне
Честитке нашој Ј браћи! :)

Иначе, Синобад је тестиран из "крајишког фонда" и у томе је финансијски учествовао и наш Радонић (Ј1-PF7263).

Ако се не варам, тестирани Шепа је од личких Шепа. Љиљан ће рећи нешто више. :)

Hvala Petre. Bez tvog zalaganja slabo šta bi bilo.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Nebo мај 11, 2016, 07:09:39 поподне
Синобад,Ђурђевдан, Книнско Поље, Далмација

Моје Ђурђевштаке Синобаде запамтио сам добро и из војске, јер је северна книнска касарна у којој сам служио изграђена на брдашцету које се по њима назива Синобад Главица. Лево од улаза у касарну било је гробље. Кад смо бежали навече у град, није био проблем прекочити ограду и прећи преко гробља до Книна. Али, кад бисмо се враћали у глуво доба преко гробља, није било баш свеједно...
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Синиша Јерковић мај 11, 2016, 07:13:21 поподне
Вукосављевић, Лучиндан, Јежевица, Чачак

Припада хаплогрупи I2a Динарик Југ, по свој прилици роду Никшића са којим се прилично добро уклапа. Осим тога, ове Вукосављевиће нађох у раду Радоја М. Ускоковића „Исељени Никшићи“ из 1924. године.

"Крајем 17. века велики део Никшића, поглавито од Војводића „из села Луке“ (Луково код Никшића) насељен је у Сјеничком Пољу, нарочито у селима под Јавором: Љепојевићима и Буковику. У овом крају нису се много задржали, јер су често узнемиравани због пута који је туда водио из Босне и због многих муслиманских беговских породица из Н. Пазара и Сјенице. Поступно су прелазили преко Јавора и насељавали се по склоњенитијим старовлашким селима испод Голије, Јавора и Мучња. Отуда сад у Љепојевићима има од Никшића само једна кућа Петковића, а у Буковику 4 куће Глибића и 10 кућа Мариновића. Ратних година 1809. и 1876. и ови су се много расељавали и Глибића сад има неколико кућа у селима око Ивањице: Кушићима и Свјештици, драгачевској Д. Краварици (Насеља, 1,154 и 158) и љубићским Мрчајевцима и Бресници, а Мариновића у Бјединој Вароши код Ивањице, чачанским селима: Жаочанима, Премећи, Балузи и Јежевици (Вукосављевићи) и у Крагујевцу."
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Синиша Јерковић мај 11, 2016, 07:25:19 поподне
Посљедњи тестирани за данас

Вучковић, Лучиндан, Медвеђа, Трстеник

Припада хаплогрупи I2a Динарик Југ и по свему судећи такође роду Никшића као и претходни Вукосављевић из Јежевице, са који је и прилично генетски близак. Од 23 маркера разликују се само у два маркера. не би ме чудило да су дио исте сеобе.

О овим Вучковићима нисма успио проначи ништа у монографијама.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Селаковић мај 11, 2016, 08:29:48 поподне
Нисам дуго на овом форуму, пар месеци тек, али одушевљен сам оним што сам видео и упознао - малом групом појединаца, који великим трудом, жељом, залагањем, знањем и љубављу, не дозвољавају да падну у заборав приче о нашем пореклу. И, подједнако важно, људима који уз помоћ генетике, откривају нове информације, одавно избрисане из сећања потомака, које нигде нису ни записане, а сви ми смо настваили да их носимо у свакој нашој ћелији (изузев еритроцита и још по неких  :)  ). Човека не чини његово порекло, али наслеђе свих својих предака носимо у себи, не само кроз гене, већ кроз језик, обичаје, начела, васпитање...

Вечерас пијем пиво за рекорд од 901 тестиране особе у табели!   
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Nebo мај 11, 2016, 08:31:33 поподне
Селак, у здоровје!
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Nebo мај 11, 2016, 08:40:52 поподне
Хоће ли бити још који резултат вечерас, или да се ми радни људи спремамо за сјутрашњи радни дан?
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Синиша Јерковић мај 11, 2016, 08:41:39 поподне
Хоће ли бити још који резултат вечерас, или да се ми радни људи спремамо за сјутрашњи радни дан?

Вечерас не, надам се да бити још објављених сутра.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Саша Драгојевић мај 11, 2016, 09:44:52 поподне
Послао сам линк ове преписке мом пријатељу Александру Драгојевићу из Шапца, који такође слави Јовањдан, пореклом из Криваје, одакле је и тестирани Јаковљевић.
И они имају предање да су однекуд из Црне Горе, али како је рекао, ово су неки нови моменти :)
Хвала Полићу! Јуче сам био у Међуопштинском Историјском архиву у Шапцу и нашао црквене књиге крштених, венчаних и умрлих из Цркве Светог Пророка Илије у Текеришу. Фотокопирао сам негде око 50 страна укупно које још увек нисам све изучио. На основу онога што сам до сада прочитао у протоколу крштених од 1837. до 1847. године уписани су нпр. Матија Драгојевић као кум на крштењу Симеуну Спајић од оца Станка и мајке Марије из Текериша и то 03. октобра 1843. године. Такође пише да је Матија Драгојевић из села Криваја, округ Шабачки. Помиње се још и Јаков Драгојевић из Криваје као кум на крштењу које је обављено 05. априла 1846. године Јелени Спајић од оца Јове из Текериша.

Име Матија Драгојевић помиње се још на два места и то 23. јуна 1845. године као кум Петри Васиљевић од оца Пантелије и мајке Милице из Текериша, и 04. октобра 1846. године као кум Марији Васиљевић од истих родитеља као и Петре Васиљевић и из истог села. Интересантно је што се као место пребивалишта кума тј. Матије Драгојевић при првом крштењу 1845. године наводи село Сипуља, а при другом крштењу 1846. године село Криваја, округ Шабачки.
Ово горе наведено можда потврђује пресељење Матије Драгојевић из Сипуље у Кривају и то негде између јуна 1845. и октобра 1846. године.
Једино шта се не уклапа је то што је горе поменути Матија, који је кум Спајићима из Текериша на крштењу 1843. године, из села Криваје округ Шабачки, а касније (1845) се наводи да је из Сипуље, да би 1846. поново било уписано да је из Криваје.
Можда се ради о двојици различитих људи где је први из Криваје кум Спајићима, а други из Сипуље кум Васиљевићима. Касније (1845. или 1846.) и други Матија се сели у Кривају и бива уписан као житељ тог села на крштењу 04. октобра 1846. године.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Uzi мај 11, 2016, 09:58:35 поподне
Честитке свим новим тестираним на резултатима. Надам се ускоро чемо добит и по коју N1a, ако не у овим, онда у Херцеговачким резултатима сигурно.  :)


Потписјем се и испод тога што је Селаковић написао раније о групи појединаца који улаже толико пуно труда и знанја и свега... Хвала вам!
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: zox мај 11, 2016, 10:31:44 поподне
1712.Lika

Conscriptio terrenorum et hominum in Jossani

K. Janiatz Radakovich vnter d. haus 180
zu Dumbokom ackher 48
Fenilia 22
zu Grahota 20
zu Vedra Cerbaua 20
zu xerxichin Ackher 30
Fenilia 90
bey der wecg von Odbina 24
zu Durutovo Berdo 13
bey Gaia 15
462
K. Ganiatz Radakovich 40//1
Marco Fratello 50//1
Gianco Fratello 48//1
Nicolo Fratello 38//1
Tuma 36//1
Miladin 20//1


4a Petina
Raien Radakovich vnter d. haus 178
zu Slatina 60
in Kraij 12
vnter den weeg 24
zu Durutov Berdu 13
zu Vedra Kerbava 20
in Grohot 20
zu Exxich 30
zu Bari Kosz 90
bey Gaia 15
462

Raien Radakovich 36//1
Gavrilo Fratello 28//1
Illie Fratello 28//1/1/5
3/1/5/9

Radan Radakovich 40//1
Radovan Fratello 35//1
Sekula Figliolo 20//1/3/9
Mihailo Figliolo 17//1
4/3/9/16

Compagno Sava Radakovich
zu Slatine 16
vnter d. haus 54
in Dumboki 14
zu Planina 12
zu Grohor 6
bey Kerbava 6
bey Ogrosovo berdo 8
zu Durutova Berda 4
in Xerchie 10
zu Bari 28
in Berdo 12
180
Sava Radakovich 36//1
Vukassin Fratello 25//1/5/5
2/5/5/12

Mede Radakovich vnter den haus 150
zu Sladina 10
zu Berdu Grisinu 20
in Dumboki 41
sopra Dumboke liuade 22
zu Grohot 20
in Vedra Kerb: 20
bey Gaia 15
zu Halagina greba 24
zu Suruno Berdu 13
in Bereliu 90
zu Xersich prossine 30
462
Mede Radakovich 55//1
Mihailo Fratello 45//1
Cuio Fratello 35//1

Compagno Stanissa Radakovich vnter d. haus 63
zu Gria : berdo 14
Item meistom 10
zu Slatine 11
bey Gaia 9
bey Halagina groba 15
zu Durutovo berdo 9
bey weeg 10
zu bare lieu 55
in Xerxi pross. 18
zu Grohot 1212
in Vedra cerb: 12
zu Dumboki Akher 28
Item Fen: 12
Sa 4782
Stanisa Radakovich 60//1
Radovan Nepote 30//1
Vuko fratello –

Erstlich dem Raien Radakovich in Slatina 60
Radan Radakovich pariter 30
Sava Radkovich 16
Jure Vlahovich 10
Mede Radakovich 10
Jovan Mandich 8
Radato Merkobrada 8
Stanissa Radakovich 11
Vukossau Drassich 12
Milos Drasich 20
Boto Grahovaz 15
200

Popisana Zemlia u brunu i oruzie, i ostalo kako Jdda
1712.

2. Dragosau Radakouicz ima zemlie
pod kuchiom uza 400
Item u Guosdu liuade 30
u Gluhoi Dubraui liuade 20
u Klapauichah liuade 20
od let 60. sin. 1. Vuk 30, 2. brata, Dragoia 45,
Radoja 36, Sinouacz Manoilo 20 malih 7 xenskog: 18

37. Vkouoi Radakouich ima zemlie sua skupa
mala i velika siroka i duga 400
od let 80. ima 3: sina Stoian 40. Grubisa 30.
Tomica 20. Stoianoui Sini Janko 19 Jouan

10. Stanko Radakouicz ima zemlie Comunitei 90
Item u Smiceiui 100
od let, 28 otacz Jouan, 60 bratia Stankoua,
Janko 25, Luka 20 Paual 18, bratuced Vuk
20 mala 6 zensko.

Terrena Conscriptio ex Novi

Popisana zemlia Juana Sensofskoga Syndika
nad vlasi Diuoselliani
Kod zenkouichia kull oranicze 20
Item kod ladischia 15
Item kod Kouachiuo zemlie 10
Item Liuade kod Zenkouicha kull 30
Item Liuade na Cadaginoi bare 10
Item Liuade priko Jazmatia 6
Item oranuicze na uzumlia berdu ÿ kod mlina kod puta 60
Item u Buxaku priko berdo 6
Item na Radakouichia kuchuschiu 20
Item u vedrom pogliu na 2 moste 10

Popisana zemlia y Puskari u Mogorichiu

2. Knes Bogdan Radakouich ima zemlie pod kuchiom 130
Item kod Biliga Ilijna 50
Item u Buluku 50
Item kod Biliega Vukachinoua 50
Item kod Kemeniche Ilijne 20
Item Pocasbina 20
Item u planini Liuade 20

8. Stanoie Radakouich ima zemlie pod kuchiom 130
Item kod Mostichia 30
Item u Buliuku 50
Item kod Miadie Medachke 50
Item kod Gaia Orloua 30
Item kod Karaula

Item u Planini Liuade 20
320
od let, 60. Sini, Marko, 38. Petko, 30. mala, 6. zensko: 10

28. Radota Radakouich ima zemlie pod kuchiom 90
Item u Kercheuinah 30
Item kod Potoka 10
Item u Buliaku 40
Item iza puta u Liuadi 50
Item u Papratnom Buliuku 30
Item kod Gaia Ilÿa 40
Item u Planini Liuade 20
310
od let, 35. brat Miliuoi, 20. malo, 6. zenskoga 12
29. Filip Radakouicz ima zemlie pod kuchiom 70
Item kod Grebia 10
Item na urdi 10
Item u Ciuadah 10
Item kod Grebia Ciganskoga 10
Item kod Ternaue 10
Item Planini Liuade 10
130
od let, 60. bratia Filip, 46. Radan, 30. Saudia [?]
brat, 26. mala, 4 zens:

32. Dragich Radakouich ima zemlie pod kuchiom 130
Item u Klenu 100
Item u Buliu 50
Item kod Miedie Medachke 30
Item kod Biliega Vukachinoua 20
Item kod Gaia Liuade 20
370
od let, 50 mali. 1. zenskog 5
38. Milanko Radakouich ima zemlie pod kuciom 130
Item u Marinkouchich 50
Item u Buliuku 50
Item kod Medacke Medie 30
Item kod Karaule 20
Item kod Gaia Orloua 20
Item u Planini Liuade 20
od let, 40. bratia Stipan, 26. Radoichca 20 sin
Milankou Janko 20, Jauus, 16. Stipanou sin
Nicola, 16. mali 6, zenskoga


51. Radoicza Radakouick, ima zemlie pod kuchiom 20
Item u Buliuku 5
Item kod Mosta 5
Item kod Ternaue 10
Item u Marinkouchih 10
Item u Planini Liuade 5
55
od let, 30. brat, Simo 20. mali. 1. zenskoga 6

64. Janko Radakouich ima zemlie pod kuchiom 6
Item u Buliuchih 10
Item za uodom 10
Item kod Puta zupskoga 10
Item vise Ternaue 15
Item kod Puta Zupskoga 10
61
od let, 38 mala 4. zenskoga 3

66. Pop Radiuoi Radakouicz ima zemlie pod kuchiom 50
Item Pod vodom 20
Item do puta zupskoga 20
Item pod Gaiem Ilijlijcha i buliuchih traunich 20
Item kod Cresnie 20
Item Planini Liuade 20
Item Pocasbine aliti Cerkoune zemlie 150
300
od let, 30. otacz Juan, 60 brat Straij popa Vuk,
40. Sinouacz Stoian, 16. mala 3. zenskoga



Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Синиша Јерковић мај 12, 2016, 06:13:53 поподне
Настављамо са објављивањем резултата

Ивановић, Јовањдан, Понијерка, олово, БиХ

Припада хаплогрупи I2a Динарик југ. Видим да имају неко предање да су из Куча, али судећи по генетици и слави, мало вјероватно. Имају уобичајен, скоро модални хаплотип, чест у Херцеговини. На укупном броју од 23 маркера разликују се у 3 маркера од Марковића, католика такође из средње Босне.

Немам других података о овој породици.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Саша Драгојевић мај 12, 2016, 06:30:38 поподне
Почињем са објављивањем резултата Светског ДНК дана. Вечерас ћемо објавити 6 резултата. Добро би било да тестирани сачекају да буду објављени па да тек онда постављају податке.

Хаплогрупи R1a, свакако једној од грана Z280, припадају двојица новотестираних:

Драгојевић, Горња Сипуља, Лозница, Јовањдан
Јаковљевић, Криваја, Шабац, Јовањдан

Ова двојица тестираних имају потпуно идентичне резултате на 23 маркера, из истог су краја Србије, славе исту славу и по свему судећи веома блиског су заједничког поријекла.
Потпуно идентичан им је и раније тестирани Јаковљевић из Криваје.

А веома близак је и такође раније тестирани Тешић из Попадића, Мионица, Јовањдан. Негдје у Српском ДНК дану коментарисали смо на форуму ове резултате.

Углавном нећу коментарисати поријекло породица, надам се да ће и остали на форуму узети учешћа, више ћу се освртати на генетички резулатат.
Дали неко може да прокоментарише ове резултате? Шта значи потпуно поклапање 23 маркера односно колико је то година у назад наш заједнички предак? Негде сам прочитао да је то негде 200 до 300 година. Дали је то и у нашем случају тако?
Према породичном предању наш заједнички предак би требало да је рођен негде средином 18. века. Дали и ДНК тест даје сличну апроксимацију?
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Синиша Јерковић мај 12, 2016, 06:42:05 поподне
Васић, Јовањдан,Доља Љубовиђа, Љубовија

Припадају хаплогрупи I2a Динарик југ. Најближи су им Гачевићи из Матаруга (Пљевља) и Марковићи из Беле Цркве код Крупња.

Колико сма успио видјети Васићи су у Доњу Љубовиђу дошли из Торника (Љубовија) гдје се за њих каже: "Васићи су дошли из Јакља од Марковића; дошли да буду јатаци некаквом свом чувеном хајдуку Теодору из тога доба (15 к.; Св. Јован)."

У Јакљу (Бајина Башта) за ове Марковиће се каже:

"Марковићи су дошли из Пиве у Семегњево, ту су дуго остали и пре 200 година дошли овде до старих муслимана и њихових суседа. Муслимана није било много, па су се лако могли слагати. Они су се раније много множили и исељавали; њихове су махале заузеле и муслиманска и стара православна насеља и почеле се спуштати средини села ка Јеловику. Има их под овим презименима: Марковићи, Милановићи, Максимовићи, Катићи, Ковачевићи (52 к.; Св. Јован)."

Можда онда и не треба да чуди ова бликсост са пљеваљским Гачевићима. треба испитати и везу са Марковићима код Крупња.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Nebo мај 12, 2016, 06:46:48 поподне
Сјајно. Мој венчани кум је од ових Марковића које си поменуо у Јакљу (и Љештанском). Пивљани. Ја баш хтедох да га наговарам на тестирање. Питах се да ли су можда хаплогрупа N, због порекла из Пиве.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Љиљан мај 12, 2016, 06:51:43 поподне
Дали неко може да прокоментарише ове резултате? Шта значи потпуно поклапање 23 маркера односно колико је то година у назад наш заједнички предак? Негде сам прочитао да је то негде 200 до 300 година. Дали је то и у нашем случају тако?
Према породичном предању наш заједнички предак би требало да је рођен негде средином 18. века. Дали и ДНК тест даје сличну апроксимацију?


23 маркера је сувише мало да би се могло одредити када је живио заједнички предак. Међутим потпуно поклапање на 23 маркера говори да сте веома блиски, сумњам да сте имали заједничког претка прије више од 300г. То је, наравно, немогуће знати са сигурношћу. Вјероватноћа каже да постоји 90% шансе да сте прије 12 генерација имали заједничког претка. Вјероватније и раније.

Примјер може бити јуче тестирани Шепа. Заједнички пописан предак нам је живио 1712 (тада је у попису имао 55 година). Можда нам је заједнички предак живио и послије, али нажалост то не можемо знати. Приликом тестирања показало је се да има 1 разлику на 23 маркера, и то на једном од бржих маркера (коефицијент мутације 0.008).
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Селаковић мај 12, 2016, 07:17:21 поподне
Приликом тестирања показало је се да има 1 разлику на 23 маркера, и то на једном од бржих маркера (коефицијент мутације 0.008).

Љиљане, да ли можете у једној реченици да објасните како тумачимо овај коефицијент мутације 0,008 или, у облику на пример 0,5%, како сам другде виђао. Шта то значи, да ће ако имате 200 синова, једном да мутира? Или ако имате 200 колена потомака, мутираће једном у тих 200, у просеку? Или нешто треће... Хвала!
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Синиша Јерковић мај 12, 2016, 07:20:38 поподне
Радовић, Лучиндан, Прекопуце, Прокупље, Србија

Припада хаплогрупи I2a Динарик Југ. Има вриједност 19=14 која је карактеристична за буњевачки (како смо га неформално назвали) род, а и најближи Радовићу је Краљевић из Широког Бријега у западној Херцеговини. Разлика је 3/19. Краљевићи су католичка породица. Занимљиво је да Радовић има сасвим ниску вриједност 458=14 што може бити и посебна породична мутација у задњих неколико генерација.

Видјех на сајту да је  Радовић из Прекопуца раније оставио податке о поријеклу:

"Моја фамилија Радовић је пореклом из села Прекопуце (сеоска слава Спасовдан, општина Прокупље). Остале породице у Прекопуцу су: Aндрићи,Ђинђићи,Недељковићи. Крсна слава нам је св.Лука.
Први мој предак, који се населио у Топлицу, био je извесни Радоје који je, како су нам стари рекли, највероватније после Берлинског конгреса и ослобођења Топличког округа 1878. године дошао из Црне Горе, из села Крњин (то село нисмо успели нигде да пронађемо). Знамо поуздано да му је у суседно село дошао брат који није имао мушких потомака па се његова лоза губи, мада по причи у околним селима па и чак до Куршумлије имали су блиску фамилију. Знамо да је Радоју отац дошао у посету из Црне Горе, али га је смрт спречила да се врати назад тако да знамо и име оца Радоја – то је био Доброслав који је умро 1892. године.

Нову информацију смо добили у лето 2009. године: црквене књиге које су постојале у селу Велика Плана (где су моји сви крштени) однете су после 1945. године у општинску зграду у Белољин. Када сам тамо позвао они су нашли Радојеву умрлицу на којој се слаже година смрти која је на споменику. Рекли су ми да на умрлици пише да је живео 81 годину и да је рођен у Новом Пазару што ме је тотално збунило.
Тема мог даљег истраживања су били Ровци, али ту немам неког значајнијег помака. Неки су ми рекли да смо од извесног Рада Шуковића из Мијоске који је дошао у Веље Дубоко у 17. веку (он припада роду Ераковића колико сам видео, а већи део Радовића у Веље Дубоком су од Ераковића али славе св.Аранђела).

У периоду од 2010-2011. године долазим до нових сазнања која кажу да: Радовића има у општини Лепосавић на северу КИМ, да углавном сви славе св.Луку, да им је црква, око које се окупљају, црква пресвете Богородице у општини Нови Пазар и да су све њихове крштенице у цркви која припада Новом Пазару. Чак у општини Лепосавић постоји место Крњин (Горњи и Доњи) који ја у Црној Гори нисам могао да нађем, а који спомињу у усменом предању моји преци.

Pozdrav za g-dina Vitomira sa kojim sam se upoznao proletos u Zrenjaninu.

Molim Šarka za pomoć da mi kaže gde sve ima Radovića sa slavom sv.Luku, i da mi pomogne ako ima neke interesantne informacije za mene.

Inače, u subotu 16.06 trebalo bi da se nadjem sa kustosom muzeja u Prokuplju koji je pre sedam godina organizovao izložbu u Danilovgradu o migraciji stanovništva iz Crne Gore u Toplički okrug."



Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Синиша Јерковић мај 12, 2016, 07:23:06 поподне
Сад кад сам горе копирао ово што је писао Радовић о свом поријеклу, примјетим да наводи и Ђинђиће у Прекопуцима. Да ли су ови Ђинђићи, од којих је Зоран Ђинђић и да ли имају везе са Ђинђићима који се помињу у Ровцима? Ако неко зна...
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Neba мај 12, 2016, 07:35:28 поподне
Сад кад сам горе копирао ово што је писао Радовић о свом поријеклу, примјетим да наводи и Ђинђиће у Прекопуцима. Да ли су ови Ђинђићи, од којих је Зоран Ђинђић и да ли имају везе са Ђинђићима који се помињу у Ровцима? Ако неко зна...

http://www.politika.rs/scc/clanak/328323/Rasuli-se-po-svetu-kao-dinduve (http://www.politika.rs/scc/clanak/328323/Rasuli-se-po-svetu-kao-dinduve)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Синиша Јерковић мај 12, 2016, 07:39:10 поподне
http://www.politika.rs/scc/clanak/328323/Rasuli-se-po-svetu-kao-dinduve (http://www.politika.rs/scc/clanak/328323/Rasuli-se-po-svetu-kao-dinduve)

Хвала на тексту, ево шта кажу аутори о поријеклу Ђинђића:

"Богољуб је истражио и откуд њима ово необично презиме. Добили су га, наводи предање, према баби Радуни, коју су звали Ђинђа, због великог броја ђинђува које је носила. Било је то у давна времена, када јој се родио први унук Негован и добио то презиме. Оно се помиње и у Пећком поменику (15–18. век). Иначе, они су пореклом Бановићи из Доње Мораче, а преселили су се у Дивљу Реку код Сјенице, бежећи од турске освете. Крајем 19. века Ђинђићи су се и одатле раселили. Највише их је дошло у Топлицу, после њеног ослобођења 1877. године. Други су отишли у Шумадију и населили се у Лазаревцу, а трећи у Тењу."
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Полић мај 12, 2016, 07:48:19 поподне
Радовић, Лучиндан, Прекопуце, Прокупље, Србија

Припада хаплогрупи I2a Динарик Југ. Има вриједност 19=14 која је карактеристична за буњевачки (како смо га неформално назвали) род, а и најближи Радовићу је Краљевић из Широког Бријега у западној Херцеговини.

Занимљиво скроз :) Уопште нисам очекивао један овакав резултат овако источно, при том мислим на порекло из ЦГ.
Што се тиче брзине објављивања, ово је сасвим ок, таман има довољно времена да се јављају људи који знају нешто и да дају коментаре.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Синиша Јерковић мај 12, 2016, 07:57:13 поподне
Димић, Аранђеловдан, Чомборје, Подравска Слатина/ХР

Припада хаплогрупи I2a Динарик Сјевер. Блиски су му крајишки Родићи, Милисављевићи из Стењевца у Ресави и Врањешевићи из Ботајице код Модриче. Занимљиво је да све ове породице славе Аранђеловдан као и Димићи.

Нисам провјеравао откад Димићи живе у Славонији. Можда Амикус више зна, то је Подравина, вуче ка Барањи.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Бакс мај 12, 2016, 07:57:43 поподне
Изузетно много I2a. Мислим, знам да је то најбројнија група у Срба, али нисам мислио да ће бити баш оволико. Мада, тек се почело с објављивањем резултата и не треба прерано излазити с коначним резултатима; није ово CeSID. :-) :-D
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: aleksandar I мај 12, 2016, 07:58:00 поподне
Да ли сам добро бројао. Данас Динарик 6:0 :D
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Nebo мај 12, 2016, 07:58:07 поподне
Занимљиво скроз :) Уопште нисам очекивао један овакав резултат овако источно, при том мислим на порекло из ЦГ.
Што се тиче брзине објављивања, ово је сасвим ок, таман има довољно времена да се јављају људи који знају нешто и да дају коментаре.

Ништа необично. Велики број Црногораца "крсташа" колонизован је у запустеле крајеве Топлице и Јабланице после 1878. године. Има о томе доста писане грађе.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Полић мај 12, 2016, 07:58:52 поподне
Изузетно много I2a. Мислим, знам да је то најбројнија група у Срба, али нисам мислио да ће бити баш оволико. Мада, тек се почело с објављивањем резултата и не треба прерано излазити с коначним резултатима; није ово CeSID. :-) :-D
Чек чек,па неки дан је било 3 Р1
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: vojinenad мај 12, 2016, 08:00:59 поподне
Радовић, Лучиндан, Прекопуце, Прокупље, Србија

Припада хаплогрупи I2a Динарик Југ. Има вриједност 19=14 која је карактеристична за буњевачки (како смо га неформално назвали) род, а и најближи Радовићу је Краљевић из Широког Бријега у западној Херцеговини. Разлика је 3/19. Краљевићи су католичка породица. Занимљиво је да Радовић има сасвим ниску вриједност 458=14 што може бити и посебна породична мутација у задњих неколико генерација.

Видјех на сајту да је  Радовић из Прекопуца раније оставио податке о поријеклу:

"Моја фамилија Радовић је пореклом из села Прекопуце (сеоска слава Спасовдан, општина Прокупље). Остале породице у Прекопуцу су: Aндрићи,Ђинђићи,Недељковићи. Крсна слава нам је св.Лука.
Први мој предак, који се населио у Топлицу, био je извесни Радоје који je, како су нам стари рекли, највероватније после Берлинског конгреса и ослобођења Топличког округа 1878. године дошао из Црне Горе, из села Крњин (то село нисмо успели нигде да пронађемо). Знамо поуздано да му је у суседно село дошао брат који није имао мушких потомака па се његова лоза губи, мада по причи у околним селима па и чак до Куршумлије имали су блиску фамилију. Знамо да је Радоју отац дошао у посету из Црне Горе, али га је смрт спречила да се врати назад тако да знамо и име оца Радоја – то је био Доброслав који је умро 1892. године.

Нову информацију смо добили у лето 2009. године: црквене књиге које су постојале у селу Велика Плана (где су моји сви крштени) однете су после 1945. године у општинску зграду у Белољин. Када сам тамо позвао они су нашли Радојеву умрлицу на којој се слаже година смрти која је на споменику. Рекли су ми да на умрлици пише да је живео 81 годину и да је рођен у Новом Пазару што ме је тотално збунило.
Тема мог даљег истраживања су били Ровци, али ту немам неког значајнијег помака. Неки су ми рекли да смо од извесног Рада Шуковића из Мијоске који је дошао у Веље Дубоко у 17. веку (он припада роду Ераковића колико сам видео, а већи део Радовића у Веље Дубоком су од Ераковића али славе св.Аранђела).

У периоду од 2010-2011. године долазим до нових сазнања која кажу да: Радовића има у општини Лепосавић на северу КИМ, да углавном сви славе св.Луку, да им је црква, око које се окупљају, црква пресвете Богородице у општини Нови Пазар и да су све њихове крштенице у цркви која припада Новом Пазару. Чак у општини Лепосавић постоји место Крњин (Горњи и Доњи) који ја у Црној Гори нисам могао да нађем, а који спомињу у усменом предању моји преци.

Pozdrav za g-dina Vitomira sa kojim sam se upoznao proletos u Zrenjaninu.

Molim Šarka za pomoć da mi kaže gde sve ima Radovića sa slavom sv.Luku, i da mi pomogne ako ima neke interesantne informacije za mene.

Inače, u subotu 16.06 trebalo bi da se nadjem sa kustosom muzeja u Prokuplju koji je pre sedam godina organizovao izložbu u Danilovgradu o migraciji stanovništva iz Crne Gore u Toplički okrug."
Радовићи из Вељег Дубоког колико ми је познато славе св. Архангела Михаила. Ево шта за њих каже Стеван Поповић у књизи ''Ровца и Ровчани'':
''Радовићи, давно досељени из Мораче, Миоска, носе презиме по претку Раду, који се доселио на садашње ''Њиве Минића'', гдје су се Љешњани били населили, почетком 18.в. Када су Њиве биле својина Ђура Раичева Радуловића, који је једну кћер удао за Рада, који је код њега био у најму. Раде је тада узео и славу Љешњана, Аранђеловдан.
Кад је војвода Коћа дошао у Дубоко, око 1770. г., отео је Радовићима већи дио Њива, због чега су се ови доцније жалили владици Петру I. Пошто Владика Петар I тада није имао власти да отјера Миниће са њихове земље, нашао је мудро рјешење, дао је Радовићима црквену земљу манастира Мораче у Потпећима, на крају села, и у Јасенови, поред Вишања - земље које су такође биле Ђура Раичева Љешњанина.
Није непознато да је некада важило правило да је снага и јачина једног братства била у бројности односно броју пушака, како се то некада говорило. У том смислу Минићи су били једно од јачих братстав, али свакако и због тога што су имали и неколико признатих и добрих јунака. У то време је нарочито важило и правило да је правда на страни јачега, па су Минићи у то време сматрали као сасвим исправно да могу протерати Радовиће и заузети тај плодни део села Веље Дубоко. Конфликт са Минићима имала је давно и моја породица када је мој предак Јоко Ђуров Љешњанин са синовима први пут селио у Србију. Пошто му се очигледно није допало у новом месту доселења одлучио је да се врати на Лијешње. У повратку бива убијен од стране неких пљачкаша који су у току ноћи дошли да му украду коња. Јоко је неопрезно пришао коњима који су били узнемирени, и тада бива убијен, а пљачкаши беже у мрак. Сутрадан синови Јокови настављају пут даље пут Лијешња. Имање које су имали на Лијешњу били су дали ''под наполицу'' неком Минићу који тада није хтео да чује да га врати. Минићи су били веома бројно и снажно братство тако да му се вероватно на основу тога могло тако. Јокови синови бивају принуђени да правду потраже на Цетињу и након пресуде у њихову корист успевају да врате своје имање.
Знамо и за случај са краја 18. в. када су Стајовићи из Мртвог Дубоког дошли у сукоб са Минићима због увреде Милете Стајовића кога је неко од Минића једном приликом на сабору гађао живим јајетом и погодио га у главу. Након овог догађаја и увреде коју је претрпео Милета се организује са својом браћом и свети се тако што убијају двојицу Минића, а неколицину њих рањавају. Након тога читава породица се сели, а уз њих по свему судећи и неке друге стариначке породице из Мртвог Дубоког, које су се одселиле у више праваца (Булатовићи у Врујца у Доњој Морачи, у Раћехе у Кучима и у Горњу Горицу, Еровићи у Пода код Бијелог Поља и њихови сродници Булатовићи у Брезојевицу код Плава, Булатовићи у Бијелу Цркву код Рожаја и др.)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Полић мај 12, 2016, 08:01:35 поподне
Ништа необично. Велики број Црногораца "крсташа" колонизован је у запустеле крајеве Топлице и Јабланице после 1878. године. Има о томе доста писане грађе.
Тај део ми је познат, него ми је необично што је овакав један хаплотип пореклом из Црне Горе, то ми је некако источно доста.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Синиша Јерковић мај 12, 2016, 08:02:33 поподне
Изузетно много I2a. Мислим, знам да је то најбројнија група у Срба, али нисам мислио да ће бити баш оволико. Мада, тек се почело с објављивањем резултата и не треба прерано излазити с коначним резултатима; није ово CeSID. :-) :-D

Помислио сам да ће бити оваквих коментара.  :) И мени су ови Динарик досадни, иако им сам припадам. У смислу генетике код нас, убједљиво најдосаднија хаплогрупа.

Објављујем резултате како пристижу.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Акса мај 12, 2016, 08:05:45 поподне
Ако је веровати wikipedia. Зорана Ђинђића је усвојио официр ЈНА Драгомир Ђинђић из Прекупца код Прокупља који је био премештен у Босни. Дакле по овоме испада да презиме Ђинђић није Зораново презиме по његовом оцу.

кратка биографија са wikipedia:

Ђинђић је рођен у Босанском Шамцу. Као мали, живео је са самохраном мајком Милом, која је радила као кућна помоћница на имању породице Изетбеговић. Завршио је Девету гимназију у Београду, где се преселио када је његов поочим Драгомир, човек који га је усвојио, премештен као официр ЈНА. Ђинђићев поочим је родом из села Прекопуце у општини Прокупље.[1]
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Amicus мај 12, 2016, 08:16:11 поподне
Димић, Аранђеловдан, Чомборје, Подравска Слатина/ХР

Припада хаплогрупи I2a Динарик Сјевер. Блиски су му крајишки Родићи, Милисављевићи из Стењевца у Ресави и Врањешевићи из Ботајице код Модриче. Занимљиво је да све ове породице славе Аранђеловдан као и Димићи.

Нисам провјеравао откад Димићи живе у Славонији. Можда Амикус више зна, то је Подравина, вуче ка Барањи.

То би могли бити Димићи пореклом из села Острвица у Лици (http://www.poreklo.rs/2012/06/17/poreklo-prezimena-selo-ostrvica-lika/). Они између осталих слава славе и Аранђеловдан. Има их много, па је то можда разлог и што су поузимали различите славе. У том селу постоји и цео заселак Димића. На порталу и форуму се могу наћи по другим местима баш ти што славе Аранђеловдан, а за које стоји да су пореклом из Острвица у Лици.

Рођак ми се оженио од тих Димића, Аранђеловштака, што бисмо овде рекли, па сам се распитивао мало, ко су Димићи и одакле су.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Valachorum мај 12, 2016, 08:17:48 поподне
Димић, Аранђеловдан, Чомборје, Подравска Слатина/ХР

Припада хаплогрупи I2a Динарик Сјевер. Блиски су му крајишки Родићи, Милисављевићи из Стењевца у Ресави и Врањешевићи из Ботајице код Модриче. Занимљиво је да све ове породице славе Аранђеловдан као и Димићи.

Нисам провјеравао откад Димићи живе у Славонији. Можда Амикус више зна, то је Подравина, вуче ка Барањи.

Према попису СР Хрватске из 1948. године у Чомборју (општина Подравска Слатина) пописана је само једна кућа Димића са осам душа. На читавом подручју општине Подравска Слатина не постоји ни једно мјесто у коме је била већа концентрација Димића (свега три мјеста са Чомборјем, у сва три по једна кућа). Вјерујем да се овдје ради о Личанима.

Једина већа концентрација Димића на подручју СР Хрватске била је на подручју Лике, у Растичеву код Грачаца (24 куће) и у Островици код Госпића (12 кућа). Знам да је крсна слава Димића из Островице Аранђеловдан (као и код тестираног), док за Димиће из Растичева нисам сигуран.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Синиша Јерковић мај 12, 2016, 08:20:55 поподне
Валахорум и Амикус, вјероватно сте у праву у вези Димића. Нисам ни провјеравао Лику. Имало би логику, због Родића, а и модрички Врањешевићи су поријеклом из Крајине.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Valachorum мај 12, 2016, 08:26:13 поподне
Валахорум и Амикус, вјероватно сте у праву у вези Димића. Нисам ни провјеравао Лику. Имало би логику, због Родића, а и модрички Врањешевићи су поријеклом из Крајине.

Занимљиво да је у самом Чомборју те 1948. године пописано пет кућа Родића.

Ноћас ћу видјети има ли шта сачувано од црквених књига за тај крај. У црквеним књигама славонских парохија постоји доста информација о родовима који су насељени крајем XIX и почетком XX вијека (велика већина њих је управо са подручја Лике, барем на основу оних црквених књига које сам имао прилику прегледати).
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Синиша Јерковић мај 12, 2016, 08:26:57 поподне
Виријевић, Аранђеловдан и Илиндан, Жуње, Брус

Припадају хаплогрупи I2a Динарик Југ. Малоприје поменусмо Радовића као припадника кластера 19=14, а ево га сад и Виријевић. Што је најинтересантније изгледа да су и Радовићи и Виријевићи на путу из Црне Горе прошли кроз Ибар, Ибарски Колашин и Рогозну на путу до других дијелова Србије. И једни и други помињу Доњи Крњин у свом предању, а Виријевићи колико видим још увијек и живе тамо. И Виријевићи су блиски западнохерцеговачким Краљевићима 3/19.

О поријеклу Виријевића је доста писано на сајту: http://www.poreklo.rs/2012/03/04/virijevi%C4%87/

Требало би промијенити назив овог рода буњевачки, не само што има доста Срба и муслимана који му припадају, већ што овај род није ексклузивно буњевачки. Можда би род требало назвати DYS19=14
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Небојша мај 12, 2016, 08:41:27 поподне
Изузетно много I2a. Мислим, знам да је то најбројнија група у Срба, али нисам мислио да ће бити баш оволико. Мада, тек се почело с објављивањем резултата и не треба прерано излазити с коначним резултатима; није ово CeSID. :-) :-D

Чуди што нема хаплогрупе E1b, која је увек 2., или 3. по заступљености код Срба. Али као што рекосте, тек је почело објављивање резултата.

Такође, ови резултати на неки начин потврђују оно што смо већ знали, а то је да огроман број Срба I2a DS води порекло са простора Црне Горе, и/или Херцеговине (а ово ја убедљиво најзаступљенија хаплогрупа код нас).
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Синиша Јерковић мај 12, 2016, 08:59:11 поподне
Петровић, Стевањдан, Красава, Крупањ, Рађевина, Србија

Припада хаплогрупи I2a Динарик Југ. Прилично уобичајен хаплотип. Чини ми се да је најближи муслиману Камбићу, који је скоро убачен у Пројекат. Разликују се у 3/23 маркера. Можда то и није чудно, узимајући у обзир да су Камбићи (непотврђено) из околине Тузле, а Рађевина није далеко и раније је била везана за босанско Подриње.

Иако Петровићи нису поименце споменути у монографији о Красави претпостављам да су дио разгранатог (јединог?) рода у Красави који обухвата много породица и који славе св. Стефана. Ови родови су означени као старинци.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Селаковић мај 12, 2016, 09:03:55 поподне
Динарик југ разваљује  :)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Nebo мај 12, 2016, 09:16:16 поподне
Код Милојевића у "Рађевина и Јадар" у Красави нема Петровића, али све пописане породице славе Светог Стефана. Можда су они неки огранак који је касније добио то презиме. За све пише да су староседеоци.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Valachorum мај 12, 2016, 09:25:53 поподне
Димић, Аранђеловдан, Чомборје, Подравска Слатина/ХР

Припада хаплогрупи I2a Динарик Сјевер. Блиски су му крајишки Родићи, Милисављевићи из Стењевца у Ресави и Врањешевићи из Ботајице код Модриче. Занимљиво је да све ове породице славе Аранђеловдан као и Димићи.

Нисам провјеравао откад Димићи живе у Славонији. Можда Амикус више зна, то је Подравина, вуче ка Барањи.

Православци се у Чомборју помињу први пут тек 1929. године, када је пописано 45 православних кућа.
У самом мјесту број становника је између 1921. и 1931. године скочио са 7 становника (1921) на 283 становника (1931).
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Синиша Јерковић мај 12, 2016, 09:31:20 поподне
Посљедњи за вечерас, а није Динарик Југ ;)

Петијевић, Зачеће св. Јована Крститеља, Петијевићи, Херцег Нови

Припада хаплогрупи E-V13. Има доста уобичајен E-V13 за наше просторе на првих 12 маркера. Међутим, кад сам видо славу и упоредио хаплотип са Божовићем из загоре, мислим да упада у род Орловића, мада би могао стајати у роду А, који је више род блиских, а не распоређених. У сваком случају са Бјелицом се разликује у 3/18, а са Божовићем из Загоре у 4/18.

Петијевићи се спомињу као досељеници у Боку 1692. из Херцеговине. Накићеновић их биљежи са славом Ђурђевданом што још више збуњује.

На првих 12 маркера идентични су са Аџићима из Пиве, али и са још неколико породица из Србије и Крајине.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Синиша Јерковић мај 12, 2016, 09:35:15 поподне
Православци се у Чомборју помињу први пут тек 1929. године, када је пописано 45 православних кућа.
У самом мјесту број становника је између 1921. и 1931. године скочио са 7 становника (1921) на 283 становника (1931).

Онда не би требало бити сумње да се ради о Димићима из Лике, изузев ако нису насељеници из Поткозарја гдје их је такође доста било са славом Аранђеловдан. Како год, и ови поткозарски су свакако исти род са личким.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Nebo мај 12, 2016, 09:38:27 поподне
Да, кад сам коментарисао родове из Херцеговине (и тамо је тестиран један Петијевић), и мени су Петијевићи били енигма.
Поготову што их нема у Крушевицама, где би требало да је заселак са називом по њиховом презимену. А има их у Игалу, али са славом Ђурђевдан.
Можда би могао тестирани да нам се јави и објасни порекло Петијевића.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Valachorum мај 12, 2016, 09:38:57 поподне
Онда не би требало бити сумње да се ради о Димићима из Лике, изузев ако нису насељеници из Поткозарја гдје их је такође доста било са славом Аранђеловдан. Како год, и ови поткозарски су свакако исти род са личким.

Морао би тестирани знати нешто више, не ради се о неком далеком периоду, већ од 3-4 генерације које су могле живјети у Чомборју.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Владимир Бурсаћ мај 12, 2016, 10:38:21 поподне

Радовић, Лучиндан, Прекопуце, Прокупље, Србија

Припада хаплогрупи I2a Динарик Југ. Има вриједност 19=14 која је карактеристична за буњевачки (како смо га неформално назвали) род, а и најближи Радовићу је Краљевић из Широког Бријега у западној Херцеговини. Разлика је 3/19. Краљевићи су католичка породица. Занимљиво је да Радовић има сасвим ниску вриједност 458=14 што може бити и посебна породична мутација у задњих неколико генерација.



Мислим да је овако ипак боље.

Све честитке руководству ''Порјекла'' и ''Српског ДНК-а пројекта''. Овај наш форум постаје сјајно мјесто, а историјски извори, предања и нове чињенице, извиру на све стране.
Постаје изузетно тешко пропратити ову велику количину информација, и коментаре који се само смјењују, један за другим. Прелећемо са теме на тему, веома брзо. Шта ли ће бити када крену резултати из Херцеговине, и резултати из овога новога тестирања које је тек пред нама, а тек смо на 1/4 тестираних на Свјетски ДНК дан.
Хтјео сам наставити да пишем даље развијање теме о Кучима, о настанку и формирању племена у Црној Гори и Брдима, када сам се затекао размишљајући о Радаковићима и Дивјацима, а ево ме сада пишем пар редака о презимену Краљевић које је Јерковић помјенуо као најближе Радовићима из Прокупља.
Презиме Краљевић је настало на ширем подручју Херцеговине, а тај род је старином са Цетиња и звали су се Андрићи. У  Змијавцима код Имотског постоје православни Краљевићи, а ево видимо да у Широком Бријегу има и католичких Краљевића. Једна грана породице, потиче од Симе Краљевића, који као млетачки војник (17.вјек) прелази на католичку вјеру, и они се даље називају Шимићи (Симо/Шиме). Ти Шимићи одлазе у Книнску крајину и око 1721.године као сердарска породица (сердар Иван Шимић)  из Голубића досељавају у Плавно. Наредних скоро 300 година, Шимићи, се крштавају, вјенчавају и сахрањују у храму Св.Ђорђа у Плавну. 
Ево одмах идем да пишем о Радаковићима и Дивјацима.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Синиша Јерковић мај 12, 2016, 10:41:38 поподне
Мислим да је овако ипак боље.

Све честитке руководству ''Порјекла'' и ''Српског ДНК-а пројекта''. Овај наш форум постаје сјајно мјесто, а историјски извори, предања и нове чињенице, извиру на све стране.
Постаје изузетно тешко пропратити ову велику количину информација, и коментаре који се само смјењују, један за другим. Прелећемо са теме на тему, веома брзо. Шта ли ће бити када крену резултати из Херцеговине, и резултати из овога новога тестирања које је тек пред нама, а тек смо на 1/4 тестираних на Свјетски ДНК дан.
Хтјео сам наставити да пишем даље развијање теме о Кучима, о настанку и формирању племена у Црној Гори и Брдима, када сам се затекао размишљајући о Радаковићима и Дивјацима, а ево ме сада пишем пар редака о презимену Краљевић које је Јерковић помјенуо као најближе Радовићима из Прокупља.
Презиме Краљевић је настало на ширем подручју Херцеговине, а тај род је старином са Цетиња и звали су се Андрићи. У  Змијавцима код Имотског постоје православни Краљевићи, а ево видимо да у Широком Бријегу има и католичких Краљевића. Једна грана породице, потиче од Симе Краљевића, који као млетачки војник (17.вјек) прелази на католичку вјеру, и они се даље називају Шимићи (Симо/Шиме). Ти Шимићи одлазе у Книнску крајину и око 1721.године као сердарска породица (сердар Иван Шимић)  из Голубића досељавају у Плавно. Наредних скоро 300 година, Шимићи, се крштавају, вјенчавају и сахрањују у храму Св.Ђорђа у Плавну. 
Ево одмах идем да пишем о Радаковићима и Дивјацима.

Владимире, мислио сам да ћете прокоментарисати јуче објављене резултате Зељковића и њихову везу са Бурсаћима.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Рамбослав мај 12, 2016, 11:08:36 поподне
Васић, Јовањдан,Доља Љубовиђа, Љубовија

Припадају хаплогрупи I2a Динарик југ. Најближи су им Гачевићи из Матаруга (Пљевља) и Марковићи из Беле Цркве код Крупња.

Колико сма успио видјети Васићи су у Доњу Љубовиђу дошли из Торника (Љубовија) гдје се за њих каже: "Васићи су дошли из Јакља од Марковића; дошли да буду јатаци некаквом свом чувеном хајдуку Теодору из тога доба (15 к.; Св. Јован)."

У Јакљу (Бајина Башта) за ове Марковиће се каже:

"Марковићи су дошли из Пиве у Семегњево, ту су дуго остали и пре 200 година дошли овде до старих муслимана и њихових суседа. Муслимана није било много, па су се лако могли слагати. Они су се раније много множили и исељавали; њихове су махале заузеле и муслиманска и стара православна насеља и почеле се спуштати средини села ка Јеловику. Има их под овим презименима: Марковићи, Милановићи, Максимовићи, Катићи, Ковачевићи (52 к.; Св. Јован)."

Можда онда и не треба да чуди ова бликсост са пљеваљским Гачевићима. треба испитати и везу са Марковићима код Крупња.

Зар не би могао и Парабуцки (род АД) да буде са њима?
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Владимир Бурсаћ мај 13, 2016, 01:49:14 пре подне
Ја сам потомак Дивјака,из села Гајине код Доњег Лапца.Слава је свети Никола,и припадају племену Радаковића.Тачније,живели су у заселку Дивјакова главица.Скоро су сви у колонизацији населили Апатин. :)


И до сада сам лично знао да сам порјеклом са Косова, али по женској линији, јер је моја бака била из породице Дивјак. Моји Дивјаци су се нешто прије аустријске окупације Босне 1878.године (мислим око 1865-1870.), са ширег подручја Лапца, преселили на десну обалу Уне, у село Дољани (Босански) гдје се моја бака родила.  Сада видим да нас  мудри и добро информисани учесници форума везују за Косово, али и по мушкој линији. Но, о томе ћемо неки други пут. 

Ево пар речи о Радаковићима и Дивјацима.
Везано за њих постоје неке ствари које су поприлично јасне и дефинисане.
Оба презимена славе исту славу, Св. Николу.
Оба презимена се сматрају међусобно блискима и сроднима, али тако као да је Радаковић старије презиме, а Дивјак  новије презиме једне гране Радаковића.
Оба презимена су распрострањена по истим крајевима, Лика (Корјеничко поље, Крбавско поље, Лапачко поље, на сјевер до Оточца), и десна обала Уне у Босанској крајини.
Дивјаци су пописани у Попису Лике и Крбаве 1712.г,  у Брувну као једна огромна задруга са 32 члана породице (носиоци задруге су Тадија рођен 1642.г и његов брат Вук рођен 1652.г, укупно 8 мушких глава старијих од 18 година). Од те задруге потичу сви Дивјаци у Лици и Крајини.
Радаковићи су са друге стране те 1712.г пописани у Бунићу, Јошанима, Брувну (истовремено са Дивјацима), Могорићу у бар двадесетак породица. Само у Јошану око 1810.г  Радаковића има у 100 кућа. Послије Првог свјетског рата у Лици их је било 270 кућа, а у Поуњу још 84 куће. Радаковић из Брувна је тестиран као J2bM205.
Мјесто Поповић Брдо се налази одмах југоисточно од Карловца. 1835. године је имало 17 православних породица са 191 особом. Некада је било имање грофова Драшковића, које је припојено Војној крајини. То вјероватно значи да је становништво накнадно пресјељавано из неког другог мјеста у војној гранци, или да је укмећеном становништву додјељен војнички статус. Једини проблем је што је у то вријеме у Банској Хрватској, католичанство државна религија (тако је одлучено саборском одлуком) , и ван Војне границе нисте могли бити некатолик. Бар не неко дуже вријеме. Радаковић одатле је тестиран као R1a. Ми смо пронашли да је јуна 1544.године, на имање Николе Зрињског, у села Прилишће и Росопајник (десна обала Купе, 21 километар од Поповић Брда) насељено 23 породице ''Влаха московске вјере'', од којих се један звао Никола Буршић. Можда су Драшковићи добили конфискована имања Зрињских. Можда су Радаковићи дошли из истога правца (Зрмања-Тромеђа) до под Карловац.

Оно што баш није најјасније је слиједеће:
1. да ли помен села Дивјак (Дивљак) са 30 домаћинстава и попом Радаком (Општи катастарски попис из 1455.године области Бранковића, Оријентални институт Сарајево, 1972.г)  има било какве везе са Радаковићима и Дивјацима? Село је насељено Србима и у тимарском систему је. Због овога сам ја мислио да по женској линији потичем са Косова.
2. Дивјаци се спомињу у списку презимена такозваних Усораца који су 1658.године (после 16 година преговора са војним властима) из Кореничког поља (под влашћу Турске тада) ускочили на подручје Оточца у аустријској Војној крајини, у броју од 83 породице и 941 особом (плус 12 породица које су доселиле 1655.г). Интересантно је да се Радаковићи међу њима не помињу.
3. сви Дивјаци потичу од оне једне велике задруге од 32 особе, која је пописана 1712.г у Брувну. Из ње су се они ширили по Лици и Крајини. Али ако су били међу Усорцима, онда су од 1658.г до ослобађања Лике септембра 1689.г (пад турске тврђаве Удбине), провели у митском мјесту Вилићи (источна половина Гацког пољакод Оточца, крај око Врховина и Залужнице), па су ушли у ослобођену Лику из правца сјевера.  Вилићи су у ствари били велики збјег или ратни логор, гдје се сакупљало становништво пребегло са турске територије, које су потом аустријске војне власти искористиле за ослобођење и потом насељавање Лике.
4. Радаковићи се уопште не помињу ни међу Усорцима, нити међу Вилићанима, што значи да су њихови путеви досјељавања везани за правац са југа (од Книна) и/или са истока (западна Босна). Радаковићи су изузетно бројно презиме, али управо због велике бројности и због тога што је то ипак патронимско презиме, постоји могућност да нису сви Радаковићи истога порјекла. Оно што се не уклапа у све ово, је чињеница да су и једни и други пописани 1712.г одмах по ослобођењу Лике, чак и у истом мјесту (Брувно).  Радаковиће сјеверније од Личког ПетровогСела и Оточца нисам успјео ни пронаћи.
Мислим да би тестирање неког од Дивјака, или Гутеша (који се такође доводе у везу са ова два презимена) значајно помогло да се сагледа веза са Радаковићима. Ако се докаже заједничко порјекло Дивјака са неким Радаковићима, тада постоји могућност да је до раздвајања породице дошло током 16-17.вијека док су били турски поданици, па су Дивјаци отишли сјеверније преко Бихаћке крајине, Кореничког поља и Вилића код Оточца, док су Радаковићи остали јужније и преко тромеђе, Зрмање и Попине стигли до Брувна и Крбавског поља, гдје их је било највише. 
Ето толико о Радаковићима и Дивјацима.

Коментар на резултате Давида Зељковића ћу дати када се објаве резултати тестирања Стојана Бурсаћа из Плавна, пошто су та два тестирања била планирана  истовремено, очекивања од њих су велика, а узбуђење и нестрпљење је још веће.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Љиљан мај 13, 2016, 09:23:40 пре подне
Љиљане, да ли можете у једној реченици да објасните како тумачимо овај коефицијент мутације 0,008 или, у облику на пример 0,5%, како сам другде виђао. Шта то значи, да ће ако имате 200 синова, једном да мутира? Или ако имате 200 колена потомака, мутираће једном у тих 200, у просеку? Или нешто треће... Хвала!

Konkretno ovaj marker DYS570 ima koeficijent mutacije 0.0089 ili 0.89%, što znači da se on u prosjeku mijenja svakih 1/0.0089=112 generacija (cca 3000godina). Ovdje je u pitanju vjerovatnoća, a i upitno je koliko je ovaj koeficijent tačan jer razni autori istraživanjima dolaze do raznih koeficijenata mutacije. Ovaj koeficijent je po Marku Heinli, koji se trenutno najviše koristi. Koefijcineti mutacija se koriste u kalkulatorima za određivanje TMRCA.
Kakko ovo shvatiti. Pokušaću da objasnim na jednom uprošćenom primjeru. Zamislimo da se dva pojedinca testiraju na 23 markera i da su svi koeficijenti mutacija na svakom markeru isti - što naravno ne odgovara istini, ali zamislimo. Neka je ovaj koeficijent mutacije npr 0.005. Ako između ta dva haplotipa postoji na svakom od 23 markera po jedna razlika to znači da je velika vjerovatnoća da su ta dva pojedinca imala zajedničkog pretka prije 1/0.005 tj prije 200generacija.
Ako pak postoje razlike samo na 2 markera od datih 23 (razlika za po 1), onda je velika vjerovatnoća da su pojedinci imali zajedničkog pretka prije 2/0.005/23=17generacija tj. prije oko 450-500godina.
Komplikaciju u proračun unosi činjenica da se koeficijenti mutacije jako razlikuju među pojedinačnim markerima. Tako neki markeri imaju jako mali koeficijent mutacije, tj. jako sporo(rijetko) se mijenjaju (kao npr DYS392 kod koga je ovaj koef. 0.0006 tj svakih cca 1670generacija) dok su neki relativno brzi (kao npr navedeni DYS570 ili recimo DYS576 kod koga je 0.011 tj svakih 90generacija).

Tom nekom logikom, uzevši u obzir da su koeficijenti mutacije u prosjeku manji od 0.5% ja dolazim do zaključka da je zajednički predak Žarka Šepe i mene (Maksimović-Šepa) živio prije najviše 11 generacija, a najmanje 5 generacija.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Селаковић мај 13, 2016, 09:48:38 пре подне
Konkretno ovaj marker DYS570 ima koeficijent mutacije 0.0089 ili 0.89%, što znači da se on u prosjeku mijenja svakih 1/0.0089=112 generacija (cca 3000godina). Ovdje je u pitanju vjerovatnoća, a i upitno je koliko je ovaj koeficijent tačan jer razni autori istraživanjima dolaze do raznih koeficijenata mutacije. Ovaj koeficijent je po Marku Heinli, koji se trenutno najviše koristi. Koefijcineti mutacija se koriste u kalkulatorima za određivanje TMRCA.
Kakko ovo shvatiti. Pokušaću da objasnim na jednom uprošćenom primjeru. Zamislimo da se dva pojedinca testiraju na 23 markera i da su svi koeficijenti mutacija na svakom markeru isti - što naravno ne odgovara istini, ali zamislimo. Neka je ovaj koeficijent mutacije npr 0.005. Ako između ta dva haplotipa postoji na svakom od 23 markera po jedna razlika to znači da je velika vjerovatnoća da su ta dva pojedinca imala zajedničkog pretka prije 1/0.005 tj prije 200generacija.
Ako pak postoje razlike samo na 2 markera od datih 23 (razlika za po 1), onda je velika vjerovatnoća da su pojedinci imali zajedničkog pretka prije 2/0.005/23=17generacija tj. prije oko 450-500godina.
Komplikaciju u proračun unosi činjenica da se koeficijenti mutacije jako razlikuju među pojedinačnim markerima. Tako neki markeri imaju jako mali koeficijent mutacije, tj. jako sporo(rijetko) se mijenjaju (kao npr DYS392 kod koga je ovaj koef. 0.0006 tj svakih cca 1670generacija) dok su neki relativno brzi (kao npr navedeni DYS570 ili recimo DYS576 kod koga je 0.011 tj svakih 90generacija).

Tom nekom logikom, uzevši u obzir da su koeficijenti mutacije u prosjeku manji od 0.5% ja dolazim do zaključka da je zajednički predak Žarka Šepe i mene (Maksimović-Šepa) živio prije najviše 11 generacija, a najmanje 5 generacija.

Хвала, све ми је јасно! Ипак, кад стигнем, мораћу да се упустим у методологију одређивања брзине мутације, јер не може се чекати да прође 10 000 генерација, па да одредимо, и тад са слабом поузданошћу, брзину мутирања, већ се ради на неки други начин. Можда се прате разлике у маркерима савремених појединаца за које се поуздано зна степен сродства и период до првог заједничког претка, па се тако утврђују брзине. Такође, интересује ме, а методологија ће дати одговор, да ли, ако је коефицијент 0,005 илити 0,5%, тј до мутације долази једном у 200 генерација, значи то да, теоријски, и појединац са 200 синова може имати једног, на пример, који има мутиран маркер и 199 који немају мутиран (премда је 200 синова мали статистички узорак за мутацију 1 у 200). Ово олакшава посао, онда би истрживачи само пратили што већи број очева и синова, и на довољно великом узорку би се коефицијент могао лепо одредити, а то очигледно није лак посао, јер разни људи различито су добили, као што кажете. Ако сам овде нешто лупао, не замерите, само сам исписао ток мисли. Очигледно је проблем веома сложен, јер, познајући неке друге ензиматске процесе (а репликација ДНК је ензимски контролисана и ензими праве грешке), могу да кажем да вероватно није скорз иста брзина за мутирање маркера са 12 на 13 као што је са 13 на 14 итд... Хвала још једном!
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Небојша мај 13, 2016, 10:22:52 пре подне
Мислим да би тестирање неког од Дивјака, или Гутеша (који се такође доводе у везу са ова два презимена) значајно помогло да се сагледа веза са Радаковићима. Ако се докаже заједничко порјекло Дивјака са неким Радаковићима, тада постоји могућност да је до раздвајања породице дошло током 16-17.вијека док су били турски поданици, па су Дивјаци отишли сјеверније преко Бихаћке крајине, Кореничког поља и Вилића код Оточца, док су Радаковићи остали јужније и преко тромеђе, Зрмање и Попине стигли до Брувна и Крбавског поља, гдје их је било највише. 
Ето толико о Радаковићима и Дивјацима.

Лепа анализа, Владимире.

Хапплогрупа J2b1 се не јавља само међу Усорцима у Лици и Далмацији. Носе је још Јелаче и Радаковићи, а и генерално је присутна у Бос. Крајини.

Као што сте већ написали, најбројнији огранак Радаковића из Брувна (Лика) припада хаплогрупи J2b1. Ови у Бос. Крајини кажу да су одатле. Такође, Дивјаци су на списку Усораца, па ми нешто говори да постоји веза.

Иначе, Радаковића је било и у Јошану. Тамо има пуно породица J2b1, пореклом из Вилића и других крајева (Наранчића, Мандића, Мркобрада, итд.). 

Најбоље би било да се тестира неко од крајишких Дивјака. Црни би можда могао да реши ову дилему током мајског тестирања. :)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Valachorum мај 13, 2016, 10:38:50 пре подне
Лепа анализа, Владимире.

Хапплогрупа J2b1 се не јавља само међу Усорцима у Лици и Далмацији. Носе је још Јелаче и Радаковићи, а и генерално је присутна у Бос. Крајини.

Као што сте већ написали, најбројнији огранак Радаковића из Брувна (Лика) припада хаплогрупи J2b1. Ови у Бос. Крајини кажу да су одатле. Такође, Дивјаци су на списку Усораца, па ми нешто говори да постоји веза.

Иначе, Радаковића је било и у Јошану. Тамо има пуно породица J2b1, пореклом из Вилића и других крајева (Наранчића, Мандића, Мркобрада, итд.). 

Најбоље би било да се тестира неко од крајишких Дивјака. Црни би можда могао да реши ову дилему током мајског тестирања. :)

Лички Радаковићи нису били најбројнији у Брувну, већ у Јошану.

Три мјеста са највише Радаковића 1915. године:
1. Јошани (100 кућа)
2. Могорић (58 кућа)
3. Брувно (50 кућа)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Crni Kralj мај 13, 2016, 11:54:40 пре подне
Лепа анализа, Владимире.

Хапплогрупа J2b1 се не јавља само међу Усорцима у Лици и Далмацији. Носе је још Јелаче и Радаковићи, а и генерално је присутна у Бос. Крајини.

Као што сте већ написали, најбројнији огранак Радаковића из Брувна (Лика) припада хаплогрупи J2b1. Ови у Бос. Крајини кажу да су одатле. Такође, Дивјаци су на списку Усораца, па ми нешто говори да постоји веза.

Иначе, Радаковића је било и у Јошану. Тамо има пуно породица J2b1, пореклом из Вилића и других крајева (Наранчића, Мандића, Мркобрада, итд.). 

Најбоље би било да се тестира неко од крајишких Дивјака. Црни би можда могао да реши ову дилему током мајског тестирања. :)

Добра идеја. :)Иако ми на документима не пише презиме Дивјак,директни сам потомак по женској линији. ;)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: zox мај 13, 2016, 04:18:18 поподне
Radakovići su potomci Radaka Vojinovića,sina Vojislava Toljinića (rođenog 1259.godine oko Livna).
Dalja prezimena su im Miroslavić,te Zavidović,Vukanović,Marković,te Vukan Petrislavić "Zavida or Beli Uroš Vukanović", "Belos ili Beli Uros"

1102.godina.

Mit ili istina,ko ce ga znati.Najstariji predak Vojisal Vojisalić 835.godina ;D
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Синиша Јерковић мај 13, 2016, 06:49:29 поподне
Настављамо са објављивањем резултата:

Марић, Ђурђевдан, Косор/Мостар/Херцеговина

Припада хаплогрупи R1a-L1280. Није по маркерима превише близак Аврамијевштацима иако је њихове хаплогрупе. Најближи му је на нашем пројекту Граховац из рамљана у Лици (колико ми је познато то је хрватска породица). Од инаостраних хаплотипова најближи му је Словак са Карпата. Генерално, сва наша R1a-L1280 показује везу са Карпатима и Трансилванијом. Ту везу још треба испитати.

Иначе, Марићи су прилично стара породица (најстарија како пише) у Косорима/Мостар.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Синиша Јерковић мај 13, 2016, 07:10:51 поподне
Ристић, Стевањдан, Дејановац/Књажевац/Стара Планина

Припада хаплогрупи E-V13, али без неких блиских поклапања, атко да су сврстани посебно. Покушао сам наћи нешто о овој породици у монографијама, али нисма успио. Ако нешто зна нешто нека напише.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Синиша Јерковић мај 13, 2016, 07:31:08 поподне
Каришик, Митровдан, Бијело Поље/ЦГ

Припада хаплогрупи E-V13. У потпуности се уклапа у кучки род, што и слава Митровдан потврђује.  Нисам нашао прецизне податке о Каришицима. У неким селима у Бихору се помињу као ранији становници. Исто тако су споменути као примјер породице подијељене на муслимански и православни дио, гдје су сви још увијек живјели у истој кући.

Има Каришика у херцеговини и на Палама, али мислим да немају вез са овима. Мислим да је и сам назив Каришик неки турцизам, али сад не могу да се сјетим.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: vojinenad мај 13, 2016, 07:45:10 поподне
Каришик, Митровдан, Бијело Поље/ЦГ

Припада хаплогрупи E-V13. У потпуности се уклапа у кучки род, што и слава Митровдан потврђује.  Нисам нашао прецизне податке о Каришицима. У неким селима у Бихору се помињу као ранији становници. Исто тако су споменути као примјер породице подијељене на муслимански и православни дио, гдје су сви још увијек живјели у истој кући.

Има Каришика у херцеговини и на Палама, али мислим да немају вез са овима. Мислим да је и сам назив Каришик неки турцизам, али сад не могу да се сјетим.
Ако имају везе са Кучима онда су од Мрњавчића, пошто славе Митровдан. Да ли је уопште видљива разлика између Мрњавчића и Дрекаловића када су вредности маркера у питању, односно да ли уопште имамо некога од рода Дрекаловића или да има предање да води порекло од њих?
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Nebo мај 13, 2016, 07:49:48 поподне
Каришик, Митровдан, Бијело Поље/ЦГ

Припада хаплогрупи E-V13. У потпуности се уклапа у кучки род, што и слава Митровдан потврђује.  Нисам нашао прецизне податке о Каришицима. У неким селима у Бихору се помињу као ранији становници. Исто тако су споменути као примјер породице подијељене на муслимански и православни дио, гдје су сви још увијек живјели у истој кући.

Има Каришика у херцеговини и на Палама, али мислим да немају вез са овима. Мислим да је и сам назив Каришик неки турцизам, али сад не могу да се сјетим.

Каришик му по турски дође нешто као мешанац.
А има Каришика у Херцеговини, они су из Бањана. Е, сад да ли су сродни овима у БП или не... Не верујем. Различити правци сеобе. Премда, у Бањанима и Рудинама има и становнитва кучког порекла.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: vojinenad мај 13, 2016, 07:54:49 поподне
Каришик му по турски дође нешто као мешанац.
А има Каришика у Херцеговини, они су из Бањана. Е, сад да ли су сродни овима у БП или не... Не верујем. Различити правци сеобе. Премда, у Бањанима и Рудинама има и становнитва кучког порекла.
Можда ово презиме управо и долази од тога што су некада у истој кући живели измешани и муслимани и православни, што би рекли ''мијешано''!
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Синиша Јерковић мај 13, 2016, 08:04:11 поподне
Ако имају везе са Кучима онда су од Мрњавчића, пошто славе Митровдан. Да ли је уопште видљива разлика између Мрњавчића и Дрекаловића када су вредности маркера у питању, односно да ли уопште имамо некога од рода Дрекаловића или да има предање да води порекло од њих?

Колико ми је познато немамо до сад ниједног сигурног Дрекаловића.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Nebo мај 13, 2016, 08:09:00 поподне
Можда ово презиме управо и долази од тога што су некада у истој кући живели измешани и муслимани и православни, што би рекли ''мијешано''!

То звучи веома могуће.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Nebo мај 13, 2016, 08:10:05 поподне
Нарочито имајући у виду овај детаљ:

Исто тако су споменути као примјер породице подијељене на муслимански и православни дио, гдје су сви још увијек живјели у истој кући.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Синиша Јерковић мај 13, 2016, 08:15:13 поподне
Амановић, Никољдан, Врбник/Книн/Далмација

Припада хаплогрупи I2a Динарик сјевер. Има прилично високу вриједност на маркеру 458=20 што га унеколико одваја од осталих Динарик Сјевер хаплотипова. Сврстан је посебно. За ове Амановиће Бачко пише да су у врбник дошли крајем 17. вијек из Босне, а да су даљим поријеклом из Херцеговине. Чак претпоставља везу између далматинских и херцеговачких Амановића којих има око Љубиња и који такође славе Никољдан.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: vojinenad мај 13, 2016, 08:23:52 поподне
Амановић, Никољдан, Врбник/Книн/Далмација

Припада хаплогрупи I2a Динарик сјевер. Има прилично високу вриједност на маркеру 458=20 што га унеколико одваја од осталих Динарик Сјевер хаплотипова. Сврстан је посебно. За ове Амановиће Бачко пише да су у врбник дошли крајем 17. вијек из Босне, а да су даљим поријеклом из Херцеговине. Чак претпоставља везу између далматинских и херцеговачких Амановића којих има око Љубиња и који такође славе Никољдан.
Најзад један север. И то баш породица која има предање о пореклу од Алтомановића. Могуће да је то дошло због необичности њиховог презимена, па је неко нашао оправдање у сличности ова два презимана (Алтомановић-Амановић). Мада би могло бити и истинито, почео сам већ у све да верујем и да сумњам када је народно предање у питању. Много тога зна да сачува и пренесе до данашњих дана, а исто тако зна и да да неких нетачних и ''накићених'' података. Синиша, по твојој слободној процени колика је удаљеност од нас из рода Војинићи-Љешњани?
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Синиша Јерковић мај 13, 2016, 08:32:14 поподне
Синиша, по твојој слободној процени колика је удаљеност од нас из рода Војинићи-Љешњани?

Прилично сте далеко од Амановића.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Nebo мај 13, 2016, 08:35:29 поподне
Прилично сте далеко од Амановића.

А Девић?
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Синиша Јерковић мај 13, 2016, 08:41:15 поподне
А Девић?

Е Девићу је већ ближе, али ни њему превише. 3 маркера и више вриједности на 17 маркера разлике.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Синиша Јерковић мај 13, 2016, 08:48:36 поподне
Радовановић, Лучиндан,Рогозна/Лепосавић/СРБ

Припадају хаплогрупи I2a Динарик Југ. Имају доста специфичну вриједност на маркерима 389I-II 11-29. На пројекту једина породица која још има такве вриједности јесу Арсићи из Косовске Каменице. Иако на неким маркерима имају разлика мислим да су ове двије породице повезане. Нисма провјеравао монографију о Лепосавићу и да ли се тамо помињу ови Радовановићи.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Сол мај 13, 2016, 08:56:26 поподне
Настављамо са објављивањем резултата:

Марић, Ђурђевдан, Косор/Мостар/Херцеговина

Припада хаплогрупи R1a-L1280. Није по маркерима превише близак Аврамијевштацима иако је њихове хаплогрупе. Најближи му је на нашем пројекту Граховац из рамљана у Лици (колико ми је познато то је хрватска породица). Од инаостраних хаплотипова најближи му је Словак са Карпата. Генерално, сва наша R1a-L1280 показује везу са Карпатима и Трансилванијом. Ту везу још треба испитати.

Иначе, Марићи су прилично стара породица (најстарија како пише) у Косорима/Мостар.

Ако су ови хрватски Граховци пореклом из Бањана, ондах би ова веза са Марићима имала смисла, па чак указала на веома вероватно порекло од Русеновића

(https://books.google.de/books?id=bHszAQAAMAAJ&hl=de&pg=PA195&img=1&pgis=1&dq=%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%9B%D0%B8+%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B8&sig=ACfU3U38DN5ZD6RFPb0m_ZRWVkVPZh2qJw&edge=0)
Просвјета: лист за цркву, школу и поуку, Bände 1-2,  Књижница црногорске државне штампарије., 1893
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Небојша мај 13, 2016, 09:11:03 поподне
Ако су ови хрватски Граховци пореклом из Бањана, ондах би ова веза са Марићима имала смисла, па чак указала на веома вероватно порекло од Русеновића

(https://books.google.de/books?id=bHszAQAAMAAJ&hl=de&pg=PA195&img=1&pgis=1&dq=%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%9B%D0%B8+%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B8&sig=ACfU3U38DN5ZD6RFPb0m_ZRWVkVPZh2qJw&edge=0)
Просвјета: лист за цркву, школу и поуку, Bände 1-2,  Књижница црногорске државне штампарије., 1893

Ови Граховци су Хрвати, досељени из "Приморја". Срби Граховци се у Лици помињу баш у Јошану, међу усорачким фамилијама, где има и Бањана (досељени у истој сеоби, "Вилићи").

Проблем је што је ово пречесто презиме на западу, а углавном је настајало по месту порекла (Грахово у Босни). Да не помињемо везу грах-пасуљ. :)

Далмација, а самим тим и Лика, је примила пуно становника "од Грахова", па је некако реалније да је ово презиме настало тако, а не по Грахову у данашњој Црној Гори.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Небојша мај 13, 2016, 09:18:57 поподне
Најзад један север. И то баш породица која има предање о пореклу од Алтомановића. Могуће да је то дошло због необичности њиховог презимена, па је неко нашао оправдање у сличности ова два презимана (Алтомановић-Амановић). Мада би могло бити и истинито, почео сам већ у све да верујем и да сумњам када је народно предање у питању. Много тога зна да сачува и пренесе до данашњих дана, а исто тако зна и да да неких нетачних и ''накићених'' података. Синиша, по твојој слободној процени колика је удаљеност од нас из рода Војинићи-Љешњани?

Не нађох то предање о Алтомановићима, али иако делује занимљиво вероватно је слична ситуација као и код других предања. Ово Амановић звучи као да је настало од турцизма "аман", па их самим тим их може бити и несродних.

У сваком случају занимљиво презиме и поклапање по питању крсне славе са презимењацима у Херцеговини.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Синиша Јерковић мај 13, 2016, 09:29:22 поподне
А сада спектакл  :)

некима на форуму је познато колико смо се мучили, кад смо писали књигу о Мацурама да успоставимо везу између далматинских Мацура и старог народа Мацура у Црној Гори. На крају смо и одустали.

Али онда у Светском ДНК дану,црногорски Мацура нађе нас. Ово ће бити радосна вијест за Мацуре, а можда не тако радосна за Ровчане.

Наиме, тестиран је Драшковић, Лучиндан, из Вељег Дубоког у Ровцима и испоставило се да има типичан мацурски хаплотип. Од далматинских Мацура се разликује на 23 маркера само у два маркера , и то оним бржим маркерима.

Познато је да је област Роваца најстарија територија старих Мацура, са највећим бројем мацурских назива.

Због овакавих открића је генетичка генеологија интересантна ствар.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Nebo мај 13, 2016, 09:34:52 поподне
Требало би да су ови Драшковићи огранак Шћепановића. Али... Видели смо чудан сплет и код Булатовића. Било је ту много прибраћивања. Како год, што кажеш, Ровца су област која спада у некадашње мацурско подручје. Верујем да Војинена зна детаљније о овим Драшковићима.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: rajo мај 13, 2016, 09:35:54 поподне
Радовановић, Лучиндан,Рогозна/Лепосавић/СРБ

Припадају хаплогрупи I2a Динарик Југ. Имају доста специфичну вриједност на маркерима 389I-II 11-29. На пројекту једина породица која још има такве вриједности јесу Арсићи из Косовске Каменице. Иако на неким маркерима имају разлика мислим да су ове двије породице повезане. Нисма провјеравао монографију о Лепосавићу и да ли се тамо помињу ови Радовановићи.

Зна ли се из ког села је Радовановић. Монографија о Лепосавићу нема индекс, на жалост...
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Синиша Јерковић мај 13, 2016, 09:38:32 поподне
Зна ли се из ког села је Радовановић. Монографија о Лепосавићу нема индекс, на жалост...

Знам да нема, зато и не стигох да погледам. Нема ознаке села, само пише Рогозна Лепосавић. не знам д али постоји село Рогозна, мада мислим да се овдје ради о планини.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: vojinenad мај 13, 2016, 09:40:06 поподне
А сада спектакл  :)

некима на форуму је познато колико смо се мучили, кад смо писали књигу о Мацурама да успоставимо везу између далматинских Мацура и старог народа Мацура у Црној Гори. На крају смо и одустали.

Али онда у Светском ДНК дану,црногорски Мацура нађе нас. Ово ће бити радосна вијест за Мацуре, а можда не тако радосна за Ровчане.

Наиме, тестиран је Драшковић, Лучиндан, из Вељег Дубоког у Ровцима и испоставило се да има типичан мацурски хаплотип. Од далматинских Мацура се разликује на 23 маркера само у два маркера , и то оним бржим маркерима.

Познато је да је област Роваца најстарија територија старих Мацура, са највећим бројем мацурских назива.

Због овакавих открића је генетичка генеологија интересантна ствар.
Признајем да сам тренутно без текста!
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Nebo мај 13, 2016, 09:41:02 поподне
Признајем да сам тренутно без текста!

 :D
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: vojinenad мај 13, 2016, 09:48:04 поподне
:D
Матија Бећковић (Драшковић) припада роду Мацура!!!
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: vojinenad мај 13, 2016, 09:50:11 поподне
Матија Бећковић (Драшковић) припада роду Мацура!!!
Врло је могуће да има Драшковића који не спадају у овај хаплотип. Верујем да је и код њих било саплемењавања, претпостављам да  отуда и овај резултат.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Nebo мај 13, 2016, 09:54:41 поподне
Врло је могуће да има Драшковића који не спадају у овај хаплотип. Верујем да је и код њих било саплемењавања, претпостављам да  отуда и овај резултат.

Да, као и у случају Булатовића. Требало би тестирати бар још неколико њих. Ако неко може да наговори Матију за мајско тестирање...
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Синиша Јерковић мај 13, 2016, 09:58:24 поподне
Е сад, има још један неочекивани Мацура у резултатима и ради се о Шкундрићу, Јовањдан, Прибудић, Врело Зрмање Лика.

Проблем је што он има потпуно идентичан резулатат на 23 маркера са малоприје објављеним Драшковићем. Симптоматично је и то што су дошли у истој групи резултата и надамо се да није грешка тј. да нису исти резултати стављени код два различита презимена.

У сваком случају провјерићемо ову заиста невјероватну коинциденцију.

Шкундрићи су се досад углавном помињали као дио племена Богуновића.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: vidoje 013 мај 13, 2016, 09:59:15 поподне
Занимљиво ово о Драшковићу из Роваца и његовој вези са Мацурама. Дубоко вјерујем, да таквих "изненађења" има још у Црној Гори, од сјевера до југа. Вријеме, то мајсторско решето ће показати.
 Не бих да скрећем пажњу  са ове дискусије. Ријеч Каришик је турцизам и изворно значи: разнородна жита заједно посијана, мјешавина, измијешан, помијешан, промијешан.
Као што су Каришици помијешани по Бихору, Коритама и Пештери,и ко зна ђе још, тако  и мацурског  хаплотипа има измијешаног, не само код Ровчана, већ и код Братоножића, Васојевића, других црногорско брђанских племена и сјеверноарбанашког племена Мартур...
 
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: vojinenad мај 13, 2016, 10:01:59 поподне
Е сад, има још један неочекивани Мацура у резултатима и ради се о Шкундрићу, Јовањдан, Прибудић, Врело Зрмање Лика.

Проблем је што он има потпуно идентичан резулатат на 23 маркера са малоприје објављеним Драшковићем. Симптоматично је и то што су дошли у истој групи резултата и надамо се да није грешка тј. да нису исти резултати стављени код два различита презимена.

У сваком случају провјерићемо ову заиста невјероватну коинциденцију.

Шкундрићи су се досад углавном помињали као дио племена Богуновића.
Е сад још само фали да буде грешка па се рокнем! Таман сам прихватио ово за Драшковића, и разменио нека мишљења са људима и дошли до неких закључака да је све то можда и логично!
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Синиша Јерковић мај 13, 2016, 10:03:00 поподне
Е сад још само фали да буде грешка па се рокнем! Таман сам прихватио ово за Драшковића, и разменио нека мишљења са људима и дошли до неких закључака да је све то можда и логично!

Да, најгоре је што то има логике. Да се деси грешка, па што се не деси за нешто што нема логике?
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Небојша мај 13, 2016, 10:04:01 поподне
Е сад, има још један неочекивани Мацура у резултатима и ради се о Шкундрићу, Јовањдан, Прибудић, Врело Зрмање Лика.

Проблем је што он има потпуно идентичан резулатат на 23 маркера са малоприје објављеним Драшковићем. Симптоматично је и то што су дошли у истој групи резултата и надамо се да није грешка тј. да нису исти резултати стављени код два различита презимена.

У сваком случају провјерићемо ову заиста невјероватну коинциденцију.

Шкундрићи су се досад углавном помињали као дио племена Богуновића.

Ово је занимљиво јако. Богуновићи су велики род, па би се могло очекивати пуно I1 Z63 у Крајини. Скоро сви славе Св. Јована, а има их са изведеним презименима свуда по Лици, Далмацији и Босанској Крајини.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Синиша Јерковић мај 13, 2016, 10:07:58 поподне
Сачекаћемо до понедељка да се провјере ова два резултата.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Crni Kralj мај 13, 2016, 10:13:59 поподне
Ово је занимљиво јако. Богуновићи су велики род, па би се могло очекивати пуно I1 Z63 у Крајини. Скоро сви славе Св. Јована, а има их са изведеним презименима свуда по Лици, Далмацији и Босанској Крајини.

Моја прабаба је из Доње Суваје код Срба,од Кукића.А они су били у сродству с Богуновићима из истог села.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: rajo мај 13, 2016, 10:17:08 поподне
Знам да нема, зато и не стигох да погледам. Нема ознаке села, само пише Рогозна Лепосавић. не знам д али постоји село Рогозна, мада мислим да се овдје ради о планини.

Изгледа да је у питању село Црвени на Рогозни, општина Лепосавић. Нашао сам о монографији о Лепосавићу од села која гравитирају Рогозни само на ове Радовановиће (поклапа се и слава). Даље порекло у монографији о Лепосавићу пише да не знају. Код Петра Ж. Петровића се не наводе под тим презименом.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Синиша Јерковић мај 13, 2016, 10:18:44 поподне
Изгледа да је у питању село Црвени на Рогозни, општина Лепосавић. Нашао сам о монографији о Лепосавићу од села која гравитирају Рогозни само на ове Радовановиће (поклапа се и слава). Даље порекло у монографији о Лепосавићу пише да не знају. Код Петра Ж. Петровића се не наводе под тим презименом.

Да, вјероватно се ради о тим Радовановићима.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Wolf Sagash мај 13, 2016, 10:53:19 поподне
Амановић, Никољдан, Врбник/Книн/Далмација

Припада хаплогрупи I2a Динарик сјевер. Има прилично високу вриједност на маркеру 458=20 што га унеколико одваја од осталих Динарик Сјевер хаплотипова. Сврстан је посебно. За ове Амановиће Бачко пише да су у врбник дошли крајем 17. вијек из Босне, а да су даљим поријеклом из Херцеговине. Чак претпоставља везу између далматинских и херцеговачких Амановића којих има око Љубиња и који такође славе Никољдан.
Амановићи живјели у Крушевици код Љубиња, онда отишли у Величане. Занимљиво је и да моји Ликићи живе у Врбнику, а Крушевица и моји Вођени били се џемат Радоње сина Грубача 1475-77. Тај влашки џемат идентификован је као угарачки. У Врбнику су Ликићи и Амановићи кумови. Шта мислите да узмем брис љубињског Амановића?
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: vojinenad мај 13, 2016, 11:02:55 поподне
Амановићи живјели у Крушевици код Љубиња, онда отишли у Величане. Занимљиво је и да моји Ликићи живе у Врбнику, а Крушевица и моји Вођени били се џемат Радоње сина Грубача 1475-77. Тај влашки џемат идентификован је као угарачки. У Врбнику су Ликићи и Амановићи кумови. Шта мислите да узмем брис љубињског Амановића?
То би било више него одлично!
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Синиша Јерковић мај 14, 2016, 09:02:57 пре подне
Богдановић, Ђурђевдан, Ђурђево, Шајкашка, Бачка

Припадају хаплогрупи I2a Динарик Југ, прилично честом хаплотипу. Најближи су му Миленковић из Сикирице код Параћина и Мојсиловић из Голе Главе код Ваљева (обе ове породице славе Томиндан). Мада собзиром да је хаплотип чест ово поклапње и не мроа да значи много.

Иначе Богдановићи се у Ђурђеву помињу још 1801. године.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Синиша Јерковић мај 14, 2016, 09:21:45 пре подне
Мараш, Митровдан, Бијело Поље код Подгорице/ЦГ

Припада хаплогрупи R1b, источној варијанти 11-11 или CTS9219 о којој је скоро било ријечи на теми о гегијској генетици. За Мараше се каже да су поријеклом из Хота.

Овај резулатат је занимљив и због резулатата Мараша из Мојстира који су I1 хаплогрупа. Дакле, тестом је показано да Мараши из Мојстира нису у генетској вези са подгоричким Марашима.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Đorđo мај 14, 2016, 09:24:54 пре подне
Мараш је било учестало лично име у том црногорско-малисорском појасу
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: vojinenad мај 14, 2016, 09:35:50 пре подне
Мараш, Митровдан, Бијело Поље код Подгорице/ЦГ

Припада хаплогрупи R1b, источној варијанти 11-11 или CTS9219 о којој је скоро било ријечи на теми о гегијској генетици. За Мараше се каже да су поријеклом из Хота.

Овај резулатат је занимљив и због резулатата Мараша из Мојстира који су I1 хаплогрупа. Дакле, тестом је показано да Мараши из Мојстира нису у генетској вези са подгоричким Марашима.
Колико је овај хаплотип Мараша близак са хаплотипом Богићеваца, обзиром да су оба Р1б и оба имају предање о пореклу из Хота?
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Синиша Јерковић мај 14, 2016, 09:45:34 пре подне
Колико је овај хаплотип Мараша близак са хаплотипом Богићеваца, обзиром да су оба Р1б и оба имају предање о пореклу из Хота?

Није близак, нису из исте хаплогрупе.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Аман мај 14, 2016, 09:52:49 пре подне
Амановић, Никољдан, Врбник/Книн/Далмација

Припада хаплогрупи I2a Динарик сјевер. Има прилично високу вриједност на маркеру 458=20 што га унеколико одваја од осталих Динарик Сјевер хаплотипова. Сврстан је посебно. За ове Амановиће Бачко пише да су у врбник дошли крајем 17. вијек из Босне, а да су даљим поријеклом из Херцеговине. Чак претпоставља везу између далматинских и херцеговачких Амановића којих има око Љубиња и који такође славе Никољдан.

Поштовани Синиша, хвала пуно на додатном појашњењу, биће од помоћи при даљем откривању порекла и родослова на којем радим. Занима ме, ако је могуће знати, на ста би могла да указује та висока вредност маркера? Хвала
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Синиша Јерковић мај 14, 2016, 09:57:13 пре подне
Изгледа да је још једна дилема близу разрјешавања, и то она која се односи на Черане из Велике.

Прије него, што поставим резултат, постављам пост Чере од прије неког времена који добро сажима главну дилему: да ли су Черани I2a или N1a

"Поштовање свима. Форум пратим од 2014 године, а пријавио сам се скоро кад се ситуација са Чером почела компликовати. Предпостављате зашто ми је корисничко име Чера. Припадам братству Кнежевића и Черин сам потомак.
Крајем септембра 2015 године објавили сте резултат Шаљића из Машнице (мени интересантан зато што је братство Шаљића огранак Кнежевића) да припада хаплогрупи Н1а. Тада је речено да се Јокићи из Сивца и Шаљићи поклапају у свим упоредивим маркерима. Шаљићи су као и Јокићи део истог братства, пореклом од Чере. Преко Шаљићевог резултата довели сте Јокиће из Сивца у директну везу са Јокићима из Велике. По тим резултатима потврђено је да су Јоко и Иван (Черини синови) браћа. Од Јока су настали Јокићи, а од Ивана Кнежевићи. Шаљићи,Симоновићи, Радуловићи и Ракуши су огранак Кнежевића. У том тренутку то је изгледало тако.
А онда као гром из ведра неба, у марту 2016 године на порталу је објављен резултат анализе Јанковића из  Велике, а чији је резултат за мене тотално неочекиван. По резултату Јанковић припада Динарском типу (хаплогрупа И2а). Иначе Јанковићи, Брковићи и Микићи су огранак братства Гојковића, а настали су од Чериног трећег сина Крста (Крта).
Када сам то прочитао као Черин потомак био сам затечен и тотално збуњен. По овоме испада да два Черина потомка Шаљић и Јанковић имају различите резултате. Шта ови резултати значе за нас Черине потомке. Да Черини синови Иван, Јоко и Крсто (Крто) нису браћа него је то само још неко предање или машта? Да ли је унутар неког братства дошло до прекида по мушкој линији заједничког порекла? Или се како сте рекли ради о томе да су породице накнадно изводиле порекло од  једног заједничког претка да би држали једни до других. Барем у Црној Гори таквих предања има колико хоћете. У зла времена људи су се довијали да смисле неки додатак предању да би иначе разнородне породице биле што блискије у заједничкој невољи или су се слабији да би опстали приклањали уз јача братства и издавали се за иста.
Мишљења сам да смо ми Черини потомци ближи групи којој припадају Јокић и Шаљић (Н1а) него овој другој групи којој припада Јанковић (И2а). Видећемо време је пред нама. Што се мене тиче шта ми предлажете да даље предузмем."

Тестирани Кнежевић из Велике,Никољдан, хаплотипа блиског раније тестираном Јанковићу, који је из друге гране Чериних потомака припада хаплогрупи I2a Динарик Југ. На основу овог могли бисмо закључити да су Черани ипак  I2a Динарик Југ. Остаје и даље нејасно поријекло Шаљића, па у једну руку и Јокића из Сивца.

Такође овакав резулатат је у прилог тезе да Черани ипак нису поријеклом из сјверне Албаније, већ можда као што предање и ријетка прислава Св. Симеон Богопиримац упућује на бјелопавлићке Лужане.

Било би добро да се тестирају велички старосједиоци, стари Срби Живаљевићи. Познато је да су Черани родбински женидбама повезани са њима, па се питам да ли је и ту могло доћи до каквог сплемењивања.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Синиша Јерковић мај 14, 2016, 10:01:10 пре подне
Поштовани Синиша, хвала пуно на додатном појашњењу, биће од помоћи при даљем откривању порекла и родослова на којем радим. Занима ме, ако је могуће знати, на ста би могла да указује та висока вредност маркера? Хвала

Генерално, тај маркер 458 је доста промјенљив тако да ова вриједност не значи много, сем тога могла је настати само код вас у посљедњих неколико генерација. Ипак сама висина вриједности, аутоматски елиминише као вама блиске оне И2а Динарик Сјевер хаплотипове који ову вриједност имају ниску 17 или 16, тј. упућује на оне хаплотипове код којих је ова вриједност бар 18, а поготово 19.

Наравно то треба посматрати и у контексту осталих маркера.

С обзиром на ове херцеговачке Амановиће са истом славом, било би веома корисно да се тестирају и они и да се види да ли постоји веза.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Синиша Јерковић мај 14, 2016, 10:29:11 пре подне
Бојовић, Михољдан, Источни Мојстир, Тутин/СРБ

Припада хаплогрупи I1, по свој прилици М227 грани. Очекиван резулатат са обзиром да Бојовићи из Мојстира имају заједничко поријекло са Марашима-Марашевићима из истог мјеста (то је тестирани Миленковић из Мирнице код Куршумлије). Миленковић-Мараш и Бојовић се разликују само у једном маркеру. По предању и једна и друга породица су доселиле из Васојевића, Брда почетком 18. вијека.

У селу Пријелоге југозападно од Бијелог Поља помиње се крај Мојстириште и зна се за Мараше одсељене према Рогозни. У близини су и рушевине старог града Самограда, а средњовјековни рудник Брсково такође није далеко, такође близу је манастир Мајсторовина. Овом роду у Шумадији још припадају неке породице које су поријеклом из рударског Осата(Остојићи из Срезојеваца),а у селу се помињу као мајстори.

С обзиром на славу, генетику и географску присутност, овај род ми некако највише упућује на старије рударско поријекло.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Valachorum мај 14, 2016, 10:34:19 пре подне
Занимљиво је то што још увијек нема дробњачких и годијељских хаплотипова.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Акса мај 14, 2016, 11:22:49 пре подне

Остаје и даље нејасно поријекло Шаљића, па у једну руку и Јокића из Сивца.


Ја мислим да сам давно колико ме сећање служи наишао у некој од литература на неке Шаљиће из околине Калиновника. Наравно   не знам о којој се литератури ради заборавио сам, може бити да је литература везана за сами крај данашње општине Калиновник или да се ради о Шаљићима исељеницима у некој другој области, а где су забележни да су дошли из Калиновника. Ако сам ја управу и моје сећање ме не вара, то би значило да је тестирани Шаљић у оквиру Српског ДНК дана прошле године оставио погрешне податке о свом месту порекла. Чуо је да има Шаљића у Велици код Плава и да славе Никољдан, ова крсна слава је најчешћа код Срба и пало му је на пемет ма његови морају бити од тих Шаљића и уместо да остави место рођења његових предака уназад неколико генерација, он је дао податак о даљем пореклу, а не зна поуздано да је пореклом из Велике код Плава.

Имамо још један интересантан случај, пред крај прошле године или почетком ове годинe појавио се неки хаплотип са Ysearcha, човек је оставио податак да се презива Карић и да је из Пећи и недавно си ти Јерковићу пронашао тог истог Карића на semargl бази и лоцирао си га да је из села Горње Беле Реке код Нове Вароши, он је оставио податак да је одатле. Питамо се због чега је оставио и као места порекла Пећ? Човек хоће да се повеже са Карићма богаташима и он мора да је пореклом од тих Карића из Пећи тако размиљају умови који мисле да сви истоимени презимењаци имају исто порекло, ми читамо на портал порекло такве коментаре готово сваког дана. 

Ја мислим да би требало да се код Шаљића и Карића избрише место порекла. Јер по свему судећи они су оставили погрешне податке о место порекла, и све нас су намагарчили.     
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Небојша мај 14, 2016, 12:06:28 поподне
Зар Шаљић није тестиран на Српски днк дан? Порекло из Машнице (Плав). Уосталом, Јокићи из Сивца указују да постоји нека веза са тим крајевима, али као што Чера рече, било је вероватно саплемењивања доле.

Аксићу, требало би да се ослободиш ових "теорија завере", итд., биће ти лакше. Нпр., верујеш у неке потпуно бесмилене интернет информације да су Дејан Савићевић и Синиша Михајловић Роми, а сумњаш у информацију коју је човек оставио о свом пореклу (притом постоји још једна породица која води порекло одатле).

Не верујем да ико покушава "намагарчи" људе овде. Што се Карића тиче, звучи мало сензационално то што као контакт особу помињу баш Богољуба. :)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Аман мај 14, 2016, 12:28:27 поподне
Генерално, тај маркер 458 је доста промјенљив тако да ова вриједност не значи много, сем тога могла је настати само код вас у посљедњих неколико генерација. Ипак сама висина вриједности, аутоматски елиминише као вама блиске оне И2а Динарик Сјевер хаплотипове који ову вриједност имају ниску 17 или 16, тј. упућује на оне хаплотипове код којих је ова вриједност бар 18, а поготово 19.

Наравно то треба посматрати и у контексту осталих маркера.

С обзиром на ове херцеговачке Амановиће са истом славом, било би веома корисно да се тестирају и они и да се види да ли постоји веза.

Хвала на додатним појашњењима и смерницама. Надам се да ће се "рођаци" из Херцеговине тестирати. Иначе интересантно је да постоје и Амановићи и у околини Рашке а славе сеоску славу Ђурђиц.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Акса мај 14, 2016, 01:48:44 поподне

Аксићу, требало би да се ослободиш ових "теорија завере", итд., биће ти лакше. Нпр., верујеш у неке потпуно бесмилене интернет информације да су Дејан Савићевић и Синиша Михајловић Роми, а сумњаш у информацију коју је човек оставио о свом пореклу (притом постоји још једна породица која води порекло одатле).

Не верујем да ико покушава "намагарчи" људе овде. Што се Карића тиче, звучи мало сензационално то што као контакт особу помињу баш Богољуба. :)

Ако живе милиони људи у Европи који су ромског порекла логично је да и они имају познате личност. Е сад ако су ти Роми пре неколико генерација погрчени, посрбљени или побугаризовани итд. и не знају више ромски језик. Неће они ваљда да сад изађу у јавности и да кажу да су Роми или да вуку неко ромско порекло по мајчиној или бабиној линији, а знамо због чега. Неће они да уруше свој углед и популарност. Ја сам можда претеривао са проглашавањем појединаца да имају ромско порекло, али без обзира на то дефинитифно је сигурно да те информације које круже интернетом о познатим фудбалерима могућег ромског порекла да су делимиччно тачне. Неки од њих сигурно имају ромско порекло по очевој лини, други вуку ромско порекло по мајчиној, бабиној или некој другој линији и треће неки од њих немају никакве везе са ромским пореклом.  Инфорамције које круже интернетом су вероватно великом делом од мештана тј. комшија тих познатих фудбалера. Локални мештани увек најбоље знају ко су њихове комшије.

Е, па видиш нисмо сви исти, ја верујем да су неки на све спремни само да се повежу са историјским личностима или јако познатим личностима који су богати или коју су имали богате каријере. Ја не знам да је неко од наших познатих личности урадио ДНК анализу, или неки директан потомак који је имао познатог претка из 19. века и да се похвалио јавностима и да су о томе писале неке новине, не знам за такав случај. Познате личност бар код нас то још увек не раде.   





Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Синиша Јерковић мај 14, 2016, 02:01:22 поподне
Волио бих да дискусија не оде у погрешном правцу.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Небојша мај 14, 2016, 02:02:21 поподне
Ако живе милиони људи у Европи који су ромског порекла логично је да и они имају познате личност. Е сад ако су ти Роми пре неколико генерација погрчени, посрбљени или побугаризовани итд. и не знају више ромски језик. Неће они ваљда да сад изађу у јавности и да кажу да су Роми или да вуку неко ромско порекло по мајчиној или бабиној линији, а знамо због чега. Неће они да уруше свој углед и популарност. Ја сам можда претеривао са проглашавањем појединаца да имају ромско порекло, али без обзира на то дефинитифно је сигурно да те информације које круже интернетом о познатим фудбалерима могућег ромског порекла да су делимиччно тачне. Неки од њих сигурно имају ромско порекло по очевој лини, други вуку ромско порекло по мајчиној, бабиној или некој другој линији и треће неки од њих немају никакве везе са ромским пореклом.  Инфорамције које круже интернетом су вероватно великом делом од мештана тј. комшија тих познатих фудбалера. Локални мештани увек најбоље знају ко су њихове комшије.

Е, па видиш нисмо сви исти, ја верујем да су неки на све спремни само да се повежу са историјским личностима или јако познатим личностима који су богати или коју су имали богате каријере. Ја не знам да је неко од наших познатих личности урадио ДНК анализу, или неки директан потомак који је имао познатог претка из 19. века и да се похвалио јавностима и да су о томе писале неке новине, не знам за такав случај. Познате личност бар код нас то још увек не раде.   

Исто тако постоји пуно доконих и завидних људи (посебно на интернету) који износе дезинформације или полуинформације из чисте досаде/незнања, а касније, људи који то читају, временом почињу да верују у исте. Нпр., када би ми сада по мрежи писали константно да су Карађорђевићи пореклом из Пакистана, у почетку би свима звучало нереално, али после пар година (овакве инфо. остају на мрежи) наћи ће се неко ко ће стварно поверовати у то.

Тако је верујем било и са већим бројем тих непроверених информација.

Да се вратимо на Шаљиће. Тај податак о њиховом пореклу је објављен приликом тестирања за Срспки днк дан. Ово значи да је конкретно особа која је обавила тестирање доставила податке. Ако још узмемо да су и Јокићи пореклом из тих крајева, мислим да нема места за сумњу, али сачекајмо потврду "налджених".

Резултат Карића је одмах свима зазвучао нереално (мада то су добростојећи људи, па им овакве ствари вероватно нису стране). Поставља се питање зашто би неко уопште покушао на тај начин да се повеже са неким, када нема апсолутно никакве користи (мада, вероватно има и таквих случајева). Да је нека владарска кућа, па и да разумем. :)

Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Акса мај 14, 2016, 02:03:50 поподне
Јам сам само одговорио Небојши. Он је почео о Ромима.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Небојша мај 14, 2016, 02:10:00 поподне
Нисмо пуно отишли од теме. :) Ја сам само дао своје мишљење, пошто се повела прича око веродостојности неких података и "магарчењу" (па сам као пример дао те инфо. о Ромима). :)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Синиша Јерковић мај 14, 2016, 02:16:51 поподне
У једну руку тачно је да има случајева да људи оставе податке не о свом непосредном поријеклу, већ о поријеклу за које вјерују да га имају. Како добијам податке од разних људи који се тестирају свакодневно читам податке о поријеклу од Мрњавчевића, Војиновића, Немањића. Такве податке је много лакше препознати као нечињеничне него кад неко коме је рецимо породица 200 година у Шумадији, а има неко нејасно предање да је из Црне Горе, остави податак о поријеклу да је из Црне Горе и још наведе и племе. То заиста може да нас наведе на погрешан траг, ако се јасно не наведе да се ради само предању.

Са друге стране, пуно не користи ни кад неко наведе само поријекло свог оца или деде, а деда му је рецимо послије Првог или Другог Свјетског рата промијенио мјесто боравка. Неки Крајишник из Лике отишао у Апатин послије Првог свјетског рата, а тестирани остави податак  да је мјесто поријекла:Апатин.

Мислим да смо и раније говорили о томе. За  мјесто поријекла најбоље би било оставити податак гдје су преци живјели око 1900. године. То је период и кад се почело са етнографским записима у нашем народу и кад се може колико толико упратити миграцијска путања појединих породица.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Акса мај 14, 2016, 02:18:47 поподне
Нисмо пуно отишли од теме. :) Ја сам само дао своје мишљење, пошто се повела прича око веродостојности неких података и "магарчењу" (па сам као пример дао те инфо. о Ромима). :)

Нисмо, а и да јесмо администратори су ту могу да преместе коментаре у неку другу тему или да их избришу, ако им сметају.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: vojinenad мај 14, 2016, 05:04:59 поподне
У једну руку тачно је да има случајева да људи оставе податке не о свом непосредном поријеклу, већ о поријеклу за које вјерују да га имају. Како добијам податке од разних људи који се тестирају свакодневно читам податке о поријеклу од Мрњавчевића, Војиновића, Немањића. Такве податке је много лакше препознати као нечињеничне него кад неко коме је рецимо породица 200 година у Шумадији, а има неко нејасно предање да је из Црне Горе, остави податак о поријеклу да је из Црне Горе и још наведе и племе. То заиста може да нас наведе на погрешан траг, ако се јасно не наведе да се ради само предању.

Са друге стране, пуно не користи ни кад неко наведе само поријекло свог оца или деде, а деда му је рецимо послије Првог или Другог Свјетског рата промијенио мјесто боравка. Неки Крајишник из Лике отишао у Апатин послије Првог свјетског рата, а тестирани остави податак  да је мјесто поријекла:Апатин.

Мислим да смо и раније говорили о томе. За  мјесто поријекла најбоље би било оставити податак гдје су преци живјели око 1900. године. То је период и кад се почело са етнографским записима у нашем народу и кад се може колико толико упратити миграцијска путања појединих породица.
Можда би у том смислу била од користи још једна колона унутар табеле, тако да имамо место из кога је породица тестираног, и колона у којој би се могло навести порекло те породице. У мом случају рецимо, ја сам са сигурношћу знао одакле је моја породица пореклом, без икакве дилеме и са 100% тачности, али сам дао податак о мојој породици да је из села Мркоња у Горњој Јабланици зато што су преласком из Црне Горе променили презиме тако да Рдовановића нема на Лијешњу у Ровцима већ само у Мркоњу. На Лијешњу има мојих рођака Јоковића, како су се некада и моји презивали, али ради тачности података, и ради тога да ако би неко сутра хтео да нешто истражује, не дође у ситуацију да се пита откуд податак да су Радовановићи из Лијешња кад такво презиме тамо не постоји? Мислим да бимјош једна колона унутар табеле имала доста значаја за јаснији приказ порекла породице, поготово у ситуацијама када имамо више породица које имају исто порекло и спадају у исту хаплогрупу.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Рамбослав мај 14, 2016, 05:30:29 поподне
Можда би у том смислу била од користи још једна колона унутар табеле, тако да имамо место из кога је породица тестираног, и колона у којој би се могло навести порекло те породице. У мом случају рецимо, ја сам са сигурношћу знао одакле је моја породица пореклом, без икакве дилеме и са 100% тачности, али сам дао податак о мојој породици да је из села Мркоња у Горњој Јабланици зато што су преласком из Црне Горе променили презиме тако да Рдовановића нема на Лијешњу у Ровцима већ само у Мркоњу. На Лијешњу има мојих рођака Јоковића, како су се некада и моји презивали, али ради тачности података, и ради тога да ако би неко сутра хтео да нешто истражује, не дође у ситуацију да се пита откуд податак да су Радовановићи из Лијешња кад такво презиме тамо не постоји? Мислим да бимјош једна колона унутар табеле имала доста значаја за јаснији приказ порекла породице, поготово у ситуацијама када имамо више породица које имају исто порекло и спадају у исту хаплогрупу.

Да ли сте размишљали да вратите ваше старо презиме? Био би корак у правом смеру и за највећу могућу похвалу. Мени је до дана данашњег енима, зашто су независној Србији (од 1878.) презима бивају генерацијски мењана? Јел то намерно и перфидно рађено указом?
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Бакс мај 14, 2016, 06:05:42 поподне
Да ли сте размишљали да вратите ваше старо презиме? Био би корак у правом смеру и за највећу могућу похвалу. Мени је до дана данашњег енима, зашто су независној Србији (од 1878.) презима бивају генерацијски мењана? Јел то намерно и перфидно рађено указом?

Па, проблем је био тај што су људи за разне ствари користили разна презимена. Рецимо, у пореској управи (или како год се то тад звало) били су уписано под именом и патронимом, док су у (рецимо) црквеним књигама били уписани под именом и старом презимену. Морало је то некако да се уједначи, и онда је донет указ да сви морају имати једно презиме које ће користити у свим ситуацијама.
Мада, нису сви добили презиме по патрониму. Неки су оставили и стара презимена. Рецимо, лично знам за Станковиће (Ј М205) из Мачве који исто презиме имају већ више од 200 година.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Селаковић мај 14, 2016, 07:15:15 поподне
Па, проблем је био тај што су људи за разне ствари користили разна презимена. Рецимо, у пореској управи (или како год се то тад звало) били су уписано под именом и патронимом, док су у (рецимо) црквеним књигама били уписани под именом и старом презимену. Морало је то некако да се уједначи, и онда је донет указ да сви морају имати једно презиме које ће користити у свим ситуацијама.
Мада, нису сви добили презиме по патрониму. Неки су оставили и стара презимена. Рецимо, лично знам за Станковиће (Ј М205) из Мачве који исто презиме имају већ више од 200 година.

U Kremnima je nadpolovična većina zadržala prezime sa kojim su se doselili.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: vojinenad мај 14, 2016, 08:34:05 поподне
Да ли сте размишљали да вратите ваше старо презиме? Био би корак у правом смеру и за највећу могућу похвалу. Мени је до дана данашњег енима, зашто су независној Србији (од 1878.) презима бивају генерацијски мењана? Јел то намерно и перфидно рађено указом?
Насељавање Горње Јабланице, Топлице и Косаонице је започето одмах иза српско-турског рата 1878. год. Већ 1879. год. први насељеници су били неки војници који су учествовали у рату међу којима и неколицина добровољаца из Херцеговине и Брда који су се том приликом упознали са овим крајем и условима за живот које је овај крај пружао, и тако је вест о природним лепотама и добрим условима за живот у Топлици, Косаоници и Горњој Јабланици почела да се шири по Црној Гори и Херцеговини. Од 1880. год. креће интензивније насељавање које је трајало све до 1902. год. Моји су дошли 1882. год. Било је година када је због лошијих односа између династија Петровић и Обреновић било чак забрањивано досељавање и када су неки илегално досељавали без икаквих папира односно пасоша, и када досељеницима нису мењана презимена, али политика тадашње српске државе према досељеницима углавном је била таква да су желећи да их што брже интегришу и да прекину њихове рођачке везе са старим крајем, плански кроз издавање докумената мењана њихова презимена, и то углавном по имену оца. Тако су мој чукунђед Ђорђије, тада већ као старији човек, и његов син Вукосав који је као момак доселио, добили по Ђорђијевом оцу Радовану презиме Радовановић. Ђорђијева браћа од стричева, који су доселили 1889. год. су такође добили кроз нова документа и нова презимена, па су од Ђорђијевог стрица Ђура његови синови постали Ђуровићи, насељени у село Пусто Шилово, као и синови Радојичини који су постали Радојичићи. На Лијешњу је остао само један део братства Јоковић који је бројао 2-3 куће. Слична је прича и са другим породицама које су се тих година насељавале у Горњој Јабланици, па тако имамо Вуксановиће, Митровиће, Палевиће, Миловановиће, Божиниће, Влаховиће (све Влаховићи из Роваца), Јовановићи, Дацићи, неколико различитих породица са презименом Булатовић (све Булатовићи из Роваца), Новаковићи, Радуловићи, Вујисићи (све Вујисићи из Мораче), Вукадиновићи, Турчиновићи, Вукотићи (све Вукотићи са Чева) итд. Готово да нема породице из Црне Горе које нема овде или под истим презименом, или са неколико различитих презимена уколико се ради о неком већем братству где је раздвајање по ''трбушћима'' било присутно још у Црној Гори. У сваком случају нисам размишљао о враћању старог презимена, јер су ми и отац и ђед рођени са њим, а добили смо га по нашем претку Радовану, тако да мислим да нема потребе тако нешто предузимати. Ма да знам неке који су о томе причали али је углавном на томе и остајало.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Саша Драгојевић мај 14, 2016, 08:40:29 поподне
Почињем са објављивањем резултата Светског ДНК дана. Вечерас ћемо објавити 6 резултата. Добро би било да тестирани сачекају да буду објављени па да тек онда постављају податке.

Хаплогрупи R1a, свакако једној од грана Z280, припадају двојица новотестираних:

Драгојевић, Горња Сипуља, Лозница, Јовањдан
Јаковљевић, Криваја, Шабац, Јовањдан

Ова двојица тестираних имају потпуно идентичне резултате на 23 маркера, из истог су краја Србије, славе исту славу и по свему судећи веома блиског су заједничког поријекла.
Потпуно идентичан им је и раније тестирани Јаковљевић из Криваје.

А веома близак је и такође раније тестирани Тешић из Попадића, Мионица, Јовањдан. Негдје у Српском ДНК дану коментарисали смо на форуму ове резултате.

Углавном нећу коментарисати поријекло породица, надам се да ће и остали на форуму узети учешћа, више ћу се освртати на генетички резулатат.
Поздрав свима! У налазу Y хаплотима који сам добио од ДНК центра за генетику нисам успео да нађем којој подграни R1a припадам, а овде је господин Јерковић написао да припадам једној од грана Z280.
Дали могу да се сазнају на основу тестирања које смо урадили (23 маркера) још детаљније подгране као на пример дали сам CTS1211 или Z92? Па ако сам нпр. CTS1211 дали сам CTS3402 или P278,2 или L784?
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Milić мај 14, 2016, 10:40:59 поподне
Насељавање Горње Јабланице, Топлице и Косаонице је започето одмах иза српско-турског рата 1878. год. Већ 1879. год. први насељеници су били неки војници који су учествовали у рату међу којима и неколицина добровољаца из Херцеговине и Брда који су се том приликом упознали са овим крајем и условима за живот које је овај крај пружао, и тако је вест о природним лепотама и добрим условима за живот у Топлици, Косаоници и Горњој Јабланици почела да се шири по Црној Гори и Херцеговини. Од 1880. год. креће интензивније насељавање које је трајало све до 1902. год. Моји су дошли 1882. год. Било је година када је због лошијих односа између династија Петровић и Обреновић било чак забрањивано досељавање и када су неки илегално досељавали без икаквих папира односно пасоша, и када досељеницима нису мењана презимена, али политика тадашње српске државе према досељеницима углавном је била таква да су желећи да их што брже интегришу и да прекину њихове рођачке везе са старим крајем, плански кроз издавање докумената мењана њихова презимена, и то углавном по имену оца. Тако су мој чукунђед Ђорђије, тада већ као старији човек, и његов син Вукосав који је као момак доселио, добили по Ђорђијевом оцу Радовану презиме Радовановић. Ђорђијева браћа од стричева, који су доселили 1889. год. су такође добили кроз нова документа и нова презимена, па су од Ђорђијевог стрица Ђура његови синови постали Ђуровићи, насељени у село Пусто Шилово, као и синови Радојичини који су постали Радојичићи. На Лијешњу је остао само један део братства Јоковић који је бројао 2-3 куће. Слична је прича и са другим породицама које су се тих година насељавале у Горњој Јабланици, па тако имамо Вуксановиће, Митровиће, Палевиће, Миловановиће, Божиниће, Влаховиће (све Влаховићи из Роваца), Јовановићи, Дацићи, неколико различитих породица са презименом Булатовић (све Булатовићи из Роваца), Новаковићи, Радуловићи, Вујисићи (све Вујисићи из Мораче), Вукадиновићи, Турчиновићи, Вукотићи (све Вукотићи са Чева) итд. Готово да нема породице из Црне Горе које нема овде или под истим презименом, или са неколико различитих презимена уколико се ради о неком већем братству где је раздвајање по ''трбушћима'' било присутно још у Црној Гори. У сваком случају нисам размишљао о враћању старог презимена, јер су ми и отац и ђед рођени са њим, а добили смо га по нашем претку Радовану, тако да мислим да нема потребе тако нешто предузимати. Ма да знам неке који су о томе причали али је углавном на томе и остајало.

Мени је ујчевина у Горњој Јабланици, Шакићи, а бабина (са мајчине стране) фамилија су Токовићи.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Синиша Јерковић мај 14, 2016, 11:30:08 поподне
Марковић, Митровдан, Кожуар/Уб/Србија

Припада хаплогрупи I2a Динарик Југ. Прилично уобичајен хаплотип близак модалу, има више блиских хаплотипова. У студији о кожуару нису поменути Марковићи. Можда неко зна нешто више о овој породици.

Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Саша Драгојевић мај 14, 2016, 11:30:15 поподне
Из записа сарадника Јована Цвијића за Јадар и Поцерину смо сазнали да се Драгоје доселио из Гружанског Села Лесковац. Цвијићеви сарадници су разговарали са главама сваке породице (задруге) у то време и све то записливали. Ради се о времену са почетка 20. века.
Што се тиче године рођења мог прадеде Пантелије та година је добијена рачунски и оријентационо јер за сада правог податка о години рођења немам. Пантелијин најстарији син Обрад је рођен 1888. године, а мој деда Богољуб 1921. године. Узео сам стандардне године које се рачунају за једну генерацију кад се броје колена од 25 година и дошао до године рођења.
Пантелијин брат Лазар је рођен 1850. а Живан 1857. године што су подаци са надгробних споменика на сеоском гробљу у Горњој Сипуљи. На основу материјала прикупљених из Међуопштинског историјског архива у Шапцу из матичних књига Цркве Светог Пророка Илије из Текериша од 1837. до 1871. године, такође сам дошао до податка да је Спасоје тј. отац Пантелијин имао и две кћери Станојку и Аницу. Станојка је рођена 20. јула 1854. године, а за Аницу имам податак да је умрла 03. априла 1867. године вероватно још као дете.
На основу свега горе изнетог Пантелија мора да је рођен негде око 1860. године.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Синиша Јерковић мај 14, 2016, 11:38:35 поподне
Шијан, Аранђеловдан, Купирево/Срб/Лика

Припада хаплогрупи I2a Динарик Сјевер. Занимљив резулата јер га носи крајишка породица која спада у врло разгранат род којем још припадају и сљедеће породице: Баслаћ, Лалић, Миљковић, Прица, Секулић, Сријемац, Веселица, Вујиновић и Зубовић. Поготово су значајни Лалићи и Прице који су предводили сеобе кореничких Срба. Занимљиво би било, ако буде таквих презимена у херцеговачком испитивању, видјети да ли постоји генетска веза између Корјенићких Аранђеловштака и крајишких кореничких Аранђеловштака.

Друга веза Шијана је такође интересантна, а тиче се генетске везе са разгранатим родом Родића у Крајини, који такође славе Аранђеловдан. Засад их нисам груписоа заједно у исти род, али мислим да сам могао.

Шијану је иначе најближи Врањешевић из Модриче, који и сами имају предање да су из Крајине и славе Аранђеловдан. Дакле имамо: Родиће, Димиће, Врањешевиће и Шијане који сви славе Аранђеловдан и блиског су хаплотипа.

Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Синиша Јерковић мај 14, 2016, 11:42:56 поподне
Посљедњи хаплотип за данас:

Смилић, Мратиндан, Штава/Копаоник/Србија

Припадају хаплогрупи E-V13. По хаплотипу имају уобичајен хаплотип из рода А, а најближи су им Шекуларци из Трнаваца, Александровачка жупа, који славе Вартоломијевдан. Дакле, близак им је хаплотип из истог краја, па нека веза ту заиста може да постоји.

Смилиће иначе убрајају у Кулизе.

Досад што сам видио ових родова Кулиза, видим да нису сви истог поријекла тј. има их разних хаплогрупа.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Небојша мај 14, 2016, 11:55:15 поподне
Шијан, Аранђеловдан, Купирево/Срб/Лика

Припада хаплогрупи I2a Динарик Сјевер. Занимљив резулата јер га носи крајишка породица која спада у врло разгранат род којем још припадају и сљедеће породице: Баслаћ, Лалић, Миљковић, Прица, Секулић, Сријемац, Веселица, Вујиновић и Зубовић. Поготово су значајни Лалићи и Прице који су предводили сеобе кореничких Срба. Занимљиво би било, ако буде таквих презимена у херцеговачком испитивању, видјети да ли постоји генетска веза између Корјенићких Аранђеловштака и крајишких кореничких Аранђеловштака.

Друга веза Шијана је такође интересантна, а тиче се генетске везе са разгранатим родом Родића у Крајини, који такође славе Аранђеловдан. Засад их нисам груписоа заједно у исти род, али мислим да сам могао.

Шијану је иначе најближи Врањешевић из Модриче, који и сами имају предање да су из Крајине и славе Аранђеловдан. Дакле имамо: Родиће, Димиће, Врањешевиће и Шијане који сви славе Аранђеловдан и блиског су хаплотипа.

Шијани су у Лику дошли "од Зрмање" из Северне Далмације, па I2a DN и не чуди превише. Много више чуди чињеница да међу крајишким Србима нема толико I2a DS, која доминира у многим српским крајевима.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Чера мај 15, 2016, 01:22:49 пре подне
Тестирани Кнежевић из Велике,Никољдан, хаплотипа блиског раније тестираном Јанковићу, који је из друге гране Чериних потомака припада хаплогрупи I2a Динарик Југ. На основу овог могли бисмо закључити да су Черани ипак  I2a Динарик Југ. Остаје и даље нејасно поријекло Шаљића, па у једну руку и Јокића из Сивца.

Такође овакав резулатат је у прилог тезе да Черани ипак нису поријеклом из сјверне Албаније, већ можда као што предање и ријетка прислава Св. Симеон Богопиримац упућује на бјелопавлићке Лужане.

Било би добро да се тестирају велички старосједиоци, стари Срби Живаљевићи. Познато је да су Черани родбински женидбама повезани са њима, па се питам да ли је и ту могло доћи до каквог сплемењивања.
Добро вече или добро јутро свим форумашима који су тренутно на форуму Порекло.
Као прво да се захвалим господину Јерковићу на објави и коментару мојих резултата као и осталим учесницима који су учествовали у дискусији.
Ја сам тестирани Кнежевић родом из Велике, Черин потомак чији је резултат објављен и припадам хаплогрупи I2a Динарик Југ. Кад сам добио резултат јако сам се изненадио. Очекивао сам тотално другачији резултат да припадам N1a групи као и Јокић из Сивца и Шаљић из Машнице (Плав), а онда сам помислио још ако се са Јанковићем из Велике који припада I2a, а који има истог претка (Чера) не преклопим биће весело. Тада нисам знао целу причу коју сте вечерас кроз дискусију испричали. Да тестирани Шаљић можда није од братства Шаљића огранка Кнежевића односно да је оставио погрешне податке о свом месту порекла. Такође ми једна ствар није јасна, а и засметала ми је кад сам погледао резултат ДНК центра за генетику: ДНК д.о.о. Београд не гарантује за идентитет особе која се тестира. Зашто је тешко било затражити личну карту и утврдити идентитет особе која се тестира. Сви који смо отишли тамо на тестирање отишли смо добровољно. Нико нас није терао и нико од нас не крије ништа па ни свој идентитет. Да се тако поступало не би долазили у овакве ситуације, а и резултати би били веродостојнији. Предлажем да се убудуће на лицу места тестирања утврди идентитет људи који иду на тестирање преко Порекла.
Што се тиче Шаљана и наше проблематике надам се да ћемо је ускоро решити. Ваљда смо сада упловили у нешто мирније воде. Претпостављам да више неће доћи до неких нових преокрета и неочекиваних резултата. Можда неко од мојих Шаљана ово прочита па се сам пријави за тестирање и тако решимо ову енигму.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Селаковић мај 15, 2016, 02:54:57 пре подне
Добро вече или добро јутро свим форумашима који су тренутно на форуму Порекло.
Као прво да се захвалим господину Јерковићу на објави и коментару мојих резултата као и осталим учесницима који су учествовали у дискусији.
Ја сам тестирани Кнежевић родом из Велике, Черин потомак чији је резултат објављен и припадам хаплогрупи I2a Динарик Југ. Кад сам добио резултат јако сам се изненадио. Очекивао сам тотално другачији резултат да припадам N1a групи као и Јокић из Сивца и Шаљић из Машнице (Плав), а онда сам помислио још ако се са Јанковићем из Велике који припада I2a, а који има истог претка (Чера) не преклопим биће весело. Тада нисам знао целу причу коју сте вечерас кроз дискусију испричали. Да тестирани Шаљић можда није од братства Шаљића огранка Кнежевића односно да је оставио погрешне податке о свом месту порекла. Такође ми једна ствар није јасна, а и засметала ми је кад сам погледао резултат ДНК центра за генетику: ДНК д.о.о. Београд не гарантује за идентитет особе која се тестира. Зашто је тешко било затражити личну карту и утврдити идентитет особе која се тестира. Сви који смо отишли тамо на тестирање отишли смо добровољно. Нико нас није терао и нико од нас не крије ништа па ни свој идентитет. Да се тако поступало не би долазили у овакве ситуације, а и резултати би били веродостојнији. Предлажем да се убудуће на лицу места тестирања утврди идентитет људи који иду на тестирање преко Порекла.
Што се тиче Шаљана и наше проблематике надам се да ћемо је ускоро решити. Ваљда смо сада упловили у нешто мирније воде. Претпостављам да више неће доћи до неких нових преокрета и неочекиваних резултата. Можда неко од мојих Шаљана ово прочита па се сам пријави за тестирање и тако решимо ову енигму.

Dragi Čero, to je privatna firma. Ne odgovara njima da nekom traže ličnu kartu, to sa DNK umeju biti delikatna pitanja (pri čemu ništa ne kažem loše za tu firmu, hvala im što uopšte postoji mogućnost da se testiramo u Srbiji).
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: vojinenad мај 15, 2016, 09:29:02 пре подне
Мени је ујчевина у Горњој Јабланици, Шакићи, а бабина (са мајчине стране) фамилија су Токовићи.
Да, знам обе те породице. Мислим да су обе из села Губавце, које се налази уз саму административну границу са КиМ, а некада стару српско-турску границу. Теби је онда познато каква је то ''оаза'' црногорских обичаја, говора, и свега другог што се задржало и поред чињенице да су генерацији наших родитеља досељени ђедови, а у неким случајевима и прађедови.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Alex мај 15, 2016, 10:04:02 пре подне
Марковић, Митровдан, Кожуар/Уб/Србија

Припада хаплогрупи I2a Динарик Југ. Прилично уобичајен хаплотип близак модалу, има више блиских хаплотипова. У студији о кожуару нису поменути Марковићи. Можда неко зна нешто више о овој породици.

Марковићи су највероватније пореклом Брдаревићи као и све породице у кожуару које славе Митровдан.
Брдаревићи су најбројнија фамилија а продицу су основала браћа Стојша и Остоја(мајстори стругари),прва половина 18 века-порекло Македонија.По мојим неким предпоставкама Куманово али за то немам никакве доказе.
Из ове куће је Вићентије Брдаревић Кнез Тамнавски(Путешествије'-Јоаким Вујић).
Да ли је днк анализа можда нашла неког даљег рођака?
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Milić мај 15, 2016, 10:32:13 пре подне
Да, знам обе те породице. Мислим да су обе из села Губавце, које се налази уз саму административну границу са КиМ, а некада стару српско-турску границу. Теби је онда познато каква је то ''оаза'' црногорских обичаја, говора, и свега другог што се задржало и поред чињенице да су генерацији наших родитеља досељени ђедови, а у неким случајевима и прађедови.
Тако је,  село Губавце. Наравно да ми је  познато, тамо се још увек ијекавицом говори, и можда се и данас из понеке куће гусле могу чути. Изузетно леп крај.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Лепеничанин мај 15, 2016, 11:56:16 пре подне
Прво што ми је пало на памет када сам видео да резултат Марковића (Брдаревића) из Кожуара припада јужним динарцима било је да Антићи из села Милатовца имају исти породични надимак јер су некад правили брда за разбоје.

Одем да погледам где су Марковићи смештени у табели днк пројекта, кад тамо стоје поред тестираног из Овсишта код Тополе, из породице у коју спадају и Антићи из Милатовца.

Антићи су далеким пореклом из Космовца код Беле Паланке.

Моје мишљење је да није реч о некој великој генетској блискости, већ да је реч о томе да су породице с југа доносиле знање о занатима, а сродне су само у веома широком смислу.

Стругара је највише било од Прилепа, па пре треба очекивати неко блиско преклапање у Македонији.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Небојша мај 15, 2016, 12:26:59 поподне
Стругара је највише било од Прилепа, па пре треба очекивати неко блиско преклапање у Македонији.

YHRD поклапања Марковића из Кожуара (17 маркера)

(http://s32.postimg.org/g5849dy0l/image.jpg)

Поклапања осталих породица из рода "С". Основна разлика у односу на Марковића је вредност на маркеру DYS391 (код Марковића 10, код осталих 11)

(http://s32.postimg.org/co626eyyd/image.jpg)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Акса мај 15, 2016, 12:35:48 поподне

Стругара је највише било од Прилепа, па пре треба очекивати неко блиско преклапање у Македонији.

Било је доста стугара некада и у Битољу ако се не варам. Ја сам пре неки дан Марковићу дао готово исти одговор о његовом пореклу и рекао сам му да му је порекло највероватније из Битоља. Дакле сасвим је извесно његово порекло из јужне Македоније.



Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Акса мај 15, 2016, 02:54:07 поподне
Хоће ли се и данас објављивати резултати?
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Синиша Јерковић мај 15, 2016, 03:13:24 поподне
Хоће ли се и данас објављивати резултати?

Хоће, ускоро.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Синиша Јерковић мај 15, 2016, 03:26:37 поподне
Рачић, Илиндан, Бања Лука/Реп.Српска

Припада хаплогрупи E-V13. Генетски упада у најчешћи род А са доста бликсих поклапања. У Шематизму Рачићи су на простору Босанске Крајине присутни су у околини Бања Луке и Градишке, додуше уписани су под неким другим славама, а не Илинданом.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Небојша мај 15, 2016, 03:36:33 поподне
Рачић, Илиндан, Бања Лука/Реп.Српска

Припада хаплогрупи E-V13. Генетски упада у најчешћи род А са доста бликсих поклапања. У Шематизму Рачићи су на простору Босанске Крајине присутни су у околини Бања Луке и Градишке, додуше уписани су под неким другим славама, а не Илинданом.

У близини Бихаћа постоји веома старо насеље са овим именом (Рачић). Код Карановића нађох само муслимане Рачиће.

Од већих крајишких родова Илиндан славе само Поповићи-Срдићи, па можда ту постоји веза.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Синиша Јерковић мај 15, 2016, 03:41:08 поподне
У близини Бихаћа постоји веома старо насеље са овим именом (Рачић). Код Карановића нађох само муслимане Рачиће.

Од већих крајишких родова Илиндан славе само Поповићи-Срдићи, па можда ту постоји веза.

Колико видим у Лици међу Буњевцима доста је присутно презиме Рачић, око Госпића и Грачаца.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Синиша Јерковић мај 15, 2016, 03:47:39 поподне
Инђић, Ђурђевдан, Војка, Срем/Србија

Припада хаплогрупи I1-P109. Упада у дробњачки род, што донекле и слава прати. Ови Инђићи по свој прилици немају везе са крајишким Инђићима који славе Трифуњдан. И сами наводе поријекло из Херцеговине, што се опет поклапа са генетским резултатима. Примјетио сам да Инђић и није тако специфично презиме има га у свим српским крајевима. За неке Инђиће у Мачви се кажу да су презиме добили по свом пореклу из Инђије, с адруге стране неки Инђићи су прозвани по женском претку-Инђији (мада не знам да ли постоји такво женско име).

Род близак крајишким Инђићима -Биге припадају хаплогрупи R1a.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Amicus мај 15, 2016, 03:59:36 поподне
Инђић, Ђурђевдан, Војка, Срем/Србија

Припада хаплогрупи I1-P109. Упада у дробњачки род, што донекле и слава прати. Ови Инђићи по свој прилици немају везе са крајишким Инђићима који славе Трифуњдан. И сами наводе поријекло из Херцеговине, што се опет поклапа са генетским резултатима. Примјетио сам да Инђић и није тако специфично презиме има га у свим српским крајевима. За неке Инђиће у Мачви се кажу да су презиме добили по свом пореклу из Инђије, с адруге стране неки Инђићи су прозвани по женском претку-Инђији (мада не знам да ли постоји такво женско име).

Род близак крајишким Инђићима -Биге припадају хаплогрупи R1a.

Не зна се откад су у Војци, тј. да ли је у питању нека скорашња сеоба из прошлог века, или су тамо од раније?
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Синиша Јерковић мај 15, 2016, 04:04:43 поподне
Не зна се откад су у Војци, тј. да ли је у питању нека скорашња сеоба из прошлог века, или су тамо од раније?

Не бих знао. Једино што сам провјерио и видио јесте да их у Војци није било 1736. године.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Синиша Јерковић мај 15, 2016, 04:07:41 поподне
Ћосић, Ђурђевдан, Панчево, Банат, Србија

Припадају хаплогрупи I1- P109. Класични дробњачки хаплотип. Тестирани није оставио никакве прецизније податке о поријеклу тако да се мало тога може рећи, а Ћосић и није тако ријетко презиме. Не знам зашто, презиме Ћосић ми не дјелује као банатско старије презиме.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Небојша мај 15, 2016, 04:23:11 поподне
Ћосић, Ђурђевдан, Панчево, Банат, Србија

Припадају хаплогрупи I1- P109. Класични дробњачки хаплотип. Тестирани није оставио никакве прецизније податке о поријеклу тако да се мало тога може рећи, а Ћосић и није тако ријетко презиме. Не знам зашто, презиме Ћосић ми не дјелује као банатско старије презиме.

Оно што мора да се примети код родова I1-P109 јесте то да скоро сви славе Ђурђевдан (дробњачка слава), а има их и неколико који славе Никољдан, тј. Савиндан (дробњачке преславе).

Све ово само потврђује причу о релативно младој групи и пореклу из једне области, тј. племена.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Синиша Јерковић мај 15, 2016, 04:33:14 поподне
А сад један интересантан резултат из Црне Горе.

Црногорац, Мала Госпојина, Гослић, Никшић

Припада хаплогрупи E-V13. Прилично се добро уклапа у род Орловића. занимљиво је поријекло овог презимена. Црногорци су у ствари Рогановићи из малих Цуца. То је доста разгранато братство које потиче од Лаковића, а ови опет од Љака Дрекаловића Медуњанина из Куча. Међутим, Рогановићи прилично добро упадају у Орловићки род, веома су блиски са Драгутиновићима (о којима немам података, али мислим да се ради о орловићким Драгутиновићима, огранку Бандића из Комана). Пошто немамо тестиране Дрекаловиће немамо са чим да упоредимо овај резулатат Рогановића, а могли би поставити питање: да ли су Дрекаловићи генетски повезани са Орловићима?

Ако неко има воље и времена добро би било да се извуче из књиге Стара Црна Гора од Ердељановића читав овај род Лаковића којима припадају и Рогановићи, пошто има још доста породица које су повезане са њима.

Иначе Рогановићи у Цуцама славе Никољдан (Црногорци у Гослићу знају да су то раније славили), а прислављају Малу Госпојину. очигледно је да су Црногорци приславу почели славити као славу.

Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Број 1 мај 15, 2016, 04:36:39 поподне
Ћосић, Ђурђевдан, Панчево, Банат, Србија

Припадају хаплогрупи I1- P109. Класични дробњачки хаплотип. Тестирани није оставио никакве прецизније податке о поријеклу тако да се мало тога може рећи, а Ћосић и није тако ријетко презиме. Не знам зашто, презиме Ћосић ми не дјелује као банатско старије презиме.
О свом пореклу тестирани Ћосић је оставио следећи навод:
Према породичном предању, наш предак је побегао из (аустријске?) војске, препливао реку и дошао у Банат. Имао је три сина, а један се звао Фућа, па се по њему наша грана Ћосића назива Фућини. Не знам да ли је то тачно, јер се презиме Ћосић помиње у Банату још у турским дефтерима из 16. века.
Најстарији предак за кога сигурно знам је Захарија Ћосић из Панчева, рођен у 19. веку.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Број 1 мај 15, 2016, 04:44:56 поподне
Инђић, Ђурђевдан, Војка, Срем/Србија

Припада хаплогрупи I1-P109. Упада у дробњачки род, што донекле и слава прати. Ови Инђићи по свој прилици немају везе са крајишким Инђићима који славе Трифуњдан. И сами наводе поријекло из Херцеговине, што се опет поклапа са генетским резултатима. Примјетио сам да Инђић и није тако специфично презиме има га у свим српским крајевима. За неке Инђиће у Мачви се кажу да су презиме добили по свом пореклу из Инђије, с адруге стране неки Инђићи су прозвани по женском претку-Инђији (мада не знам да ли постоји такво женско име).

Род близак крајишким Инђићима -Биге припадају хаплогрупи R1a.

Ево шта каже тестирани Инђић о свом пореклу:

Презиме Инђић се није мењало. Породица Инђић је у Војки присутна већ почетком XIX века, барем колико је нама познато. Стефан Инђић - Бача, чукундеда Раде Инђића је по причи Радиног деде Георгија, по младу ишао на коњу у Херцеговину. Обзиром на то сматрало се да је тамo остао део фамилије. Радин брат од стрица Драгољуб се 1975. године женио из породице Илић, из околине Невесиња (село Дубок до?) и тада се младин отац после упознавања са фамилијом Инђић окренуо према брду и рекао "наши Инђићи живе преко овог брда". Такође, у фамилији, постоји и усмено предање, с колена на колено, о најстаријем пореклу из Котора, где су Инђићи наводно учествовали у изградњи Цркве Св. Трифуна, а да је са поделом хришћанства род Инђића био принуђен да се сели задржавши православље.
Крсна слава Свети Ђорђе - Ђурђевдан. Нема података да је икада мењана и око 100 кућа Инђића из Војке слави исту славу и сви се сматрају фамилијом, тако да нема бракова између Инђића из Војке.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Синиша Јерковић мај 15, 2016, 04:49:05 поподне
Ево шта каже тестирани Инђић о свом пореклу:

Презиме Инђић се није мењало. Породица Инђић је у Војки присутна већ почетком XIX века, барем колико је нама познато. Стефан Инђић - Бача, чукундеда Раде Инђића је по причи Радиног деде Георгија, по младу ишао на коњу у Херцеговину. Обзиром на то сматрало се да је тамo остао део фамилије. Радин брат од стрица Драгољуб се 1975. године женио из породице Илић, из околине Невесиња (село Дубок до?) и тада се младин отац после упознавања са фамилијом Инђић окренуо према брду и рекао "наши Инђићи живе преко овог брда". Такође, у фамилији, постоји и усмено предање, с колена на колено, о најстаријем пореклу из Котора, где су Инђићи наводно учествовали у изградњи Цркве Св. Трифуна, а да је са поделом хришћанства род Инђића био принуђен да се сели задржавши православље.
Крсна слава Свети Ђорђе - Ђурђевдан. Нема података да је икада мењана и око 100 кућа Инђића из Војке слави исту славу и сви се сматрају фамилијом, тако да нема бракова између Инђића из Војке.

Хвала админе на новим информацијама  :)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Број 1 мај 15, 2016, 04:50:46 поподне
А сад један интересантан резултат из Црне Горе.

Црногорац, Мала Госпојина, Гослић, Никшић

Припада хаплогрупи E-V13. Прилично се добро уклапа у род Орловића. занимљиво је поријекло овог презимена. Црногорци су у ствари Рогановићи из малих Цуца. То је доста разгранато братство које потиче од Лаковића, а ови опет од Љака Дрекаловића Медуњанина из Куча. Међутим, Рогановићи прилично добро упадају у Орловићки род, веома су блиски са Драгутиновићима (о којима немам података, али мислим да се ради о орловићким Драгутиновићима, огранку Бандића из Комана). Пошто немамо тестиране Дрекаловиће немамо са чим да упоредимо овај резулатат Рогановића, а могли би поставити питање: да ли су Дрекаловићи генетски повезани са Орловићима?

Ако неко има воље и времена добро би било да се извуче из књиге Стара Црна Гора од Ердељановића читав овај род Лаковића којима припадају и Рогановићи, пошто има још доста породица које су повезане са њима.

Иначе Рогановићи у Цуцама славе Никољдан (Црногорци у Гослићу знају да су то раније славили), а прислављају Малу Госпојину. очигледно је да су Црногорци приславу почели славити као славу.

Eво и предање о пореклу тестираног Црногорца:
Презиме Црногорац моја породица носи од 1840. г. кад се досељава у село Стари Дулићи код Гацка из села Трњине, племе Цуце. Старо презиме је било Рогановић. Мој чукунђед се почетком XX вијека преселио у село Гослић (засеок Бајов Камен) бјежећи од војне обавезе у Аустоугарској. Раније порјекло Рогановића је из Куча од Дрекаловића. Имам родослов породице и по том родослову ја сам петнаесто кољено од Дрекала родоначелниика Дрекаловића. (Ако је потребно могу детаљније да напишем о поријеклу породице.)
Крсна слава (ако је мењана, навести и претходну): Славимо Малу Госпојину, стара слава нам је била Свети Никола али су је преци промијенили убрзо по досељавању у Херцеговину.

Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Број 1 мај 15, 2016, 04:56:51 поподне
Рачић, Илиндан, Бања Лука/Реп.Српска

Припада хаплогрупи E-V13. Генетски упада у најчешћи род А са доста бликсих поклапања. У Шематизму Рачићи су на простору Босанске Крајине присутни су у околини Бања Луке и Градишке, додуше уписани су под неким другим славама, а не Илинданом.
Тестирани наводи да постоји могућност да је раније презиме његове породице било Љубић. Нису у сродству са осталим Рачићима.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Синиша Јерковић мај 15, 2016, 05:19:07 поподне
Николашев, Стевањдан, Госпођинци, Жабаљ, Бачка

Припадају код нас ријеткој хаплогрупи I2-M223, највејероватније грани P78. Немају блиских поклапања на нашим просотрима. Колико сам успио да видим ос иностраних најближи је Словак Smolenyak из Остурне у словачкој. Иначе Николашеви су у Госпођинцима забиљежени први пут 1806. године. Додуше у оближњем Чуругу забиљежени су још 1724., али не знам да ли чурушки имају везе са овима из Госпођинаца.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Број 1 мај 15, 2016, 05:28:16 поподне
Николашев, Стевањдан, Госпођинци, Жабаљ, Бачка

Припадају код нас ријеткој хаплогрупи I2-M223, највејероватније грани P78. Немају блиских поклапања на нашим просотрима. Колико сам успио да видим ос иностраних најближи је Словак Smolenyak из Остурне у словачкој. Иначе Николашеви су у Госпођинцима забиљежени први пут 1806. године. Додуше у оближњем Чуругу забиљежени су још 1724., али не знам да ли чурушки имају везе са овима из Госпођинаца.
Тестирани о свом старијем пореклу наводи само ово: Наводно из источне Херцеговине са Чарнојевићем дошли до Бачке
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Milić мај 15, 2016, 06:01:42 поподне
А сад један интересантан резултат из Црне Горе.

Црногорац, Мала Госпојина, Гослић, Никшић

Припада хаплогрупи E-V13. Прилично се добро уклапа у род Орловића. занимљиво је поријекло овог презимена. Црногорци су у ствари Рогановићи из малих Цуца. То је доста разгранато братство које потиче од Лаковића, а ови опет од Љака Дрекаловића Медуњанина из Куча. Међутим, Рогановићи прилично добро упадају у Орловићки род, веома су блиски са Драгутиновићима (о којима немам података, али мислим да се ради о орловићким Драгутиновићима, огранку Бандића из Комана). Пошто немамо тестиране Дрекаловиће немамо са чим да упоредимо овај резулатат Рогановића, а могли би поставити питање: да ли су Дрекаловићи генетски повезани са Орловићима?

Ако неко има воље и времена добро би било да се извуче из књиге Стара Црна Гора од Ердељановића читав овај род Лаковића којима припадају и Рогановићи, пошто има још доста породица које су повезане са њима.

Иначе Рогановићи у Цуцама славе Никољдан (Црногорци у Гослићу знају да су то раније славили), а прислављају Малу Госпојину. очигледно је да су Црногорци приславу почели славити као славу.

Они потичу од Љаковића , који су опет огранак Вујошевића. Огранци Вујошевића-Дрекаловића ( да не улазим дубље у грањање) су још Савовићи, Чарапићи , Никовићи, Рашовићи , Вујадиновићи, Дедићи, Перишићи, Премичи, Божовићи, има још вероватно, али ови су код Ердељановића забележени. Треба пазити да неких презимена има и међу Мрњавчевићима, а и у неким другим племенима Црне Горе и Брда. Можда ако би се нашао неки Чарапић да се упореди.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Бакс мај 15, 2016, 06:15:55 поподне
А сад један интересантан резултат из Црне Горе.

Црногорац, Мала Госпојина, Гослић, Никшић

Припада хаплогрупи E-V13. Прилично се добро уклапа у род Орловића. занимљиво је поријекло овог презимена. Црногорци су у ствари Рогановићи из малих Цуца. То је доста разгранато братство које потиче од Лаковића, а ови опет од Љака Дрекаловића Медуњанина из Куча. Међутим, Рогановићи прилично добро упадају у Орловићки род, веома су блиски са Драгутиновићима (о којима немам података, али мислим да се ради о орловићким Драгутиновићима, огранку Бандића из Комана). Пошто немамо тестиране Дрекаловиће немамо са чим да упоредимо овај резулатат Рогановића, а могли би поставити питање: да ли су Дрекаловићи генетски повезани са Орловићима?

Ако неко има воље и времена добро би било да се извуче из књиге Стара Црна Гора од Ердељановића читав овај род Лаковића којима припадају и Рогановићи, пошто има још доста породица које су повезане са њима.

Иначе Рогановићи у Цуцама славе Никољдан (Црногорци у Гослићу знају да су то раније славили), а прислављају Малу Госпојину. очигледно је да су Црногорци приславу почели славити као славу.

Постоје и Црногорци који су из племена Орловић.

Они би требало да су од Бјелица. Можда је тестирани од ових, па је помислио да се ово предање односи на све Црногорце.

(http://bp1.blogger.com/_8CgdlVIS6eA/Rhlxx1KjSJI/AAAAAAAAACE/XZGGmpOODVs/s1600-h/OrlovicRodoslov.jpg)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Бакс мај 15, 2016, 06:16:27 поподне
Нешто неће слику да убаци.

http://bp1.blogger.com/_8CgdlVIS6eA/Rhlxx1KjSJI/AAAAAAAAACE/XZGGmpOODVs/s1600-h/OrlovicRodoslov.jpg (http://bp1.blogger.com/_8CgdlVIS6eA/Rhlxx1KjSJI/AAAAAAAAACE/XZGGmpOODVs/s1600-h/OrlovicRodoslov.jpg)

http://bp1.blogger.com/_8CgdlVIS6eA/Rhlxx1KjSJI/AAAAAAAAACE/XZGGmpOODVs/s1600-h/OrlovicRodoslov.jpg
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Синиша Јерковић мај 15, 2016, 06:36:06 поподне
Постоје и Црногорци који су из племена Орловић.

Они би требало да су од Бјелица. Можда је тестирани од ових, па је помислио да се ово предање односи на све Црногорце.

(http://bp1.blogger.com/_8CgdlVIS6eA/Rhlxx1KjSJI/AAAAAAAAACE/XZGGmpOODVs/s1600-h/OrlovicRodoslov.jpg)

Мислим да та информација није потекла од тестираног. Има је и у презименима Црне Горе, а евидентна је и веза Рогановића и Црногораца преко славе/приславе Мале Госпојине. Са друге стране, генетска веза са Орловићима је несумњива. треба видјети како Рогановићи могу бити повезани са Орловићима. ипак су они из племена Цуца чија главна братства су такође Орловићи.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Синиша Јерковић мај 15, 2016, 06:46:37 поподне
Нешто неће слику да убаци.

http://bp1.blogger.com/_8CgdlVIS6eA/Rhlxx1KjSJI/AAAAAAAAACE/XZGGmpOODVs/s1600-h/OrlovicRodoslov.jpg (http://bp1.blogger.com/_8CgdlVIS6eA/Rhlxx1KjSJI/AAAAAAAAACE/XZGGmpOODVs/s1600-h/OrlovicRodoslov.jpg)

http://bp1.blogger.com/_8CgdlVIS6eA/Rhlxx1KjSJI/AAAAAAAAACE/XZGGmpOODVs/s1600-h/OrlovicRodoslov.jpg

Сад читам код Ердељановића. Он Црногорце сматра за цуцке старинце, што још више компликује ситуацију.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Wolf Sagash мај 15, 2016, 06:50:55 поподне
Мислим да та информација није потекла од тестираног. Има је и у презименима Црне Горе, а евидентна је и веза Рогановића и Црногораца преко славе/приславе Мале Госпојине. Са друге стране, генетска веза са Орловићима је несумњива. треба видјети како Рогановићи могу бити повезани са Орловићима. ипак су они из племена Цуца чија главна братства су такође Орловићи.
Mala vjerovatnoća de će se nešto ovako nešto naći, ali treba biti uporan. Predlažem da u staroj postojbini obiđu groblja ali i da pregledaju stare bogoslužbene knjige. Bude tu zanimljivih podataka zapisanih po marginama.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Синиша Јерковић мај 15, 2016, 07:00:30 поподне
Бурсаћ Ђурђевдан, Плавно, Книн

Припадају као и раније тестирани Бурсаћи из Дољана код Бихаћа, R1a M458 хаплогрупи, са којим има пуно поклапање на 23 маркера. ови Бурсаћи се од сродног Зељковића разликују у два маркера на тестираних 23.

Занимљиво је да је Бурсаћима, поред већ споменутих Аксића и Дуњића најближи тестриани Пољак RYTEL (1 маркер разлике на 23 маркера) из мјеста Rytele-Święckie у Мазовији у округу који се зове Косово Лацко.

Овај Пољак припада веома ријеткој грани М458 ( а вјерујем и наши блиски му хаплотипови) коај није позитивна за највеће М458 низводне гране L260 и L1029.

Владимир Бурсаћ на сајту је објавио веома добре текстове о Бурсаћима и Плавну, надам се да ће и овдје нешто написати.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Синиша Јерковић мај 16, 2016, 11:51:21 пре подне
Е сад, има још један неочекивани Мацура у резултатима и ради се о Шкундрићу, Јовањдан, Прибудић, Врело Зрмање Лика.

Проблем је што он има потпуно идентичан резулатат на 23 маркера са малоприје објављеним Драшковићем. Симптоматично је и то што су дошли у истој групи резултата и надамо се да није грешка тј. да нису исти резултати стављени код два различита презимена.

У сваком случају провјерићемо ову заиста невјероватну коинциденцију.

Шкундрићи су се досад углавном помињали као дио племена Богуновића.

Стигла је провјера резултата из лабораторији и за Драшковића и за Шкундрића и заиста њихови се резултати у потпуности поклапају.

Дакле Драшковић из Роваца јесте први откривени Мацура на територији Црне Горе.

Пожељно би било урадити још ДНК тестова у оквиру овог братства, и мало шире, да се види како је дошло до сплемењивања Мацура са Ровцима.

Презиме Шкундрић такође по свом облику упућује на југоисточно поријекло, да не кажем звучи албанофоно, а питам се да ли би се могло повезати са именом Скадра /Скутари.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Синиша Јерковић мај 16, 2016, 12:40:24 поподне
Пајић, Јовањдан, Буквик/Брчко

Припада хаплогрупи J2a, највјероватније грани М92. Иначе сасвим добро се уклапа у род Пјешиваца. Буквик, колико ми је познато није обрађиван ни у јендој студији, такод а нема неких података о поријеклу ове породице.

Иначе овај Пјешивачки род се лагано повећава.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Небојша мај 16, 2016, 12:53:56 поподне
Стигла је провјера резултата из лабораторији и за Драшковића и за Шкундрића и заиста њихови се резултати у потпуности поклапају.

Дакле Драшковић из Роваца јесте први откривени Мацура на територији Црне Горе.

Пожељно би било урадити још ДНК тестова у оквиру овог братства, и мало шире, да се види како је дошло до сплемењивања Мацура са Ровцима.

Презиме Шкундрић такође по свом облику упућује на југоисточно поријекло, да не кажем звучи албанофоно, а питам се да ли би се могло повезати са именом Скадра /Скутари.

Веома значајан резултат за Крајину. Богуновићи су велико "племе". Било их је највише у Бјелајском Пољу, по северној Далмацији и Лици.

Имају, слично као и Родићи, предање о пореклу из југоисточних крајева и Херцеговини као етапној станици.

Велики број знаменитих личности Крајине води порекло од Богуновића.

Треба видети да ли се у Крајини може успоставити веза са Мацурама. Такође, не би било лоше тестирати још неку породицу која своје порекло везује за Богуновиће.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Небојша мај 16, 2016, 12:55:34 поподне
Пајић, Јовањдан, Буквик/Брчко

Припада хаплогрупи J2a, највјероватније грани М92. Иначе сасвим добро се уклапа у род Пјешиваца. Буквик, колико ми је познато није обрађиван ни у јендој студији, такод а нема неких података о поријеклу ове породице.

Иначе овај Пјешивачки род се лагано повећава.

Опет занимљиво да се код њих понавља слава Св. Јован, као што се код припадника I1-P109 највише јавља Ђурђевдан.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Синиша Јерковић мај 16, 2016, 01:02:02 поподне


Треба видети да ли се у Крајини може успоставити веза са Мацурама. Такође, не би било лоше тестирати још неку породицу која своје порекло везује за Богуновиће.

Рано је још да кажемо да су сви Богуновићи I1-Z63.

Лазар Шкундрић, посљедњи лички харамбаша.

(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/thumb/3/3e/Lazo_%C5%A0kundri%C4%87.jpg/800px-Lazo_%C5%A0kundri%C4%87.jpg)

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D0%B0%D0%B7%D0%BE_%D0%A8%D0%BA%D1%83%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B8%D1%9B
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Синиша Јерковић мај 16, 2016, 01:27:24 поподне
Спасић, Аранђеловдан, Велика Грабовница, Лесковац

Припада хаплогрупи E-V13. Иако нема потпуних поклапања, чини ми се да је најближи Илићу, такође из Лесковца. Колико сам видио велика Грабовница је прилично старо село у околини лесковца насељено махом старосједиоцима. Па претпостављам да су и Спасићи једни од њих, с обзиром да се у том селу помињу средином 19. вијека.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Синиша Јерковић мај 16, 2016, 01:54:37 поподне
Главоњић, Лучиндан, Нова Варош, Србија

Припада хаплогрупи I2a Динарик Југ. Иако немам ближих података о поријеклу ове породице, због генетских резулатат и славе сврстао сам их у род Никшића, у који се сасвим добро уклапају. Посебно су им блиски скоро убачени Вукосављевићи из јежевице код чачка, који такође славе Лучиндан.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: mladjo мај 16, 2016, 01:58:14 поподне
Рано је још да кажемо да су сви Богуновићи I1-Z63.

Лазар Шкундрић, посљедњи лички харамбаша.



Колико је вјеродостојна прича Божидара Кљајевића о Богуновићима; то јесте њеховим огранцима продицама Адамовићи, Цијетичанин, Ковачевићи, Миљуши, Гаћоши и Шкундрићи концентрисане у насељенима око Шибеника, Б. Карајини и Лици, да су поријеклом Немањићи.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Синиша Јерковић мај 16, 2016, 02:10:35 поподне

Колико је вјеродостојна прича Божидара Кљајевића о Богуновићима; то јесте њеховим огранцима продицама Адамовићи, Цијетичанин, Ковачевићи, Миљуши, Гаћоши и Шкундрићи концентрисане у насељенима око Шибеника, Б. Карајини и Лици, да су поријеклом Немањићи.

За такву тврдњу човјек би морао да има некакав доказ, а колико је могуће о томе прибавити доказ толико је и смислена таква једна тврдња.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Број 1 мај 16, 2016, 02:26:19 поподне
Главоњић, Лучиндан, Нова Варош, Србија

Припада хаплогрупи I2a Динарик Југ. Иако немам ближих података о поријеклу ове породице, због генетских резулатат и славе сврстао сам их у род Никшића, у који се сасвим добро уклапају. Посебно су им блиски скоро убачени Вукосављевићи из јежевице код чачка, који такође славе Лучиндан.

Тестирани Главоњић о свом старијем пореклу наводи следеће: Укрштањем података из матичних и црквених књига дошло се до закључка  да су миграције непосредних предака кренуле из области Никшића. Раније презиме је било Бошковић. Породично предање говори да је презиме промењено ради заштите од турске одмазде. 
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Синиша Јерковић мај 16, 2016, 02:26:41 поподне
Старчевић, Тривуњдан, Јадранска Лешница, Лозница, Србија

Припада хаплогрупи I2a Динарик југ. Иако без пуних поклапања, прилично чест хаплотип, који има већи број бликсих у свим родовима Динарик Југа. Једина донекле специфичност је 456=14. За Старчевиће у лешници се каже сљедеће:


"Староседеоци су:
Старчевићи, славе Трифундан. Од њих има одсељених у Чокешини и у Глушцима (Тувегџићи)"

Исто тако видим да је везано за Старчевиће било коментара испод на сајту порекло.рс:

Сремац
20. јула 2014. у 13:27
Занимљиво је да у се Старчевићи у овој књизи убрајају у староседеоце, док се у књизи Шабачка Посавина и Поцерина, аутора В. Радовановића тврди за село Чокешину: „Старчевићи (3 к., Тривундан). У Дојној мали. Средојев (43 год.) прадеда доселио овамо из Херцеговине; његов брат у исто време у Јадранску Лешницу (и тамо Старчевићи)“ (стр. 182), док се на страни 185 опет помињу: „Старчевићи (3 к., Тривундан). У Горњој мали 2 к., 1 к. у Доњој мали. Досељени, непознато одакле.“
Ако неко зна нешто више о пореклу Старчевића из Ј. Лешнице, био бих му захвалан да напише, посебно с обзиром да нисам чуо за Старчевиће који славе Трифуњдан, осим ових из Ј. Лешнице.

Одговори

Небојша
20. јула 2014. у 14:44
Старчевићи су из Херцеговине дошли у Ј. Лешницу. Њихов огранак су Туфегџићи са истом славом (Св. Трифун) у Глушцима крај Богатића.

Многе породице које славе Св. Трифуна воде порекло из Херцеговине. Рецимо, у Соколској Нахији, која се наслања на Мачву, постоје бар три породице које славе ову славу, а пореклом су из Херцеговине (Гацко, Дробњаци, итд).

Одговори

Сремац
20. јула 2014. у 23:03
Хвала пуно Небојша, Ристо Милићевић помиње Старчевиће као стару гатачку породицу даљим пореклом из Боке, међутим у „Херцеговини“ Ј. Дедијера их нема. Такође, Старчевићи нигде нису забележени са овом славом осим у Ј. Лешници, па нисам био сигуран да ли су повезани са овим гатачким Старчевићима.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Број 1 мај 16, 2016, 02:30:48 поподне
Пајић, Јовањдан, Буквик/Брчко

Припада хаплогрупи J2a, највјероватније грани М92. Иначе сасвим добро се уклапа у род Пјешиваца. Буквик, колико ми је познато није обрађиван ни у јендој студији, такод а нема неких података о поријеклу ове породице.

Иначе овај Пјешивачки род се лагано повећава.

Тестирани Пајић о свом старијем пореклу каже: У питању је Стара Херцеговина. Предак се звао Лазар Лазаревић, који је имао сина Пају а овај четири сина. Рачунајући од Лазара ја сам седмо кољено.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: vojinenad мај 16, 2016, 02:55:20 поподне
Тестирани Главоњић о свом старијем пореклу наводи следеће: Укрштањем података из матичних и црквених књига дошло се до закључка  да су миграције непосредних предака кренуле из области Никшића. Раније презиме је било Бошковић. Породично предање говори да је презиме промењено ради заштите од турске одмазде.
Још један пример како породично предање има значајну улогу када се упоређивањем предања са резултатима ДНК тестирања доноси закључак.
Овде се такође може запазити Синишина стручност када је у питању одређивање којем роду треба придружити новотестираног јер је накнадно у свом коментару админ то и потврдио кроз предање које је он добио од тестираног лица.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Синиша Јерковић мај 16, 2016, 03:02:47 поподне
Један занимљив херцеговачки резултат:

Бован, Јовањдан, Ходбина/Мостар/Херцеговина

Припада хаплогрупи R1a, по свој прилици грани YP4278 коју карактерише ниска вриједност 458=13. Ова грана није необична за Херцеговину, припадају јој још и Шаренци и Ивковићи. Оно што је занимљиво јесте разноврсност хаплотипова и Бована и Ивковића и Шаренаца и још неких тестираних из ове групе YP4278, што значи да нису дио једног скорашњег рода, већ можда дио неке племенске скупине која се у раном средњем вијеку населила у Херцеговини. Судећи по најближим иностраним хаплотиповима (од којих су најближи Руси) рекло би се да се ради о неком словенском племену.

Бовани су колико сам видио у Мостар долазили из Љубиња. У самом Мостару су били познати трговци, а један њихов представник је мецена и оснивач српске школе у Шибенику, Јован Бован.

Више о Јовану Бовану  http://www.eparhija-dalmatinska.hr/Publikacije-Krka18-c.htm
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: vojinenad мај 16, 2016, 03:03:41 поподне
Тестирани Главоњић о свом старијем пореклу наводи следеће: Укрштањем података из матичних и црквених књига дошло се до закључка  да су миграције непосредних предака кренуле из области Никшића. Раније презиме је било Бошковић. Породично предање говори да је презиме промењено ради заштите од турске одмазде.
Бошковићи према предању припадају грани која се одвојила од Шћепановића и мислим да би овај резултат могао бити потврда тога.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Wolf Sagash мај 16, 2016, 03:47:54 поподне
Један занимљив херцеговачки резултат:

Бован, Јовањдан, Ходбина/Мостар/Херцеговина

Припада хаплогрупи R1a, по свој прилици грани YP4278 коју карактерише ниска вриједност 458=13. Ова грана није необична за Херцеговину, припадају јој још и Шаренци и Ивковићи. Оно што је занимљиво јесте разноврсност хаплотипова и Бована и Ивковића и Шаренаца и још неких тестираних из ове групе YP4278, што значи да нису дио једног скорашњег рода, већ можда дио неке племенске скупине која се у раном средњем вијеку населила у Херцеговини. Судећи по најближим иностраним хаплотиповима (од којих су најближи Руси) рекло би се да се ради о неком словенском племену.

Бовани су колико сам видио у Мостар долазили из Љубиња. У самом Мостару су били познати трговци, а један њихов представник је мецена и оснивач српске школе у Шибенику, Јован Бован.

Више о Јовану Бовану  http://www.eparhija-dalmatinska.hr/Publikacije-Krka18-c.htm
Врло интересантан резултат! Наш крај је пун топонима везаних за Боване. У мом селу Вођенима  има чатрња Бовануша, један дио сеоског пашњака зове се Бованове лазине. На ранковцима има и Бованово гробље. Овај мецена Јован Бован рођен је 1736. Нејасно јели рођен у Љубињу или Мостару. Отац му се звао Михајло. Постоји могућност да смо овим резултатом добили хаплотип влаха Угарака. Морам тестирати Пупића у Љубињу који казују да су од Бована. И једно питање Синиша. Може ли се наслутити колико је генерација удаљен заједнички предак Бована и Шаренца?
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Сремац мај 16, 2016, 03:56:23 поподне
Старчевић, Тривуњдан, Јадранска Лешница, Лозница, Србија

Припада хаплогрупи I2a Динарик југ. Иако без пуних поклапања, прилично чест хаплотип, који има већи број бликсих у свим родовима Динарик Југа. Једина донекле специфичност је 456=14. За Старчевиће у лешници се каже сљедеће:


"Староседеоци су:
Старчевићи, славе Трифундан. Од њих има одсељених у Чокешини и у Глушцима (Тувегџићи)"

Исто тако видим да је везано за Старчевиће било коментара испод на сајту порекло.рс:

Сремац
20. јула 2014. у 13:27
Занимљиво је да у се Старчевићи у овој књизи убрајају у староседеоце, док се у књизи Шабачка Посавина и Поцерина, аутора В. Радовановића тврди за село Чокешину: „Старчевићи (3 к., Тривундан). У Дојној мали. Средојев (43 год.) прадеда доселио овамо из Херцеговине; његов брат у исто време у Јадранску Лешницу (и тамо Старчевићи)“ (стр. 182), док се на страни 185 опет помињу: „Старчевићи (3 к., Тривундан). У Горњој мали 2 к., 1 к. у Доњој мали. Досељени, непознато одакле.“
Ако неко зна нешто више о пореклу Старчевића из Ј. Лешнице, био бих му захвалан да напише, посебно с обзиром да нисам чуо за Старчевиће који славе Трифуњдан, осим ових из Ј. Лешнице.

Одговори

Небојша
20. јула 2014. у 14:44
Старчевићи су из Херцеговине дошли у Ј. Лешницу. Њихов огранак су Туфегџићи са истом славом (Св. Трифун) у Глушцима крај Богатића.

Многе породице које славе Св. Трифуна воде порекло из Херцеговине. Рецимо, у Соколској Нахији, која се наслања на Мачву, постоје бар три породице које славе ову славу, а пореклом су из Херцеговине (Гацко, Дробњаци, итд).

Одговори

Сремац
20. јула 2014. у 23:03
Хвала пуно Небојша, Ристо Милићевић помиње Старчевиће као стару гатачку породицу даљим пореклом из Боке, међутим у „Херцеговини“ Ј. Дедијера их нема. Такође, Старчевићи нигде нису забележени са овом славом осим у Ј. Лешници, па нисам био сигуран да ли су повезани са овим гатачким Старчевићима.
Као што је Небојша написао, Старчевићи по свему судећи јесу дошли из Херцеговине, а имају и магловито предање о томе. Још се помиње и Црна Гора. Могуће да се досељавање збило тридесетих година 19 века, након расељавања јадарских Турака, што би одговарало сведочењу Средоја из Чокешине који тврди да се његов прадеда доселио из Херцеговине. Колико знам једина организована сеоба у то време била је "од Грахова".

Иначе, колико сам видео, Старчевићи се, на простору данашње Херцеговине, помињу једино у Гацку(Михољаче) код Ристе Милићевића, а највише их има (или их је било) око Пљеваља. Имају предање о пореклу из Боке.

Иначе, колико сам видео најближи Старчевићу је Вукосављевић из рода Никшића, два разлике на двадесет три.


Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Синиша Јерковић мај 16, 2016, 04:01:20 поподне
Врло интересантан резултат! Наш крај је пун топонима везаних за Боване. У мом селу Вођенима  има чатрња Бовануша, један дио сеоског пашњака зове се Бованове лазине. На ранковцима има и Бованово гробље. Овај мецена Јован Бован рођен је 1736. Нејасно јели рођен у Љубињу или Мостару. Отац му се звао Михајло. Постоји могућност да смо овим резултатом добили хаплотип влаха Угарака. Морам тестирати Пупића у Љубињу који казују да су од Бована. И једно питање Синиша. Може ли се наслутити колико је генерација удаљен заједнички предак Бована и Шаренца?

Прилична је разлика између хаплотипа Шаренаца и Бована. На 18 упоредивих маркера, рекло би се да је разлика бар 40 генерација, око 1200 година, мада на малом броју маркера то и није тако поуздано.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Синиша Јерковић мај 16, 2016, 04:04:22 поподне
Као што је Небојша написао, Старчевићи по свему судећи јесу дошли из Херцеговине, а имају и магловито предање о томе. Још се помиње и Црна Гора. Могуће да се досељавање збило тридесетих година 19 века, након расељавања јадарских Турака, што би одговарало сведочењу Средоја из Чокешине који тврди да се његов прадеда доселио из Херцеговине. Колико знам једина организована сеоба у то време била је "од Грахова".

Иначе, колико сам видео, Старчевићи се, на простору данашње Херцеговине, помињу једино у Гацку(Михољаче) код Ристе Милићевића, а највише их има (или их је било) око Пљеваља. Имају предање о пореклу из Боке.

Иначе, колико сам видео најближи Старчевићу је Вукосављевић из рода Никшића, два разлике на двадесет три.

Старчевић има доста блиских хаплотипова међу Динарик Југом. Поред Никшића, могао би проћи и у групи св. Константина и Јелене,али и унеким другим. Све ово показује колико је Динарик југ млада хаплогрупа и тешка за разврставање по родовима. Најтеже је са оним хаплотиповима, који су као Старчевић блиски модалу.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Синиша Јерковић мај 16, 2016, 04:08:50 поподне
Мучибабић, Аранђеловдан, Дубљевићи (засеок Полице), Херцеговина

Припада хаплогрупи R1b, рекао бих западној варијанти. Најближи му је генетски Гужвић из Славоније. Гужвићи имају предање да су у 17. вијеку у Славонију дошли из Босне. Од иностраних има прилично солидно поклапање са тестираним Ребелом из Алзаса 3 од 23 маркера разлике, а Ребел припада Итало-галској грани U152.

У гатачком крају се помињу као старосједиоцуи.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Акса мај 16, 2016, 04:13:50 поподне
Мучибабић, Аранђеловдан, Дубљевићи (засеок Полице), ? Херцеговина



У којој се општини налази село Дубљевићи?
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Сремац мај 16, 2016, 04:14:51 поподне
Старчевић има доста блиских хаплотипова међу Динарик Југом. Поред Никшића, могао би проћи и у групи св. Константина и Јелене,али и унеким другим. Све ово показује колико је Динарик југ млада хаплогрупа и тешка за разврставање по родовима. Најтеже је са оним хаплотиповима, који су као Старчевић блиски модалу.
Да, видех да има доста релативно блиских, него видех да Старчевића има међу Исељеним Никшићима у Драгачеву и да Никшићи имају предање о пореклу из Кртола у Боки. Такође, једна породица Исељених Никшића има предање о пореклу од Страхињића, што је такође карактеристично за Старчевиће. Наравно, то сам све прочитао, моји Старчевићи немају таква предања.
Хвала на коментару.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Wolf Sagash мај 16, 2016, 04:18:43 поподне
У којој се општини налази село Дубљевићи?
Gacko. Hajmo reći sjeverno od Gacka, između Slivalja, Kokorine i Jugovića. U stvari malo sjevero-zapadno od gradića Gacka.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Wolf Sagash мај 16, 2016, 04:22:12 поподне
Gacko. Hajmo reći sjeverno od Gacka, između Slivalja, Kokorine i Jugovića. U stvari malo sjevero-zapadno od gradića Gacka.
Da dodam da se Dubljevići nalaze uz stari humski stočarski put ka katunima na Zelengori.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Акса мај 16, 2016, 04:25:11 поподне
Gacko. Hajmo reći sjeverno od Gacka, između Slivalja, Kokorine i Jugovića. U stvari malo sjevero-zapadno od gradića Gacka.

Ликићу, хвала на брзом одговору   :D .
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Небојша мај 16, 2016, 04:38:51 поподне
Мучибабић, Аранђеловдан, Дубљевићи (засеок Полице), Херцеговина

Од иностраних има прилично солидно поклапање са тестираним Ребелом из Алзаса 3 од 23 маркера разлике, а Ребел припада Итало-галској грани U152.

Чак и на минималном хаплотипу имају поклапања само у западној Европи (ЈЗ Немачка, Француска, Шпанија).
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Лепеничанин мај 16, 2016, 04:59:10 поподне
Цитат
Мучибабић, Аранђеловдан, Дубљевићи (засеок Полице), Херцеговина

Коначно један западни R1b. Чета мала, али одабрана.

На сајту порекло неки Мучибабићи су се јавили да су пореклом из Лијесковог Дуба код Невесиња.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: mladjo мај 16, 2016, 05:15:38 поподне
На сајту порекло неки Мучибабићи су се јавили да су пореклом из Лијесковог Дуба код Невесиња.


Славиша Мучибабић

Koliko ja znam Mucibabici poticu sa Ljeskovog Duba kod nevesinja slavimo svetog arhandjela 29. novembra. Koliko se i moj otac sijeca da im je porjeklo odatle a danje nezna ni on mada je sada 70 godina. Odatle je moj pradjed preselio u selo Trnovica koja se nalazi blizu izvora Neretve a najblize mjesto je Ulog. A prezime navodno potice od prezimena Babic. Navodno za vrijeme turske mucili su nekoga Babica i tu prisutni su govorili muci babica i navodno da je odatle poteklo to nase prezime. Svake godine neznam tacno datum ali je ljeti skupljaju se Mucibabici u ljeskovom dubu. To je ukratko sto ja znam po pricanju moga oca koji je takodje to isto cuo od svog oca. Nadam se da sam pomogao bar malo.
Pozdrav
Slavisa Mucibabic

_________________


Драгољуб Кравић

ДРАГИ МОЈИ РОЂАЦИ ИЗ БРАТСТВА МУЧИБАБИЋА, МИСЛИМ ДА НИЈЕ СЛУЧАЈНОСТ-ШТО СЕ ТИЧЕ ПОРЕКЛА НАШЕГ ПРЕЗИМЕНА- ДА СЕ НА БРДУ МУЧИБАБА,НА ПОЛА ПУТА ИЗМЕЂУ ГЊИЛАНА И ПРЕШЕВА, ‘ДО 2004.ГОД. НАЛАЗИО МАНАСТИР СВ АРХАНЂЕЛА МИХАИЛА !!! ЗАР ТА ПОВЕЗАНОСТ КРСНЕ СЛАВЕ ЧИТАВОГ Б Р А Т С Т В А М У Ч И Б А Б И Ћ А ( КОЈЕ ОБУХВАТА ПРЕЗИМЕНА МУЧИБАБИЋ, КРАВИЋ, ЈАРЕДИЋ, ЂЕРИЋ И ПЕРИН-ИЗ ОКОЛИНЕ НЕВЕСИЊА, ТЕ МУЧИБАБИЋ, И МИРИЋ-‘ИЗ ОКОЛИНЕ ГАЦКА ) И ИМЕНА(ТОПОНИМА) БРДА НИЈЕ ДОВОЉАН П О К А З А Т Е Љ О ПОРЕКЛУ НАШЕГ ПРЕЗИМЕНА
СРДАЧАН ПОЗДРАВ ОД ДРАГАНА (МУЧИБАБИЋА)
КРАВИЋА ИЗ СКОПЉА
П.С. ПОСТОЈЕ И НАШИ БРАТСТВЕНИЦИ КОЈИ СУ ПРИХВАТИЛИ КАТОЛИЦИЗАМ И ИСЛАМ КАО ИСПОВЕДАЊЕ ВЕРЕ У БОГА, ПА ИХ МОЛИМ ДА СЕ НЕ УВРЕДЕ ЗБОГ ОВОГА МОГА ПРИЛОГА…


____________________

Саша Мојевић

Ја се презивам Мојевић и моји су из села Слављевићи општина Трново. И ја сам упознат са верзијом да смо се раније презивали Мучибабић али колико сам успио провјерити са људима који су радили родослов Мучибабића они нису упознати са овом могућношћу мада је не могу искључити. Готово никаквих података о нашем презимену нисам успио пронаћи. Постоји још једна верзија а та је да смо поријеклом из Црне Горе околина Колашина међутим у некој литератури о црногорским презименима нисам успио пронаћи презиме Мојевић. Напомињем да презиме МојЕвић постоји само на територији општине Трново, а да у Фочи, Ивањици и Рашкој постоје МојОвићи. Ја сам најближе мишљењу да смо се највјероватније и ми презивали МојОвић и да смо сви истог поријекла (Трново, Фоча, Ивањица и Рашка)а да смо досељавали из Срне Горе, с тим што колико знам МојОвићи у Ивањици и Фочи као и ми славе Аранђеловдан док ови у Рашкој славе Свету Петку. Све ово не мора бити тачно али како су на простору на којем живимо били чести ратови и уништавана документација тренутно немам других података. Такође претпостављам да моји у Слављевићима нису били претјерано дуго времена ( у смислу да су вијековима ту) јер је први споменик који постоји споменик мом прандједу који је био око 1870 и неко годиште, мада ни ово не мора бити сигуран показатељ јер не може се баш закључити ако нема споменика да нико није ни сахрањиван. Поред свега ипак мислим да нисмо дуго провели у Слављевићима из још једног разлога а то је што не постоје стара кућишта осим једног за које знам да је била стара кућа у којој се живило до 1952. Надам се да ће се још неко укључити како бисмо спојили све информавије које имамо. Срдачан поздрав и све похвале за сајт.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: vojinenad мај 16, 2016, 05:17:57 поподне
Колико нам је још преостало резултата од светског ДНК дана? Јесмо ли прошли 2/3, рекао бих да смо ту негде?
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Број 1 мај 16, 2016, 05:24:11 поподне
Мучибабић, Аранђеловдан, Дубљевићи (засеок Полице), Херцеговина

Припада хаплогрупи R1b, рекао бих западној варијанти. Најближи му је генетски Гужвић из Славоније. Гужвићи имају предање да су у 17. вијеку у Славонију дошли из Босне. Од иностраних има прилично солидно поклапање са тестираним Ребелом из Алзаса 3 од 23 маркера разлике, а Ребел припада Итало-галској грани U152.

У гатачком крају се помињу као старосједиоцуи.

Eво шта је тестирани Мучибабић написао о свом пореклу:

Грана породице Мучибабић којој припадам потиче из Херцеговине, тачније са простора Љесковог Дуба (заселак Хум), Дубљевића (заселак Полице) и Фојнице који се налазе између Гацка и Невесиња. Први помен породице за који знамо потиче из 1794. године и тиче се првог именом познатог претка, Глигора Мучибабића. Породично предање о пореклу не сеже даље од Херцеговине, што је у сагласју и са антропогеографским истраживањима Јевта Дедијера који вели са Мучибабићи старинци у Херцеговини. Неки аутори покушавају да старије порекло вежу за Скопску Црну (постоји село Мучибаба код Гњилана и микротопоним Мучибаба код тврђаве Ново Брдо на Косову, а село истог имена се налази и на планини Тресибаби, а као микротопоним постоји и код Власинског језера у источној Србији). Породично предање које се тиче порекла презимена говори о бабану (сеоском кмету), који се много бунио и кога су стално морали да умирују са речима „Мучи бабане!“, те су отуда његови потомци прозвани Мучибабићи. Доступни подаци из литературе, међутим, другачије тумаче порекло нашег презимена.                                                                                                                                                                Мој прадеда Василије М. Мучибабић, рођен је у Дубљевићима 1893. године. Као ратни добровољац и носилац Албанске споменице и више одликовања, након Првог светског рата добио је имање од државе у Влајковцу код Вршца, где се преселио заједно са својим рођеним братом Томом, такође добровољцем у војсци Краљевине Србије. Као председник Удружења ратних добровољаца из Невесиња, у Банат је населио и многе своје ратне другове. У Влајковцу је 1926. рођен мој деда, Михаило В. Мучибабић као и његове две старије сестре, а породица је касније живела у Петровграду (где се налази породична гробница), а потом у Београду.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: mladjo мај 16, 2016, 05:24:37 поподне
Колико нам је још преостало резултата од светског ДНК дана? Јесмо ли прошли 2/3, рекао бих да смо ту негде?


До данас...објављени су резултати 44 тестирана.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Акса мај 16, 2016, 05:32:48 поподне

До данас...објављени су резултати 44 тестирана.

једног си заборавио  ;)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Kor мај 16, 2016, 06:20:33 поподне
Мучибабић, Аранђеловдан, Дубљевићи (засеок Полице), Херцеговина

Припада хаплогрупи R1b, рекао бих западној варијанти. Најближи му је генетски Гужвић из Славоније. Гужвићи имају предање да су у 17. вијеку у Славонију дошли из Босне. Од иностраних има прилично солидно поклапање са тестираним Ребелом из Алзаса 3 од 23 маркера разлике, а Ребел припада Итало-галској грани U152.

У гатачком крају се помињу као старосједиоцуи.

охо, стварно неочекивано. Значи и да је фамозни Тито С. Мучибабић требао да буде R1b, западна варијанта  ;D

За мене је ово доста велико изненађење.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Nebo мај 16, 2016, 06:36:20 поподне
Поздрав вредним форумашима.
После викенда у предивном Требињу (препоручујем свима!), где сам био потпуно оф-лајн, бацам се на читање свих новина. Видим да је било доста резултата.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Аман мај 16, 2016, 08:00:13 поподне
Мучибабић, Аранђеловдан, Дубљевићи (засеок Полице), Херцеговина

Припада хаплогрупи R1b, рекао бих западној варијанти. Најближи му је генетски Гужвић из Славоније. Гужвићи имају предање да су у 17. вијеку у Славонију дошли из Босне. Од иностраних има прилично солидно поклапање са тестираним Ребелом из Алзаса 3 од 23 маркера разлике, а Ребел припада Итало-галској грани U152.

У гатачком крају се помињу као старосједиоцуи.

Zaista zanimljiv i za mene neočekivan rezultat. Moja draga gospodja tašta je Mučibabić 😊 Još Mijanovići da izađu pa da kompletiram familiju 😁
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Nebo мај 16, 2016, 09:52:35 поподне
За Мараше очекивано R1b.

Мараши (Митров-дан) из Бијелог Поља у Зети (а има их и у више других селе Зете) су од претка који се доселио из Хота почетком 17. столећа на читлук; својакају се с хотским Вуксанлекићима, а и са голубовачким Вујачићима и Крстовићима; дела се на ужа презимена: Маровићи, Бабићи, Благовићи, Никовићи, Чабовићи, Лалићи, Бакићи. Марашких Маровића има у Црмници (Бољевићи, Созина) и у Врањини.
(са http://www.poreklo.rs/2016/02/01/bratstva-zete-i-ljeskopolja/ )

Што се тиче мојстирских Мараша, није необично. У 15. веку из докумената о Зети, видимо да је Мараш доста учестало име. Могло их је бити и у другим крајевима. Тако да су то, сад и генетски потврђено, два различита рода.

Синиша, шта значи М227, јел то старија грана од мацурске и новљанске групе?

Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Nebo мај 16, 2016, 09:58:50 поподне
Можда би у том смислу била од користи још једна колона унутар табеле, тако да имамо место из кога је породица тестираног, и колона у којој би се могло навести порекло те породице...

Слажем се. Тако имамо неке јабланичке Радовановиће, а тамо их није било до пре 130 година, или онај случај Апатин који је навео Синиша. Ако постоје несумњиви докази о ранијем пореклу, као код Аце, мислим да их треба унети. Свима ће бити олакшене даље анализе.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Синиша Јерковић мај 16, 2016, 10:06:06 поподне


Синиша, шта значи М227, јел то старија грана од мацурске и новљанске групе?

То није ни мацурска Z63 ни новљанска P109 група, већ сасвим трећа грана. Ја сам додуше доскора вјеровао да се ради о грани Z58, али кад се скоро на форуму појавио Белорус Кирил који је М227 схватили смо да Мараш има веома блиско поклапање са овом М227 граном и да је велика шанса да већина наших хаплотипова (а којих није мали број), а за које смо вјеровали да су Z58, припада заправо овој грани М227, коју је само по маркерима тешко разазнати.

Било је ријечи о томе овдје:

http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=57.msg20378#msg20378
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Nebo мај 16, 2016, 10:22:44 поподне
А сад један интересантан резултат из Црне Горе.

Црногорац, Мала Госпојина, Гослић, Никшић

Припада хаплогрупи E-V13. Прилично се добро уклапа у род Орловића. занимљиво је поријекло овог презимена. Црногорци су у ствари Рогановићи из малих Цуца. То је доста разгранато братство које потиче од Лаковића, а ови опет од Љака Дрекаловића Медуњанина из Куча. Међутим, Рогановићи прилично добро упадају у Орловићки род, веома су блиски са Драгутиновићима (о којима немам података, али мислим да се ради о орловићким Драгутиновићима, огранку Бандића из Комана). Пошто немамо тестиране Дрекаловиће немамо са чим да упоредимо овај резулатат Рогановића, а могли би поставити питање: да ли су Дрекаловићи генетски повезани са Орловићима?

Ако неко има воље и времена добро би било да се извуче из књиге Стара Црна Гора од Ердељановића читав овај род Лаковића којима припадају и Рогановићи, пошто има још доста породица које су повезане са њима.

Иначе Рогановићи у Цуцама славе Никољдан (Црногорци у Гослићу знају да су то раније славили), а прислављају Малу Госпојину. очигледно је да су Црногорци приславу почели славити као славу.

С обзиром да Лаковићи долазе из Куча, а да су из Цуца где је матица орловићких родова, што кажеш - врло је могуће да између Дрекаловића и Орловића постоји нека веза.
Име Лако се сасвим лепо уклапа у предање о кучком пореклу.

У братство Лаковића спадају следећи родови:Марковићи, Рогановићи, Ћосовићи, Стевовићи и Биговићи.

Претпостављам да је војвођански политичар, вођ ЦГ странке, Ненад Стевовић од ових Стевовића, а да у ово братсво спада и покојни свештеник и богослов отац Радован Биговић.
Свакако и историјски важна личност митрополит Иларион Рогановић. Он је од Рогановића насељених у Љешанску нахију (Прогоновићи).
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Nebo мај 16, 2016, 10:23:24 поподне
И заборавих нашег мезимца Ћосовића  ;D
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Синиша Јерковић мај 16, 2016, 10:27:22 поподне
Арсић, Андријевдан, Свилајнац, Србија

Припада хаплогрупи R1a. С обзиром да нема блиских поклапања тешко је одредити којој грани R1a хаплогрупе припада. Највише шансе показује да је М458.

Такође ни о поријеклу ове породице нисам успио ништа пронаћи. Не спомињу се у студији која обрађује Свилајнац.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Број 1 мај 16, 2016, 10:36:12 поподне
Арсић, Андријевдан, Свилајнац, Србија

Припада хаплогрупи R1a. С обзиром да нема блиских поклапања тешко је одредити којој грани R1a хаплогрупе припада. Највише шансе показује да је М458.

Такође ни о поријеклу ове породице нисам успио ништа пронаћи. Не спомињу се у студији која обрађује Свилајнац.
Тестирани само наводи да је пореклом са Косова, од средњег века.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Ненад Спасић мај 16, 2016, 10:51:54 поподне
Спасић, Аранђеловдан, Велика Грабовница, Лесковац

Припада хаплогрупи E-V13. Иако нема потпуних поклапања, чини ми се да је најближи Илићу, такође из Лесковца. Колико сам видио велика Грабовница је прилично старо село у околини лесковца насељено махом старосједиоцима. Па претпостављам да су и Спасићи једни од њих, с обзиром да се у том селу помињу средином 19. вијека.

По породичном предању:

"Фамилија Спасић води порекло од такозваних Славујаца (раније Светићовци) који се доселише из Јастрепца. Наиме постојала су три брата која се зваше Стајко, Павле и Јован. Стајко је остао у селу Јастрепцу где и данас постоји само једна кућа. Павле се напустивши Јастребац населио у Велику Грабовницу и од њега данас потичу Павловићи (звани Павловци), Живковићи и такозвани Лејкарци. Јован је имао кћер коју Турци хтедоше да одведу али се Јован са своја 4 сина успротиви и нареди синовима да убију Турчина. У страху од одмазде морали су да напусте Јастребац па се населише у Загужане. Како нису успели да стекну имовину Јован одлучи да напусти Загужане и на позив свог брата Павла насели се са породицом у Велику Грабовницу. С обзиром да је Павле био богат човек, дао им је део свог имања. Касније су од Павла и Јована настале велике фамилије у Великој Грабовници. За нас је интересантан Јован јер ми такозвани Јастрепчани како су нас раније звали водимо порекло од њега. Село Јастребац налази се у близини Владичиног Хана у Грделичкој клисури"

Овај податак се може наћи и у књизи Јована Трифуновског - Грделичка клисура (село Јастребац). Само је разлика у томе што у књизи пише да је Јован имао 9 синова и кћер, а по породичном предању су постојала 4 сина. Ја имам породична стабла за сва 4 сина. Тачно је да је Велика Грабовница старо место, али су се Јастрепчани како су их звали тада доселили у В. Грабовницу крајем 18.века.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Акса мај 16, 2016, 11:03:57 поподне
Арсић, Андријевдан, Свилајнац, Србија

Припада хаплогрупи R1a. С обзиром да нема блиских поклапања тешко је одредити којој грани R1a хаплогрупе припада. Највише шансе показује да је М458.

Такође ни о поријеклу ове породице нисам успио ништа пронаћи. Не спомињу се у студији која обрађује Свилајнац.

Тестирани је вероватно из села Кушиљева. Могуће је да су једини родови који славе Андријевдан  у целој општини Свилајнац су из Кушиљева, а то су:
Тошовци (90 к., Св. Андреја). Пореклом су са Косова.

Миливојевићи (160 к., Св. Андреја). Пореклом су са Косова и род са Тошовцима. Предак Миливоје је дошао са Косова почетком 18. века, где је затекао Овчаревиће и још 5-6 кућа. Од ових има 120 кућа у Горњој Мали, а 40 кућа се иселило у Доњу Малу.

Ако прати форум тестирани нек се јави и нек остави податак где му је деда рођен. 

Оно што је сигурно тестирани носи скорашње презиме, пошто помиње да имају предање са Косова, мислим да да је од овог великог рода. 
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Nemanjaа мај 16, 2016, 11:24:08 поподне
Тако је, баш сам кренуо да куцам.

Према предању моји су били на Косову до сеобе, онда су отишли све до Санкт Андре-а. (одатле слава)
По повратку су се вратили у Кушиљево а одатле се преселили у Свилајнац.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Wolf Sagash мај 16, 2016, 11:44:01 поподне
Zaista zanimljiv i za mene neočekivan rezultat. Moja draga gospodja tašta je Mučibabić 😊 Još Mijanovići da izađu pa da kompletiram familiju 😁
Imam osjećaj da se mi lično poznajemo. Ljubinje,
crkva, ljeto prošle godine...?
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Аман мај 16, 2016, 11:59:52 поподне
Наравно да те не вара осећај, то је тај диван сусрет од летос драги Ликићу, била је част провест време са вама и сазнати много тога занимљивог. Задовољство је читати  те и овде  :)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Селаковић мај 17, 2016, 12:26:01 пре подне
С обзиром да Лаковићи долазе из Куча, а да су из Цуца где је матица орловићких родова, што кажеш - врло је могуће да између Дрекаловића и Орловића постоји нека веза.
Име Лако се сасвим лепо уклапа у предање о кучком пореклу.

У братство Лаковића спадају следећи родови:Марковићи, Рогановићи, Ћосовићи, Стевовићи и Биговићи.

Претпостављам да је војвођански политичар, вођ ЦГ странке, Ненад Стевовић од ових Стевовића, а да у ово братсво спада и покојни свештеник и богослов отац Радован Биговић.
Свакако и историјски важна личност митрополит Иларион Рогановић. Он је од Рогановића насељених у Љешанску нахију (Прогоновићи).

Имам много доброг друга, Никшићанина, од ових Биговића. Он ми је причао да они сматрају да су пореклом Дрекаловићи. Причао ми је да "кад је била похара Куча књаза Данила, кад су малу ђецу набијали на бајонете, Цуце су прије тога кумовале својим Кучима, јер су Лаковићи били свјесни свог поријекла, и на тај начин их штитиле". 
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Акса мај 17, 2016, 01:42:50 пре подне
Тако је, баш сам кренуо да куцам.

Према предању моји су били на Косову до сеобе, онда су отишли све до Санкт Андре-а. (одатле слава)
По повратку су се вратили у Кушиљево а одатле се преселили у Свилајнац.

Немања, пре свега желим да ти се захвалим што си се јавио и потврдио моју тврдњу о месту порекла и честитам ти на резултат  :D. Видиш ли ти како ја брзо нађем податке о пореклу родова, ја сам бре видовит човек ;) .Твој род је највећи по броју домаћинстава у Пожаревачкој Морави, Ресави и шире... Не знам да ли ти је познат податак који сам ја навео о твом роду, то је податак из монографије Пожаревачка Морава, Етнографски зборник, из прве десетине 20. века, аутор др. Михајло. Ј. Миладиновић.

Што се тиче крсне славе, не, не би се сложио да сте по Санкт Андреји добили крсну славу, а и не верујем да су твоји преци дотле стигли. Пре ће бити да сте избегли током 18. или у првој половини 19. века у Војводини, због буна и устанака тј. због турски одмазда. Срби ближе тадашњој Аустругарској бежали су у Банат, Срем у Бачку и др. и након извесног времена када се ситуација смиривала су се враћали на својим огњиштима у ужу Србију, па отуда код вас то можда предање да сте отишли све до Санкт Андреа итд. 
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Синиша Јерковић мај 17, 2016, 11:38:46 пре подне
Стојкечић, Тодорова Субота, Кобишница, Неготин, Србија

Припада хаплогрупи I2a Динарик Сјевер. Нема потпуних поклапања, а најближи су му поједини украјински хаплотипови.

Мислим да тестирани има влашко поријекло (мислим на Влахе из источне Србије), иако је судећи по генетици словенског поријекла.

У монографији се за Стојкечиће каже:

"На основу тога и најстарији родови су досељени у 18. веку или су се повратили из Румуније.
У Кобишници су се тада населили ови родови:
Маркулешти и Стојкочешти су један род, Св. Тодор;"
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: vojinenad мај 17, 2016, 11:47:43 пре подне
Стојкечић, Тодорова Субота, Кобишница, Неготин, Србија

Припада хаплогрупи I2a Динарик Сјевер. Нема потпуних поклапања, а најближи су му поједини украјински хаплотипови.

Мислим да тестирани има влашко поријекло (мислим на Влахе из источне Србије), иако је судећи по генетици словенског поријекла.

У монографији се за Стојкечиће каже:

"На основу тога и најстарији родови су досељени у 18. веку или су се повратили из Румуније.
У Кобишници су се тада населили ови родови:
Маркулешти и Стојкочешти су један род, Св. Тодор;"
Испада да се овај род ''вратио'' у словенски ентитет. Најпре су вероватно у периду продора Словена на Балкан, под утицајем староседелаца ушли у њихов састав, а онда у новије време Стојкочешти променили презиме у Стојкечић, и на тај начин се приближили Српском ентитету.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Kor мај 17, 2016, 11:56:16 пре подне
Мислим да тестирани има влашко поријекло (мислим на Влахе из источне Србије), иако је судећи по генетици словенског поријекла.

По свему што сам до сада апсолвирао из ове области, мишљења сам да су I2a1-Din пре словенске етногенеѕе могли бити сматрани као "власи" по одређеним питањима. То не треба мешати са предсловенским становништвом ових простора, као нити са Власима који су блиски данашњим Румунима.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: vojinenad мај 17, 2016, 12:16:25 поподне
По свему што сам до сада апсолвирао из ове области, мишљења сам да су I2a1-Din пре словенске етногенеѕе могли бити сматрани као "власи" по одређеним питањима. То не треба мешати са предсловенским становништвом ових простора, као нити са Власима који су блиски данашњим Румунима.
Како ја схватам ствари, Румуни су заправо Власи, а назив Румунија је новијег датума, пре тога се кроз историју звала Влашка. Е сад, ко је све улазио у састав Влаха то је друго питање. Очигледно да су у њихов састав улазили и Словени, и то у доброј мери.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Синиша Јерковић мај 17, 2016, 12:29:01 поподне
Петровић,Ђурђиц, Мађер, Пожега, Србија

Припадају хаплогрупи I2a Динарик Југ. Најближа су им поклапањима међу Херцеговцима: Брборићима и Милићевићима. Брборићи славе Ђурђевдан, па можда нека веза и постоји. За Милићевиће имамо само податак да су из Херцеговине, а не знамо ништа одређеније о мјесту поријекла и слави. Искрено говорећи и не сјећам се откуд нам овај податак за Милићевиће. Вјероватно са неке од јавних база. Милићевићи као и Петровићи имају не тако честу мутацију на маркеру 393=14.

Јавио ми се поруком тестирани Петровић (надам се да ће се и овдје јавити) и написао:

"Имам недоумицу око тога које село порекла да се наведе. За мог деду (рођен 1900) је увек речено да је из Мађера, али се стално спомињала и Јежевица (али и Добриња). Мађер бејаше засеок Јежевице. С обзиром да Љ. Павловић везује Петровиће за Јежевицу и наводи 18 кућа, а у Мађеру их не спомиње, можда боље навести Јежевицу?
Забуна и око тога што Павловић за Петровиће наводи да им је слава Јовањдан. Ја и моји стари и још једна грана од мог прадеде знамо само за Ђурђиц.
Павловић наводи да су од Никшића. Ако су оданде, зар слава не би трабала да буде Лука? Можда промена због већег броја кућа?
За који дан ћу вероватно доћи до једне завичајне књиге о Јежевици и Мађеру, па можда сазнам више."

Погледавши поријекло породица и за Мађер и за Јежевицу закључио сам да би Петровићи (иако се помињу у Јежевици) заправо могли бити дио рода Исаиловића из Мађера који славе Ђурђиц. Ристићи из Јежевице који славе Јовањдан и који су уписани заједно са Петровићима, дошли су скупа са Исаиловићима из Херцеговине. Ево шта каже Павловић за обе породице:

"Јежевица
У селу нема старинарских породица.

–Ристићи (и Петровићи) су оснивачи данашњег села и годинама досељена прва породица, која је силом отурена са своје висине, с Чука, дошли из Риђана пре 300 година, где их је данас 8 кућа, славе Јовањдан."

"Мађер

Старинаца у ово селу нема: Досељеници су:

–Исаиловићи су засновали ово село и у њему се највише намножили. Ова породица чини село, у њеним рукама је све што ваља а друге су упале са стране и тешко су се могле наместити. Исаило је дошао од Никшића, из Никшићких Рудина, отприлике када су дошли Ристићи у Јежевицу из истог места. Ова врло вредна, предузимљива породица увек се истицала у селу, има их 24 куће, славе Ђурђиц."

У сваком случају генетика потврђује поријекло из херцеговачких крајева.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Синиша Јерковић мај 17, 2016, 12:48:49 поподне
Обрадовић, Лучиндан, Тврдошево,Вучиниће, Нови Пазар

Припадају хаплогрупи I2a Динарик Сјевер. Од наших хаплотипова најближи су им Симићи из Александровца. И једни и други имају нешто нижу вриједност на маркеру 439=11.
Занимљиво је да је Обрадовићу доста близак Грк Gkoliaras. На 23 маркера 2 маркера разлике.

Немам детаљнијих података о поријеклу Обрадовића.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Синиша Јерковић мај 17, 2016, 01:13:23 поподне
Кљајић, Никољдан, Братач, Невесиње, Херцеговина

Припада хаплогрупи I2a Динарик Југ. Најближи и судећи по веома специфичним вриједностима на маркерима, несумњиво повезан са Кљајићима јесте Јањатовић Кецан из Латину/Плашки/Лика. Те специфичности се прије свега односе на 393=14 и 391=12. Јањатовић и Кљајић се разликују у 3 на 23 марекра. Ово је, рекао бих, још једна јасна крајишко-херцеговачка генетска веза.

Иначе, Милићевић за Кљајиће само пише да су се у братач доселили око 1870. из невесињског села Залом.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: vojinenad мај 17, 2016, 01:18:16 поподне
Обрадовић, Лучиндан, Тврдошево,Вучиниће, Нови Пазар

Припадају хаплогрупи I2a Динарик Сјевер. Од наших хаплотипова најближи су им Симићи из Александровца. И једни и други имају нешто нижу вриједност на маркеру 439=11.
Занимљиво је да је Обрадовићу доста близак Грк Gkoliaras. На 23 маркера 2 маркера разлике.

Немам детаљнијих података о поријеклу Обрадовића.
Они своје порекло везују за Вељовиће из Попа код Тутина, који су се такође тестирали поводом светског ДНК дана и такође су И2а Динарик Север. Када будеш убацио њихове резултате у табелу видећемо да ли и колико сродности имају.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Синиша Јерковић мај 17, 2016, 01:32:40 поподне
Они своје порекло везују за Вељовиће из Попа код Тутина, који су се такође тестирали поводом светског ДНК дана и такође су И2а Динарик Север. Када будеш убацио њихове резултате у табелу видећемо да ли и колико сродности имају.

Да, у праву си. Имају разлика на маркерима (3/23) али укупно гледано не толике да не би могли бити дио истог рода.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Синиша Јерковић мај 17, 2016, 01:54:02 поподне
Црнчевић, Јовањдан, Биочић, Дрниш, Далмација

Припадају хаплогрупи N1a P189, добро познатом роду. Судећи по слави и генетици вјероватно су повезани са бањанско-пивским породицама које славе Јовањдан. Имају у односу на све тестиране у овом роду специфичну вриједност 439=13 (сви остали имају 12). Такође, најближи су Klickovichu (о коме опет не знамо ништа) на 23 маркера 1 маркер разлике и то специфични 439.

Бачко о вој породици не пише ништа одређено, само спомиње да су у 19. вијеку живјели у Биочићу.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Đorđo мај 17, 2016, 01:56:01 поподне
Они своје порекло везују за Вељовиће из Попа код Тутина, који су се такође тестирали поводом светског ДНК дана и такође су И2а Динарик Север. Када будеш убацио њихове резултате у табелу видећемо да ли и колико сродности имају.
мени је најбољи друг из основне школе био Обрадовић из Тутина, вероватно су то ти исти, питаћу га кад га сретнем која им је слава пошто се не сећам да су славили
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: vojinenad мај 17, 2016, 02:15:52 поподне
мени је најбољи друг из основне школе био Обрадовић из Тутина, вероватно су то ти исти, питаћу га кад га сретнем која им је слава пошто се не сећам да су славили
Може бити али не мора. Обрадовића има неколико различитих породица само у северном делу ЦГ, а свима је приликом селидбе ка северу и ка Србији етапна станица била управо ова област старе Рашке тј. Нови Пазар, Тутин, Сјеница и сл. Али ако слави св. Луку онда је највероватније од ових Обрадовића.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Jacim мај 17, 2016, 02:17:42 поподне
Како ја схватам ствари, Румуни су заправо Власи, а назив Румунија је новијег датума, пре тога се кроз историју звала Влашка. Е сад, ко је све улазио у састав Влаха то је друго питање. Очигледно да су у њихов састав улазили и Словени, и то у доброј мери.

Руси би рекли да су Румуни заправо Молдавци.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Синиша Јерковић мај 17, 2016, 02:22:26 поподне
Црнчевић, Јовањдан, Биочић, Дрниш, Далмација

Припадају хаплогрупи N1a P189, добро познатом роду. Судећи по слави и генетици вјероватно су повезани са бањанско-пивским породицама које славе Јовањдан. Имају у односу на све тестиране у овом роду специфичну вриједност 439=13 (сви остали имају 12). Такође, најближи су Klickovichu (о коме опет не знамо ништа) на 23 маркера 1 маркер разлике и то специфични 439.

Бачко о вој породици не пише ништа одређено, само спомиње да су у 19. вијеку живјели у Биочићу.

Допуна за Црнчевиће, на основу пдотака из села Подградина/Гламоч:

"Радичићи, Кебићи и Гаџић су Црнчевићи и били су у селу и почетком 19. века. Славе Св. Јована. Старо им је презиме Милошевићи. Њихов предак Дмитар имао је „стање“ у Брајићима, где су сада Шавије. Ту је имао и своју земљу. Више села Главица била је црква, којој су на Ускрс дошли Турци Лијевљани. Кад су они хтели узети Дмитрову снаху, Дмитар убије Турчина и побегне у околину Дрниша; други Дмитрови рођаци побегну преко Горе ка Кључу (Бања-Луци). Два -три Црнчевића остану и, да би остали живи, даду беговима „Пилиповићима“ своје тапије и постану њихови кмети. На њихово имање у Брајићима бегови наместе Шавије из Вагана, а они пређу у Подградину."

По овоме би старије станиште Црнчевића из Биочића било на Гламочком Пољу у селу Брајићи.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Синиша Јерковић мај 17, 2016, 02:59:41 поподне
Курандић, Стевањдан, Трнава, Рашка, Србија

Припадају хаплогрупи R1a. Највејероватније грани М458, али нисам сасвим сигуран. Такође немају неких ближих поклапања.

У студији Ибар за њих се каже да су досељени из Старе Србије, али не пише из ког мјеста.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Синиша Јерковић мај 17, 2016, 03:14:44 поподне
Ивановић, Ђурђевдан, Бока/Сечањ/Банат

Припадају хаплогрупи E-V13. Најближи су им и генетски и географски Шећерови из Крстура у Банату, тако да су ове двије породице прилично сигурно повезане. За Ивановиће нисма успио да нађем ништа у студијама. За Шећерове се каже да су доселили из мартоноша (не знам на који се Мартонош овај податак односи)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Селаковић мај 17, 2016, 03:19:43 поподне
Какав темпо  :)  Кад би нам овако весело било сваки дан.... Још једно 15-ак резултата да стигне.

Иначе, има једну студенткињу, од ових Курандића, баш необично презиме.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Bovan мај 17, 2016, 03:54:49 поподне
Један занимљив херцеговачки резултат:

Бован, Јовањдан, Ходбина/Мостар/Херцеговина

Припада хаплогрупи R1a, по свој прилици грани YP4278 коју карактерише ниска вриједност 458=13. Ова грана није необична за Херцеговину, припадају јој још и Шаренци и Ивковићи. Оно што је занимљиво јесте разноврсност хаплотипова и Бована и Ивковића и Шаренаца и још неких тестираних из ове групе YP4278, што значи да нису дио једног скорашњег рода, већ можда дио неке племенске скупине која се у раном средњем вијеку населила у Херцеговини. Судећи по најближим иностраним хаплотиповима (од којих су најближи Руси) рекло би се да се ради о неком словенском племену.

Бовани су колико сам видио у Мостар долазили из Љубиња. У самом Мостару су били познати трговци, а један њихов представник је мецена и оснивач српске школе у Шибенику, Јован Бован.

Више о Јовану Бовану  http://www.eparhija-dalmatinska.hr/Publikacije-Krka18-c.htm

Поздрав, свима! Ево ја успео да се региструјем на форум. Ја сам тестирани Жарко Бован. Е овако, ово јесте стварно занимљив резултат. Има још угледних Бована, али то неком другом приликом.

Иначе, постоји једна прича коју бих волео да се узме у разматрање кад је презиме Бован у питању. Наиме, мом оцу је један старији Бован у једном тренутку испричао причу о пореклу Бована из истоимене средњевековне тврђаве између Алексинца и Сокобање, и то порекло одатле се поклапа са периодом непосредно пре најезде Турака на Хелм. Крајем XIV, почетком XV века. Па су се тада населили у Херцеговини и узели да се презивају по тој тврђави коју су напустили. Ја сам се повезао са музејом у Алексинцу који је правио нека истраживања о Бованској нахији у источној Србији, међутим они имају податке везане за период од 1600 и неке године па на овамо из неких Турских докумената о узимању харача, што баш и није неко штиво за такво проучавање. А кад су ми давали те документе су ми рекли да је након освајања те тврђаве турски султан Муса становништво које је остало у тврђави, населио у турској Анадолији. По том податку може да се дође до закључка да у Анадолији и данас живе неки од потомака људи из те тврђаве, само наравно имају нека турска презимена. Ето дао сам вам неколико занимљивих смерница.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Број 1 мај 17, 2016, 05:04:58 поподне
Црнчевић, Јовањдан, Биочић, Дрниш, Далмација

Припадају хаплогрупи N1a P189, добро познатом роду. Судећи по слави и генетици вјероватно су повезани са бањанско-пивским породицама које славе Јовањдан. Имају у односу на све тестиране у овом роду специфичну вриједност 439=13 (сви остали имају 12). Такође, најближи су Klickovichu (о коме опет не знамо ништа) на 23 маркера 1 маркер разлике и то специфични 439.

Бачко о вој породици не пише ништа одређено, само спомиње да су у 19. вијеку живјели у Биочићу.

Тестирани Црнчевић о свом пореклу наводи следеће:
Прадједовско предање о старијем поријеклу нашег рода Црнчевић говори да су (прије више од 350 година) у Далмацију дошла два брата из Црне Горе (од Ријеке Црнојевића) преко Босне, али нису одмах населили Биочић, него да су дошли надомак града Шибеника до села Коњеврате из којег су потом настанили у село Биочић.
У селу постоји стара камена кућа за коју нам предање казује да је прва коју су стари Црнчевићи ту саградили а интересантано је и то да је уз зид те старе куће срасло огромно дрво кошћеле обима дебла 5-6 м. Црнчевићи имају у брду Главица (обронак Свилаје) колибе (станове, куће) за љетње чување стоке и сијена а имали су исто тако колибе и на Козјаку које су давно продали некоме из сусједног села Штиково. Најстарије забиљежене помене презимена Црнчевић на територију сјеверне Далмације нашао сам код писца Петра Д. Шеровића у његовом дјелу "Неколико података о становништву Шибеника крајем XVII стољећа" гдје се помиње Вучен Црнчевић 05. маја 1687. године, а код писца Анте Шупука у дјелу "ANAGRAF ŽUPE ŠIBENSKOG VAROŠA IZ GODINE 1828." гдје се спомиње презиме Cernceuich у периоду од 1669.-1685. године. Увидом у микрофилмоване матичне књиге сајта familysearch.org за Биочић и Дрниш открио сам помен четири Црнчевића рођених око 1710-1715. године (Nicolo Cerncevich, Petar Cerncevich, Paval Cerncevich, Michel Cerncevich). Из наше куће за општу историју истакао бих име Гаврил Црнчевић, монаха и игумана манастира Драговић у периоду од 1764.-1799. године, и Петар Ј. Црнчевић (1845./46. Дрниш-1904. Шабац), студент филозофије у Падови, учитељ сарајевске реалне гимназије 1870.-1878. , учитељ у Шапцу и управитељ тамошње Основне школе, национални и просвјетни прегалац тога времена (секретар 5. конгреса Земљорадничких Задруга Србије 1901. године).
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Број 1 мај 17, 2016, 05:07:32 поподне
Ивановић, Ђурђевдан, Бока/Сечањ/Банат

Припадају хаплогрупи E-V13. Најближи су им и генетски и географски Шећерови из Крстура у Банату, тако да су ове двије породице прилично сигурно повезане. За Ивановиће нисма успио да нађем ништа у студијама. За Шећерове се каже да су доселили из мартоноша (не знам на који се Мартонош овај податак односи)
Тестирани Ивановић има предање да је пореклом од Васојевића.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Број 1 мај 17, 2016, 05:11:23 поподне
Обрадовић, Лучиндан, Тврдошево,Вучиниће, Нови Пазар

Припадају хаплогрупи I2a Динарик Сјевер. Од наших хаплотипова најближи су им Симићи из Александровца. И једни и други имају нешто нижу вриједност на маркеру 439=11.
Занимљиво је да је Обрадовићу доста близак Грк Gkoliaras. На 23 маркера 2 маркера разлике.

Немам детаљнијих података о поријеклу Обрадовића.
Тестирани Обрадовић о свом пореклу наводи следеће:
По породичном предању, презиме је било Вељовић до почетка 20. века када је презиме по претку Обраду Вељовићу промењено у Обрадовић. Пре него што су дошли у село Тврдошево, живели су у суседном селу Грачане.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Kor мај 17, 2016, 06:54:37 поподне
Како ја схватам ствари, Румуни су заправо Власи, а назив Румунија је новијег датума, пре тога се кроз историју звала Влашка. Е сад, ко је све улазио у састав Влаха то је друго питање. Очигледно да су у њихов састав улазили и Словени, и то у доброј мери.

Немам намеру да прекидам ово изношење података, али сам морао да се осврнем на врло вероватну везу појма "влах" са становништвом које је као Словени стигло на Балкан. Румуни су као и Срби мешавина "словенских" хаплогрупа R1a I2a1b3, са "несловенским" J2, E, R1b хаплогрупама. У Састав румунских Влаха су дефинитивно улазили и Словени (за шта имамо потврде и у језику) али оно што хоћу да истакнем је то да су пре етногенезе Словена носиоци I2a1b3 могли бити окарактерисани као одређени облик влаха (потенцијално су могли говорити романофоним језиком или неким обликом на који су Келти оставили знатан утицај). Један део I2a1b3 је завршио чак и међу туркофоним Гагаузима у Молдавији и то у врло значајном проценту.

Сећам се да је Синиша давно имао радну хипотезу о потенцијалној вези влаха са хаплогрупом I2a1b3 али је никада није изнео до краја :) За мене нема сумње да постоји некаква веза из предсловенских времена. Додуше, на основу података са којима располажемо, тешко је прецизирати о каквој вези је реч. Зато потоње помињање влаха као синонима за словенску популацију која има велики постотак хаплогрупе I2a1b3 може имати везу са тим предсловенским периодом.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: vojinenad мај 17, 2016, 07:15:59 поподне
Тестирани Обрадовић о свом пореклу наводи следеће:
По породичном предању, презиме је било Вељовић до почетка 20. века када је презиме по претку Обраду Вељовићу промењено у Обрадовић. Пре него што су дошли у село Тврдошево, живели су у суседном селу Грачане.
Изгледа да је предање Обрадовића тачно да су они од Вељовића. Зна се поуздано да је неки Обрад Вељовић умро 1902. год. и подаци о томе стоје на његовом споменику. Нисам у потпуности упознат са целом причом али како ми се чини прича о повезаности са Булатовићима-Стајовићима је изгледа потекла од Вељовића који је тестиран. Претпостављам да је због чињенице што славе св. Луку повезао своје порекло са њима. Нисам знао за ово предање о пореклу из Куча. То свакако објашњава то откуд Динарик Север код њих. Мени је од почетка било сумњиво то што Стајовићи нигде не помињу ове Вељовиће већ само Вељовић то помиње. Очигледно да је његова претпоставка погрешно представљена као да је део породичног предања. Мада ми је чудно да су занемарени подаци о пореклу породице које је дао тестирани Обрадовић обзиром да су очигледно сродни и да Обрадовић зна за то порекло из области племена Куча. У сваком случају и овај детаљ који си изнео објашњава много тога, а ДНК потврђује ту причу да они заправо немају везе са Стајовићима и са Ровцима уопште. Сад се поставља питање да ли постоје неки други Вељовићи који можда имају везе са Стајовићима?
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Nebo мај 17, 2016, 07:18:03 поподне
Немам намеру да прекидам ово изношење података, али сам морао да се осврнем на врло вероватну везу појма "влах" са становништвом које је као Словени стигло на Балкан. Румуни су као и Срби мешавина "словенских" хаплогрупа R1a I2a1b3, са "несловенским" J2, E, R1b хаплогрупама. У Састав румунских Влаха су дефинитивно улазили и Словени (за шта имамо потврде и у језику) али оно што хоћу да истакнем је то да су пре етногенезе Словена носиоци I2a1b3 могли бити окарактерисани као одређени облик влаха (потенцијално су могли говорити романофоним језиком или неким обликом на који су Келти оставили знатан утицај). Један део I2a1b3 је завршио чак и међу туркофоним Гагаузима у Молдавији и то у врло значајном проценту.

Сећам се да је Синиша давно имао радну хипотезу о потенцијалној вези влаха са хаплогрупом I2a1b3 али је никада није изнео до краја :) За мене нема сумње да постоји некаква веза из предсловенских времена. Додуше, на основу података са којима располажемо, тешко је прецизирати о каквој вези је реч. Зато потоње помињање влаха као синонима за словенску популацију која има велики постотак хаплогрупе I2a1b3 може имати везу са тим предсловенским периодом.

Начин на који су "несловенске ХГ" ушле у састав данашњег румунског народа донекле је сличан случају код Срба. С тим што је словенска популација на подручју данашње Румуније била део основе на коју су се касније надовезали влашки дошљаци са југа. Што не значи да није било несловенских старинаца на том подручју (нпр. у Трипољској култури било је разних ХГ), али не у битној мери. Код Срба је једноставније: влашки (условно речено; више волим одредницу – старобалкански) старинци и дошљачки Словени.

Оно келтско у словенском супстрату сигурно постоји, и етимолошки га можемо назвати влашким (Келти – Власи, писао сам о томе на некој теми). Мислим да су носиоци тог супстрата Староевропљани И2а. Али, проблем је да неко не помисли на данашње Влахе у јужној Румунији и источној Србији, јер то није иста популација, нити културни круг. При том, то не би требало да има везе с било чим романским. То романско је у Влашку (Румунију) дошло знатно касније (средњи век) и то са југа. Приче о римским легионарима су, ипак, само фантазија доба националног романтизма.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Uzi мај 17, 2016, 09:20:27 поподне
Црнчевић, Јовањдан, Биочић, Дрниш, Далмација

Припадају хаплогрупи N1a P189, добро познатом роду. Судећи по слави и генетици вјероватно су повезани са бањанско-пивским породицама које славе Јовањдан. Имају у односу на све тестиране у овом роду специфичну вриједност 439=13 (сви остали имају 12). Такође, најближи су Klickovichu (о коме опет не знамо ништа) на 23 маркера 1 маркер разлике и то специфични 439.

Бачко о вој породици не пише ништа одређено, само спомиње да су у 19. вијеку живјели у Биочићу.

Коначно и један наш N1a P189.  Мало смо се начекали али сваки нови тестирани нам у нашој малој групи пуно значи. :)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Nebo мај 18, 2016, 07:59:15 поподне
Можемо ли очекивати неки резултат до краја данашњег дана?
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Синиша Јерковић мај 18, 2016, 08:05:20 поподне
Мислио сам да се направи пауза један дан, али пустићу и данас неколико хаплотипова.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Đorđo мај 18, 2016, 08:08:38 поподне
Мислио сам да се направи пауза један дан, али пустићу и данас неколико хаплотипова.
дај не зезај људе што по цео дан чекају  :)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Синиша Јерковић мај 18, 2016, 08:09:42 поподне
дај не зезај људе што по цео дан чекају  :)

Мислио сам да им је досадило, пошто се цијели дан нико не јавља  ;)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Nebo мај 18, 2016, 08:11:17 поподне
Ма, сагоресмо  :D
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Синиша Јерковић мај 18, 2016, 08:23:10 поподне
Гајић, Аранђеловдан, Колубарски Лесковац/Степојевац/Лазаревац/Србија

Припада хаплогрупи R1b и то западној варијанти. нема потпуних поклапања код нас ан пројекту, али чини мис е да му коњевић из Црне Горе није превише далек. Иначе најближа поклапања вани има са "келтском"  L21 подгрупом. И то практично потпуна поклапања на 23 маркера. И предвиђач Невског му даје највише шанси да приапда тој грани.

За Гајиће се у студији каже:

"–Гајићи, Станчићи, Вићетијевићи, Петровићи, Јанковићи и Јовановићи су однекуд из Македоније, Аранђеловдан."
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Синиша Јерковић мај 18, 2016, 08:48:36 поподне
Шпањевић, Ђурђевдан, Гојаковићи/Колашин/ЦГ

Припада хаплогрупи, али веома је тешко рећи којој грани. По нижој вриједности 458=14 као да се приближава групи којој припадају Шаренци, Бован и др. који имају 458=13, али је велика разлика у маркерима. једино гдје мис е чини да би могло бити неке даље везе јесте веза са Иванишевићима са Цетиња (дио главног цетињског братства) који такође имају 458=13, а по маркерима и нису толико далеко. Такође Иванишивећи као и Шпањевићи славе Ђурђевдан. Веза са цетињским крајем постоји и у предању Шпањевића, за које се каже да су огранак Дедејића са Чева (Цетиње).

Ту долазимо до другог питања, а то је веза Шпањевића и Медојевића из Прошћења код Мојковца, који су тестирани као Ј2б М205, а требали би по предању такође бити од Дедејића. Међутим, неће да буде. Медојевићи, у складу са данашњим сазнањима, су вјероватно кричи, јер и станују на најстаријој кричкој територију у Прошћењу.

А Шпањевићи би заиста могли бити досељеници са Цетиња, узимајући у обзир и евентуалну везу са Иванишевићима.

Посебна је прича што смо сви очекивали неку везу са Шпањима, а Шпањевићи испадоше да имају словенску хаплогрупу.

Занима ме заиста којој грани R1a припадају Иванишевић и Шпањевић,а то могу да ријеше само СНП тестови.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Nebo мај 18, 2016, 08:55:24 поподне
Изгледа да је неко оклеветао претке Шпањевића да су од Шпања, те остаде презиме. А можда и не мора презиме имати везе са Шпањима, него с нечим другим. У неким крајевима ЦГ, шпањ може значити и шпијун, ухода, жбир...
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Лепеничанин мај 18, 2016, 08:57:18 поподне
Цитат
Гајић, Аранђеловдан, Колубарски Лесковац R1b

Синиша, мислим да си добро поступио што си Гајића ставио у посебан род. Заиста изгледа да је он до сада најпоузданији српски представник L21 гране.

Коњевић је доказани U152, a за мене се не зна. Јовић из Пирота исто не може поуздано да се сврста. Великић је колико знам доказани U106.

Иначе, кад се погледа ово село Лесковац код Лазаревца делује да је најјаче R1b село у Србији. Поред породица које су по предању пореклом из Прилепа и Струге, има Осаћана и Знепољаца. Такође, окрени-обрни највише западне R1b се јавља по Шумадији.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Синиша Јерковић мај 18, 2016, 09:05:04 поподне
Синиша, мислим да си добро поступио што си Гајића ставио у посебан род. Заиста изгледа да је он до сада најпоузданији српски представник L21 гране.

Коњевић је доказани U152, a за мене се не зна. Јовић из Пирота исто не може поуздано да се сврста. Великић је колико знам доказани U106.

Иначе, кад се погледа ово село Лесковац код Лазаревца делује да је најјаче R1b село у Србији. Поред породица које су по предању пореклом из Прилепа и Струге, има Осаћана и Знепољаца. Такође, окрени-обрни највише западне R1b се јавља по Шумадији.

Да, ни код кога као код Гајића нисам видио толико блиских L21 поклапања, мада код R1b (а и код R1a) док не видим СНП ништа не вјерујем.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: radon мај 18, 2016, 09:09:00 поподне
Шпањевић, Ђурђевдан, Гојаковићи/Колашин/ЦГ

Припада хаплогрупи, али веома је тешко рећи којој грани. По нижој вриједности 458=14 као да се приближава групи којој припадају Шаренци, Бован и др. који имају 458=13, али је велика разлика у маркерима. једино гдје мис е чини да би могло бити неке даље везе јесте веза са Иванишевићима са Цетиња (дио главног цетињског братства) који такође имају 458=13, а по маркерима и нису толико далеко. Такође Иванишивећи као и Шпањевићи славе Ђурђевдан. Веза са цетињским крајем постоји и у предању Шпањевића, за које се каже да су огранак Дедејића са Чева (Цетиње).

Ту долазимо до другог питања, а то је веза Шпањевића и Медојевића из Прошћења код Мојковца, који су тестирани као Ј2б М205, а требали би по предању такође бити од Дедејића. Међутим, неће да буде. Медојевићи, у складу са данашњим сазнањима, су вјероватно кричи, јер и станују на најстаријој кричкој територију у Прошћењу.

А Шпањевићи би заиста могли бити досељеници са Цетиња, узимајући у обзир и евентуалну везу са Иванишевићима.

Посебна је прича што смо сви очекивали неку везу са Шпањима, а Шпањевићи испадоше да имају словенску хаплогрупу.

Занима ме заиста којој грани R1a припадају Иванишевић и Шпањевић,а то могу да ријеше само СНП тестови.

Moja je pretpostavka već neko vreme da se radi o prilagođenom obliku reči "župljanin", nazivu za stanovnika župe.
http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=1146.msg16641#msg16641
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Nebo мај 18, 2016, 09:11:22 поподне
Moja je pretpostavka već neko vreme da se radi o prilagođenom obliku reči "župljanin", nazivu za stanovnika župe.
http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=1146.msg16641#msg16641

И то је могућа верзија.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Синиша Јерковић мај 18, 2016, 09:24:38 поподне
Златановић, Јовањдан, Горња Студена, Бела Паланка, Србија


Припада хаплогрупи G2a, по свој прилици грани L497 L42. Близак је роду А, код нас најзаступљенијем роду хаплогрупе G2a. Ова група показује значајну повезаност са алпским регионом и од свих хаплогрупа код нас некако ми највише дјелује као келтска. Веома је заступљена у том иницијалном хаплштатском протокелтском региона. Остаје отвореним питање кад је могла доспјети на наше просторе, да ли са Келтима,Илирима,  Римљанима, њемачким рударима. Ово задње због тога што ми се чини да постоји нека веза ове хаплогрупе са рударским регионима код нас.

Нисам за Златановиће успио пронаћи некедетаљније податке о поријеклу.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Лепеничанин мај 18, 2016, 09:28:46 поподне
Цитат
док не видим СНП ништа не вјерујем.

и ја сам присталица таквог става.

У начелу мислим да легенде немају много основа, и ко зна у ком су контексту настајале, али хајде да пренесем пасус из текста о Вреоцима који се односи на становништво које је наводно краљ Марко населио у Колубари (можда некоме то буде путоказ кад истражује).

"Родове из околине Прилепа преселио је, по предању, Марко Краљевић. Кад је Марко „крајинио“, преци данашњих најстаријих родова из околине Прилепа поткрадали су Маркову мајку. Она се пожалила Марку, а он их потера, да их пресели преко „воде“, тј. преко Саве и Дунава. По другом предању ово је „племе“ било непослушно па цар Душан нареди Краљевићу Марку, да га расели преко „велико воде“. Марко крене са „непослушним племеном“ преко зиме и у пролеће стигне на обалу Саве. Али се Сава била излила, па их Марко остави док вода не отекне, а он се врати у Прилеп. "
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Nebo мај 18, 2016, 09:41:57 поподне
Златановић, Јовањдан, Горња Студена, Бела Паланка, Србија
Нисам за Златановиће успио пронаћи некедетаљније податке о поријеклу.

Помињу се код Михаила Костића као Студенци, али нема помена о њиховом ранијем пореклу. Изгледа да су у Белу Паланку дошли из околине Бабушнице, писао је о томе један Златановић. Вероватно су из веће давнине у том крају.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Синиша Јерковић мај 18, 2016, 09:50:25 поподне
Бајић, Стевањдан, Дрвар/ БиХ

Припада хаплогрупи I2a Динарик Југ. Има веома уобичајен хаплотип, близак модалу тако да има доста блиских поклапања. С обзиром на славу и регион одакле је, сврстао сам га скупа са Дукићем који такође слави св. Стевана, а разликује се од Бајића у само једном маркеру на упоредивих 17.

Иначе Бајићи у уначком крају су доселили из Далмације за вријеме "Вранцуза" тј. Наполеонове управе Далмацијом или почетком 19. вијека. Иако их Рађеновић повезује са Роквићима и Трнинићима, још двије породице у Унцу које славе Стевањдан, као да није сасвим сигуран у ту везу. Са друге стране Роквићи и Трнинићи се спомињу као сродни Миљевићима који су већ тестирани као R1b.

Бајића са славом Стевањдан нема у далмацији, што можда говори у прилог томе да су Бајићи огранак неке породице из далмације која слави Стевањдан (можда баш Дукића) , а да им је Бајић новије презиме. У Крајини их је са овом славом било још око Герзова.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Небојша мај 18, 2016, 10:02:46 поподне
Бајић, Стевањдан, Дрвар/ БиХ

Припада хаплогрупи I2a Динарик Југ. Има веома уобичајен хаплотип, близак модалу тако да има доста блиских поклапања. С обзиром на славу и регион одакле је, сврстао сам га скупа са Дукићем који такође слави св. Стевана, а разликује се од Бајића у само једном маркеру на упоредивих 17.

Иначе Бајићи у уначком крају су доселили из Далмације за вријеме "Вранцуза" тј. Наполеонове управе Далмацијом или почетком 19. вијека. Иако их Рађеновић повезује са Роквићима и Трнинићима, још двије породице у Унцу које славе Стевањдан, као да није сасвим сигуран у ту везу. Са друге стране Роквићи и Трнинићи се спомињу као сродни Миљевићима који су већ тестирани као R1b.

Бајића са славом Стевањдан нема у далмацији, што можда говори у прилог томе да су Бајићи огранак неке породице из далмације која слави Стевањдан (можда баш Дукића) , а да им је Бајић новије презиме. У Крајини их је са овом славом било још око Герзова.

За сада се код крајишких Стефањштака јављају две хаплогрупе. Видећемо да ли је и у овом случају реч о више несродних породица. Карановић све породице које славе Св. Стевана на простору Лике, Бос. Крајине и Далмације везује за Добријевиће (старије, родовско име).

Подсетићу да су Добријевићи са 23andMe R1b, у шта се уклапа и резултат Миљевића из Босанске Крајине. Занима ме којој грани R1b припадају ове породице. Вероватно ће нам тестирање Херцеговаца решити ту дилему, зато што и ове крајишке "Добријевиће" предање везује за неко племе Озгорастовића досељено "од Херцеговине".
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Синиша Јерковић мај 18, 2016, 10:09:46 поподне
Ђенић, Никољдан, Негбина, Нова Варош/Србија

Припадају хаплогрупи I2a Динарик Сјевер. Имају бликсост са неколико тестираних на пројекту: Чорцима, Девићима, Цонићима. Ипак сам одлучио да их групишем са Цонићима, због исте славе, карактеристичне вриједности на маркерима 385аб=14-14. оно што их не веже са Цонићима јесте да су једни из динарског краја,а други из југоисточен Србије. Цонићи и Ђенићи се на 18 упоредивих маркера разликују у два маркера.

Иначе за Ђениће у Негбини се каже да су досељеници из 18. вијека, али се не каже одакле. Од ових Ђенића из негбине су и Ђенићи у Тврдићима, Пожега.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Небојша мај 18, 2016, 10:14:26 поподне
Синиша, мислим да си добро поступио што си Гајића ставио у посебан род. Заиста изгледа да је он до сада најпоузданији српски представник L21 гране.

Коњевић је доказани U152, a за мене се не зна. Јовић из Пирота исто не може поуздано да се сврста. Великић је колико знам доказани U106.

Иначе, кад се погледа ово село Лесковац код Лазаревца делује да је најјаче R1b село у Србији. Поред породица које су по предању пореклом из Прилепа и Струге, има Осаћана и Знепољаца. Такође, окрени-обрни највише западне R1b се јавља по Шумадији.

Коначно се мало опоравља и наша R1b. :)

Колико се сећам, на оном анонимном истраживању за Војводину је било прилично R1b, па и подгране L21 (не знамо додуше ко је све тестиран, али главнину свакако чине Срби).

Да ли ово могу бити потомци људи који су досељени у неком миграционом таласу из Старе Србије?
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Nebo мај 18, 2016, 10:17:18 поподне
Ђенићи у Муртеници су досељеници из Дробњака. Помињу се и у раду Шибалић / Караџић о исељеним братствима племена Дробњака.
Свети Никола је честа слава у Дробњаку, а пре 1605. била је већинска. Тада су многи Дробњаци почели да славе Ђурђевдан, о чему смо писали на теми о Дробњацима.
Ако мене питаш, резултат је близак Девићу, и ја бих Ђениће пре повезао с њима. Девићи су Ћетковићи, такође из Дробњака, а стара слава (пре садашње Ђурђевдан) такође је била Свети Никола.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Синиша Јерковић мај 18, 2016, 10:22:44 поподне
Ђенићи у Муртеници су досељеници из Дробњака. Помињу се и у раду Шибалић / Караџић о исељеним братствима племена Дробњака.
Свети Никола је честа слава у Дробњаку, а пре 1605. била је већинска. Тада су многи Дробњаци почели да славе Ђурђевдан, о чему смо писали на теми о Дробњацима.
Ако мене питаш, резултат је близак Девићу, и ја бих Ђениће пре повезао с њима. Девићи су Ћетковићи, такође из Дробњака, а стара слава (пре садашње Ђурђевдан) такође је била Свети Никола.

Могуће да је тако, али је евидентна и велика блискост и са Цонићем, изузев ако и Цонић није повезан са Девићем. Нека засад стоји овако до коначног преслагивања.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Синиша Јерковић мај 18, 2016, 10:25:07 поподне
Пауновић, Аранђеловдан, Топлица, раније Ивањица/СРБ

Припада хаплогрупи G2a L497 L42. Припада роду А као и горе споменути Златановић из Беле Паланек, па вриједи исти коментар као и горе.

Пауновић није најпрецизније навео поријекло. Ставио је Ивањицу као раније мјесто поријекла.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Nebo мај 18, 2016, 10:26:32 поподне
Ђенићи у Муртеници су досељеници из Дробњака. Помињу се и у раду Шибалић / Караџић о исељеним братствима племена Дробњака.
Свети Никола је честа слава у Дробњаку, а пре 1605. била је већинска. Тада су многи Дробњаци почели да славе Ђурђевдан, о чему смо писали на теми о Дробњацима.
Ако мене питаш, резултат је близак Девићу, и ја бих Ђениће пре повезао с њима. Девићи су Ћетковићи, такође из Дробњака, а стара слава (пре садашње Ђурђевдан) такође је била Свети Никола.

Истог порекла као Ђенићи у Негбини су и Илићи и Перишићи.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Nebo мај 18, 2016, 10:27:37 поподне
Могуће да је тако, али је евидентна и велика блискост и са Цонићем, изузев ако и Цонић није повезан са Девићем. Нека засад стоји овако до коначног преслагивања.

Можда је Цонић неки исељеник од Ђенића или неких других Дробњака. Или је сличност у маркерима случајна (!?).
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: vojinenad мај 18, 2016, 10:37:51 поподне
Можда је Цонић неки исељеник од Ђенића или неких других Дробњака. Или је сличност у маркерима случајна (!?).
Једноставно је у питању мали број маркера. Да је тест на 37 или 67 маркера верујем да би и удаљеност била видљивија.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Лепеничанин мај 18, 2016, 10:44:42 поподне
Цитат
Да ли ово могу бити потомци људи који су досељени у неком миграционом таласу из Старе Србије?

Не знам шта бих ти реко. Код данашњег Младеновца у турско време била је нахија Прилеп, можда су ти староседеоци Колубаре одатле премештени. У Колубари има и село Маркова Црква које се везује за краља Марка.

Моја радна хипотеза је иначе да je западне R1b морало раније да буде више, ако ни због чега другог онда због бројних рудара у средњевековној Србији.

Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Nebo мај 18, 2016, 10:46:51 поподне
Једноставно је у питању мали број маркера. Да је тест на 37 или 67 маркера верујем да би и удаљеност била видљивија.

Вероватно. Не знам ништа о пореклу Цонића, али с обзиром на презиме и место одакле је, нешто не видим везу с Девићем и Ђенићем, док између њих сви елементи указују на неку везу у ближој прошлости.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Синиша Јерковић мај 18, 2016, 10:51:15 поподне
Посљедњи хаплотип за данас:

Шестовић, Аранђеловдан, Стожер/Бијело Поље/ЦГ

Припада хаплогрупи I2a Динарик југ. мало необичнији хаплотип па је сврстан посебно. За ове Шестовиће сам нашао сљедеће:

"Шестовићи су пореклом из Херцеговине, од Требиња, и тамо су се презивали Паровићи. Дошла су 4 брата Паровића и населили се у Љељенку, Крупице, око 1770. године. После извесног времена, три брата су одселила у Србију. Четврти брат је имао по шест прстију на ногама и рукама, па су га звали Шесто. По њему су му потомке прозвали Шестовићи. Из Љељенка су Шестовићи одселили у Слатку и тамо остали око 80 година.

Почетком XIX века познат је био хајдук Стојан. Он је убио више Турака. Турци су га ухватили, одвели у Травник и тамо обесили. Неки Србин му је тамо подигао споменик. Стојан је имао три сина. Од једног су Шестовићи у Стожеру, од другог у Крупицама, а трећи је одселио код Ваљева Од њега има велики број потомака. Из Воднога су доселили у Крупице 1878. године."

Милићевић заиста у Херцеговини помиње Паровиће који салве Аранђеловдан, али у околини Гацка и Невесиња.

Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Nebo мај 18, 2016, 10:58:31 поподне
Значи, Благоје Паровић - динарик јужни. А и наш форумаш.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Влад мај 18, 2016, 11:03:12 поподне
Вероватно. Не знам ништа о пореклу Цонића, али с обзиром на презиме и место одакле је, нешто не видим везу с Девићем и Ђенићем, док између њих сви елементи указују на неку везу у ближој прошлости.

Ја не знам нешто више о даљем пореклу, има доста Цонића у Нишу који су родом из Банцарева, можда се неко јави на форуму и објасни даље порекло.
За сада Ђенић ми је најближи, а и Девић није далеко.
За сам на СНП тесту Z-17855*, негативан сам на две за сада познате гране испод. Било би пожељно да неко од љих двоје уради тест на Z-17855.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Селаковић мај 18, 2016, 11:09:31 поподне
Ја не знам нешто више о даљем пореклу, има доста Цонића у Нишу који су родом из Банцарева, можда се неко јави на форуму и објасни даље порекло.
За сада Ђенић ми је најближи, а и Девић није далеко.
За сам на СНП тесту Z-17855*, негативан сам на две за сада познате гране испод. Било би пожељно да неко од љих двоје уради тест на Z-17855.

А ти си тај Цонић  :)  За сад, као сирочету, Ђенић и ти сте ми најближи (мада ипак доста далеко). Ако би нашао нешто о даљм пореклу, обавезно објави. Поздрав!
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Небојша мај 18, 2016, 11:11:52 поподне
Посљедњи хаплотип за данас:

Шестовић, Аранђеловдан, Стожер/Бијело Поље/ЦГ

Припада хаплогрупи I2a Динарик југ. мало необичнији хаплотип па је сврстан посебно. За ове Шестовиће сам нашао сљедеће:

"Шестовићи су пореклом из Херцеговине, од Требиња, и тамо су се презивали Паровићи. Дошла су 4 брата Паровића и населили се у Љељенку, Крупице, око 1770. године. После извесног времена, три брата су одселила у Србију. Четврти брат је имао по шест прстију на ногама и рукама, па су га звали Шесто. По њему су му потомке прозвали Шестовићи. Из Љељенка су Шестовићи одселили у Слатку и тамо остали око 80 година.

Почетком XIX века познат је био хајдук Стојан. Он је убио више Турака. Турци су га ухватили, одвели у Травник и тамо обесили. Неки Србин му је тамо подигао споменик. Стојан је имао три сина. Од једног су Шестовићи у Стожеру, од другог у Крупицама, а трећи је одселио код Ваљева Од њега има велики број потомака. Из Воднога су доселили у Крупице 1878. године."

Милићевић заиста у Херцеговини помиње Паровиће који салве Аранђеловдан, али у околини Гацка и Невесиња.

Не претерано чест хаплотип код Јужних Динараца. Нпр., у YHRD бази нема поклапања по Yfiler распореду, а на минималном броју маркера свега 3.

На Ysearch-у би му најближи могао бити један Немац (мада ни то није претерано блиска веза) пореклом из Шлезије. Ово је свакако занимљиво за Јужни Динарик.

(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/4/4b/Silesia_%28Now%29.png)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Влад мај 18, 2016, 11:15:50 поподне
Помињу се код Михаила Костића као Студенци, али нема помена о њиховом ранијем пореклу. Изгледа да су у Белу Паланку дошли из околине Бабушнице, писао је о томе један Златановић. Вероватно су из веће давнине у том крају.

Златановића и дан данас има у Горњој Студени (Општина Нишка Бања). Мислим и да славе исту крсну славу. Најпознатија особа од Златановића из Г. Студене био је Миливој Златановић, командант батаљона ЈВУО на подручју среза Нишког са седиштем у Горњој Студени. Истакао се у спашавању америчких пилота, за шта је одликован и награђен пензијом од стране удружења америчких пилота. После другог светског рада комунисти су га осудили на 20 година затвора, а одлежао је 26. Упркос свему доживео је 90+ година. Имао сам прилике доста пута да разговарам са њим. Његова жена је била ћерка мог чукундеде који је такође био официр краљеве војске.

Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Влад мај 18, 2016, 11:18:33 поподне
А ти си тај Цонић  :)  За сад, као сирочету, Ђенић и ти сте ми најближи (мада ипак доста далеко). Ако би нашао нешто о даљм пореклу, обавезно објави. Поздрав!

Хоћу, чим пронађем нешто објавићу. Поздрав за тебе и Ђенића.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: vojinenad мај 18, 2016, 11:22:33 поподне
Ја не знам нешто више о даљем пореклу, има доста Цонића у Нишу који су родом из Банцарева, можда се неко јави на форуму и објасни даље порекло.
За сада Ђенић ми је најближи, а и Девић није далеко.
За сам на СНП тесту Z-17855*, негативан сам на две за сада познате гране испод. Било би пожељно да неко од љих двоје уради тест на Z-17855.
И ја сам негативан на обе за сада познате гране испод Z-17855.
Поздрав. :)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Лепеничанин мај 18, 2016, 11:29:22 поподне
Цитат
Златановића и дан данас има у Горњој Студени (Општина Нишка Бања).

Било би корисно да тестирани Златановић разјасни је ли он од фамилије Златановића из Студенске мале у вароши Бела Паланка, као и да ли има сазнања јесу ли они од исте породице из села Горња Студена коју је Владица малопре поменуо.

Колико ја знам село Студена се помиње у дефтеру нахије Ниш из 1516. тако да не верујем да је име селу дато по истоименом селу код Бабушнице.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Влад мај 18, 2016, 11:35:14 поподне
И ја сам негативан на обе за сада познате гране испод Z-17855.
Поздрав. :)

Можда постоји још нека грана карактеристична за наше просторе као што је PH3414.
Када се открију нове гране тестираћемо док не пронађемо праву  :)
Поздрав и за тебе!
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: шкрњо мај 18, 2016, 11:49:34 поподне
Посљедњи хаплотип за данас:

Шестовић, Аранђеловдан, Стожер/Бијело Поље/ЦГ

Припада хаплогрупи I2a Динарик југ. мало необичнији хаплотип па је сврстан посебно. За ове Шестовиће сам нашао сљедеће:

"Шестовићи су пореклом из Херцеговине, од Требиња, и тамо су се презивали Паровићи. Дошла су 4 брата Паровића и населили се у Љељенку, Крупице, око 1770. године. После извесног времена, три брата су одселила у Србију. Четврти брат је имао по шест прстију на ногама и рукама, па су га звали Шесто. По њему су му потомке прозвали Шестовићи. Из Љељенка су Шестовићи одселили у Слатку и тамо остали око 80 година.

Почетком XIX века познат је био хајдук Стојан. Он је убио више Турака. Турци су га ухватили, одвели у Травник и тамо обесили. Неки Србин му је тамо подигао споменик. Стојан је имао три сина. Од једног су Шестовићи у Стожеру, од другог у Крупицама, а трећи је одселио код Ваљева Од њега има велики број потомака. Из Воднога су доселили у Крупице 1878. године."

Милићевић заиста у Херцеговини помиње Паровиће који салве Аранђеловдан, али у околини Гацка и Невесиња.
Овако вели породично предање (по књизи коју је писао братственик): потичемо од Паровића, који су даљим поријеклом од Паповића из Казанаца (на граници Гацка и Никшића). Паповићи су по предању од неког Павла (Папа) досељеног са Чева, чији се ближи потомак бјежећи од Турака ("попарао" Турчина ножем- њихово предање о поријеклу презимена) населио у Биоград код Невесиња, и од њега потичу Паровићи. Ту је средином 18. вијека извјесни Стојан Паровић убио једног бега косом (по чему се то мјесто у Биограду зове Покосац), и након тога са тројицом браће побјегао. Зауставили су се у Крупицама (гдје је остао топоним "Парова корита"), гдје је један од браће остао, а остали наставили. Не зна му се име, а сина је назвао Стојан, по горе поменутом стрицу. Стојан је рођен око 1765. и имао је шест прстију на рукама и ногама, па је прозван Шесто. Приближно у вријеме Првог српског устанка био је хајдук на злом гласу код Турака па га је бег Селмановић из Пљеваља на превару домамио, а онда послао у Травник, гдје је погубљен. Његови синови тада мијењају презиме Паровић у Шестовић.
Требиње се у предању не помиње.
Што се тиче Шестовића у околини Ваљева, братственик који је писао књигу је био у контакту са многима од њих да би на крају закључио да највјероватније нисмо истог поријекла. Исто се испоставило и за Шестовиће-муслимане из Плава, који су даљим поријеклом из Анадолије.

Видио сам да је тестиран Паповић у оквиру херцеговачког ДНК дана, нестрпљиво очекујем његов резултат :)
Најстарији Паровићи из Биограда код Невесиња су чули за причу о Стојану и Покосац, али нису били сигурни око тога да ли је он припадао њиховом братству или не. Е сад, да ли је у питању скривање презимена да би се избјегли Турци, или нешто друго, не знам.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Влад мај 18, 2016, 11:53:32 поподне
Било би корисно да тестирани Златановић разјасни је ли он од фамилије Златановића из Студенске мале у вароши Бела Паланка, као и да ли има сазнања јесу ли они од исте породице из села Горња Студена коју је Владица малопре поменуо.

Колико ја знам село Студена се помиње у дефтеру нахије Ниш из 1516. тако да не верујем да је име селу дато по истоименом селу код Бабушнице.

По мени села Горња и Доња Студена  су добила имена по изворима воде и познатом студенском врелу (друга по квалитету пијаћа вода у Европи, издашност око 350 л/с, користи се као један од извора за снабдевање Ниша водом). Највероватније назив није у вези са истоименим селом у Бабушници.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Синиша Јерковић мај 19, 2016, 09:46:02 пре подне
Овако вели породично предање (по књизи коју је писао братственик): потичемо од Паровића, који су даљим поријеклом од Паповића из Казанаца (на граници Гацка и Никшића). Паповићи су по предању од неког Павла (Папа) досељеног са Чева, чији се ближи потомак бјежећи од Турака ("попарао" Турчина ножем- њихово предање о поријеклу презимена) населио у Биоград код Невесиња, и од њега потичу Паровићи. Ту је средином 18. вијека извјесни Стојан Паровић убио једног бега косом (по чему се то мјесто у Биограду зове Покосац), и након тога са тројицом браће побјегао. Зауставили су се у Крупицама (гдје је остао топоним "Парова корита"), гдје је један од браће остао, а остали наставили. Не зна му се име, а сина је назвао Стојан, по горе поменутом стрицу. Стојан је рођен око 1765. и имао је шест прстију на рукама и ногама, па је прозван Шесто. Приближно у вријеме Првог српског устанка био је хајдук на злом гласу код Турака па га је бег Селмановић из Пљеваља на превару домамио, а онда послао у Травник, гдје је погубљен. Његови синови тада мијењају презиме Паровић у Шестовић.
Требиње се у предању не помиње.
Што се тиче Шестовића у околини Ваљева, братственик који је писао књигу је био у контакту са многима од њих да би на крају закључио да највјероватније нисмо истог поријекла. Исто се испоставило и за Шестовиће-муслимане из Плава, који су даљим поријеклом из Анадолије.

Видио сам да је тестиран Паповић у оквиру херцеговачког ДНК дана, нестрпљиво очекујем његов резултат :)
Најстарији Паровићи из Биограда код Невесиња су чули за причу о Стојану и Покосац, али нису били сигурни око тога да ли је он припадао њиховом братству или не. Е сад, да ли је у питању скривање презимена да би се избјегли Турци, или нешто друго, не знам.

Шкрњо, јесам ли добро схватио, ти си тестирани Шестовић?
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Синиша Јерковић мај 19, 2016, 09:56:25 пре подне
Живковић, Јовањдан, Крагујевац, раније Прилеп Македонија

Припада хаплогрупи J2a, највјероватније грани М67. најближи су му неки хаплотипови из Аустрије, Француске. На нашем пројекту нема блиских поклапања.

Не знам да ли је скорашњи досељеник из Прилепа, али судећи по презимену није. немам неких других података о овом презимену.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: шкрњо мај 19, 2016, 10:02:30 пре подне
Шкрњо, јесам ли добро схватио, ти си тестирани Шестовић?
Да :)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Синиша Јерковић мај 19, 2016, 10:07:13 пре подне
Да :)

Свака част. Надам се да немаш шест прста. Мада може то бити и корисно. ;)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: шкрњо мај 19, 2016, 10:10:57 пре подне
Свака част. Надам се да немаш шест прста. Мада може то бити и корисно. ;)
;)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: vojinenad мај 19, 2016, 10:16:23 пре подне
Синиша, колико још има?
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Синиша Јерковић мај 19, 2016, 10:53:47 пре подне
Синиша, колико још има?

Још десетак српског поријекла и око шест несрпског поријекла.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Синиша Јерковић мај 19, 2016, 10:58:54 пре подне
Јаковљевић, Аврамијевдан, Крупањ/СРБ

Таман кад смо помислили, како нема Млађиних Аврамијевштака кад ево га један. Дакле, хаплогрупа R1a L1280.

Иако тестирани није оставио податак из ког је села, вјероватно је од Јаковљевића из Дворске, који су дио разгранатог рода. О њима се каже сљедеће:

"Вукашиновићи (Грујичићи, Ковачевићи и Обрадовићи): Зна се сигурно да се Вукашин са своја четири брата доселио из Херцеговине и да се прво настани у Ступници, па му се ту не допадне, због тога се пресели у Цикоте, где му полипсају овце с’тога оде у Дворску где је брдовитије.

Вукашин се подели са браћом: Јаковом, Јовицом, Мићом и Петрашином.

–Грујучићи: Од Вукашина остану синови или унуци (не зна се тачно) Грујица и Обрад. Грујица је имао два сина, Пана и Илију. Од Пане остане Иван. Од Ивана Ђурађ, који је жив. Од Илије остану: Никола, Митар и Ристо. Никола остави сина Саву, Митар Василија а Ристо Срећка, сви се презивају Грујучићи.

–Обрадовићи: Обрад је имао сина Ђурђа од кога остану: Марко, Станко и Димитрије. Марко је жив. Станко остави синове: Живка, Максима, Богосава, Спасоја и Цветка, који су живи и сви се по Обраду презивају Обрадовићи.

–Ковачевићи: Димитрије нија имао мушке деце, већ само једну ћерку. Ћерку уда за неког Ковачевића, кога доведе у кућу (уљез) и он слави Алимпијевдан.

Грујучићи и Обрадовићи се зову и Вукашиновићи.

Јаковљевићи (Тадићи, Капетановићи): Од Јакова остану синови Мићо и Панто. Мићо је имао сина Цвију а Цвија Срећка и Панта и они се презивају Јаковљевићи.

–Тадићи: Панто, син Јаковљев има је синове Тадију и Ђурђа; Тадија је имао синове Живка и Милоша. Живко је имао синове Стојадина и Јована а Милош Љубу, Игњата и Арсена, који су живи и презивају се по деди Тадији – Тадићи.

–Капетановићи: Ђурађ, Пантин син, био је капетан. Од њега остане син Обрен а од Обрена синови: Велимир, Спасоје, Јован и Мићо, и они се презивају Капетановићи.

–Јовичићи (Стевановићи и Митровићи): Од Јовице остану синови или унуци (не зна се тачно) Стеван, Митар, Андрија и Јован. Јован се одсели у Цикоте (мала Кривајица), па се његови потомци по прадеди (или деди) Јовици презивају сада Јовичићи. По Стевану се његови унуци презивају Стевановићи. Митар и Андреја остану у заједници и њихови потомци се презивају Митровићи.

–Мићићи (Аксентијевићи): Од Мића, који је отишао у Удовичића малу на своје имање остане син Аксентије. Он се по оцу презивао Мићић. Његов садашњи унук се презива по њему, Аксентијевић.

–Ковачевићи: Од Петрашина остане једна ћерка и њу уда за једног ковача, који се настани као уљез и по њему се његови потомци презивају Ковачевићи, који славе Пантелијевдан.

Вукашиновићи, Јаковљевићи, Јовичићи и Аксентијевићи и све остале наведене фамилије, изузев две Ковачевића, славе Аврамијевдан."
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Синиша Јерковић мај 19, 2016, 12:06:12 поподне
Умићевић, Аранђеловдан, Рудице, Нови Град, Реп.Српска

Припадају хаплогрупи J2b M241. Без блиских поклапања код нас ни у страним пројектима.

Необично је што и католик Умић из Лике припада  хаплогрупи J2b, али грани М205, са веома специфичним хаплотипом који се разликује од кричко-годијељског, а и за једну СНП мутацију се разликује од њих. Оно што је необично јесте да смо и за Умића испочетка мислили да је М241.На жалост он је тестирао само 12 маркера, па у поређењу са Умићевићем можемо упоредити само 10 маркера. Иако дјелују доста различити, не бих ни сасвим искључио неку далеку везу, бар док Умићевић не уради СНП тестове.

Умићевић 12   24   15   10   15-17   11   15   13   12   11   28
Умић         12   24   16   11   14-19   $   $   11   12   11   28

Иначе, Карановић за Умићевиће тврди да су од племена Родића са Попине, али мало вјероватно јер су се Родићи већ тестирали као I2a Динарик. Презиме Умићевић изгледа да је некако лоцирано на крупско-новско поуње гдје је вјероватно и настало.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Nebo мај 19, 2016, 12:13:05 поподне
Јаковљевић, Аврамијевдан, Крупањ/СРБ

Таман кад смо помислили, како нема Млађиних Аврамијевштака кад ево га један. Дакле, хаплогрупа R1a L1280.

Иако тестирани није оставио податак из ког је села, вјероватно је од Јаковљевића из Дворске, који су дио разгранатог рода.

Да, из Дворске су. Све ово остало што си написао је на месту. Огранци једног повећег братства старином из Херцеговине.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Nebo мај 19, 2016, 12:20:10 поподне
Мени код презимена Умићевић упада у очи губљење првог гласа: лично име Хумић - презиме Хумићевић - Умићевић.
Сличну појаву имамо у граничним подручјима словенског и албанског живља. И тамо имамо случајеве губитка првог гласа: Вулићевић - Улићевић, Вуксановић - Укс(ш)ановић, итд.
А онда и М241 вуче на те крајеве.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Синиша Јерковић мај 19, 2016, 12:20:58 поподне
Мени код презимена Умићевић упада у очи губљење првог гласа: лично име Хумић - презиме Хумићевић - Умићевић.
Сличну појаву имамо у граничним подручјима словенског и албанског живља. И тамо имамо случајеве губитка првог гласа: Вулићевић - Улићевић, Вуксановић - Укс(ш)ановић, итд.
А онда и М241 вуче на те крајеве.

И овај Умић у Лици је у ствари Хумић са изгубљеним гласом Х.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Акса мај 19, 2016, 12:27:32 поподне
Умићевић није тестиран у оквиру Светског ДНК дана, зар не?
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Синиша Јерковић мај 19, 2016, 12:31:02 поподне
Умићевић није тестиран у оквиру Светског ДНК дана, зар не?

Јесте.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Синиша Јерковић мај 19, 2016, 12:36:45 поподне
Илић,Никољдан, Лозовик/Велика Плана, Србија

Припада хаплогрупи I2-L38, прилично ријеткој, а поготово код нас. Заправо ово је први тестирани са овом групом код нас. Ни сам не знам много о овој групи сем да је видим повезују са Клетима и централном Европом, највише подручјем око Рајне, мада је има и по западној Европи (Британији, Бенелуксу). Морао сам да Илића сврстам у групу М223 иако L38 није испод М223 већ јој је паралелна блиска група. Илић баш и нема нека блиска поклапања.

Иначе за Илиће из Лозовика сам нашао сљедеће:
"Рутоњска (Илићи, Тодоровићи, Станковићи), (54 к., св. Никола). Чукундеда дошао са Косова (стање из 1925. год) у првој половини 18. века. Један му брат остао око Сталаћа."

Занимљиво ми је да L38 по вриједности маркера доста подсјећа на Динарик.



Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Синиша Јерковић мај 19, 2016, 12:55:36 поподне
Лепосавић, Ђурђевдан, Ивањица,Србија

Припада хаплогрупи I1 P09 роду Дробњака. Немам детаљнијих податка о поријеклу Лепосавића.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Синиша Јерковић мај 19, 2016, 01:25:29 поподне
Мандић, Лучиндан, Виљуша, Чачак

Припада хаплогрупи R1a M458. Спада у доста бројан род А ове групе. Сам тестирани наводи да је даље поријекло из Црне Горе. Нисам успио наћи ништа о овој породици.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Небојша мај 19, 2016, 01:28:07 поподне
Умићевић, Аранђеловдан, Рудице, Нови Град, Реп.Српска

Припадају хаплогрупи J2b M241. Без блиских поклапања код нас ни у страним пројектима.

Необично је што и католик Умић из Лике припада  хаплогрупи J2b, али грани М205, са веома специфичним хаплотипом који се разликује од кричко-годијељског, а и за једну СНП мутацију се разликује од њих. Оно што је необично јесте да смо и за Умића испочетка мислили да је М241.На жалост он је тестирао само 12 маркера, па у поређењу са Умићевићем можемо упоредити само 10 маркера. Иако дјелују доста различити, не бих ни сасвим искључио неку далеку везу, бар док Умићевић не уради СНП тестове.

Умићевић 12   24   15   10   15-17   11   15   13   12   11   28
Умић         12   24   16   11   14-19   $   $   11   12   11   28

Иначе, Карановић за Умићевиће тврди да су од племена Родића са Попине, али мало вјероватно јер су се Родићи већ тестирали као I2a Динарик. Презиме Умићевић изгледа да је некако лоцирано на крупско-новско поуње гдје је вјероватно и настало.

Ово је интересанто из неких других разлога.

Иначе, треба обрнути презимена, Умић има такав хаплотип са 15-17 на 385, а Умићевић је Ј2б М241 са 14-19.

Не бих рекао да постоји веза. Умић је потврђен као М205 (СНП), док Умићевић има стандардан Ј2б2 хаплотип.

Умићевић има једно поклапање међу Хрватима (Славонија), што не чуди ако се узме у обзир крајишко-славонска веза.

Такође, иако Умићевић није генетски близак Родићима, рекао бих да су део исте сеобе. Наиме, Родићи долазе из јужне Македоније, пре неких 400, 500 година. У тој сеоби сигурно долази више несродних породица, а хаплогрупа J2b2 је веома присутна на том потезу јужно.

Иста слава, исто предање о пореклу, хаплогрупа карактерситина за југ Балкана - све упућује на то да долазе у исто време.

Поставља се питање да ли та читава група крајишких I2a DN (где су нпр. Родићи или Мириловићи, а са њима и неки Ј2б2 попут Умићевића) на запад долази под влашким или словенским/српским именом. С обзиром да долазе из тих македонско-грчких крајева и то релативно касно, рекао бих да је у питању ово прво (без обзира на изворно словенску хг).
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: mladjo мај 19, 2016, 01:52:05 поподне
Јаковљевић, Аврамијевдан, Крупањ/СРБ

Таман кад смо помислили, како нема Млађиних Аврамијевштака кад ево га један. Дакле, хаплогрупа R1a L1280.

Иако тестирани није оставио податак из ког је села, вјероватно је од Јаковљевића из Дворске, који су дио разгранатог рода. О њима се каже сљедеће:

"Вукашиновићи (Грујичићи, Ковачевићи и Обрадовићи): Зна се сигурно да се Вукашин са своја четири брата доселио из Херцеговине и да се прво настани у Ступници, па му се ту не допадне, због тога се пресели у Цикоте, где му полипсају овце с’тога оде у Дворску где је брдовитије.

Вукашин се подели са браћом: Јаковом, Јовицом, Мићом и Петрашином.

–Грујучићи: Од Вукашина остану синови или унуци (не зна се тачно) Грујица и Обрад. Грујица је имао два сина, Пана и Илију. Од Пане остане Иван. Од Ивана Ђурађ, који је жив. Од Илије остану: Никола, Митар и Ристо. Никола остави сина Саву, Митар Василија а Ристо Срећка, сви се презивају Грујучићи.

–Обрадовићи: Обрад је имао сина Ђурђа од кога остану: Марко, Станко и Димитрије. Марко је жив. Станко остави синове: Живка, Максима, Богосава, Спасоја и Цветка, који су живи и сви се по Обраду презивају Обрадовићи.

–Ковачевићи: Димитрије нија имао мушке деце, већ само једну ћерку. Ћерку уда за неког Ковачевића, кога доведе у кућу (уљез) и он слави Алимпијевдан.

Грујучићи и Обрадовићи се зову и Вукашиновићи.

Јаковљевићи (Тадићи, Капетановићи): Од Јакова остану синови Мићо и Панто. Мићо је имао сина Цвију а Цвија Срећка и Панта и они се презивају Јаковљевићи.

–Тадићи: Панто, син Јаковљев има је синове Тадију и Ђурђа; Тадија је имао синове Живка и Милоша. Живко је имао синове Стојадина и Јована а Милош Љубу, Игњата и Арсена, који су живи и презивају се по деди Тадији – Тадићи.

–Капетановићи: Ђурађ, Пантин син, био је капетан. Од њега остане син Обрен а од Обрена синови: Велимир, Спасоје, Јован и Мићо, и они се презивају Капетановићи.

–Јовичићи (Стевановићи и Митровићи): Од Јовице остану синови или унуци (не зна се тачно) Стеван, Митар, Андрија и Јован. Јован се одсели у Цикоте (мала Кривајица), па се његови потомци по прадеди (или деди) Јовици презивају сада Јовичићи. По Стевану се његови унуци презивају Стевановићи. Митар и Андреја остану у заједници и њихови потомци се презивају Митровићи.

–Мићићи (Аксентијевићи): Од Мића, који је отишао у Удовичића малу на своје имање остане син Аксентије. Он се по оцу презивао Мићић. Његов садашњи унук се презива по њему, Аксентијевић.

–Ковачевићи: Од Петрашина остане једна ћерка и њу уда за једног ковача, који се настани као уљез и по њему се његови потомци презивају Ковачевићи, који славе Пантелијевдан.

Вукашиновићи, Јаковљевићи, Јовичићи и Аксентијевићи и све остале наведене фамилије, изузев две Ковачевића, славе Аврамијевдан."


Хвала Синиша!
Е па не може ово без нас... ;)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Црна Гуја мај 19, 2016, 01:54:05 поподне
Илић,Никољдан, Лозовик/Велика Плана, Србија

Припада хаплогрупи I2-L38, прилично ријеткој, а поготово код нас. Заправо ово је први тестирани са овом групом код нас. Ни сам не знам много о овој групи сем да је видим повезују са Клетима и централном Европом, највише подручјем око Рајне, мада је има и по западној Европи (Британији, Бенелуксу). Морао сам да Илића сврстам у групу М223 иако L38 није испод М223 већ јој је паралелна блиска група. Илић баш и нема нека блиска поклапања.

Иначе за Илиће из Лозовика сам нашао сљедеће:
"Рутоњска (Илићи, Тодоровићи, Станковићи), (54 к., св. Никола). Чукундеда дошао са Косова (стање из 1925. год) у првој половини 18. века. Један му брат остао око Сталаћа."

Занимљиво ми је да L38 по вриједности маркера доста подсјећа на Динарик.

Ево још једне занимљивости: за пет мушких скелета који су пронађени у пећини Лихтенштајн у Доњој Саксонији (Култура поља погребних урни, око 1000 год. п.н.е.) је утврђено да припадају грани И2а2б-Л38. Иначе ова грана је претрпела једно од највећих "уских грла" које сам видео, од чак скоро 13000 година.

https://en.wikipedia.org/wiki/Lichtenstein_Cave (https://en.wikipedia.org/wiki/Lichtenstein_Cave)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Лепеничанин мај 19, 2016, 03:35:49 поподне
Цитат
Илић,Никољдан, Лозовик/Велика Плана, Србија

Припада хаплогрупи I2-L38,

Ја сам узимао узорак за тестираног Илића. Проверавали смо претпоставку да је сродан Младеновићу R1b (Врбовац, Смедерево) са пројекта. Очигледно није, али неки Лихтенштајн им је изгледа заједничка веза  :P
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Лепеничанин мај 19, 2016, 06:00:30 поподне
Цитат
Живковић, Јовањдан, Крагујевац, раније Прилеп Македонија

Admin-e, је ли тестирани оставио неко појашњење порекла? Ово Крагујевац је исто као да је написао Београд.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: nevista мај 19, 2016, 06:38:13 поподне
Илић,Никољдан, Лозовик/Велика Плана, Србија

Припада хаплогрупи I2-L38, прилично ријеткој, а поготово код нас. Заправо ово је први тестирани са овом групом код нас. Ни сам не знам много о овој групи сем да је видим повезују са Клетима и централном Европом, највише подручјем око Рајне, мада је има и по западној Европи (Британији, Бенелуксу). Морао сам да Илића сврстам у групу М223 иако L38 није испод М223 већ јој је паралелна блиска група. Илић баш и нема нека блиска поклапања.


Knežević iz SDP je također I-L38

https://www.familytreedna.com/public/I2b2?iframe=yresults (https://www.familytreedna.com/public/I2b2?iframe=yresults)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Број 1 мај 19, 2016, 07:40:28 поподне
Admin-e, је ли тестирани оставио неко појашњење порекла? Ово Крагујевац је исто као да је написао Београд.
Не, само стоји то да је старије порекло из Прилепа.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Број 1 мај 19, 2016, 07:46:19 поподне
Лепосавић, Ђурђевдан, Ивањица,Србија

Припада хаплогрупи I1 P09 роду Дробњака. Немам детаљнијих податка о поријеклу Лепосавића.
Тестирани је навео само да је према предању порекло од Васојевића (Андријевице).
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: vidoje 013 мај 19, 2016, 09:30:06 поподне
Братство Лепосавић  је огранак братственичког стабла Губеринића - братсвеничке групе Мијомановића из племена Васојевића. У Горњем Полимљу живјели су у селима: Коњуси, у Ђулићима и на Сеоцу. Угледан род. У новије вријеме дошло до расељавања у разним правцима. Презиме  изводе од Лепосаве Губеринић, удовице Нова Губеринића, који је погинуо од Турака у Коњусима као један од племенских првака.  Поменуо бих Радоњу ( попа Рафаила) који је редовно завршио   Богословију у Призрену, а по завршетку Богословско учитељске школе био свештеник у Коњусима и Андријевици. У два сазива је био посланик у Црногорској народној скупштини...
По предању Лепосавића има у Старом Влаху у  Моравичком крају, који се доводе у  везу са коњушким Лепосавићима. Ово се углавном заснива на предањима, и то више моравичких него коњушких Лепосавића. Истраживачи прошлости Васојевића сматрају, полазећи од предања са обје стране,  да су моравички Лепосавићи  поријеклом испод Кома. Ових Лепосавића  из Старог Влаха има пресељених у Топлицу. Један од поузданијих начина је и ДНК, да покаже или оповргне ова предања. Лијепо би било да се неко од  Лепосавића поријеклом из андријевичког краја, тестира.
 Има ли тестираних Губерина са Кордуна и око Шибеника? Како православаца из села Бовић, општина Вргинмост ( слава Св. Мрата), тако и католика из предграђа Долац код Шибеника? Ово питам , јер постоји вјеровање да су они од  Губеринића - Васојевића, као и Лепосавићи.
Иначе, исељиници Губеринићи су поред ислама, имали посла и са католичанством.
Не замјерите, што ширим тему.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: vojinenad мај 19, 2016, 09:41:18 поподне
Братство Лепосавић  је огранак братственичког стабла Губеринића - братсвеничке групе Мијомановића из племена Васојевића. У Горњем Полимљу живјели су у селима: Коњуси, у Ђулићима и на Сеоцу. Угледан род. У новије вријеме дошло до расељавања у разним правцима. Презиме  изводе од Лепосаве Губеринић, удовице Нова Губеринића, који је погинуо од Турака у Коњусима као један од племенских првака.  Поменуо бих Радоњу ( попа Рафаила) који је редовно завршио   Богословију у Призрену, а по завршетку Богословско учитељске школе био свештеник у Коњусима и Андријевици. У два сазива је био посланик у Црногорској народној скупштини...
По предању Лепосавића има у Старом Влаху у  Моравичком крају, који се доводе у  везу са коњушким Лепосавићима. Ово се углавном заснива на предањима, и то више моравичких него коњушких Лепосавића. Истраживачи прошлости Васојевића сматрају, полазећи од предања са обје стране,  да су моравички Лепосавићи  поријеклом испод Кома. Ових Лепосавића  из Старог Влаха има пресељених у Топлицу. Један од поузданијих начина је и ДНК, да покаже или оповргне ова предања. Лијепо би било да се неко од  Лепосавића поријеклом из андријевичког краја, тестира.
 Има ли тестираних Губерина са Кордуна и око Шибеника? Како православаца из села Бовић, општина Вргинмост ( слава Св. Мрата), тако и католика из предграђа Долац код Шибеника? Ово питам , јер постоји вјеровање да су они од  Губеринића - Васојевића, као и Лепосавићи.
Иначе, исељиници Губеринићи су поред ислама, имали посла и са католичанством.
Не замјерите, што ширим тему.
Вероватно је предање Лепосавића ''омануло'', или ако су бежали од крви на тај начин су можда скривали свој идентитет. Оно што је сигурно њихов хаплотип није васојевићки.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Владимир Бурсаћ мај 19, 2016, 11:26:49 поподне
Бурсаћ Ђурђевдан, Плавно, Книн

Припадају као и раније тестирани Бурсаћи из Дољана код Бихаћа, R1a M458 хаплогрупи, са којим има пуно поклапање на 23 маркера. ови Бурсаћи се од сродног Зељковића разликују у два маркера на тестираних 23.

Занимљиво је да је Бурсаћима, поред већ споменутих Аксића и Дуњића најближи тестриани Пољак RYTEL (1 маркер разлике на 23 маркера) из мјеста Rytele-Święckie у Мазовији у округу који се зове Косово Лацко.

Овај Пољак припада веома ријеткој грани М458 ( а вјерујем и наши блиски му хаплотипови) коај није позитивна за највеће М458 низводне гране L260 и L1029.

Владимир Бурсаћ на сајту је објавио веома добре текстове о Бурсаћима и Плавну, надам се да ће и овдје нешто написати.

Велико извињење Синиши Јерковићу, на овом сада већ закашњелом коментару резултата Бурсаћа из Плавна и неколико дана раније објављеног резултата Зељковића, али због обавеза на послу и у породици, на неколико дана сам се потпуно изгубио са форума.
Ова два тестирања су била пажљиво планирана и спроведена, са циљем да,  са једне стране покажу везу Бурсаћа који су остали у Плавну, са Бурсаћима који се прије више стотина година напустили то мјесто, и са друге стране да покажу везу између Бурсаћа и оних презимена која су по записаним предањима (Милан Карановић, ''Поуње у Босанској Крајини, 1925.г; Петар Рађеновић ''Унац, 1933.г) некада носила презиме Бурсаћ. И ево нас сада са резултатима тестирања: подударање узмеђу плавањског Бурсаћа и крајишког Бурсаћа је 23 од 23 локуса, а подударање Зељковића са Бурсаћима је 21 од 23 локуса (разлике су на локусу DYS 481: Зељковић 24, Бурсаћи 23 и на локусу YGATAH4  Зељковић 11, у табели 10 и Бурсаћи 12, у табели 11).
 
Бурсаћ из Плавна потиче из дјела породице који без прекида живи у Плавну од маја 1692.године. Одлазили су из Плавна, само колико је потребно, народски речено, да се оде до Книна на пијацу и назад. Крајишки Бурсаћ потиче из дјела породице, који је напустио Плавно око 1792.године, и до данас промјенио најмање пет мјеста пребивања (Личка Калдрма, Трубар, Босански Дољани, Крајишник, Зрењанин). Значи ова два Бурсаћа су удаљена 224 године и преко 470 километара, па ипак резултат каже, колико сам ја то схватио, да имамо заједничког претка пре 12 генерација, са статистичком вјероватноћом од 95 % (опсег поузданости од двије стандардне девијације). Да скратим, познајући начин насљеђивања у динарским крајевима, и  праксу сталног исјељавања становништва из мјеста која нису могла да прехране све оне рођене у том мјесту, крајишки Бурсаћ је потомак неког  старијег брата, који је као ожењен човјек или као момак кренуо узводно Бутижницом и путем Тромеђе, да потражи своју животну срећу. Плавањски Бурсаћ је потомак неког млађег брата, који је остао на породичном имању, да чува старе родитеље и да наслиједи имање.
Што се тиче тестираног Зељковића, то се презиме нигдје не помиње у Далмацији. Ми смо га пронашли у слиједећим мјестима:  Дугопоље у Лици (населили се 1792.г), Шиповљани, Бастаси, Трнинића брег  и Ваган Трубарски у Унцу. Палучци код Мартин-Брода, Крупа на Уни, Перна, Пишталине код Перне, Врело код Бихаћа, Оштра Лука код Санског Моста, Гомионица, Рекавице и Бања Лука, Герзово, Пецка и Медна код Мркоњић града, Гламоч град у Гламочком пољу, (муслимани старосједеоци од средине 18.вијека), Хасићи у Гламочком пољу, (муслимани од средине 18.вијека). Најранији помјени овога презимена су: у матичним књигама парохије Плавно 1826.г (када Василија Зељковић, удата Камбер добија кћи Милицу) и у матичним књигама парохије Осредци (село Дугопоље, 29.априла 1831.г када Лазар Зељковић и супруга Ана добијају кћи Стефанију, и 29.октобра 1831.г када Божен Зељковић кумује дјетету Јована Зорића у Калдрми). Ова породица је од плавањских Бурсаћа удаљена такође преко 220 година.
Везано за 2 неподударања резулата тестирања (разлике су на локусу DYS 481: Зељковић 24, Бурсаћи 23 и на локусу YGATAH4  Зељковић 11, у табели 10 и Бурсаћи 12, у табели 11) имам неколико питања за Синишу Јерковића, од којих су нека већ постављана на форуму: Да ли се мутације јављају тако што се вриједност локуса увјек само повећава (приликом копирања дјела ДНК-а, број копираних дјелова се увећа за један) или се мутације могу јављати и уз смањење и уз повећање вриједности локуса? 
Затим, која је вјероватноћа да су утврђена неподударања, настала након раздвајања породица (једно код Зељковића, једно код Бурсаћа) у посљедњих више од два вијека? И у случају најгорег могућег сценарија (да су мутације код Зељковића старије, а да су код Бурсаћа настале након раздвајања породица, колико то генерација помјера заједничког претка у прошлост?
Историографски извори о породици, које последујемо, нам омогућавају да се довољно вратимо у прошлост. Турски попис Плавна 1702.године, налази 4 куће  Бурсаћа. Носиоци тих породица су инокосни домаћини, старости вјероватно 30-40 огодина, што значи да су рођени 1662-1672.г. Ако су они рођена браћа , потичу од једног човјека који је рођен око 1637-1647.године. Ако су потомци двојице браће, онда то њиховог заједничког претка ставља још једну генерацију даље, у  године 1612-1622.г, што је тачно 400 година од данас, или 16 генерација предака. Извори нам омогућавају још дубље узмицање у прошлост, због помињања презимена (Општи попис босанског санџака 1604.г, Општи попис клишког санџака 1550,г). 
На крају, могу да изразим своје  задовољство,јер сам се увјерио да је генетичко тестирање заиста једини начин да се неко усмјено или записано предање потврди и поново успоставе неке везе, које су вијекови и километри, привремено прекинули.  Такође, похваљујем мудре  и добро информисане чланове форума, који су нас стављали у везу са Косовом, по мушкој линији предака, јер се то изгледа испоставило као исправно. Иза нас су овакви резултати тестирања, а испред нас је ново тестирање крајем маја мјесеца, које треба искористити на прави начин. 
Идем одмах да пишем о Кучима, јер сам то већ неколико дана дужан, на теми Кучи Мрњавчићи. 
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: ostoja мај 20, 2016, 01:51:35 пре подне
Ивановићи, Понијерка, Олово, БиХ
Г. Јерковићу, ево мало више података из усменог предања моје породице па ако можете да прокоментаришете.
Усмено предање каже: Кучи-Дрекаловићи, дошли у овај крај у првој половини 19. вијека (видљиво и по споменицима на гробљу). Бјежали од Турака, јер су, по усменом предању, 6 браће убили једног који се потурчио. Замећући траг, промијенили славу Никољдан у Јовањдан, и презиме, а у предању је претходно било Пејовић. Крећући се на сјевер, насељавали се одвојено на подручју Трнова, Чајнича и вјероватно Фоче, а најсјеверније су отишли моји, населили се код Олова. Веза са Ивановићима из с. Миље код Трнова није спорна јер се одржавала до 1941. године, а послије рата није обновљена. Усмено предање каже да су дошли "од Колашина". Пошто то није подручје Куча-Дрекаловића, мој закључак је да је до тога дошло у вријеме 7-годишњег изгнанства Куча, када су су били у избјеглиштву код Ровчана.
Што се тиче поклапања са Марковићима из средње Босне, да ли су то Марковићи из Витеза? Стицајем околности знам ту породицу и од њих сам прије 30 година чуо, наравно не знајући за ово, да су досељени из Херцеговине послије Берлинског конгреса 1875 као православни Срби и ту покатоличени са још неколико породица, јер АУ-власт никада није дала дозволу за изградњу православне цркве у том мјесту. Ни код ове, као ни код моје породице не постоји предање о овој вези.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Синиша Јерковић мај 20, 2016, 08:54:10 пре подне
Везано за 2 неподударања резулата тестирања (разлике су на локусу DYS 481: Зељковић 24, Бурсаћи 23 и на локусу YGATAH4  Зељковић 11, у табели 10 и Бурсаћи 12, у табели 11) имам неколико питања за Синишу Јерковића, од којих су нека већ постављана на форуму: Да ли се мутације јављају тако што се вриједност локуса увјек само повећава (приликом копирања дјела ДНК-а, број копираних дјелова се увећа за један) или се мутације могу јављати и уз смањење и уз повећање вриједности локуса? 
Затим, која је вјероватноћа да су утврђена неподударања, настала након раздвајања породица (једно код Зељковића, једно код Бурсаћа) у посљедњих више од два вијека? И у случају најгорег могућег сценарија (да су мутације код Зељковића старије, а да су код Бурсаћа настале након раздвајања породица, колико то генерација помјера заједничког претка у прошлост?

Владимире, хвала на исцрпном тексту.

Што се тиче ових питања, могу само рећи да вам нико са сигурношћу не може потврдити кад се која промјена на неком маркеру десила. Промјене се дешавају и према вишој и према нижој вриједности. Ови резултати за Бурсаћа и Зељковића су унеколико логични, јер је за претпоставити да су Бурсаћи међусобно ближи од Зељковића. Кад се раздвајање десило и у комсу смјеру ишле мутације, тј. да ли су Бурсаћи или Зељковић ближи коријену, то би можда могло да се наслути уколико би се тестирао већи број породица из овог рода и на већем броју маркера.  Колико сам ја схватио из вашег писања Зељковићи су некад живјели у Плавну? Ја бих прије рекао да су и тестирани Бурсаћи и Зељковићи имали неког старијег претка. Могуће је да су његове вриједности маркера биле негдје на средини између ова два хаплотипа. Да би то знали требало би још резултата Зељковића и бурсаћа или што је још боље још неке бликсе им породице.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Синиша Јерковић мај 20, 2016, 09:09:41 пре подне
Ивановићи, Понијерка, Олово, БиХ
Г. Јерковићу, ево мало више података из усменог предања моје породице па ако можете да прокоментаришете.
Усмено предање каже: Кучи-Дрекаловићи, дошли у овај крај у првој половини 19. вијека (видљиво и по споменицима на гробљу). Бјежали од Турака, јер су, по усменом предању, 6 браће убили једног који се потурчио. Замећући траг, промијенили славу Никољдан у Јовањдан, и презиме, а у предању је претходно било Пејовић. Крећући се на сјевер, насељавали се одвојено на подручју Трнова, Чајнича и вјероватно Фоче, а најсјеверније су отишли моји, населили се код Олова. Веза са Ивановићима из с. Миље код Трнова није спорна јер се одржавала до 1941. године, а послије рата није обновљена. Усмено предање каже да су дошли "од Колашина". Пошто то није подручје Куча-Дрекаловића, мој закључак је да је до тога дошло у вријеме 7-годишњег изгнанства Куча, када су су били у избјеглиштву код Ровчана.
Што се тиче поклапања са Марковићима из средње Босне, да ли су то Марковићи из Витеза? Стицајем околности знам ту породицу и од њих сам прије 30 година чуо, наравно не знајући за ово, да су досељени из Херцеговине послије Берлинског конгреса 1875 као православни Срби и ту покатоличени са још неколико породица, јер АУ-власт никада није дала дозволу за изградњу православне цркве у том мјесту. Ни код ове, као ни код моје породице не постоји предање о овој вези.

Остоја, хвала на информацијама о вашој породици.

Већ сам и раније написао да је поријекло из Куча мало вјероватно, тј. генетички резултати не дају никакво усмјерење у том правцу. У области Куча практично досад нисмо имали ниједног тестираног I2a Динарик Југ. Већина досада тестираних припадника Куча припада хаплогрупи E-V13, а један мањи број и хаплогрупи R1a.

Са друге стране подручје Олова је насељавано највише из области црногорске Херцеговине, гдје је I2a Динарик Југ једна од чешћих хаплогрупа.

Ваш хаплотип је веома чест, близак модалном (коријенском) за I2a Динарик Југ хаплогрупу, тако да имате доста блиских поклапања. Једини начин, код тако честог хаплотипа, да видите ко вам је заиста близак јесте да тестирате велики број маркера.

Марковића сам поменуо чисто "технички" као блиског по маркерима и блиског по географији. Не мора значити да вам је он и генетски ближи од осталих. Иначе ради се о Марковићима из Биле.

У околини Олова и средњој босни има још породица које су I2a Динарик Југ, погледајте у табели.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Синиша Јерковић мај 20, 2016, 09:49:52 пре подне
Симић Крива Река, Брус, Копаоник, Србија

Припада хаплогрупи I2a Динарик југ. Веома чест, модални хаплотип, па самим тим има доста блиских поклапања. У самој копаоничкој области односно Александровачкој жупи која се наслања на њу има доста оваквих сличних хаплотипова. Занимљиво је да је Симић по маркерима близу Ненадићу из Ужица (који не зна пуно о свом даљем поријеклу) који такође слави св. Враче.

Када сам нешто раније истраживао дошао сам да закључка да би ови Ненадићи могли бити повезани са братством Ремиковића у Зети који славе св. Враче, а даљим поријеклом су Озринићи. Можда и Симићи припадају тој линији.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Nebo мај 20, 2016, 10:10:32 пре подне
Када сам нешто раније истраживао дошао сам да закључка да би ови Ненадићи могли бити повезани са братством Ремиковића у Зети који славе св. Враче, а даљим поријеклом су Озринићи. Можда и Симићи припадају тој линији.

Колико знам (а познајем човека и његовог оца), даље порекло Ненадића је из источне Херцеговине. Е, сад, што неко овде рече - Херцеговина је историјски растегљив појам "од Ливна до Колашина".
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Nebo мај 20, 2016, 10:22:00 пре подне
Ремиковићи славе Аранђеловдан, а Свете Враче од толошких братстава славе Вратнице. Они су даљим пореклом из Бајица.
Мада, крсна слава није баш поуздан критеријум за повезивање родова.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Рамбослав мај 20, 2016, 10:39:14 пре подне
Ремиковићи славе Аранђеловдан, а Свете Враче од толошких братстава славе Вратнице. Они су даљим пореклом из Бајица.
Мада, крсна слава није баш поуздан критеријум за повезивање родова.

Прилично необичан патронимик? Јел од Ремигио, Remigius, Remy /Remi, Remigio?
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Селаковић мај 20, 2016, 10:59:23 пре подне
Колико знам (а познајем човека и његовог оца), даље порекло Ненадића је из источне Херцеговине. Е, сад, што неко овде рече - Херцеговина је историјски растегљив појам "од Ливна до Колашина".

Да ли су ови Ненадићи дошли из Херцеговине баш у Ужице, или су у неко ужичко село дошли?
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Синиша Јерковић мај 20, 2016, 10:59:38 пре подне
Ремиковићи славе Аранђеловдан, а Свете Враче од толошких братстава славе Вратнице. Они су даљим пореклом из Бајица.
Мада, крсна слава није баш поуздан критеријум за повезивање родова.

Помијешао сам Ремиковиће са Пејовићима, али су од исте лозе. Ради се о Пејовићима из Ораха и њиховом огранку у Лужанима у Лешкопољу. Они славе св. Враче. С обзиром да  Ненадићи такође имају вриједност 18 на маркеру 448 као и други Озринићи, помислио сам да нека веза постоји. Пејовићи из Ораха су тестирани као I2a Динарик Југ.

Иначе Озринићка карактеристика на маркерима 389-1 и 389-2= 14-32 је посљедица једне мутације од 13-31 (како је код Ненадића).

Не кажем да веза постоји, али је могућа, са обзиром на досадашње искуство са Динарик Југ хаплотиповима.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Nebo мај 20, 2016, 11:01:30 пре подне
Прилично необичан патронимик? Јел од Ремигио, Remigius, Remy /Remi, Remigio?

Можда је од ремик = опасач, каиш (каже се у ЦГ).
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Nebo мај 20, 2016, 11:04:59 пре подне
Да ли су ови Ненадићи дошли из Херцеговине баш у Ужице, или су у неко ужичко село дошли?

Ако се добро сећам - баш у Ужице.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Синиша Јерковић мај 20, 2016, 11:12:43 пре подне
Брадваровић, Аранђеловдан, Банатска Паланка, Банат, Србија

Припадају хаплогрупи I2a Динарик Сјевер. немају потпуних и сасвим блиских поклапања, ап сам их сврстао одвојено. Спадају у ону групу становништва коју је Филиповић обрадио као Банатске Хере. С обзиром да су једна од најстаријих породица у Банатској паланци, њихово досељавање из ерских крајева је морало бити прилично давно. Филиповић наводи да су доселили из Старог Влаха.

Иначе међу тим старим породицама у Банатској Паланци има још неколико за које се каже да су поријеклом из Црне Горе..
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Синиша Јерковић мај 20, 2016, 11:15:12 пре подне
Од ових Брадваровића је ако се не варам Арсеније Брадваровић, митрополит будимски, ког су комунисти послије рата затварали и прогонили.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Nebo мај 20, 2016, 11:19:46 пре подне
Од ових Брадваровића је ако се не варам Арсеније Брадваровић, митрополит будимски, ког су комунисти послије рата затварали и прогонили.

Јесте. Гроб му је у порти Манастира Ваведење на Сењаку у Бгд. Има и варијанта Брадваревић.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Небојша мај 20, 2016, 11:33:50 пре подне
Симић Крива Река, Брус, Копаоник, Србија

Припада хаплогрупи I2a Динарик југ. Веома чест, модални хаплотип, па самим тим има доста блиских поклапања. У самој копаоничкој области односно Александровачкој жупи која се наслања на њу има доста оваквих сличних хаплотипова. Занимљиво је да је Симић по маркерима близу Ненадићу из Ужица (који не зна пуно о свом даљем поријеклу) који такође слави св. Враче.

Када сам нешто раније истраживао дошао сам да закључка да би ови Ненадићи могли бити повезани са братством Ремиковића у Зети који славе св. Враче, а даљим поријеклом су Озринићи. Можда и Симићи припадају тој линији.

Симићи су вероватно досељеници у Криву Реку (по свему судећи из динарских крајева). Стопили су се са ранијим досељеницима са Косова (досељени крајем 16. века).

(https://books.google.rs/books?id=T6XfHCYqiC8C&pg=PA18&img=1&pgis=1&dq=%D1%81%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%9B%D0%B8&sig=ACfU3U0MGWdduoHAaN2vz1QtFKPRm4T7KQ&edge=0)


Иначе, Симићима је старије презиме могло бити Јанковић

(https://books.google.rs/books?id=T6XfHCYqiC8C&pg=PA22&img=1&pgis=1&dq=%D1%81%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%9B%D0%B0&sig=ACfU3U2SvPmog6Rq9DDcboc1edCVhqgr9w&edge=0)


Извор: Дудимка Ковбаско, "Крива Река: Копаоничка"

(https://static.kupindoslike.com/KRIVA-REKA-Kopaonicka-Budimka-Kovbasko_slika_O_20708565.jpg)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: vidoje 013 мај 20, 2016, 11:38:27 пре подне
Арсеније Брадваревић (Банатска Паланка  1883. - Београд 1963.) Викарни епископ моравички (1940-1947), митрополит црногорско-приморски (1947-1960) и митрополит будимски (1960-1963). Осуђен у Црној Гори на 11.година, казна смањена на 5.година. Казну издржавао у которском затвору. Имао забрану повратка у Црну Гору. Кажу да је Блажо Јовановић, рекао: док је он предсједник, владика ни авионом, не смије да прелети Црну Гору...  По причи коју сам чуо од једног Брадваревоића, они су поријеклом из Црне Горе. И данас, има блиске сроднике у Белој Цркви.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Синиша Јерковић мај 20, 2016, 11:55:37 пре подне
Вулићевић, Мратиндан, Лепосавић, КиМ, Србија

Припада хаплогрупи I2a Динарик Југ. Има доста блиских, али не потпуних поклапања. Сврстао сам га у род Мратинштака. Геннерално сам све Мратинштаке сврстао на једно мјесто, јер им хаплотипови нису толико далеки да не би могли бити један род, али у овој фази то не можемо тврдити.

Поријекло самих Вулићевића је занимљиво, они су изгледа дио веће групе Бишеваца Мратинштака који су се из рожајског Бишева расељавали по Ибарском Колашину, рашкој области и Ибру. Вулићевићи у Кијевчићима чак спомињу и да су од Милићевића који данас живе у Бишеву код Рожаја. Иначе ти бишевски мратинштаци су познати под називом Кулизе, о њима је већ писано. Кад су исламизовани Кучи доселили у Бишево затекли су овдје старији слој становништва-Кулизе. И саме Кулизе у Бишеву тврде да су давнашњи досељеници из Куча, али та прича ми је мало сумњива.

Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Синиша Јерковић мај 20, 2016, 12:23:01 поподне
Шћепановић, Речине, Црна Гора, р. Ровца

Припада хаплогрупи I2a Динарик Југ. По свему судећи роду Никшића, иако није претјерано близак већ тестираном Шћепановићу из Роваца. Није ми баш најјасније гдје се ове Речине налазе и да ли је овај Шћепановић директно везан за род Шћепановића у Ровцима.

Ако неко зна нека напише.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: vojinenad мај 20, 2016, 12:37:15 поподне
Шћепановић, Речине, Црна Гора, р. Ровца

Припада хаплогрупи I2a Динарик Југ. По свему судећи роду Никшића, иако није претјерано близак већ тестираном Шћепановићу из Роваца. Није ми баш најјасније гдје се ове Речине налазе и да ли је овај Шћепановић директно везан за род Шћепановића у Ровцима.

Ако неко зна нека напише.
Речине су код Колашина. Отац Предрага Шћепановића је такође из Речина, а старином из села Вишње у Ровцима. 
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Синиша Јерковић мај 20, 2016, 12:45:28 поподне
Речине су код Колашина. Отац Предрага Шћепановића је такође из Речина, а старином из села Вишње у Ровцима.

Зна ли се колика је разлика у генерацијама између ова два Шћепановића по предању?
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: vojinenad мај 20, 2016, 12:50:06 поподне
Зна ли се колика је разлика у генерацијама између ова два Шћепановића по предању?
То се мора проверити са Предрагом.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: vojinenad мај 20, 2016, 12:53:54 поподне
Шћепановићи су јако старо и веома разгранато братство тако да постоји могућност да су њихове две гране раздвојене пре више од 500 год.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: vojinenad мај 20, 2016, 01:15:14 поподне
Већ у турском дефтеру из 1477. год. уписани су синови Шћепана Гојакова. Ако узмемо као претпоставку да су се већ тада раздвојиле њихове гране да ли то може бити довољно дуг период да би се показала већа разлика у вредностима маркера?     
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Синиша Јерковић мај 20, 2016, 01:20:56 поподне
Већ у турском дефтеру из 1477. год. уписани су синови Шћепана Гојакова. Ако узмемо као претпоставку да су се већ тада раздвојиле њихове гране да ли то може бити довољно дуг период да би се показала већа разлика у вредностима маркера?     

Ова двојица Шћепановића сигурно нису блиског скорашњег поријекла, а што се тиче мало даљег периода све је могуће.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: vojinenad мај 20, 2016, 01:27:33 поподне
Ова двојица Шћепановића сигурно нису блиског скорашњег поријекла, а што се тиче мало даљег периода све је могуће.
А колико би то не баш блиско скорашње порекло могло да буде?
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Синиша Јерковић мај 20, 2016, 01:35:48 поподне
А колико би то не баш блиско скорашње порекло могло да буде?

Ја бих рекао судећи по разликама да нису повезани задњих 200-300 година.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: vojinenad мај 20, 2016, 01:54:06 поподне
Ја бих рекао судећи по разликама да нису повезани задњих 200-300 година.
Онда се то сасвим уклапа и изгледа као веома реално.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Nebo мај 20, 2016, 02:01:05 поподне
Кад већ причамо о овим разликама, мислим да би у табели требало груписати Девића и Ђенића (a и Цонића који се с њима уклапа).
Разлике су:
385b (15/14) и 458 (18/17).
То не би требало да је много далеко?

Мислим, уз све поштовање, за Цонића не знамо тачно порекло, док су Девић и Ђенић исељеници из Дробњака. Не кажем ни да су Новљани, чак нека нису ни Дробњаци у племенском смислу, али су из тог истог подручја.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: vojinenad мај 20, 2016, 02:02:49 поподне
Од маркера на којима се разликују, DYS19 је веома брзомутирајући, DYS439 средње брзомутирајући, и DYS458, DYS570, DYS576 брзомутирајући маркери. Јесам ли у праву? Све што представља раздаљину до 500 год. је прихватљиво и логично обзиром да је Шћепан Гојаков живео средином 15. века и да је имао неколико синова од којих се разгранало велико братство Шћепановић.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Синиша Јерковић мај 20, 2016, 02:05:58 поподне
Од маркера на којима се разликују, DYS19 је веома брзомутирајући, DYS439 средње брзомутирајући, и DYS458, DYS570, DYS576 брзомутирајући маркери. Јесам ли у праву? Све што представља раздаљину до 500 год. је прихватљиво и логично обзиром да је Шћепан Гојаков живео средином 15. века и да је имао неколико синова од којих се разгранало велико братство Шћепановић.

Да, било би добро и да видимо у каквој су вези ови Шћепановићи по њиховом родослову.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Синиша Јерковић мај 20, 2016, 02:09:26 поподне
Кад већ причамо о овим разликама, мислим да би у табели требало груписати Девића и Ђенића (a и Цонића који се с њима уклапа).
Разлике су:
385b (15/14) и 458 (18/17).
То не би требало да је много далеко?

Мислим, уз све поштовање, за Цонића не знамо тачно порекло, док су Девић и Ђенић исељеници из Дробњака. Не кажем ни да су Новљани, чак нека нису ни Дробњаци у племенском смислу, али су из тог истог подручја.

Небо, пребацио сам.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Nebo мај 20, 2016, 02:13:06 поподне
Небо, пребацио сам.

Хвала, мајсторе  ;)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: ostoja мај 20, 2016, 05:28:20 поподне
Ивановићи, Понијерка, Олово
Основни разлог што коријене тражим у Кучима је: Монтенегрина биљежи Дрекаловиће- Иликовиће у Трнову и Чајничу, а блиска рођачка веза мојих Ивановића са њима није спорна и жив контакт је одржаван до 1941. Слава је иста.
Поменути Марковићи из Биле и Витеза су исто. Била је село надомак Витеза, ту су се прво населили, а онда прелазили у Витез.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Radomir мај 20, 2016, 07:09:13 поподне
Ивановићи, Понијерка, Олово
Основни разлог што коријене тражим у Кучима је: Монтенегрина биљежи Дрекаловиће- Иликовиће у Трнову и Чајничу, а блиска рођачка веза мојих Ивановића са њима није спорна и жив контакт је одржаван до 1941. Слава је иста.
Поменути Марковићи из Биле и Витеза су исто. Била је село надомак Витеза, ту су се прво населили, а онда прелазили у Витез.

Колико ја знам није 100% утврђено да су Дрекаловићи Е1б. Лако је могуће да и они нису хомогени попут, рецимо, Булатовића, већ да је долазило до "прибијања" или "братимљења" више родова или братстава у Кучима, што је лако могуће јер је реч о братству-племену велике старине (око 450 година).
Док се не тестирају појединци из њихових јачих огранака, рецимо Чејовића и Иликовића, нико вам са сигурношћу ништа не може рећи.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: vojinenad мај 20, 2016, 07:41:34 поподне
Колико ја знам није 100% утврђено да су Дрекаловићи Е1б. Лако је могуће да и они нису хомогени попут, рецимо, Булатовића, већ да је долазило до "прибијања" или "братимљења" више родова или братстава у Кучима, што је лако могуће јер је реч о братству-племену велике старине (око 450 година).
Док се не тестирају појединци из њихових јачих огранака, рецимо Чејовића и Иликовића, нико вам са сигурношћу ништа не може рећи.
Исправно размишљање. Готово да нема племена или већег братства где није било саплемењавања, није то само специфично за Булатовиће већ и за Влаховиће и Шћепановиће, а и међу потомцима кнеза Богдана Војинића има неких (Радуловићи а неко каже и Перишићи) који нису потомци Богданови већ су се са његовим потомством саплеменили. Тако да тек када будемо имали неколико тестираних Дрекаловића, барем од оних већих братстава, не можемо ништа тврдити.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Nebo мај 20, 2016, 07:43:52 поподне
Булатовићи су са своје четири хаплогрупа, просто постали модел оваквих случајева прибраћивања.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: vojinenad мај 20, 2016, 07:51:44 поподне
Исправно размишљање. Готово да нема племена или већег братства где није било саплемењавања, није то само специфично за Булатовиће већ и за Влаховиће и Шћепановиће, а и међу потомцима кнеза Богдана Војинића има неких (Радуловићи а неко каже и Перишићи) који нису потомци Богданови већ су се са његовим потомством саплеменили. Тако да тек када будемо имали неколико тестираних Дрекаловића, барем од оних већих братстава, не можемо ништа тврдити.
Хтедох рећи да тек када будемо имали неколико тестираних Дрекаловића, барем од оних већих братстава, моћи ћемо да дајемо закључке.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: vojinenad мај 20, 2016, 07:53:43 поподне
Кад год пошаљем коментар без провере деси ми се да видим да сам направио неку грешку у куцању. Али онда нема исправке....јбг. :)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Nebo мај 20, 2016, 08:20:05 поподне
Ја не знам нешто више о даљем пореклу, има доста Цонића у Нишу који су родом из Банцарева, можда се неко јави на форуму и објасни даље порекло.
За сада Ђенић ми је најближи, а и Девић није далеко.
За сам на СНП тесту Z-17855*, негативан сам на две за сада познате гране испод. Било би пожељно да неко од љих двоје уради тест на Z-17855.

Владице, знаш ли како сте добили презиме?
Моја претпоставка је да је Цона (кратак нагласак на првом слогу) надимак од имена Стојан.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Вучина мај 20, 2016, 08:46:22 поподне
Малоприје узет узорак чистокрвног Дрекаловића са Убала, биће тестиран у мајској акцији.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Селаковић мај 20, 2016, 08:48:29 поподне
Малоприје узет узорак чистокрвног Дрекаловића са Убала, биће тестиран у мајској акцији.


Sa izvora :)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Clavdivs мај 20, 2016, 10:26:34 поподне
Мандић, Лучиндан, Виљуша, Чачак

Припада хаплогрупи R1a M458. Спада у доста бројан род А ове групе. Сам тестирани наводи да је даље поријекло из Црне Горе. Нисам успио наћи ништа о овој породици.
Мандићи из Виљуше у сопственом предању помињу Тушину, као и то да је Манда била од фамилије Новице Церовића. Занимљиво је да се Мандић на 10 упоредивих маркера (што је, свакако, недовољно) разликује само на једном од недавно тестираног Зековића пореклом управо из Тушине. У прилог њиховом пореклу из тог краја могу говорити и два кумства, за која се не памти када су настала, а са фамилијама које своје порекло везују за Дробњаке.

С друге стране Радован М. Маринковић, хроничар трнавских и драгачевских села, за Мандиће наводи да су у Виљушу стигли пре 1800. године из Санџака, а да су даљим пореклом из плавско-гусињског краја. Поред тога, Маринковић наводи и да су им Мандићи из Премеће род (за њих каже да су у 18. веку преко Санџака, досељени из Црне Горе, те да је први доселио Милисав Мандић). Мандиће из Премеће помиње и Миленко Филиповић у свом раду о Такову. Тако се у делу који се односи на порекло становништва Срзеојеваца помиње кумство које Вукомановићи и сви њихови огранци имају са Мандићима, а које траје од када је Гвозден Мандић крстио потоњу кнегињу Љубицу (дакле од 1785. године).

Имајући у виду поклапање са Кликовцем на свих 17 маркера (иако ни то не мора да значи ништа), као и могућу везу с претходно поменутим Зековићем, чини се да би Мандићи могли бити најстарији, словенски слој становништва, можда управо у Кучима. Такође, делује реално и претпоставка да су Мандићи неко време боравили у Ускоцима, где су се ородили и окумили са некима од суседних Дробњака, па одатле кренули пут Чачка.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: ВУЛИЋЕВИЋ (САВИЋ) З. ИГОР мај 21, 2016, 03:39:12 пре подне
Вулићевић, Мратиндан, Лепосавић, КиМ, Србија

Припада хаплогрупи I2a Динарик Југ. Има доста блиских, али не потпуних поклапања. Сврстао сам га у род Мратинштака. Геннерално сам све Мратинштаке сврстао на једно мјесто, јер им хаплотипови нису толико далеки да не би могли бити један род, али у овој фази то не можемо тврдити.

Поријекло самих Вулићевића је занимљиво, они су изгледа дио веће групе Бишеваца Мратинштака који су се из рожајског Бишева расељавали по Ибарском Колашину, рашкој области и Ибру. Вулићевићи у Кијевчићима чак спомињу и да су од Милићевића који данас живе у Бишеву код Рожаја. Иначе ти бишевски мратинштаци су познати под називом Кулизе, о њима је већ писано. Кад су исламизовани Кучи доселили у Бишево затекли су овдје старији слој становништва-Кулизе. И саме Кулизе у Бишеву тврде да су давнашњи досељеници из Куча, али та прича ми је мало сумњива.

Помаже Бог  :), по мушкој линији ми Вулићевићи припадамо I2a1b3 хаплогрупи... Све похвале за људе који воде овај пројекат и за учеснике форума...

Наше презиме Вулићевић је релативно младо, старо је само стотинак година, први пут се помиње у Кијевчићу код Лепосавића око 1911 г...
Pо изласку из Бишева код Рожаја, негде око 1890 г. мој чукундеда Вулић Савић, са своја три сина Недељком, Вељком и Радојицом запутио се ка Куршумлији, сељакали су се по Брусу, Дрену тражећи погодно место... Вулић је изненада преминуо и остало је забележено да је сахрањен у Косином Потоку... По доласку у Кијевчиће Вељко и Радојица се спуштају у долину док Недељко остаје на највишој тачки села у Забрђу... Радојица има три сина, Радосава, Радована и Радомира.. Недељко је такође продужио лозу мушким потомством док је Вељко имао само једно женско дете. Остало је записано на споменику Вулићеве супруге, моје чукун баке Станојке презиме Савић, она је сахрањена на породичном гробљу у Кијевчићу. Радомир Радојичин, мој деда и мој отац Зоран су ми испричали да и сада у Бишеву има наших рођака који исто славе СВ.Краља Стефана Дечанског и који се презивају Савић, то је наше старо презиме...
У Кијевчићу су још и Вукадиновићи, незнам да ли су они у Кијевчиће дошли пре или после нас или смо дошли заједно али знам да смо рођаци и они као и ми славе СВ.Краља Стефана Дечанског и своје корене вуку из Бишева. Нај пре ће бити истина дедино казивање које му је отац Родојица пренео, да су Вукадиновићи од Вукадина и да су Вукадин и Вулић браћа од рођених стричева...
У књизи Рожаје и Штавица Милисава В. Лутовца, нашао сам да писац помиње Бишево и породице Савић и Милићевић и каже да су рођаци и да су Савићи од Милићевића, слава је СВ.Краљ Стефан Дечански.. Такође Лутовац каже да смо Кулизе из Куча старином... Све ово о чему Лутовац говори сачувано је у усменој форми у мојој породици, све сем дела у којем се помињу Кулизе и Кучи... Ни мој отац ни мој деда нису могли да ми конкретни одговоре на питање које везује наше порекло за Куче, али ме искрено и чуди да бар термин Кулизе који се везује за мој род није сачуван нити се помиње а верујте ми могао бих роман да напишем о животима мојих прађедова  :D...
Замолио бих господина Јерковића, сараднике и чланове форума да дају своје мишљење о следећем, а знам да се наши пријатељи Мишићи из Струганика неће љутити чак и да смо неки рођаци  ;), велики поздрав за Каљевиће и Божовиће из Ибарског Колашина  :)...

                             393        390         19         391         385а      385б      439        389-1      392       389-2
  Божовић              13          24          16         11            14          15          13           13          11           31
  Мишић                 13          24          16          11           13          15          13           13          11           31
  Каљевић              13          24          16         11            13          15          13           13          11           31       
  Вулићевић           13          24          16          11           14          15          13           13          11           30


Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Акса мај 21, 2016, 04:04:50 пре подне
Мандићи из Виљуше у сопственом предању помињу Тушину, као и то да је Манда била од фамилије Новице Церовића. Занимљиво је да се Мандић на 10 упоредивих маркера (што је, свакако, недовољно) разликује само на једном од недавно тестираног Зековића пореклом управо из Тушине. У прилог њиховом пореклу из тог краја могу говорити и два кумства, за која се не памти када су настала, а са фамилијама које своје порекло везују за Дробњаке.

С друге стране Радован М. Маринковић, хроничар трнавских и драгачевских села, за Мандиће наводи да су у Виљушу стигли пре 1800. године из Санџака, а да су даљим пореклом из плавско-гусињског краја. Поред тога, Маринковић наводи и да су им Мандићи из Премеће род (за њих каже да су у 18. веку преко Санџака, досељени из Црне Горе, те да је први доселио Милисав Мандић). Мандиће из Премеће помиње и Миленко Филиповић у свом раду о Такову. Тако се у делу који се односи на порекло становништва Срзеојеваца помиње кумство које Вукомановићи и сви њихови огранци имају са Мандићима, а које траје од када је Гвозден Мандић крстио потоњу кнегињу Љубицу (дакле од 1785. године).

Интересантно је што и Вукомановићи славе Лучиндан, као и Мандићи из Премића, а у сродству су са овима из Виљуше.  Вукомановићи и Мандићи можда имају исто порекло и заједничког претка родоначелника који би могао живети у 17. веку, а можда и пре и до крштења кнегиње Љубице 1785 године Мандићи и Вукомановићи могли би бити у то време 4 до 6 генерација до заједничких предака, таман толико да се могу окумити. Дакле оба рода славе исту славу и веже их кумство, по мени велика је вероватноћа да имају исто порекло.

Мој предлог Мандићу да тестира Вукомановиће из Срезојевца. 

Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: rajo мај 21, 2016, 08:37:02 пре подне
Малоприје узет узорак чистокрвног Дрекаловића са Убала, биће тестиран у мајској акцији.

Ово је стварно вест  :)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Влад мај 21, 2016, 12:34:02 поподне
Владице, знаш ли како сте добили презиме?
Моја претпоставка је да је Цона (кратак нагласак на првом слогу) надимак од имена Стојан.

У југоисточним крајевима Србије за лично име Стојан се користио надимак Цона, моја претпоставка је да је презиме тако настало.

Синоћ сам сам послао поруку једном презимењаку и даљем рођаку да ми каже нешто више о пореклу наше  породице и презимена (нисам му поменуо ништа о днк тестирању). Одговорио ми је ноћас да не зна пуно, али зна по предању како је група хајдука из Црне Горе дошла у старо село, а затим се спустила у садашње Банцарево и да од њих водимо порекло.
Одговорио сам му и питао да ли можда зна временски период када су дошли. Очекујем данас његов одговор.

Ако је предање тачно онда се вероватно веза са Ђенићем, Девићем и мало даља са Селаковићем може доказати и тестирањем на већем броју маркера.







Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Акса мај 21, 2016, 02:15:13 поподне
Хоће ли да се почне са објављивањем преосталих резултата... Нема их много, могао би Јерковић све да их данас објави ако има вишак слободног времена.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Bane мај 21, 2016, 03:04:38 поподне
У југоисточним крајевима Србије за лично име Стојан се користио надимак Цона, моја претпоставка је да је презиме тако настало.

Синоћ сам сам послао поруку једном презимењаку и даљем рођаку да ми каже нешто више о пореклу наше  породице и презимена (нисам му поменуо ништа о днк тестирању). Одговорио ми је ноћас да не зна пуно, али зна по предању како је група хајдука из Црне Горе дошла у старо село, а затим се спустила у садашње Банцарево и да од њих водимо порекло.
Одговорио сам му и питао да ли можда зна временски период када су дошли. Очекујем данас његов одговор.

Ако је предање тачно онда се вероватно веза са Ђенићем, Девићем и мало даља са Селаковићем може доказати и тестирањем на већем броју маркера.

Земљаци смо па имам један добронамеран коментар - верујем да се фамилијарне (тј. рођачке) везе могу доказати само тестирањем на SNP.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Влад мај 21, 2016, 03:22:54 поподне
Земљаци смо па имам један добронамеран коментар - верујем да се фамилијарне (тј. рођачке) везе могу доказати само тестирањем на SNP.

Наравно. Ту си у праву, поготово када је случај са И2а динариком. А то није ни скупо.
Проблем је што још увек ситуација испод Z17855 није веома јасна. Ја не припадам за сада некој од познатих грана, вероватно ће ускоро пронаћи и неке нове осим постојећих.
У сваком случају пожељно је тестирање само на Z17855.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Radul мај 21, 2016, 03:38:27 поподне
Нови резултати :D
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Radul мај 21, 2016, 03:44:32 поподне
Ивановићи, Понијерка, Олово
Основни разлог што коријене тражим у Кучима је: Монтенегрина биљежи Дрекаловиће- Иликовиће у Трнову и Чајничу, а блиска рођачка веза мојих Ивановића са њима није спорна и жив контакт је одржаван до 1941. Слава је иста.
Поменути Марковићи из Биле и Витеза су исто. Била је село надомак Витеза, ту су се прво населили, а онда прелазили у Витез.

Дођу ли Вам шта Ивановићи из Пијеска и они такође воде поријекло из Црне Горе?
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: vojinenad мај 21, 2016, 04:27:01 поподне
У југоисточним крајевима Србије за лично име Стојан се користио надимак Цона, моја претпоставка је да је презиме тако настало.

Синоћ сам сам послао поруку једном презимењаку и даљем рођаку да ми каже нешто више о пореклу наше  породице и презимена (нисам му поменуо ништа о днк тестирању). Одговорио ми је ноћас да не зна пуно, али зна по предању како је група хајдука из Црне Горе дошла у старо село, а затим се спустила у садашње Банцарево и да од њих водимо порекло.
Одговорио сам му и питао да ли можда зна временски период када су дошли. Очекујем данас његов одговор.

Ако је предање тачно онда се вероватно веза са Ђенићем, Девићем и мало даља са Селаковићем може доказати и тестирањем на већем броју маркера.
Цонића има и у Власотинцу, да ли твоји Цонићи имају какве везе са њима?
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Влад мај 21, 2016, 06:12:36 поподне
Цонића има и у Власотинцу, да ли твоји Цонићи имају какве везе са њима?

Колико ја знам ми немамо везе са Цонићима на југу (Власотинце, Лесковац), а ни са онима на истоку Књажевац и Зајечар. Има и у Белој Паланци неколико породица Цонић, колико знам нису са нама у сродству.

Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Nebo мај 21, 2016, 07:03:28 поподне
У југоисточним крајевима Србије за лично име Стојан се користио надимак Цона, моја претпоставка је да је презиме тако настало.

Синоћ сам сам послао поруку једном презимењаку и даљем рођаку да ми каже нешто више о пореклу наше  породице и презимена (нисам му поменуо ништа о днк тестирању). Одговорио ми је ноћас да не зна пуно, али зна по предању како је група хајдука из Црне Горе дошла у старо село, а затим се спустила у садашње Банцарево и да од њих водимо порекло.
Одговорио сам му и питао да ли можда зна временски период када су дошли. Очекујем данас његов одговор.

Ако је предање тачно онда се вероватно веза са Ђенићем, Девићем и мало даља са Селаковићем може доказати и тестирањем на већем броју маркера.

Овако: Ђенић и Девић су од братстава која долазе из Дробњака. Стојан је уопште често име међ Србљем, па га има и у родослову Церовића ("Братство Церовића", Данило Церовић), од којих, према братственом предању, потичу Девићи и остали шекуларски Ћетковићи, Ђенићи славе Светог Николу као и твоји Цонићи. То је стара слава Церовића, до 1605. године, када је узет Ђурђевдан, који славе Девићи - Ћетковићи. Генетика је блиска, мада код динарика то не мора много да значи, нарочито на малом броју маркера.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Влад мај 21, 2016, 08:34:42 поподне
Овако: Ђенић и Девић су од братстава која долазе из Дробњака. Стојан је уопште често име међ Србљем, па га има и у родослову Церовића ("Братство Церовића", Данило Церовић), од којих, према братственом предању, потичу Девићи и остали шекуларски Ћетковићи, Ђенићи славе Светог Николу као и твоји Цонићи. То је стара слава Церовића, до 1605. године, када је узет Ђурђевдан, који славе Девићи - Ћетковићи. Генетика је блиска, мада код динарика то не мора много да значи, нарочито на малом броју маркера.

Хвала Небо на опширном објашњењу.

Надам се да ће се у скорије време време неко од њих двоје урадити проширење на 37 маркера, или се појавити неки нови тестирани из братства. Тада би се јасније видело да ли постоји блиска веза.

За сада ако неко од њих двоје тестира Z17855 замолио бих да ми јави резултат.


Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Nebo мај 21, 2016, 08:39:15 поподне
Владице, пошаљи податке о пореклу које ти достави рођак! Мало по мало, нешто ћемо исконструисати.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: НиколаВук мај 22, 2016, 12:39:44 поподне
Вукосављевић, Лучиндан, Јежевица, Чачак

Припада хаплогрупи I2a Динарик Југ, по свој прилици роду Никшића са којим се прилично добро уклапа. Осим тога, ове Вукосављевиће нађох у раду Радоја М. Ускоковића „Исељени Никшићи“ из 1924. године.

"Крајем 17. века велики део Никшића, поглавито од Војводића „из села Луке“ (Луково код Никшића) насељен је у Сјеничком Пољу, нарочито у селима под Јавором: Љепојевићима и Буковику. У овом крају нису се много задржали, јер су често узнемиравани због пута који је туда водио из Босне и због многих муслиманских беговских породица из Н. Пазара и Сјенице. Поступно су прелазили преко Јавора и насељавали се по склоњенитијим старовлашким селима испод Голије, Јавора и Мучња. Отуда сад у Љепојевићима има од Никшића само једна кућа Петковића, а у Буковику 4 куће Глибића и 10 кућа Мариновића. Ратних година 1809. и 1876. и ови су се много расељавали и Глибића сад има неколико кућа у селима око Ивањице: Кушићима и Свјештици, драгачевској Д. Краварици (Насеља, 1,154 и 158) и љубићским Мрчајевцима и Бресници, а Мариновића у Бјединој Вароши код Ивањице, чачанским селима: Жаочанима, Премећи, Балузи и Јежевици (Вукосављевићи) и у Крагујевцу."
Поздрав свима на форуму, ја сам тестирани Вукосављевић. Желим да се захвалим људима са Српског ДНК пројекта што улажу велики труд и рад  у ово истраживање које има национални значај. У вези података о мом пореклу, желео бих само да додам да сам у етнографској литератури, трагајући за детаљнијим подацима о пореклу своје породице, код Јована Ердељановића у његовој студији "Горње Драгачево" пронашао податак да су Вукосављевићи са истом славом (св. Лука) и из истог места досељавања (Љепојевићи) живели у Рогачи код Гуче. За њих Ердељановић пише да су у то село дошли из Љепојевића 1878. године, значи највероватније након завршетка Српско-турског рата, пошто су Љепојевићи остали на турској страни границе (иначе у близини тог села се налази Калипоље, место где се одиграла Јаворска битка 1876. године у којој су Срби под вођством Фрање Заха нажалост доживели тежак пораз). С обзиром да моји Вукосављевићи из Јежевице не знају тачно које године су ту и досељени, претпоставио сам да су дошли исте године кад и Вукосављевићи из Рогаче, највероватније као део исте сеобе (постоји могућност да су сеобу извршила два рођена брата, од којих је један дошао у Јежевицу а други о Рогачу, али немам података који би то поткрепили), и то не само на основу Ердељановићевог податка већ и на основу година и места рођења мојих предака који су уклесани на њихове надгробне споменике на сеоском гробљу у Јежевици. Наиме, најстарији предак кога знам по имену је Аврам, наврдеда, он је рођен 1817. године у Љепојевићима, а његов син Миладин, мој чукундеда, је рођен исто у Љепојевићима 1863. године (обојица су сахрањена у Јежевици). За Миладина се очувало предање да је у Јежевицу дошао као млад момак, највероватније 1878. када је имао 15 година. Није било очувано никакво предање да нам је старије презиме било Мариновић, што наводи Ускоковић у "Исељеним Никшићима", али сам трагајући у Белим странама пронашао да осим у Јежевици, Вукосављевићи још увек живе у Балузи и Љепојевићима, док Мариновића има у Бијединој Вароши код Ивањице и у Премећи код Чачка. Било би занимљиво истражити да ли стварно постоји нека веза између моје фамилије и Мариновића, као и кад је дошло до промене презимена (с обзиром да ми је наврдеда Аврам очигледно рођен са презименом Вукосављевић, претпостављам да је до промене дошло негде у 18. веку, можда након пресељења никшићких родова из Лукова у Љепојевиће после Велике сеобе Срба).
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Синиша Јерковић мај 23, 2016, 02:32:05 поподне
Остало је још само 7 резултата за објављивање са Светског ДНК дана, од тога су 4 етничка Македонца која нећемо уносити у Пројекат, али ћу објавити и прокоментарисати резулатате. Такође ту су и појединци који нису оставили детаљне податке о поријеклу: Штерлинг и Милоје Марић, па ако прочитају нека се јаве и напишу, да можемо уврстити у табелу.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Синиша Јерковић мај 23, 2016, 02:38:22 поподне
Штерлинг/Ђурђевић, Смедерево, Србија

Припада хаплогрупи R1b источној, добро познатој грани 11-11. Прилично му је близак Дражовић из Бруснице код Горњег Милановца. С обзиром да је Штерлинг само оставио презиме деде Ђурђевић, претпостављам да је презиме Ђурђевић оно које треба посматрати везано за ове резултате. генетика је у сваком случају балканска. Нису остављени подаци о слави.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Синиша Јерковић мај 23, 2016, 03:08:17 поподне
Марић, непознати подаци

Припада хаплогрупи R1a, нисам сигуран да ли да га сврстам у род М458А, најбројнији у М458 подгрупи или у род А који би могао бити R1a Z92. Засад до коначног разврставања нека стоји у М458А.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Синиша Јерковић мај 23, 2016, 03:39:27 поподне
Комарица, муслиман, околина Праче/БиХ

Припада хаплогрупи E-V13. Нема пуна поклапања па сам га сврстао у посебан род, мада није претјерано далек од уобичајених наших Е хаплотипова. Немам детаљније податке о поријеклу.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Небојша мај 23, 2016, 03:53:30 поподне
Комарица, муслиман, околина Праче/БиХ

Припада хаплогрупи E-V13. Нема пуна поклапања па сам га сврстао у посебан род, мада није претјерано далек од уобичајених наших Е хаплотипова. Немам детаљније податке о поријеклу.

У околини Гласинца је било пуно досељеника из Дробњака (ово Комарица подсећа на Комарницу). Од преко 25 дробњачких родова, највише их је, природно, из групе Новљана (доминирају Косовчићи).

Видим да код Миленка Филиповића постоји податак да је једна породица досељена баш из Комарнице. Не знам да ли је овај муслиман из Праче близак неким E1b просељеницима кроз Дробњак.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Синиша Јерковић мај 23, 2016, 03:59:34 поподне
Слиједе четири тестирана Македонца, са којима завршавамо објављивање резултата Светског ДНК дана.

Аврамоски, Митровдан, Локвица, Македонски Брод

Веома специфичан хаплотип. највјероватније припада хаплогрупи G2a-L91, мада је тешко сигурно одредити. нема блиских поклапања.
13   22   15/16   11    11-14   $   $   13   13   11   29   18   $-$   $   $   $   16   21   $   $-$-$-$   $   11   $-$   15   $   20   17   $-$   $   10   $   $   $-$   $   $   $   $   $   $   $   $   $   $   $   $   $   $   $   21   $   $   $   $   $   $   $   $   $   $   $   $   $   $   $   $   $   $   $   12   $   $   $   10   $   $   $   $   $   $   $   $   $   $   $   $   $   $   $   $   $   $   $   $   $   21   $   12


Тофиловски, Пречиста,осој, Мијачки предел

Припада хаплогрупи E-V13. Нема блиских поклапања код нас. Вјероватно припада мијачкој етнографској групи. Мијаке је Цвијић описивао као словенизоване Аромуне.
13   24   13   10   17-17   $   $   12   13   11   30   20   $-$   $   $   $   14   20   $   $-$-$-$   $   12   $-$   17   $   17   19   $-$   $   10   $   $   $-$   $   $   $   $   $   $   $   $   $   $   $   $   $   $   $   22   $   $   $   $   $   $   $   $   $   $   $   $   $   $   $   $   $   $   $   11   $   $   $   12   $   $   $   $   $   $   $   $   $   $   $   $   $   $   $   $   $   $   $   $   $   21   $   12


Донев, Свети Никола, Свети Николе, досељени из Прилепа

Припада хаплогрупи J2b M241. Веома чест М241 хаплотип, присутан код више популација на Балкану.
12   24   14   10   14-17   $   $   11   12   11   28   16   $-$   $   $   $   16   19   $   $-$-$-$   $   10   $-$   13   $   16   16   $-$   $   9   $   $   $-$   $   $   $   $   $   $   $   $   $   $   $   $   $   $   $   23   $   $   $   $   $   $   $   $   $   $   $   $   $   $   $   $   $   $   $   13   $   $   $   13   $   $   $   $   $   $   $   $   $   $   $   $   $   $   $   $   $   $   $   $   $   23   $   9


Блажевски, Св. Врачи, Добри Дол Скопље, раније Отља куманово, раније Косово и Метохија

Припада хаплогрупи I2a Динарик Југ. Нема пуних поклапања, али има доста блиских.
13   24   16   11   13-15   $   $   13   13   11   32   17   $-$   $   $   $   15   19   $   $-$-$-$   $   10   $-$   15   $   19   18   $-$   $   10   $   $   $-$   $   $   $   $   $   $   $   $   $   $   $   $   $   $   $   30   $   $   $   $   $   $   $   $   $   $   $   $   $   $   $   $   $   $   $   11   $   $   $   13   $   $   $   $   $   $   $   $   $   $   $   $   $   $   $   $   $   $   $   $   $   23   $   10
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Небојша мај 23, 2016, 04:07:15 поподне
Просторни распоред хаплогрупа (Светски днк дан)

(http://s33.postimg.org/9no2ukmdr/image.jpg)(http://s33.postimg.org/ikys8rr67/image.jpg)

Србија (43)

Узорак за Србију прелази 30, па се може извести и каква-таква статистика

I2a - 21 (48.8%)
R1a - 7 (16.3%)
E1b - 4 (9.3%)
I1 - 3 (7%)
R1b - 2 (4.7%)
G2a - 2 (4.7%)
J2a - 1 (2.3%)
I-M223 (2.3%)
J1 - 1 (2.3%)
I2-L38 (2.3%)

Црна Гора (10)

I2a - 3
E1b - 3
R1a - 1
R1b - 1
I1 - 1
G2a - 1

БиХ (11)

I2a - 3
R1a - 3
E1b - 2
R1b - 1
J2b - 1
J2a - 1

Хрватска (7)

I2a - 3
R1a - 1
I1 - 1
N1a - 1
J1 - 1


Захваљујем се свима који су учествовали у овом истраживању, као и онима који су спровели исто! Такође, хвала пуно и Синиши који је понео највећи део посла, проанализиравши и убацивши у пројекат све хаплотипове.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Акса мај 23, 2016, 04:50:55 поподне
Марић, непознати подаци

Припада хаплогрупи R1a, нисам сигуран да ли да га сврстам у род М458А, најбројнији у М458 подгрупи или у род А који би могао бити R1a Z92. Засад до коначног разврставања нека стоји у М458А.

Јерковићу добро си поступио. Марић је дефинитивно М458 Л1029, овај хаплотип је врло често и уобичајен код М458, само што Марић можда и није баш близак овима из рода, иако то на први поглед изгледа.

Прошле недеље објавио си резултат Курандића из Рашке, ја сам током викенда анализирао његов хаплотип. Он има на словенском северу и код западних као и код источних Словена приличан број хаплотипова готово идентичних и веома сличних његовом хаплотипу и они су М458. Ја не тврдим да је он са свима њима повезан, али да је са некима од њих то верујем да јесте.

Што се тиче Арсића из Свилајнца, тешко је рећи којој грани припада. Може бити да је М458 иако има не баш тако уобичајен хаплотип, али можда је то дo мутације које су се десиле претходних генерација, поготово кад су упитању маркери DYS389i и DYS 389ii , могуће је да су истовремено мутирали за корак или два више. 
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Број 1 мај 23, 2016, 05:10:04 поподне
Марић, непознати подаци

Припада хаплогрупи R1a, нисам сигуран да ли да га сврстам у род М458А, најбројнији у М458 подгрупи или у род А који би могао бити R1a Z92. Засад до коначног разврставања нека стоји у М458А.

Тестирани Марић (Милоје) је дошао с неким у лабораторију на Светски ДНК дан, а да нам се претходно није пријавио, па због тога немамо његове ближе податке. Молим га да се јави ако ово чита или да се јави онај који га је повео са собом на тестирање. Поздрав, Јовица
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Акса мај 23, 2016, 06:06:50 поподне
Тестирани Срби укупно 72, од тога је један вероватно пореклом Влах, а то је Стојкечић из Неготина. Исто тако треба рећи да има девет тестираних Црногораца, можда неки од њих се не осећа Србином, али без обзира на то ми их све рачунамо као једно са Србима.

72 узорка:

I2a = 30 - 41.66%
R1a = 13 - 18.05%
E1b = 8 - 11.11%
I1 = 6 - 8.33%
R1b = 4 - 5.55%
G2a = 3 - 4.16%
J2a = 2 - 2.77%
J1 = 2 - 2.77%
J2b2 = 1 - 1.38%
N1a = 1 - 1.38%
I2M223 = 1 - 1.38%
I2-L38 = 1 - 1.38%

         72______100%


Несрби: 

Муслиман из Босне: Е1б и четири Македонаца, Г2а, Е1б, Ј2б2 и И2а.

               
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Nebo мај 23, 2016, 06:49:30 поподне
Исто тако треба рећи да има девет тестираних Црногораца, можда неки од њих се не осећа Србином, али без обзира на то ми их све рачунамо као једно са Србима.

Апсолутно исправно размишљање.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Amicus мај 23, 2016, 09:48:16 поподне
Браво за обављен посао! :)

Небојша је све још зачинио прегледном картом, па ми се чини да је свих 25 страница стало ту. Свакако препоручљива пропратна схематика и за будућа истраживања. :)

А честитке на подухвату свима, почевши од админа и Синише Јерковића, преко свих осталих који су допринели овој теми која ће тек да буде коришћена, али похвале и за одазив који је отприлике поклопио одазив поводом Српског ДНК дана.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Ленка мај 24, 2016, 02:01:54 поподне
Јас сум крива за тестирање на четворицата македонци, I2a1b3 ми е татко, J2b2 M241 син, а E1b1b и G2a ми се колеги од работа и добри пријатели.  :)

Во текот на денот ќе ви напишам повеќе, сега за сега само да се пријавам. Поздрав до сите.  8)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Jacim мај 24, 2016, 02:04:19 поподне
3. Данашња држава Македонија за српско поријекло јесте важна управо због тога што је у Србији некада била веома снажна та ''вардарска струја'' досељеника који су населили добар део Србије, нарочито југ али и централни део. Много пре послератне колонизације Македонаца у Војводину дешавале су се веома бројне миграције становништва из области садашње државе Македоније у Србију. После црногорско-херцеговачке струје то је можда најснажнија струја досељеника која се дешавала кроз историју овог дела Балкана.
Да вјероватно. Али тим поводом имам питање за тебе и Небојшу.
1. Који су то бројнији родови међу Србима који су дошли том струјом?
2. Ако нема бројнијих родова, можда је становништво које је стигло том струјом генетски хетерогено (рецимо добар дио великог кластера групе E1b1)?
3. Да ли становништво које је дошло том струјом већином потиче са простора данашње државе Македоније или ипак из Грчке и јужне Албаније?
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: aleksandar I мај 24, 2016, 02:17:28 поподне
Јас сум крива за тестирање на четворицата македонци, I2a1b3 ми е татко, J2b2 M241 син, а E1b1b и G2a ми се колеги од работа и добри пријатели.  :)

Во текот на денот ќе ви напишам повеќе, сега за сега само да се пријавам. Поздрав до сите.  8)

Ништа Ви нисте "крива" Ленка. Добродошли. Надам се да ћте и даље бити присутни.
Баш татко и ја дијелимо исту хаплогрупу  :D
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: МучаСR1bин мај 24, 2016, 03:11:22 поподне
Јас сум крива за тестирање на четворицата македонци, I2a1b3 ми е татко, J2b2 M241 син, а E1b1b и G2a ми се колеги од работа и добри пријатели.  :)

Во текот на денот ќе ви напишам повеќе, сега за сега само да се пријавам. Поздрав до сите.  8)

Добро Ви нама дошли!
Одлично, надам се да ћемо из прве руке добити одговор и Ваше мишљење поводом расправе која се повела.
Све најбоље,
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Александар Невски мај 24, 2016, 07:16:01 поподне
Јас сум крива за тестирање на четворицата македонци, I2a1b3 ми е татко, J2b2 M241 син, а E1b1b и G2a ми се колеги од работа и добри пријатели.  :)

Во текот на денот ќе ви напишам повеќе, сега за сега само да се пријавам. Поздрав до сите.  8)

Ленко, добро ни дошла на наше разговаралиште. Слободно пиши на македонском йезику, немой се устручавати. Разумѣмо се савршено, македонски нѣйе кинески. Лѣпо ће бити видѣти и Македонце и македонски йезик на нашем разговаралишти.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: vojinenad мај 24, 2016, 07:53:56 поподне
Јас сум крива за тестирање на четворицата македонци, I2a1b3 ми е татко, J2b2 M241 син, а E1b1b и G2a ми се колеги од работа и добри пријатели.  :)

Во текот на денот ќе ви напишам повеќе, сега за сега само да се пријавам. Поздрав до сите.  8)
Ленка, добродошла!
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: ВУЛИЋЕВИЋ (САВИЋ) З. ИГОР мај 24, 2016, 09:11:40 поподне
Вулићевић, Мратиндан, Лепосавић, КиМ, Србија

Припада хаплогрупи I2a Динарик Југ. Има доста блиских, али не потпуних поклапања. Сврстао сам га у род Мратинштака. Геннерално сам све Мратинштаке сврстао на једно мјесто, јер им хаплотипови нису толико далеки да не би могли бити један род, али у овој фази то не можемо тврдити.

Поријекло самих Вулићевића је занимљиво, они су изгледа дио веће групе Бишеваца Мратинштака који су се из рожајског Бишева расељавали по Ибарском Колашину, рашкој области и Ибру. Вулићевићи у Кијевчићима чак спомињу и да су од Милићевића који данас живе у Бишеву код Рожаја. Иначе ти бишевски мратинштаци су познати под називом Кулизе, о њима је већ писано. Кад су исламизовани Кучи доселили у Бишево затекли су овдје старији слој становништва-Кулизе. И саме Кулизе у Бишеву тврде да су давнашњи досељеници из Куча, али та прича ми је мало сумњива.

Синиша, реците ми молим вас како је могуће урадити детаљније тестирање на већи број маркера плус СНП тестови које спомињете у текстовима ?
Ја се заиста слабо разумем у генетику и ово је за мене Шпанско село, али неке ствари и прост човек као ја може да примети и уочи...
Етнографски Зборник Насеља и порекло становништва књига Кучи, племе у Црног Гори садржи у себи фотографије мушкараца из Племена Куча...
ја сам гледао те фотографије лично својим очима и видео људе невероватно сличне са мојим блиским рођацима ( ђедовима, стричевима, браћом...),
Синиша, такве оштре и карактеристичне црте лица које се преносе у нашој породици нигде нисам видео сем код нас и на тим фотографијама, неки су ликови просто пресликани са члановима моје породице!


У књигама Насеља и порекло становништва се казе да су сви Светомратинци потомци Вука Бранковића и одатле назив Кулизе...
везују нас и за рударе Сасе, који су како нека казивања говоре у средњевековној Србији Немањића били носиоци рударства и прераде метала, и пошто је наша Слава СВ. Мрата кажу људи то указује на то да смо пре били католици... Онда су и сви оно који славе Св. Саву, Светог Николаја Српског и ускоро Св. Патријарха Павла такође католици...Свашта.   :P

http://slavicnet.com/sokolac/sokolac_luzicki_srbi_forum.html

СВЕТИ СТЕФАН НЕМАЊА се изненада помиње средином 12 века! Да ли је случајно што је он 2 пута крштен ?! Како то да се о његовом пореклу јако мало зна ?!
Он је ни мање ни више родоначелник једне од нај важнијих Владарских породица Србије, а људи који се баве и проучавају историју нeмогу да се догове ни око имена његовога оца ?!
Нај боље да је човек сам себе родио   :D

Једна од новијих теорија каже да је СТЕФАН НЕМАЊА Лужички Србин,  и да се Немања са делом српског Војводства и добрим бројем ратника вратио у старе српске земље, проценивши да је то у датом тренутку било неопходно како би ујединио расцепкана и завађена срска племена и обновио Српску Државу тамо где је некад и била... 

Трагајући за својим прецима наишао сам и на податак који опет каже да је један део Kуча који је био католичке вероисповести, прихвата православље као праву веру и крштава се у првој половини 17 века, интересантно  ???

http://milacic.awardspace.com/Istorija.htm
http://www.poreklo.rs/2012/07/14/bratstva-i-podgrupe-vasojevi%C4%87a/

СветоМратинце сам нашао свуда по Црној Гори, Херцеговини, Босни, Рашкој Области...
Помиње се у литератури не само да су СветоМратинци Кучи већ да су најстарији у Кучима ;)
Чак се помињу и као делови племена Дробњак, нашао сам их међу "Расељеним Дробњацима"

Халпогрупе говоре своје, историја говори своје..
И реците ми молим вас како да знамо ко је староседелац а ко дошљак после толико сељакања и после толико истрага и после толико расељавања којих је било у нас свугде а по највише међу Кучима ?!
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Ленка мај 24, 2016, 10:03:30 поподне
Хвала на добродошлицу свима,
Го пратам сајтот порекло подолго  време, го најдов барајки книги за македонските села, понекогаш го читав и форумов и полека почнаа да ми се бистрат нови познавања, се на се интересно. :)

Дознав дека фамилијата на татко ми потекнува од Метохија и неможев да најдам повеке инфо (затоа првенствено и почнав да читам тука) и тоа две три години си стоеше така статус кво. Тоа беше причината зошто решив да го тестирам, видов дека има днк ден и си реков ај можеби нешто ќе се поместиме од мртва точка со тестирањево (во меѓувреме ве читав и учев...и се поинтересно ми станува навистина). Кога веке решив да го тестирам него, па ајде и син ми (нема одмет од информација плус) а двајцата колеги се пријавија во последен момент бидејки и ним како прочитам нешто ново или интересно им раскажував на работа.

Се на се причината за тестирање на нив четворица е љубопитство и можеби повеќе информации за потеклото на татко ми. Истражување и предизвик тоа е тоа. :)

Не би се мешала во вашата дискусијата за македонците, кој што како и од кога... (интересно и тоа да се чита, признавам), а за ДНК проектот - доколку сметате дека има научен/истражувачки интерест од поставување во табела на овие резултати мислам дека никој од нив нема да се буни, па и за обратно исто :) ќе си решите. И секако кога би имало македонски днк проект веднаш би се вклучиле.


Може ли тестирани, пореклом из Прилепа, да прецизира село из ког је пореклом, чак и ако не жели да буде у табели?

Би требало утре/задутре да добијам повеќе информации за ова, чим дознаам нешто + веднаш ќе ви напишам.

Што се однесува до фамилијата на татко ми ги имам следниве информации од една иста книга:

Ђорђиовци

http://prntscr.com/b7znyx

http://prntscr.com/b7zodf

http://prntscr.com/b7zopk

На кај да гледам кој пат да го фатам сега? :)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Ленка мај 24, 2016, 10:17:09 поподне
Слиједе четири тестирана Македонца, са којима завршавамо објављивање резултата Светског ДНК дана.

Аврамоски, Митровдан, Локвица, Македонски Брод

Веома специфичан хаплотип. највјероватније припада хаплогрупи G2a-L91, мада је тешко сигурно одредити. нема блиских поклапања.
13   22   15/16   11    11-14   $   $   13   13   11   29   18   $-$   $   $   $   16   21   $   $-$-$-$   $   11   $-$   15   $   20   17   $-$   $   10   $   $   $-$   $   $   $   $   $   $   $   $   $   $   $   $   $   $   $   21   $   $   $   $   $   $   $   $   $   $   $   $   $   $   $   $   $   $   $   12   $   $   $   10   $   $   $   $   $   $   $   $   $   $   $   $   $   $   $   $   $   $   $   $   $   21   $   12


Ве молам можете ли да ми одговорите зошто специфичен, благодарам.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Nebo мај 24, 2016, 10:32:24 поподне
Ја бих се вратио на питање да ли треба у табелу Српског ДНК пројекта стављати резултате Македонаца.
Подручје данашње Македоније су у раном средњем веку населили источни Словени. У то време, верујем да неких великих разлика између њих и Срба који су населили западни Балкан, није било. Осим периода државе Немањића, они су вековима живели раздвојено и етногенеза ове две популације текла је различитим токовима. Отуд данас Срби и Македонци говоре различитим, али не толико удаљеним језицима.
Ипак, не смемо заборавити да је у средњем веку један број Срба са запада насељен у област Македоније (Мијаци су такав случај), као и да су подручја северне и западне Македоније била у непосредном додиру и развијала се на сличан начин као суседни србски крајеви Старе Србије и оних крајева који су данас албански, као што су Алтин и Пилот.
Сама чињеница да имамо тестиране Македонце који имају крсну славу, говори о њиховом пореклу.
Зато, моје је мишљење да Македонци треба да уђу у табелу. Ако нам је у табели нпр Таљановић, Малесор католик, нелогично је да ту није неки Спасеновски који слави крсну славу.
С друге стране, имамо нпр. Словенце. Они дефинитивно имају другачије порекло и развој. Али, опет, у етногенези Словенаца учествовали су и Срби (Бела Крајина), па би било нелогично и неправедно изоставити из табеле неког Словенца који има србске корене. Исто важи и за Србе из Мађарске, Румуније и Бугарске. Сви остали са србског говорног подручја - данашњи Хрвати, Бошњаци, Црногорци, свакако треба да су ту.
Што се тиче албанских резултата, они су корисни ради поређења. Ето, неко спомену Мараше, па ту су и Богићевци. Њима су, по свој прилици, најближи неки малесорски родови. Ипак, мислим да се ради о сасвим другачијем народу и да им није место у табели са србским резултатима. Мараши и Богићевци данас чине саставни део србског народа, али неки њима генетски блиски Албанци - не. Можда би требало ићи од случаја до случаја, па ценити да ли треба да уђе у табелу.
Мислим да овде нема средњег решења. Или треба прихватити све резултате са подручја која су у повести имала везе са србском државом и србским етничким подручјем (СФРЈ плус граничне области Мађарске, Румуније, Бугарске, Албаније) или се ограничити на данашња србска подручја, а то би била Србија и људи из ЦГ, Хрватске, БиХ, Македоније, који се изјашњавају као Срби. Лично, ја сам за ону прву, ширу варијанту, имајући у виду генетске везе и измешаност свих ових балканских територијално блиских популација, као и чињеницу да се велики број Срба одродио и ушао у корпус других околних народа и "народа", али и да је део околних популација временом ушао у корпус србског народа. Можда резултат неког Хрвата из Далмације не треба да стоји у табели Српског ДНК пројекта, јер му по дефиницији ту није место, али пошто знамо да су многи данашњи далматински Хрвати потомци покатоличених Срба, његов резултат је користан ради поређења са другим резултатима и анализе кретања становништва. 
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Mishoni54 мај 25, 2016, 02:27:25 поподне

Мој отац , Милан Димић се родио у Чомборју ( данас Шаровка ) код Подравске Слатине. Прадеда Раде Димић ( дошао из Чикага на Солунски Фронт )  је као борац на Солунском фронту добио земљу у том делу Славоније 1918 године. ( Нова војна Крајина ) . Деда Тодор Димић се родио у Прибудићу, Зрмања, од оца Раде и Мајке Стане Будимир. Чукундеда Милак је остао у Прибудићи и убили су га Италијани 1941. године. Поред Димића у Прибудићу су била презимена : Вјештице, Будимир, Стојисављевић, Шкундрић, Драгишић... Сви су у родбинским везама по женској линији .  Од четворо мушке деце Чукундеде Милака, Перо Димић је остао у Прибудићу, Обрад Димић је насељен у Дарди ( Барања - има их и данас тамо као и у Белом Манастиру ) , Ђујо је убијен 1941 године. Колико сам могао да пратим даље порекло, оно је везано за Острвицу ( ту се помињу Димићи )али конкретних података о томе немам. Моји су депортовани 1941. године из Подравске Слатине у Београд и ту смо остали.
Димића има на Космету ( Призрен , Гњилане, Прекале ...) има их у Црној Гори у Беранама, Шекуларима, Македонији у Скољу и сви кажу да су дошли из Призрена ) , а затим цела источна Србија до Ниша ( где су најмногобројнији ). Постоје и Димићи у селу Вишњица ( Београд) као старе породице.
Интересантно ми је предање извесне Дијана Матић из Ријеке која каже да постоје две линије Димића. Да су Западни  Димићи, светле пути, плави до светло смеђи, средње висине, нежнији по нарави,и да вуку порекло из Грчке. Источни Димићи су црнопути, стасити, темпераментније нарави и да потичу из Албаније.
Ево линк за Димиће у Црној Гори:
http://www.cgautentik.com/index_crnogorska_imena_prezimena_u_cg_d.php
Ево линк за Тражимо рођаке - Димићи
http://www.trazimo.info/read.asp?option=send&kat=1&id=3318
За сада толико
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: НиколаВук мај 25, 2016, 03:17:23 поподне

Мој отац , Милан Димић се родио у Чомборју ( данас Шаровка ) код Подравске Слатине. Прадеда Раде Димић ( дошао из Чикага на Солунски Фронт )  је као борац на Солунском фронту добио земљу у том делу Славоније 1918 године. ( Нова војна Крајина ) . Деда Тодор Димић се родио у Прибудићу, Зрмања, од оца Раде и Мајке Стане Будимир. Чукундеда Милак је остао у Прибудићи и убили су га Италијани 1941. године. Поред Димића у Прибудићу су била презимена : Вјештице, Будимир, Стојисављевић, Шкундрић, Драгишић... Сви су у родбинским везама по женској линији .  Од четворо мушке деце Чукундеде Милака, Перо Димић је остао у Прибудићу, Обрад Димић је насељен у Дарди ( Барања - има их и данас тамо као и у Белом Манастиру ) , Ђујо је убијен 1941 године. Колико сам могао да пратим даље порекло, оно је везано за Острвицу ( ту се помињу Димићи )али конкретних података о томе немам. Моји су депортовани 1941. године из Подравске Слатине у Београд и ту смо остали.
Димића има на Космету ( Призрен , Гњилане, Прекале ...) има их у Црној Гори у Беранама, Шекуларима, Македонији у Скољу и сви кажу да су дошли из Призрена ) , а затим цела источна Србија до Ниша ( где су најмногобројнији ). Постоје и Димићи у селу Вишњица ( Београд) као старе породице.
Интересантно ми је предање извесне Дијана Матић из Ријеке која каже да постоје две линије Димића. Да су Западни  Димићи, светле пути, плави до светло смеђи, средње висине, нежнији по нарави,и да вуку порекло из Грчке. Источни Димићи су црнопути, стасити, темпераментније нарави и да потичу из Албаније.
Ево линк за Димиће у Црној Гори:
http://www.cgautentik.com/index_crnogorska_imena_prezimena_u_cg_d.php
Ево линк за Тражимо рођаке - Димићи
http://www.trazimo.info/read.asp?option=send&kat=1&id=3318
За сада толико

Господине Димићу, колико сам могао да видим у табели, ваша слава је Аранђеловдан. Исту славу славе лички Димићи, којима је постојбина село Острвица код Госпића, тако да сте ви вероватно од њих. Остали Димићи које сте навели су разнородни и нису род једни са другима. Имам пример и из сопствене фамилије, јер презиме моје снаје је Димић, а њени славе Велику Госпојину и пореклом су из Чипуљића код Бугојна. Муку сам намучио док сам дознао порекло њених Димића, на крају сам на овом форуму пронашао податке који их везују за Прендиће из Чипуљића, који по Шематизму такође славе Велику Госпојину и пореклом су Цинцари (у Босни Цинцаре називају Калајџијама, по занату којим су се најчешће бавили).  :)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: vidoje 013 мај 25, 2016, 04:42:55 поподне
Mishoni54,
У Шекулару нема Димића, сигурно је ду су прошли преко Шекулара. У Беранама их има. Они су из Призрена - Цинцари. И данас из зову Гоге  . Дошли су кад је  турска власт формирала насеље градског типа Беране у другој половини 19.вијека, са још неким породицама из Пећи. Били су занатлије и трговци. Орођавали су се касније са мјесним становништвом. Знам да оно о Шекулару пише код  Вукоте и Акима Миљанића.  За сада, на овој мајској акцији, тестирана су и три Шекуларца - стари родови... Сачекајмо резултате. Двојица су за мене енигма.  Чисто сумњам, да су цинцарског поријекла. Цинцари су обитавали у градовима, под скутима турске власти, нијесу они вољели да се злопате по ломноме Шекулару. Димића је било у Бијелом Пољу, Никшићу, Цетињу. Лијепо би било да се тестира неко од Димића, али су они  разнородни.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Mishoni54 мај 26, 2016, 01:20:18 пре подне
Mishoni54,
У Шекулару нема Димића, сигурно је ду су прошли преко Шекулара. У Беранама их има. Они су из Призрена - Цинцари. И данас из зову Гоге  .
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: ВУЛИЋЕВИЋ (САВИЋ) З. ИГОР мај 26, 2016, 05:27:15 поподне
Вулићевић, Мратиндан, Лепосавић, КиМ, Србија

Припада хаплогрупи I2a Динарик Југ. Има доста блиских, али не потпуних поклапања. Сврстао сам га у род Мратинштака. Геннерално сам све Мратинштаке сврстао на једно мјесто, јер им хаплотипови нису толико далеки да не би могли бити један род, али у овој фази то не можемо тврдити.

Поријекло самих Вулићевића је занимљиво, они су изгледа дио веће групе Бишеваца Мратинштака који су се из рожајског Бишева расељавали по Ибарском Колашину, рашкој области и Ибру. Вулићевићи у Кијевчићима чак спомињу и да су од Милићевића који данас живе у Бишеву код Рожаја. Иначе ти бишевски мратинштаци су познати под називом Кулизе, о њима је већ писано. Кад су исламизовани Кучи доселили у Бишево затекли су овдје старији слој становништва-Кулизе. И саме Кулизе у Бишеву тврде да су давнашњи досељеници из Куча, али та прича ми је мало сумњива.

Поштовани Небојша,

све похвале вама и вашим сарадницима на труду,
мислим да истина и није тако далеко од свију нас, чак мислим да нам је пред носом све време и да што се више трудимо и упињемо она све више измиче...

Хоћу и овом приликом да вам се захвалим и желео бих уз вашу помоћ да сазнам много више о свом пореклу...

Имам жељу за тестирањем на већи број маркера, чак и са 111 ако је то могуће, да ли је потребно радити СНП тестове или не то ви процените,  имам и жељу да урадим и породично стабло са што је могуће већим бројем предака, ако имате информацију ко се бави израдом породичних стабала био бих захвалан...

Очекујем ваш одговор...
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Mishoni54 мај 28, 2016, 12:41:42 пре подне
Једина већа концентрација Димића на подручју СР Хрватске била је на подручју Лике, у Растичеву код Грачаца (24 куће) и у Островици код Госпића (12 кућа). Знам да је крсна слава Димића из Островице Аранђеловдан (као и код тестираног), док за Димиће из Растичева нисам сигуран.
И Растичвцима је крсна Слава Аранђеловдан. Ово је са блога о Димићима. Дат раније линк.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Amicus мај 30, 2016, 12:45:32 пре подне
Управо сам пребацио читаву преписку која је скренула са македонским питање изван оквира ове теме, најпажљивије трудећи се да ниједан коментар везан за ову тему не окрзнем и пребацим на посебну тему, па бих замолио да ту дискусију наставите тамо, а овде да је тема слободна за људе који се могу јавити у вези резултата тестирања поводом Светског ДНК дана.

Хвала на разумевању.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Број 1 јун 03, 2016, 11:27:26 поподне
Марић, непознати подаци

Припада хаплогрупи R1a, нисам сигуран да ли да га сврстам у род М458А, најбројнији у М458 подгрупи или у род А који би могао бити R1a Z92. Засад до коначног разврставања нека стоји у М458А.

Коначно смо сазнали да је тестирани Марић из села Заочана код Чачка, а његови су ту дошли из околине Ивањице. Слави Ђурђиц.

Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Црнчевић јун 11, 2016, 02:36:03 поподне
Цитат: Синиша Јерковић  Мај 17, 2016, 01:54:02 поподне
“ Црнчевић, Јовањдан, Биочић, Дрниш, Далмација
Припадају хаплогрупи N1a P189, добро познатом роду. Судећи по слави и генетици вјероватно су повезани са бањанско-пивским породицама које славе Јовањдан. Имају у односу на све тестиране у овом роду специфичну вриједност 439=13 (сви остали имају 12). Такође, најближи су Klickovichu (о коме опет не знамо ништа) на 23 маркера 1 маркер разлике и то специфични 439.
Бачко о вој породици не пише ништа одређено, само спомиње да су у 19. вијеку живјели у Биочићу.

Коначно и један наш N1a P189.  Мало смо се начекали али сваки нови тестирани нам у нашој малој групи пуно значи. :)
Захваљујем господине Uzi на добродошлици у N1a P189, према досада расположивим информацијама једне од свјетски ријетких хаплогрупа, а специфичне за породице са Пивско-Бањанског подручја, као и породица које широм простора бивше југословенске државе имају предања о старијем поријеклу из Пиве или Црне Горе. На неки начин припадници N1a P189 могу се сматрати међусобно добрим рођацима обзиром на, овом форуму, прорачунатог претка свих који се смјешта у вријеме Средњег вијека уназад 700-800 година  :D
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Uzi јун 12, 2016, 10:42:49 поподне
Захваљујем господине Uzi на добродошлици у N1a P189.

Нема на чему господине Црнчевић. Надам се да чемо и са недавно одржаног тестиранја у Хереговини добити по који N1a P189.2 резултат.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Црнчевић јун 13, 2016, 12:56:51 пре подне
Црнчевић, Јовањдан, Биочић, Дрниш, Далмација

Припадају хаплогрупи N1a P189, добро познатом роду. Судећи по слави и генетици вјероватно су повезани са бањанско-пивским породицама које славе Јовањдан. Имају у односу на све тестиране у овом роду специфичну вриједност 439=13 (сви остали имају 12). Такође, најближи су Klickovichu (о коме опет не знамо ништа) на 23 маркера 1 маркер разлике и то специфични 439.

Бачко о вој породици не пише ништа одређено, само спомиње да су у 19. вијеку живјели у Биочићу.

Поштовани госп. Јерковићу захваљујем на анализи моје хаплогрупе (необичне и помало изненађујуће, моји фаворити су били поређани овим редом I, R, E) којом се потврђује прадједовско предање о старијем поријеклу породице Црнчевић из Црне Горе.
Увидом у табелу ДНК резултата по презименима установио сам особену вриједност маркера 439=13 као и разлику од 2 маркера са најближим Klickovichem. Поред разлике у поменутом специфичном 439 са Klickovichem разликујемо се и у маркеру YGATAH4. Вриједност маркера YGATAH4 у мом тесту износи 12 дочим је код Klickovicha у табели уписано 11, уосталом као што је грешком уписано и код мене 11.
Породица Црнчевић највјероватније насељава и живи у Биочићу с краја 17. вијека, у јеку Морејског рата, након млетачког освајања Дрниша и Книна 1688. године. (видјети код Карло Косор : “Zadnja dva dana prosinca 1689. Molin je doznačio zemlje pridošlicama iz Bosne i imenovao im harambaše. Tako je 30. prosinca doznačio zemlje pridošlicama u Biočiću i Štikovu i imenovao im za harambašu Ivana Grahovca (Јована Граовца).“, извор : HAZ, Spisi općeg prov. A. Molina, II, c. 61 - 66.).
Резултати послијератног пописа становништва од 15. марта 1948. године дали су за Биочић слиједеће податке. 863 становника (419 мушко, 444 женско) у 163 домаћинства. Црнчевића у Биочићу је пописано 93 у 18 кућа што чини учешће од 11% према оба показатеља. Поред Црнчевића евидентирано је још 20 породица : Бодрожић 21(4), Бура 27(3), Дерета 22(7), Девић 24(3), Ђапић 42(7), Грубач 82(14), Гундељ 14(2), Јањић 25(5), Јелић 62(14), Клашнић 30(5), Његић 57(13), Ожеговић 93(15), Паклар 58(10), Стојић 8(2), Шаин 28(6), Татомир 61(10), Трампа 24(4), Водогаз 19(5), Вуцеља 17(3), Вугделија 24(8), као и још 4 породице поријеклом из околних села Петрова поља. Из села Тепљух у Биочићу су двије породице : Чоловић 4(1), Лукавац 7(1), из села Сиверић у Биочићу је породица Лончар 10(2), као и једна католичка породица Пућо 8(1) поријеклом из околице Дрниша. (извор : Leksik prezimena SR Hrvatske, Zagreb 1976.)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Тимар јун 13, 2016, 08:13:21 пре подне
Цитат
Поред Црнчевића евидентирано је још 20 породица : Бодрожић 21(4), Бура 27(3), Дерета 22(7), Девић 24(3), Ђапић 42(7), Грубач 82(14), Гундељ 14(2), Јањић 25(5), Јелић 62(14), Клашнић 30(5), Његић 57(13), Ожеговић 93(15), Паклар 58(10), Стојић 8(2), Шаин 28(6), Татомир 61(10), Трампа 24(4), Водогаз 19(5), Вуцеља 17(3), Вугделија 24(8), као и још 4 породице поријеклом из околних села Петрова поља.
Знаш ли коју славу славе ови Јањићи и Јелићи?
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Синиша Јерковић јун 13, 2016, 11:37:00 пре подне
Поред разлике у поменутом специфичном 439 са Klickovichem разликујемо се и у маркеру YGATAH4. Вриједност маркера YGATAH4 у мом тесту износи 12 дочим је код Klickovicha у табели уписано 11, уосталом као што је грешком уписано и код мене 11.

Не ради се о грешци, већ о усклађивању лабораторијских стнадарда. Код свих који су се тестирали у београдској лабораторији вриједност гата Х4 се смањује за један.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Црнчевић јун 13, 2016, 12:11:25 поподне
Знаш ли коју славу славе ови Јањићи и Јелићи?
Јањићи славе Св. Козму и Дамјана а Јелићи Часне Вериге.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: ВУЛИЋЕВИЋ (САВИЋ) З. ИГОР август 04, 2016, 01:45:38 поподне
Вулићевић, Мратиндан, Лепосавић, КиМ, Србија

Припада хаплогрупи I2a Динарик Југ. Има доста блиских, али не потпуних поклапања. Сврстао сам га у род Мратинштака. Геннерално сам све Мратинштаке сврстао на једно мјесто, јер им хаплотипови нису толико далеки да не би могли бити један род, али у овој фази то не можемо тврдити.

Поријекло самих Вулићевића је занимљиво, они су изгледа дио веће групе Бишеваца Мратинштака који су се из рожајског Бишева расељавали по Ибарском Колашину, рашкој области и Ибру. Вулићевићи у Кијевчићима чак спомињу и да су од Милићевића који данас живе у Бишеву код Рожаја. Иначе ти бишевски мратинштаци су познати под називом Кулизе, о њима је већ писано. Кад су исламизовани Кучи доселили у Бишево затекли су овдје старији слој становништва-Кулизе. И саме Кулизе у Бишеву тврде да су давнашњи досељеници из Куча, али та прича ми је мало сумњива.


Исправио бих господина Јерковића када каже: " Вулићевићи у Кијевчићима чак спомињу и да су од Милићевића који данас живе у Бишеву код Рожаја. Иначе ти бишевски мратинштаци су познати под називом Кулизе, о њима је већ писано. Кад су исламизовани Кучи доселили у Бишево затекли су овдје старији слој становништва-Кулизе. И саме Кулизе у Бишеву тврде да су давнашњи досељеници из Куча, али та прича ми је мало сумњива. "

Исправно је: " Вулићевићи у Кијевчићима су од Савића из Бишева, по предању Савићи су у роду са Милићевићима који данас живе у Бишеву код Рожаја.  Иначе ти бишевски *мратинштаци су познати под називом *Кулизе, о њима је већ писано. Кад су исламизовани Кучи доселили у Бишево затекли су овдје старији слој становништва-Кулизе. И саме *Кулизе у Бишеву тврде да су нај старији из племена Куча, ту причу треба проверити.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: ВУЛИЋЕВИЋ (САВИЋ) З. ИГОР август 06, 2016, 02:51:09 поподне
Вулићевић, Мратиндан, Лепосавић, КиМ, Србија

Припада хаплогрупи I2a Динарик Југ. Има доста блиских, али не потпуних поклапања. Сврстао сам га у род Мратинштака. Геннерално сам све Мратинштаке сврстао на једно мјесто, јер им хаплотипови нису толико далеки да не би могли бити један род, али у овој фази то не можемо тврдити.

Поријекло самих Вулићевића је занимљиво, они су изгледа дио веће групе Бишеваца Мратинштака који су се из рожајског Бишева расељавали по Ибарском Колашину, рашкој области и Ибру. Вулићевићи у Кијевчићима чак спомињу и да су од Милићевића који данас живе у Бишеву код Рожаја. Иначе ти бишевски мратинштаци су познати под називом Кулизе, о њима је већ писано. Кад су исламизовани Кучи доселили у Бишево затекли су овдје старији слој становништва-Кулизе. И саме Кулизе у Бишеву тврде да су давнашњи досељеници из Куча, али та прича ми је мало сумњива.

Исправио бих господина Јерковића када каже: " Вулићевићи у Кијевчићима чак спомињу и да су од Милићевића који данас живе у Бишеву код Рожаја. Иначе ти бишевски мратинштаци су познати под називом Кулизе, о њима је већ писано. Кад су исламизовани Кучи доселили у Бишево затекли су овдје старији слој становништва-Кулизе. И саме Кулизе у Бишеву тврде да су давнашњи досељеници из Куча, али та прича ми је мало сумњива. "

Исправно је: " Вулићевићи у Кијевчићима су од Савића из Бишева, по предању Савићи су у роду са Милићевићима који данас живе у Бишеву код Рожаја.  Иначе ти бишевски *мратинштаци су познати под називом *Кулизе, о њима је већ писано. Кад су исламизовани Кучи доселили у Бишево затекли су овдје старији слој становништва-Кулизе. И саме *Кулизе у Бишеву тврде да су нај старији из племена Куча, ту причу треба проверити.

Такође бих замолио господина Јерковића да избаци термин "Мратинштаци" као ознаку за род, рекао бих да је прикладније СветоМратинци или Мратинци или род Светог Краља Стефана Дечанског, јер неживимо ми у Немачкој и непропагирамо немачки језик да нам требају немачке кованице "Мратинштак", већ у Србији и говоримо српски, а што се тиче нашег порекла, наших гена и наше халпогрупе ту је прича тек почела и тек треба да се исприча...
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Милош август 06, 2016, 03:16:28 поподне
[bТакође бих замолио господина Јерковића да избаци термин "Мратинштаци" као ознаку за род, рекао бих да је прикладније СветоМратинци или Мратинци или род Светог Краља Стефана Дечанског, јер неживимо ми у Немачкој и непропагирамо немачки језик да нам требају немачке кованице "Мратинштак", већ у Србији и говоримо српски, а што се тиче нашег порекла, наших гена и наше халпогрупе ту је прича тек почела и тек треба да се исприча...[/b]
У cpпcкoм нapoду пocтoje нapoдни нaзиви зa мeceцe у гoдини, кojи cу пpeдxpишћaнcки, aли пocтoje и oни xpишћaнcки нaмa пoзнaти, aли и oни мaњe пoзнaти. Taкo ce зa oктoбap чecтo гoвopилo лучинштaк, зa нoвeмбap мpaтинштaк, зa дeцeмбap никoљштaк... Taкo и зa poдoвe кoje cлaвe иcти cлaву, тo je cacвим пpиклaдaн нaзив. Нe знaм oдaклe ти тo дa je тo пpoпaгиpaњe нeмaчкoг jeзикa!?
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Amicus август 06, 2016, 03:30:08 поподне
У cpпcкoм нapoду пocтoje нapoдни нaзиви зa мeceцe у гoдини, кojи cу пpeдxpишћaнcки, aли пocтoje и oни xpишћaнcки нaмa пoзнaти, aли и oни мaњe пoзнaти. Taкo ce зa oктoбap чecтo гoвopилo лучинштaк, зa нoвeмбap мpaтинштaк, зa дeцeмбap никoљштaк... Taкo и зa poдoвe кoje cлaвe иcти cлaву, тo je cacвим пpиклaдaн нaзив. Нe знaм oдaклe ти тo дa je тo пpoпaгиpaњe нeмaчкoг jeзикa!?

Назив је апсолутно у складу са српским језиком.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Синиша Јерковић август 06, 2016, 03:36:59 поподне
Ознака за родове који славе исту славу са наставком -штак преузета је из старије српске етнографске литературе. Не знам како се одомаћила на Пројекту, али ни ја не видим ништа несрпко у том називу. Што се тиче назива Мратиндан, сигуран сам да је то најстарији народни назив прослављања ове славе.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Nebo август 06, 2016, 03:52:07 поподне
Не видим ништа германско у наставку -штак (ако се на то мислило). Као у речима горштак, планинштак, итд.
Овај наставак је нарочито заступљен (или барем - био заступљен) у ЦГ, како би се означила славска припадност:
Ђурђевштак, Никољштак, Јовањштак, итд.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: OlovniCovek август 06, 2016, 03:55:04 поподне
Doduse rod Sv. Kralja Stefana Decanskog zvuci mnogo mocnije  8)
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Nebo август 06, 2016, 09:15:45 поподне
Не видим ништа германско у наставку -штак (ако се на то мислило). Као у речима горштак, планинштак, итд.
Овај наставак је нарочито заступљен (или барем - био заступљен) у ЦГ, како би се означила славска припадност:
Ђурђевштак, Никољштак, Јовањштак, итд.

А имамо нпр. и планинске врхове Цеклинштак и Добрштак у Ријечкој нахији.
Овај наставак -штак, очито, изражава припадност - крсном имену, племену...
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: vojinenad децембар 16, 2016, 08:11:43 поподне
А сада спектакл  :)

некима на форуму је познато колико смо се мучили, кад смо писали књигу о Мацурама да успоставимо везу између далматинских Мацура и старог народа Мацура у Црној Гори. На крају смо и одустали.

Али онда у Светском ДНК дану,црногорски Мацура нађе нас. Ово ће бити радосна вијест за Мацуре, а можда не тако радосна за Ровчане.

Наиме, тестиран је Драшковић, Лучиндан, из Вељег Дубоког у Ровцима и испоставило се да има типичан мацурски хаплотип. Од далматинских Мацура се разликује на 23 маркера само у два маркера , и то оним бржим маркерима.

Познато је да је област Роваца најстарија територија старих Мацура, са највећим бројем мацурских назива.

Због овакавих открића је генетичка генеологија интересантна ствар.
У монографији о пореклу братства Радовић из Доње Мораче каже се на једном месту да су ''Богићевци'' сматрали за Мацуре између осталих и Даниловиће и Ћировиће.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Небојша април 04, 2017, 08:54:58 поподне
Приметих да ове године на форуму нема неке посебне најаве Светског днк дана, као протеклих година. Велики број људи долази на форум, па може бити од користи.

Ако се не варам, раније се и по месец дана раније отварала тема.

http://www.poreklo.rs/2017/03/19/iskoristite-veliki-popust-testirajte-se-na-svetski-dnk-dan-25-aprila-2017/
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Amicus април 04, 2017, 09:48:00 поподне
У праву си Небојша, форум није строго везан за насловну страну портала, чак мислим да је далеко посећенији.

Тако да, требало је и овде поставити цео текст најаве Светског ДНК дана и организовања тестирања тим поводом по цени упола мањој од уобичајене.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Бакс април 05, 2017, 12:47:39 пре подне
У праву си Небојша, форум није строго везан за насловну страну портала, чак мислим да је далеко посећенији.

Тако да, требало је и овде поставити цео текст најаве Светског ДНК дана и организовања тестирања тим поводом по цени упола мањој од уобичајене.

А не би било лоше имати и Фејсбук страницу која може да допре до много више људи...

Чим се направи, сви је лајкујемо, и ето одмах вести које ће се ширити до свих наших пријатеља.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Sergius април 05, 2017, 08:14:16 пре подне
Добра идеја за Фејсбук страницу (која већ постоји). Рекламирање преко Фејсбука није скупо, и у овом случају таргетирање иде само на мушкарце (male). 
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Sergio април 05, 2017, 09:15:42 пре подне
Добра идеја за Фејсбук страницу (која већ постоји). Рекламирање преко Фејсбука није скупо, и у овом случају таргетирање иде само на мушкарце (male).

Постоји facebook страница Порекла, али би можда требало направити facebook страницу која је уско везана само за Српски ДНК пројекат.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Број 1 април 05, 2017, 09:15:47 пре подне
Добра идеја за Фејсбук страницу (која већ постоји). Рекламирање преко Фејсбука није скупо, и у овом случају таргетирање иде само на мушкарце (male).

Хвала много на предлозима.
Фејсбук страница Порекла постоји од оснивања портала и налази се на следећој адреси: https://www.facebook.com/poreklo.rs/. До данашњег дана 6.821 корисник ове друштвене мреже је истакао да му се наша страница свиђа.
С обзиром да је остало још двадесет дана до Светског ДНК дана ми ћемо свакако умножити наше објаве на фејсбуку, порталу и форуму, а у плану је и гостовање по неким виђенијим медијима (наравно, уколико им наша акција буде интересантна).
Од почетка пријава за овогодишњу акцију пријавило се двадесетак појединаца.
Очекујемо да ће до 25. априла бити најмање 50 пријављених. Све преко тога сматрамо великим успехом.
Подсећам, прошле године погодност за Светски ДНК дан искористило је преко 80 појединаца.



Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Број 1 април 05, 2017, 09:19:05 пре подне
Постоји facebook страница Порекла, али би можда требало направити facebook страницу која је уско везана само за Српски ДНК пројекат.
Било је и раније сличних идеја, али је закључено да би то било расипање енергије.
Објаве на фејсбуку, ма колико да су видљивије ширем кругу људи, кроз кратко време постају затрпане и тешко их је пронаћи. Овако, сложено по темама на форуму, њихова прегледост је далеко боља.
Наслов: Одг: Светски ДНК дан
Порука од: Селаковић јул 10, 2018, 04:53:08 поподне

Колико је вјеродостојна прича Божидара Кљајевића о Богуновићима; то јесте њеховим огранцима продицама Адамовићи, Цијетичанин, Ковачевићи, Миљуши, Гаћоши и Шкундрићи концентрисане у насељенима око Шибеника, Б. Карајини и Лици, да су поријеклом Немањићи.

За такву тврдњу човјек би морао да има некакав доказ, а колико је могуће о томе прибавити доказ толико је и смислена таква једна тврдња.

Налетех на ово, па ће можда неко некад набавити цео текст:

(https://s8.postimg.cc/gbskyl7s5/111111.jpg) (https://postimg.cc/image/aauw1il5t/)

(https://s8.postimg.cc/b0dodww05/22222.jpg) (https://postimg.cc/image/n2928258h/)

измена: цео текст може се пронаћи овде (https://www.facebook.com/media/set/?set=ms.c.eJxFVNuRRSEM6mgn5J3~_G9sxR7y~%3BDBoCKKYHE13VKGj~_YYEsO4C4PAAfoATagRBLewx1byvpBRQR5t5orQ9QaQO8Jv0yBll9kMuATZwj03GBchwgbS6gCsC7r1JFllQjxD8dKiLnDrOKK6yhR6navVQhszrsKpXasRocqyKxwriLQKcaGU3pbX50KIzb2goLUBjmHIkAj0icsT1Ng0Z9pzSXE6mjw4qXNmKnmFJHJ~_DTibvchJxt3eQyGkd69PRlFHKDMjygF9AhEMfCnBdl6x5RBU12XZMLNEiPUlhQqWductxWOns9hdIPtV1f6YfVOpZFxyR7GXX9kPHNxZmcHLFnweGUtHWs~%3BOnwXV~_TJmsvQ4b9yO16Chsk5ae4mq8OaRu2lD~%3BG6WlMvp5~_JttwCmxbGP1roX8t5BSdDUqGQfmcO1LBsTYn7Mlg2FmfDnOGbfvm8EpXXwuNgHSujmYuMjslCq8OnRs2X6W4144VCos5YSeYvthK13nSIX0YKcxFUs8d791K5DLgjxG2R5J3WOyRHDL0E~_Y~%3BYft~%3B6E~_p6qmUIfgHdXx~_zCtuxgL9GLNNRnCX4x58wpmLmRygwCmY2SfmzEW3UulJC3OFWWn9A3ZyEow~-.bps.a.1989195581150489.1073742250.247955778607820&type=1). У другом делу чланка нашироко се говори о генетичкој генеалогији, спомиње се Српски ДНК пројекат, наводе се локације посмртних остатака Немањића и друге властеле средњег века...