Аутор Тема: Светски ДНК дан  (Прочитано 120496 пута)

На мрежи vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Светски ДНК дан
« Одговор #320 послато: мај 17, 2016, 11:47:43 пре подне »
Стојкечић, Тодорова Субота, Кобишница, Неготин, Србија

Припада хаплогрупи I2a Динарик Сјевер. Нема потпуних поклапања, а најближи су му поједини украјински хаплотипови.

Мислим да тестирани има влашко поријекло (мислим на Влахе из источне Србије), иако је судећи по генетици словенског поријекла.

У монографији се за Стојкечиће каже:

"На основу тога и најстарији родови су досељени у 18. веку или су се повратили из Румуније.
У Кобишници су се тада населили ови родови:
Маркулешти и Стојкочешти су један род, Св. Тодор;"
Испада да се овај род ''вратио'' у словенски ентитет. Најпре су вероватно у периду продора Словена на Балкан, под утицајем староседелаца ушли у њихов састав, а онда у новије време Стојкочешти променили презиме у Стојкечић, и на тај начин се приближили Српском ентитету.

Ван мреже Kor

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 816
  • реверзни инжињеринг историје
Одг: Светски ДНК дан
« Одговор #321 послато: мај 17, 2016, 11:56:16 пре подне »
Мислим да тестирани има влашко поријекло (мислим на Влахе из источне Србије), иако је судећи по генетици словенског поријекла.

По свему што сам до сада апсолвирао из ове области, мишљења сам да су I2a1-Din пре словенске етногенеѕе могли бити сматрани као "власи" по одређеним питањима. То не треба мешати са предсловенским становништвом ових простора, као нити са Власима који су блиски данашњим Румунима.

На мрежи vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Светски ДНК дан
« Одговор #322 послато: мај 17, 2016, 12:16:25 поподне »
По свему што сам до сада апсолвирао из ове области, мишљења сам да су I2a1-Din пре словенске етногенеѕе могли бити сматрани као "власи" по одређеним питањима. То не треба мешати са предсловенским становништвом ових простора, као нити са Власима који су блиски данашњим Румунима.
Како ја схватам ствари, Румуни су заправо Власи, а назив Румунија је новијег датума, пре тога се кроз историју звала Влашка. Е сад, ко је све улазио у састав Влаха то је друго питање. Очигледно да су у њихов састав улазили и Словени, и то у доброј мери.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан
« Одговор #323 послато: мај 17, 2016, 12:29:01 поподне »
Петровић,Ђурђиц, Мађер, Пожега, Србија

Припадају хаплогрупи I2a Динарик Југ. Најближа су им поклапањима међу Херцеговцима: Брборићима и Милићевићима. Брборићи славе Ђурђевдан, па можда нека веза и постоји. За Милићевиће имамо само податак да су из Херцеговине, а не знамо ништа одређеније о мјесту поријекла и слави. Искрено говорећи и не сјећам се откуд нам овај податак за Милићевиће. Вјероватно са неке од јавних база. Милићевићи као и Петровићи имају не тако честу мутацију на маркеру 393=14.

Јавио ми се поруком тестирани Петровић (надам се да ће се и овдје јавити) и написао:

"Имам недоумицу око тога које село порекла да се наведе. За мог деду (рођен 1900) је увек речено да је из Мађера, али се стално спомињала и Јежевица (али и Добриња). Мађер бејаше засеок Јежевице. С обзиром да Љ. Павловић везује Петровиће за Јежевицу и наводи 18 кућа, а у Мађеру их не спомиње, можда боље навести Јежевицу?
Забуна и око тога што Павловић за Петровиће наводи да им је слава Јовањдан. Ја и моји стари и још једна грана од мог прадеде знамо само за Ђурђиц.
Павловић наводи да су од Никшића. Ако су оданде, зар слава не би трабала да буде Лука? Можда промена због већег броја кућа?
За који дан ћу вероватно доћи до једне завичајне књиге о Јежевици и Мађеру, па можда сазнам више."

Погледавши поријекло породица и за Мађер и за Јежевицу закључио сам да би Петровићи (иако се помињу у Јежевици) заправо могли бити дио рода Исаиловића из Мађера који славе Ђурђиц. Ристићи из Јежевице који славе Јовањдан и који су уписани заједно са Петровићима, дошли су скупа са Исаиловићима из Херцеговине. Ево шта каже Павловић за обе породице:

"Јежевица
У селу нема старинарских породица.

–Ристићи (и Петровићи) су оснивачи данашњег села и годинама досељена прва породица, која је силом отурена са своје висине, с Чука, дошли из Риђана пре 300 година, где их је данас 8 кућа, славе Јовањдан."

"Мађер

Старинаца у ово селу нема: Досељеници су:

–Исаиловићи су засновали ово село и у њему се највише намножили. Ова породица чини село, у њеним рукама је све што ваља а друге су упале са стране и тешко су се могле наместити. Исаило је дошао од Никшића, из Никшићких Рудина, отприлике када су дошли Ристићи у Јежевицу из истог места. Ова врло вредна, предузимљива породица увек се истицала у селу, има их 24 куће, славе Ђурђиц."

У сваком случају генетика потврђује поријекло из херцеговачких крајева.
« Последња измена: мај 17, 2016, 12:31:17 поподне Синиша Јерковић »

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан
« Одговор #324 послато: мај 17, 2016, 12:48:49 поподне »
Обрадовић, Лучиндан, Тврдошево,Вучиниће, Нови Пазар

Припадају хаплогрупи I2a Динарик Сјевер. Од наших хаплотипова најближи су им Симићи из Александровца. И једни и други имају нешто нижу вриједност на маркеру 439=11.
Занимљиво је да је Обрадовићу доста близак Грк Gkoliaras. На 23 маркера 2 маркера разлике.

Немам детаљнијих података о поријеклу Обрадовића.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан
« Одговор #325 послато: мај 17, 2016, 01:13:23 поподне »
Кљајић, Никољдан, Братач, Невесиње, Херцеговина

Припада хаплогрупи I2a Динарик Југ. Најближи и судећи по веома специфичним вриједностима на маркерима, несумњиво повезан са Кљајићима јесте Јањатовић Кецан из Латину/Плашки/Лика. Те специфичности се прије свега односе на 393=14 и 391=12. Јањатовић и Кљајић се разликују у 3 на 23 марекра. Ово је, рекао бих, још једна јасна крајишко-херцеговачка генетска веза.

Иначе, Милићевић за Кљајиће само пише да су се у братач доселили око 1870. из невесињског села Залом.

На мрежи vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Светски ДНК дан
« Одговор #326 послато: мај 17, 2016, 01:18:16 поподне »
Обрадовић, Лучиндан, Тврдошево,Вучиниће, Нови Пазар

Припадају хаплогрупи I2a Динарик Сјевер. Од наших хаплотипова најближи су им Симићи из Александровца. И једни и други имају нешто нижу вриједност на маркеру 439=11.
Занимљиво је да је Обрадовићу доста близак Грк Gkoliaras. На 23 маркера 2 маркера разлике.

Немам детаљнијих података о поријеклу Обрадовића.
Они своје порекло везују за Вељовиће из Попа код Тутина, који су се такође тестирали поводом светског ДНК дана и такође су И2а Динарик Север. Када будеш убацио њихове резултате у табелу видећемо да ли и колико сродности имају.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан
« Одговор #327 послато: мај 17, 2016, 01:32:40 поподне »
Они своје порекло везују за Вељовиће из Попа код Тутина, који су се такође тестирали поводом светског ДНК дана и такође су И2а Динарик Север. Када будеш убацио њихове резултате у табелу видећемо да ли и колико сродности имају.

Да, у праву си. Имају разлика на маркерима (3/23) али укупно гледано не толике да не би могли бити дио истог рода.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан
« Одговор #328 послато: мај 17, 2016, 01:54:02 поподне »
Црнчевић, Јовањдан, Биочић, Дрниш, Далмација

Припадају хаплогрупи N1a P189, добро познатом роду. Судећи по слави и генетици вјероватно су повезани са бањанско-пивским породицама које славе Јовањдан. Имају у односу на све тестиране у овом роду специфичну вриједност 439=13 (сви остали имају 12). Такође, најближи су Klickovichu (о коме опет не знамо ништа) на 23 маркера 1 маркер разлике и то специфични 439.

Бачко о вој породици не пише ништа одређено, само спомиње да су у 19. вијеку живјели у Биочићу.

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 664
  • shí shì qiú shì
Одг: Светски ДНК дан
« Одговор #329 послато: мај 17, 2016, 01:56:01 поподне »
Они своје порекло везују за Вељовиће из Попа код Тутина, који су се такође тестирали поводом светског ДНК дана и такође су И2а Динарик Север. Када будеш убацио њихове резултате у табелу видећемо да ли и колико сродности имају.
мени је најбољи друг из основне школе био Обрадовић из Тутина, вероватно су то ти исти, питаћу га кад га сретнем која им је слава пошто се не сећам да су славили

На мрежи vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Светски ДНК дан
« Одговор #330 послато: мај 17, 2016, 02:15:52 поподне »
мени је најбољи друг из основне школе био Обрадовић из Тутина, вероватно су то ти исти, питаћу га кад га сретнем која им је слава пошто се не сећам да су славили
Може бити али не мора. Обрадовића има неколико различитих породица само у северном делу ЦГ, а свима је приликом селидбе ка северу и ка Србији етапна станица била управо ова област старе Рашке тј. Нови Пазар, Тутин, Сјеница и сл. Али ако слави св. Луку онда је највероватније од ових Обрадовића.

Ван мреже Jacim

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 107
Одг: Светски ДНК дан
« Одговор #331 послато: мај 17, 2016, 02:17:42 поподне »
Како ја схватам ствари, Румуни су заправо Власи, а назив Румунија је новијег датума, пре тога се кроз историју звала Влашка. Е сад, ко је све улазио у састав Влаха то је друго питање. Очигледно да су у њихов састав улазили и Словени, и то у доброј мери.

Руси би рекли да су Румуни заправо Молдавци.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан
« Одговор #332 послато: мај 17, 2016, 02:22:26 поподне »
Црнчевић, Јовањдан, Биочић, Дрниш, Далмација

Припадају хаплогрупи N1a P189, добро познатом роду. Судећи по слави и генетици вјероватно су повезани са бањанско-пивским породицама које славе Јовањдан. Имају у односу на све тестиране у овом роду специфичну вриједност 439=13 (сви остали имају 12). Такође, најближи су Klickovichu (о коме опет не знамо ништа) на 23 маркера 1 маркер разлике и то специфични 439.

Бачко о вој породици не пише ништа одређено, само спомиње да су у 19. вијеку живјели у Биочићу.

Допуна за Црнчевиће, на основу пдотака из села Подградина/Гламоч:

"Радичићи, Кебићи и Гаџић су Црнчевићи и били су у селу и почетком 19. века. Славе Св. Јована. Старо им је презиме Милошевићи. Њихов предак Дмитар имао је „стање“ у Брајићима, где су сада Шавије. Ту је имао и своју земљу. Више села Главица била је црква, којој су на Ускрс дошли Турци Лијевљани. Кад су они хтели узети Дмитрову снаху, Дмитар убије Турчина и побегне у околину Дрниша; други Дмитрови рођаци побегну преко Горе ка Кључу (Бања-Луци). Два -три Црнчевића остану и, да би остали живи, даду беговима „Пилиповићима“ своје тапије и постану њихови кмети. На њихово имање у Брајићима бегови наместе Шавије из Вагана, а они пређу у Подградину."

По овоме би старије станиште Црнчевића из Биочића било на Гламочком Пољу у селу Брајићи.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан
« Одговор #333 послато: мај 17, 2016, 02:59:41 поподне »
Курандић, Стевањдан, Трнава, Рашка, Србија

Припадају хаплогрупи R1a. Највејероватније грани М458, али нисам сасвим сигуран. Такође немају неких ближих поклапања.

У студији Ибар за њих се каже да су досељени из Старе Србије, али не пише из ког мјеста.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан
« Одговор #334 послато: мај 17, 2016, 03:14:44 поподне »
Ивановић, Ђурђевдан, Бока/Сечањ/Банат

Припадају хаплогрупи E-V13. Најближи су им и генетски и географски Шећерови из Крстура у Банату, тако да су ове двије породице прилично сигурно повезане. За Ивановиће нисма успио да нађем ништа у студијама. За Шећерове се каже да су доселили из мартоноша (не знам на који се Мартонош овај податак односи)

Ван мреже Селаковић

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1829
  • I2-Z17855*
Одг: Светски ДНК дан
« Одговор #335 послато: мај 17, 2016, 03:19:43 поподне »
Какав темпо  :)  Кад би нам овако весело било сваки дан.... Још једно 15-ак резултата да стигне.

Иначе, има једну студенткињу, од ових Курандића, баш необично презиме.

Ван мреже Bovan

  • Гост
  • *
  • Поруке: 1
Одг: Светски ДНК дан
« Одговор #336 послато: мај 17, 2016, 03:54:49 поподне »
Један занимљив херцеговачки резултат:

Бован, Јовањдан, Ходбина/Мостар/Херцеговина

Припада хаплогрупи R1a, по свој прилици грани YP4278 коју карактерише ниска вриједност 458=13. Ова грана није необична за Херцеговину, припадају јој још и Шаренци и Ивковићи. Оно што је занимљиво јесте разноврсност хаплотипова и Бована и Ивковића и Шаренаца и још неких тестираних из ове групе YP4278, што значи да нису дио једног скорашњег рода, већ можда дио неке племенске скупине која се у раном средњем вијеку населила у Херцеговини. Судећи по најближим иностраним хаплотиповима (од којих су најближи Руси) рекло би се да се ради о неком словенском племену.

Бовани су колико сам видио у Мостар долазили из Љубиња. У самом Мостару су били познати трговци, а један њихов представник је мецена и оснивач српске школе у Шибенику, Јован Бован.

Више о Јовану Бовану  http://www.eparhija-dalmatinska.hr/Publikacije-Krka18-c.htm

Поздрав, свима! Ево ја успео да се региструјем на форум. Ја сам тестирани Жарко Бован. Е овако, ово јесте стварно занимљив резултат. Има још угледних Бована, али то неком другом приликом.

Иначе, постоји једна прича коју бих волео да се узме у разматрање кад је презиме Бован у питању. Наиме, мом оцу је један старији Бован у једном тренутку испричао причу о пореклу Бована из истоимене средњевековне тврђаве између Алексинца и Сокобање, и то порекло одатле се поклапа са периодом непосредно пре најезде Турака на Хелм. Крајем XIV, почетком XV века. Па су се тада населили у Херцеговини и узели да се презивају по тој тврђави коју су напустили. Ја сам се повезао са музејом у Алексинцу који је правио нека истраживања о Бованској нахији у источној Србији, међутим они имају податке везане за период од 1600 и неке године па на овамо из неких Турских докумената о узимању харача, што баш и није неко штиво за такво проучавање. А кад су ми давали те документе су ми рекли да је након освајања те тврђаве турски султан Муса становништво које је остало у тврђави, населио у турској Анадолији. По том податку може да се дође до закључка да у Анадолији и данас живе неки од потомака људи из те тврђаве, само наравно имају нека турска презимена. Ето дао сам вам неколико занимљивих смерница.

На мрежи Број 1

  • Уредник
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2309
Одг: Светски ДНК дан
« Одговор #337 послато: мај 17, 2016, 05:04:58 поподне »
Црнчевић, Јовањдан, Биочић, Дрниш, Далмација

Припадају хаплогрупи N1a P189, добро познатом роду. Судећи по слави и генетици вјероватно су повезани са бањанско-пивским породицама које славе Јовањдан. Имају у односу на све тестиране у овом роду специфичну вриједност 439=13 (сви остали имају 12). Такође, најближи су Klickovichu (о коме опет не знамо ништа) на 23 маркера 1 маркер разлике и то специфични 439.

Бачко о вој породици не пише ништа одређено, само спомиње да су у 19. вијеку живјели у Биочићу.

Тестирани Црнчевић о свом пореклу наводи следеће:
Прадједовско предање о старијем поријеклу нашег рода Црнчевић говори да су (прије више од 350 година) у Далмацију дошла два брата из Црне Горе (од Ријеке Црнојевића) преко Босне, али нису одмах населили Биочић, него да су дошли надомак града Шибеника до села Коњеврате из којег су потом настанили у село Биочић.
У селу постоји стара камена кућа за коју нам предање казује да је прва коју су стари Црнчевићи ту саградили а интересантано је и то да је уз зид те старе куће срасло огромно дрво кошћеле обима дебла 5-6 м. Црнчевићи имају у брду Главица (обронак Свилаје) колибе (станове, куће) за љетње чување стоке и сијена а имали су исто тако колибе и на Козјаку које су давно продали некоме из сусједног села Штиково. Најстарије забиљежене помене презимена Црнчевић на територију сјеверне Далмације нашао сам код писца Петра Д. Шеровића у његовом дјелу "Неколико података о становништву Шибеника крајем XVII стољећа" гдје се помиње Вучен Црнчевић 05. маја 1687. године, а код писца Анте Шупука у дјелу "ANAGRAF ŽUPE ŠIBENSKOG VAROŠA IZ GODINE 1828." гдје се спомиње презиме Cernceuich у периоду од 1669.-1685. године. Увидом у микрофилмоване матичне књиге сајта familysearch.org за Биочић и Дрниш открио сам помен четири Црнчевића рођених око 1710-1715. године (Nicolo Cerncevich, Petar Cerncevich, Paval Cerncevich, Michel Cerncevich). Из наше куће за општу историју истакао бих име Гаврил Црнчевић, монаха и игумана манастира Драговић у периоду од 1764.-1799. године, и Петар Ј. Црнчевић (1845./46. Дрниш-1904. Шабац), студент филозофије у Падови, учитељ сарајевске реалне гимназије 1870.-1878. , учитељ у Шапцу и управитељ тамошње Основне школе, национални и просвјетни прегалац тога времена (секретар 5. конгреса Земљорадничких Задруга Србије 1901. године).

На мрежи Број 1

  • Уредник
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2309
Одг: Светски ДНК дан
« Одговор #338 послато: мај 17, 2016, 05:07:32 поподне »
Ивановић, Ђурђевдан, Бока/Сечањ/Банат

Припадају хаплогрупи E-V13. Најближи су им и генетски и географски Шећерови из Крстура у Банату, тако да су ове двије породице прилично сигурно повезане. За Ивановиће нисма успио да нађем ништа у студијама. За Шећерове се каже да су доселили из мартоноша (не знам на који се Мартонош овај податак односи)
Тестирани Ивановић има предање да је пореклом од Васојевића.

На мрежи Број 1

  • Уредник
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2309
Одг: Светски ДНК дан
« Одговор #339 послато: мај 17, 2016, 05:11:23 поподне »
Обрадовић, Лучиндан, Тврдошево,Вучиниће, Нови Пазар

Припадају хаплогрупи I2a Динарик Сјевер. Од наших хаплотипова најближи су им Симићи из Александровца. И једни и други имају нешто нижу вриједност на маркеру 439=11.
Занимљиво је да је Обрадовићу доста близак Грк Gkoliaras. На 23 маркера 2 маркера разлике.

Немам детаљнијих података о поријеклу Обрадовића.
Тестирани Обрадовић о свом пореклу наводи следеће:
По породичном предању, презиме је било Вељовић до почетка 20. века када је презиме по претку Обраду Вељовићу промењено у Обрадовић. Пре него што су дошли у село Тврдошево, живели су у суседном селу Грачане.
« Последња измена: мај 17, 2016, 08:28:29 поподне админ »