Аутор Тема: Светски ДНК дан  (Прочитано 120492 пута)

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9224
Одг: Светски ДНК дан
« Одговор #360 послато: мај 18, 2016, 10:02:46 поподне »
Бајић, Стевањдан, Дрвар/ БиХ

Припада хаплогрупи I2a Динарик Југ. Има веома уобичајен хаплотип, близак модалу тако да има доста блиских поклапања. С обзиром на славу и регион одакле је, сврстао сам га скупа са Дукићем који такође слави св. Стевана, а разликује се од Бајића у само једном маркеру на упоредивих 17.

Иначе Бајићи у уначком крају су доселили из Далмације за вријеме "Вранцуза" тј. Наполеонове управе Далмацијом или почетком 19. вијека. Иако их Рађеновић повезује са Роквићима и Трнинићима, још двије породице у Унцу које славе Стевањдан, као да није сасвим сигуран у ту везу. Са друге стране Роквићи и Трнинићи се спомињу као сродни Миљевићима који су већ тестирани као R1b.

Бајића са славом Стевањдан нема у далмацији, што можда говори у прилог томе да су Бајићи огранак неке породице из далмације која слави Стевањдан (можда баш Дукића) , а да им је Бајић новије презиме. У Крајини их је са овом славом било још око Герзова.

За сада се код крајишких Стефањштака јављају две хаплогрупе. Видећемо да ли је и у овом случају реч о више несродних породица. Карановић све породице које славе Св. Стевана на простору Лике, Бос. Крајине и Далмације везује за Добријевиће (старије, родовско име).

Подсетићу да су Добријевићи са 23andMe R1b, у шта се уклапа и резултат Миљевића из Босанске Крајине. Занима ме којој грани R1b припадају ове породице. Вероватно ће нам тестирање Херцеговаца решити ту дилему, зато што и ове крајишке "Добријевиће" предање везује за неко племе Озгорастовића досељено "од Херцеговине".

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан
« Одговор #361 послато: мај 18, 2016, 10:09:46 поподне »
Ђенић, Никољдан, Негбина, Нова Варош/Србија

Припадају хаплогрупи I2a Динарик Сјевер. Имају бликсост са неколико тестираних на пројекту: Чорцима, Девићима, Цонићима. Ипак сам одлучио да их групишем са Цонићима, због исте славе, карактеристичне вриједности на маркерима 385аб=14-14. оно што их не веже са Цонићима јесте да су једни из динарског краја,а други из југоисточен Србије. Цонићи и Ђенићи се на 18 упоредивих маркера разликују у два маркера.

Иначе за Ђениће у Негбини се каже да су досељеници из 18. вијека, али се не каже одакле. Од ових Ђенића из негбине су и Ђенићи у Тврдићима, Пожега.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9224
Одг: Светски ДНК дан
« Одговор #362 послато: мај 18, 2016, 10:14:26 поподне »
Синиша, мислим да си добро поступио што си Гајића ставио у посебан род. Заиста изгледа да је он до сада најпоузданији српски представник L21 гране.

Коњевић је доказани U152, a за мене се не зна. Јовић из Пирота исто не може поуздано да се сврста. Великић је колико знам доказани U106.

Иначе, кад се погледа ово село Лесковац код Лазаревца делује да је најјаче R1b село у Србији. Поред породица које су по предању пореклом из Прилепа и Струге, има Осаћана и Знепољаца. Такође, окрени-обрни највише западне R1b се јавља по Шумадији.

Коначно се мало опоравља и наша R1b. :)

Колико се сећам, на оном анонимном истраживању за Војводину је било прилично R1b, па и подгране L21 (не знамо додуше ко је све тестиран, али главнину свакако чине Срби).

Да ли ово могу бити потомци људи који су досељени у неком миграционом таласу из Старе Србије?

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7995
  • I2a S17250 A1328
Одг: Светски ДНК дан
« Одговор #363 послато: мај 18, 2016, 10:17:18 поподне »
Ђенићи у Муртеници су досељеници из Дробњака. Помињу се и у раду Шибалић / Караџић о исељеним братствима племена Дробњака.
Свети Никола је честа слава у Дробњаку, а пре 1605. била је већинска. Тада су многи Дробњаци почели да славе Ђурђевдан, о чему смо писали на теми о Дробњацима.
Ако мене питаш, резултат је близак Девићу, и ја бих Ђениће пре повезао с њима. Девићи су Ћетковићи, такође из Дробњака, а стара слава (пре садашње Ђурђевдан) такође је била Свети Никола.
"Наша мука ваља за причешћа"

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан
« Одговор #364 послато: мај 18, 2016, 10:22:44 поподне »
Ђенићи у Муртеници су досељеници из Дробњака. Помињу се и у раду Шибалић / Караџић о исељеним братствима племена Дробњака.
Свети Никола је честа слава у Дробњаку, а пре 1605. била је већинска. Тада су многи Дробњаци почели да славе Ђурђевдан, о чему смо писали на теми о Дробњацима.
Ако мене питаш, резултат је близак Девићу, и ја бих Ђениће пре повезао с њима. Девићи су Ћетковићи, такође из Дробњака, а стара слава (пре садашње Ђурђевдан) такође је била Свети Никола.

Могуће да је тако, али је евидентна и велика блискост и са Цонићем, изузев ако и Цонић није повезан са Девићем. Нека засад стоји овако до коначног преслагивања.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан
« Одговор #365 послато: мај 18, 2016, 10:25:07 поподне »
Пауновић, Аранђеловдан, Топлица, раније Ивањица/СРБ

Припада хаплогрупи G2a L497 L42. Припада роду А као и горе споменути Златановић из Беле Паланек, па вриједи исти коментар као и горе.

Пауновић није најпрецизније навео поријекло. Ставио је Ивањицу као раније мјесто поријекла.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7995
  • I2a S17250 A1328
Одг: Светски ДНК дан
« Одговор #366 послато: мај 18, 2016, 10:26:32 поподне »
Ђенићи у Муртеници су досељеници из Дробњака. Помињу се и у раду Шибалић / Караџић о исељеним братствима племена Дробњака.
Свети Никола је честа слава у Дробњаку, а пре 1605. била је већинска. Тада су многи Дробњаци почели да славе Ђурђевдан, о чему смо писали на теми о Дробњацима.
Ако мене питаш, резултат је близак Девићу, и ја бих Ђениће пре повезао с њима. Девићи су Ћетковићи, такође из Дробњака, а стара слава (пре садашње Ђурђевдан) такође је била Свети Никола.

Истог порекла као Ђенићи у Негбини су и Илићи и Перишићи.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7995
  • I2a S17250 A1328
Одг: Светски ДНК дан
« Одговор #367 послато: мај 18, 2016, 10:27:37 поподне »
Могуће да је тако, али је евидентна и велика блискост и са Цонићем, изузев ако и Цонић није повезан са Девићем. Нека засад стоји овако до коначног преслагивања.

Можда је Цонић неки исељеник од Ђенића или неких других Дробњака. Или је сличност у маркерима случајна (!?).
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Светски ДНК дан
« Одговор #368 послато: мај 18, 2016, 10:37:51 поподне »
Можда је Цонић неки исељеник од Ђенића или неких других Дробњака. Или је сличност у маркерима случајна (!?).
Једноставно је у питању мали број маркера. Да је тест на 37 или 67 маркера верујем да би и удаљеност била видљивија.

Ван мреже Лепеничанин

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 852
  • R1b
Одг: Светски ДНК дан
« Одговор #369 послато: мај 18, 2016, 10:44:42 поподне »
Цитат
Да ли ово могу бити потомци људи који су досељени у неком миграционом таласу из Старе Србије?

Не знам шта бих ти реко. Код данашњег Младеновца у турско време била је нахија Прилеп, можда су ти староседеоци Колубаре одатле премештени. У Колубари има и село Маркова Црква које се везује за краља Марка.

Моја радна хипотеза је иначе да je западне R1b морало раније да буде више, ако ни због чега другог онда због бројних рудара у средњевековној Србији.


Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7995
  • I2a S17250 A1328
Одг: Светски ДНК дан
« Одговор #370 послато: мај 18, 2016, 10:46:51 поподне »
Једноставно је у питању мали број маркера. Да је тест на 37 или 67 маркера верујем да би и удаљеност била видљивија.

Вероватно. Не знам ништа о пореклу Цонића, али с обзиром на презиме и место одакле је, нешто не видим везу с Девићем и Ђенићем, док између њих сви елементи указују на неку везу у ближој прошлости.
"Наша мука ваља за причешћа"

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан
« Одговор #371 послато: мај 18, 2016, 10:51:15 поподне »
Посљедњи хаплотип за данас:

Шестовић, Аранђеловдан, Стожер/Бијело Поље/ЦГ

Припада хаплогрупи I2a Динарик југ. мало необичнији хаплотип па је сврстан посебно. За ове Шестовиће сам нашао сљедеће:

"Шестовићи су пореклом из Херцеговине, од Требиња, и тамо су се презивали Паровићи. Дошла су 4 брата Паровића и населили се у Љељенку, Крупице, око 1770. године. После извесног времена, три брата су одселила у Србију. Четврти брат је имао по шест прстију на ногама и рукама, па су га звали Шесто. По њему су му потомке прозвали Шестовићи. Из Љељенка су Шестовићи одселили у Слатку и тамо остали око 80 година.

Почетком XIX века познат је био хајдук Стојан. Он је убио више Турака. Турци су га ухватили, одвели у Травник и тамо обесили. Неки Србин му је тамо подигао споменик. Стојан је имао три сина. Од једног су Шестовићи у Стожеру, од другог у Крупицама, а трећи је одселио код Ваљева Од њега има велики број потомака. Из Воднога су доселили у Крупице 1878. године."

Милићевић заиста у Херцеговини помиње Паровиће који салве Аранђеловдан, али у околини Гацка и Невесиња.


Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7995
  • I2a S17250 A1328
Одг: Светски ДНК дан
« Одговор #372 послато: мај 18, 2016, 10:58:31 поподне »
Значи, Благоје Паровић - динарик јужни. А и наш форумаш.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Влад

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 540
Одг: Светски ДНК дан
« Одговор #373 послато: мај 18, 2016, 11:03:12 поподне »
Вероватно. Не знам ништа о пореклу Цонића, али с обзиром на презиме и место одакле је, нешто не видим везу с Девићем и Ђенићем, док између њих сви елементи указују на неку везу у ближој прошлости.

Ја не знам нешто више о даљем пореклу, има доста Цонића у Нишу који су родом из Банцарева, можда се неко јави на форуму и објасни даље порекло.
За сада Ђенић ми је најближи, а и Девић није далеко.
За сам на СНП тесту Z-17855*, негативан сам на две за сада познате гране испод. Било би пожељно да неко од љих двоје уради тест на Z-17855.

Ван мреже Селаковић

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1829
  • I2-Z17855*
Одг: Светски ДНК дан
« Одговор #374 послато: мај 18, 2016, 11:09:31 поподне »
Ја не знам нешто више о даљем пореклу, има доста Цонића у Нишу који су родом из Банцарева, можда се неко јави на форуму и објасни даље порекло.
За сада Ђенић ми је најближи, а и Девић није далеко.
За сам на СНП тесту Z-17855*, негативан сам на две за сада познате гране испод. Било би пожељно да неко од љих двоје уради тест на Z-17855.

А ти си тај Цонић  :)  За сад, као сирочету, Ђенић и ти сте ми најближи (мада ипак доста далеко). Ако би нашао нешто о даљм пореклу, обавезно објави. Поздрав!

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9224
Одг: Светски ДНК дан
« Одговор #375 послато: мај 18, 2016, 11:11:52 поподне »
Посљедњи хаплотип за данас:

Шестовић, Аранђеловдан, Стожер/Бијело Поље/ЦГ

Припада хаплогрупи I2a Динарик југ. мало необичнији хаплотип па је сврстан посебно. За ове Шестовиће сам нашао сљедеће:

"Шестовићи су пореклом из Херцеговине, од Требиња, и тамо су се презивали Паровићи. Дошла су 4 брата Паровића и населили се у Љељенку, Крупице, око 1770. године. После извесног времена, три брата су одселила у Србију. Четврти брат је имао по шест прстију на ногама и рукама, па су га звали Шесто. По њему су му потомке прозвали Шестовићи. Из Љељенка су Шестовићи одселили у Слатку и тамо остали око 80 година.

Почетком XIX века познат је био хајдук Стојан. Он је убио више Турака. Турци су га ухватили, одвели у Травник и тамо обесили. Неки Србин му је тамо подигао споменик. Стојан је имао три сина. Од једног су Шестовићи у Стожеру, од другог у Крупицама, а трећи је одселио код Ваљева Од њега има велики број потомака. Из Воднога су доселили у Крупице 1878. године."

Милићевић заиста у Херцеговини помиње Паровиће који салве Аранђеловдан, али у околини Гацка и Невесиња.

Не претерано чест хаплотип код Јужних Динараца. Нпр., у YHRD бази нема поклапања по Yfiler распореду, а на минималном броју маркера свега 3.

На Ysearch-у би му најближи могао бити један Немац (мада ни то није претерано блиска веза) пореклом из Шлезије. Ово је свакако занимљиво за Јужни Динарик.


Ван мреже Влад

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 540
Одг: Светски ДНК дан
« Одговор #376 послато: мај 18, 2016, 11:15:50 поподне »
Помињу се код Михаила Костића као Студенци, али нема помена о њиховом ранијем пореклу. Изгледа да су у Белу Паланку дошли из околине Бабушнице, писао је о томе један Златановић. Вероватно су из веће давнине у том крају.

Златановића и дан данас има у Горњој Студени (Општина Нишка Бања). Мислим и да славе исту крсну славу. Најпознатија особа од Златановића из Г. Студене био је Миливој Златановић, командант батаљона ЈВУО на подручју среза Нишког са седиштем у Горњој Студени. Истакао се у спашавању америчких пилота, за шта је одликован и награђен пензијом од стране удружења америчких пилота. После другог светског рада комунисти су га осудили на 20 година затвора, а одлежао је 26. Упркос свему доживео је 90+ година. Имао сам прилике доста пута да разговарам са њим. Његова жена је била ћерка мог чукундеде који је такође био официр краљеве војске.


Ван мреже Влад

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 540
Одг: Светски ДНК дан
« Одговор #377 послато: мај 18, 2016, 11:18:33 поподне »
А ти си тај Цонић  :)  За сад, као сирочету, Ђенић и ти сте ми најближи (мада ипак доста далеко). Ако би нашао нешто о даљм пореклу, обавезно објави. Поздрав!

Хоћу, чим пронађем нешто објавићу. Поздрав за тебе и Ђенића.

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Светски ДНК дан
« Одговор #378 послато: мај 18, 2016, 11:22:33 поподне »
Ја не знам нешто више о даљем пореклу, има доста Цонића у Нишу који су родом из Банцарева, можда се неко јави на форуму и објасни даље порекло.
За сада Ђенић ми је најближи, а и Девић није далеко.
За сам на СНП тесту Z-17855*, негативан сам на две за сада познате гране испод. Било би пожељно да неко од љих двоје уради тест на Z-17855.
И ја сам негативан на обе за сада познате гране испод Z-17855.
Поздрав. :)

Ван мреже Лепеничанин

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 852
  • R1b
Одг: Светски ДНК дан
« Одговор #379 послато: мај 18, 2016, 11:29:22 поподне »
Цитат
Златановића и дан данас има у Горњој Студени (Општина Нишка Бања).

Било би корисно да тестирани Златановић разјасни је ли он од фамилије Златановића из Студенске мале у вароши Бела Паланка, као и да ли има сазнања јесу ли они од исте породице из села Горња Студена коју је Владица малопре поменуо.

Колико ја знам село Студена се помиње у дефтеру нахије Ниш из 1516. тако да не верујем да је име селу дато по истоименом селу код Бабушнице.