Аутор Тема: Светски ДНК дан  (Прочитано 143351 пута)

Ван мреже ...

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 540
Одг: Светски ДНК дан
« Одговор #380 послато: мај 18, 2016, 11:35:14 поподне »
И ја сам негативан на обе за сада познате гране испод Z-17855.
Поздрав. :)

Можда постоји још нека грана карактеристична за наше просторе као што је PH3414.
Када се открију нове гране тестираћемо док не пронађемо праву  :)
Поздрав и за тебе!

Ван мреже шкрњо

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 323
  • I2>PH908>A5913
Одг: Светски ДНК дан
« Одговор #381 послато: мај 18, 2016, 11:49:34 поподне »
Посљедњи хаплотип за данас:

Шестовић, Аранђеловдан, Стожер/Бијело Поље/ЦГ

Припада хаплогрупи I2a Динарик југ. мало необичнији хаплотип па је сврстан посебно. За ове Шестовиће сам нашао сљедеће:

"Шестовићи су пореклом из Херцеговине, од Требиња, и тамо су се презивали Паровићи. Дошла су 4 брата Паровића и населили се у Љељенку, Крупице, око 1770. године. После извесног времена, три брата су одселила у Србију. Четврти брат је имао по шест прстију на ногама и рукама, па су га звали Шесто. По њему су му потомке прозвали Шестовићи. Из Љељенка су Шестовићи одселили у Слатку и тамо остали око 80 година.

Почетком XIX века познат је био хајдук Стојан. Он је убио више Турака. Турци су га ухватили, одвели у Травник и тамо обесили. Неки Србин му је тамо подигао споменик. Стојан је имао три сина. Од једног су Шестовићи у Стожеру, од другог у Крупицама, а трећи је одселио код Ваљева Од њега има велики број потомака. Из Воднога су доселили у Крупице 1878. године."

Милићевић заиста у Херцеговини помиње Паровиће који салве Аранђеловдан, али у околини Гацка и Невесиња.
Овако вели породично предање (по књизи коју је писао братственик): потичемо од Паровића, који су даљим поријеклом од Паповића из Казанаца (на граници Гацка и Никшића). Паповићи су по предању од неког Павла (Папа) досељеног са Чева, чији се ближи потомак бјежећи од Турака ("попарао" Турчина ножем- њихово предање о поријеклу презимена) населио у Биоград код Невесиња, и од њега потичу Паровићи. Ту је средином 18. вијека извјесни Стојан Паровић убио једног бега косом (по чему се то мјесто у Биограду зове Покосац), и након тога са тројицом браће побјегао. Зауставили су се у Крупицама (гдје је остао топоним "Парова корита"), гдје је један од браће остао, а остали наставили. Не зна му се име, а сина је назвао Стојан, по горе поменутом стрицу. Стојан је рођен око 1765. и имао је шест прстију на рукама и ногама, па је прозван Шесто. Приближно у вријеме Првог српског устанка био је хајдук на злом гласу код Турака па га је бег Селмановић из Пљеваља на превару домамио, а онда послао у Травник, гдје је погубљен. Његови синови тада мијењају презиме Паровић у Шестовић.
Требиње се у предању не помиње.
Што се тиче Шестовића у околини Ваљева, братственик који је писао књигу је био у контакту са многима од њих да би на крају закључио да највјероватније нисмо истог поријекла. Исто се испоставило и за Шестовиће-муслимане из Плава, који су даљим поријеклом из Анадолије.

Видио сам да је тестиран Паповић у оквиру херцеговачког ДНК дана, нестрпљиво очекујем његов резултат :)
Најстарији Паровићи из Биограда код Невесиња су чули за причу о Стојану и Покосац, али нису били сигурни око тога да ли је он припадао њиховом братству или не. Е сад, да ли је у питању скривање презимена да би се избјегли Турци, или нешто друго, не знам.

Ван мреже ...

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 540
Одг: Светски ДНК дан
« Одговор #382 послато: мај 18, 2016, 11:53:32 поподне »
Било би корисно да тестирани Златановић разјасни је ли он од фамилије Златановића из Студенске мале у вароши Бела Паланка, као и да ли има сазнања јесу ли они од исте породице из села Горња Студена коју је Владица малопре поменуо.

Колико ја знам село Студена се помиње у дефтеру нахије Ниш из 1516. тако да не верујем да је име селу дато по истоименом селу код Бабушнице.

По мени села Горња и Доња Студена  су добила имена по изворима воде и познатом студенском врелу (друга по квалитету пијаћа вода у Европи, издашност око 350 л/с, користи се као један од извора за снабдевање Ниша водом). Највероватније назив није у вези са истоименим селом у Бабушници.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан
« Одговор #383 послато: мај 19, 2016, 09:46:02 пре подне »
Овако вели породично предање (по књизи коју је писао братственик): потичемо од Паровића, који су даљим поријеклом од Паповића из Казанаца (на граници Гацка и Никшића). Паповићи су по предању од неког Павла (Папа) досељеног са Чева, чији се ближи потомак бјежећи од Турака ("попарао" Турчина ножем- њихово предање о поријеклу презимена) населио у Биоград код Невесиња, и од њега потичу Паровићи. Ту је средином 18. вијека извјесни Стојан Паровић убио једног бега косом (по чему се то мјесто у Биограду зове Покосац), и након тога са тројицом браће побјегао. Зауставили су се у Крупицама (гдје је остао топоним "Парова корита"), гдје је један од браће остао, а остали наставили. Не зна му се име, а сина је назвао Стојан, по горе поменутом стрицу. Стојан је рођен око 1765. и имао је шест прстију на рукама и ногама, па је прозван Шесто. Приближно у вријеме Првог српског устанка био је хајдук на злом гласу код Турака па га је бег Селмановић из Пљеваља на превару домамио, а онда послао у Травник, гдје је погубљен. Његови синови тада мијењају презиме Паровић у Шестовић.
Требиње се у предању не помиње.
Што се тиче Шестовића у околини Ваљева, братственик који је писао књигу је био у контакту са многима од њих да би на крају закључио да највјероватније нисмо истог поријекла. Исто се испоставило и за Шестовиће-муслимане из Плава, који су даљим поријеклом из Анадолије.

Видио сам да је тестиран Паповић у оквиру херцеговачког ДНК дана, нестрпљиво очекујем његов резултат :)
Најстарији Паровићи из Биограда код Невесиња су чули за причу о Стојану и Покосац, али нису били сигурни око тога да ли је он припадао њиховом братству или не. Е сад, да ли је у питању скривање презимена да би се избјегли Турци, или нешто друго, не знам.

Шкрњо, јесам ли добро схватио, ти си тестирани Шестовић?

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан
« Одговор #384 послато: мај 19, 2016, 09:56:25 пре подне »
Живковић, Јовањдан, Крагујевац, раније Прилеп Македонија

Припада хаплогрупи J2a, највјероватније грани М67. најближи су му неки хаплотипови из Аустрије, Француске. На нашем пројекту нема блиских поклапања.

Не знам да ли је скорашњи досељеник из Прилепа, али судећи по презимену није. немам неких других података о овом презимену.

Ван мреже шкрњо

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 323
  • I2>PH908>A5913
Одг: Светски ДНК дан
« Одговор #385 послато: мај 19, 2016, 10:02:30 пре подне »
Шкрњо, јесам ли добро схватио, ти си тестирани Шестовић?
Да :)

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан
« Одговор #386 послато: мај 19, 2016, 10:07:13 пре подне »
Да :)

Свака част. Надам се да немаш шест прста. Мада може то бити и корисно. ;)

Ван мреже шкрњо

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 323
  • I2>PH908>A5913
Одг: Светски ДНК дан
« Одговор #387 послато: мај 19, 2016, 10:10:57 пре подне »
Свака част. Надам се да немаш шест прста. Мада може то бити и корисно. ;)
;)

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Светски ДНК дан
« Одговор #388 послато: мај 19, 2016, 10:16:23 пре подне »
Синиша, колико још има?

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан
« Одговор #389 послато: мај 19, 2016, 10:53:47 пре подне »
Синиша, колико још има?

Још десетак српског поријекла и око шест несрпског поријекла.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан
« Одговор #390 послато: мај 19, 2016, 10:58:54 пре подне »
Јаковљевић, Аврамијевдан, Крупањ/СРБ

Таман кад смо помислили, како нема Млађиних Аврамијевштака кад ево га један. Дакле, хаплогрупа R1a L1280.

Иако тестирани није оставио податак из ког је села, вјероватно је од Јаковљевића из Дворске, који су дио разгранатог рода. О њима се каже сљедеће:

"Вукашиновићи (Грујичићи, Ковачевићи и Обрадовићи): Зна се сигурно да се Вукашин са своја четири брата доселио из Херцеговине и да се прво настани у Ступници, па му се ту не допадне, због тога се пресели у Цикоте, где му полипсају овце с’тога оде у Дворску где је брдовитије.

Вукашин се подели са браћом: Јаковом, Јовицом, Мићом и Петрашином.

–Грујучићи: Од Вукашина остану синови или унуци (не зна се тачно) Грујица и Обрад. Грујица је имао два сина, Пана и Илију. Од Пане остане Иван. Од Ивана Ђурађ, који је жив. Од Илије остану: Никола, Митар и Ристо. Никола остави сина Саву, Митар Василија а Ристо Срећка, сви се презивају Грујучићи.

–Обрадовићи: Обрад је имао сина Ђурђа од кога остану: Марко, Станко и Димитрије. Марко је жив. Станко остави синове: Живка, Максима, Богосава, Спасоја и Цветка, који су живи и сви се по Обраду презивају Обрадовићи.

–Ковачевићи: Димитрије нија имао мушке деце, већ само једну ћерку. Ћерку уда за неког Ковачевића, кога доведе у кућу (уљез) и он слави Алимпијевдан.

Грујучићи и Обрадовићи се зову и Вукашиновићи.

Јаковљевићи (Тадићи, Капетановићи): Од Јакова остану синови Мићо и Панто. Мићо је имао сина Цвију а Цвија Срећка и Панта и они се презивају Јаковљевићи.

–Тадићи: Панто, син Јаковљев има је синове Тадију и Ђурђа; Тадија је имао синове Живка и Милоша. Живко је имао синове Стојадина и Јована а Милош Љубу, Игњата и Арсена, који су живи и презивају се по деди Тадији – Тадићи.

–Капетановићи: Ђурађ, Пантин син, био је капетан. Од њега остане син Обрен а од Обрена синови: Велимир, Спасоје, Јован и Мићо, и они се презивају Капетановићи.

–Јовичићи (Стевановићи и Митровићи): Од Јовице остану синови или унуци (не зна се тачно) Стеван, Митар, Андрија и Јован. Јован се одсели у Цикоте (мала Кривајица), па се његови потомци по прадеди (или деди) Јовици презивају сада Јовичићи. По Стевану се његови унуци презивају Стевановићи. Митар и Андреја остану у заједници и њихови потомци се презивају Митровићи.

–Мићићи (Аксентијевићи): Од Мића, који је отишао у Удовичића малу на своје имање остане син Аксентије. Он се по оцу презивао Мићић. Његов садашњи унук се презива по њему, Аксентијевић.

–Ковачевићи: Од Петрашина остане једна ћерка и њу уда за једног ковача, који се настани као уљез и по њему се његови потомци презивају Ковачевићи, који славе Пантелијевдан.

Вукашиновићи, Јаковљевићи, Јовичићи и Аксентијевићи и све остале наведене фамилије, изузев две Ковачевића, славе Аврамијевдан."

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан
« Одговор #391 послато: мај 19, 2016, 12:06:12 поподне »
Умићевић, Аранђеловдан, Рудице, Нови Град, Реп.Српска

Припадају хаплогрупи J2b M241. Без блиских поклапања код нас ни у страним пројектима.

Необично је што и католик Умић из Лике припада  хаплогрупи J2b, али грани М205, са веома специфичним хаплотипом који се разликује од кричко-годијељског, а и за једну СНП мутацију се разликује од њих. Оно што је необично јесте да смо и за Умића испочетка мислили да је М241.На жалост он је тестирао само 12 маркера, па у поређењу са Умићевићем можемо упоредити само 10 маркера. Иако дјелују доста различити, не бих ни сасвим искључио неку далеку везу, бар док Умићевић не уради СНП тестове.

Умићевић 12   24   15   10   15-17   11   15   13   12   11   28
Умић         12   24   16   11   14-19   $   $   11   12   11   28

Иначе, Карановић за Умићевиће тврди да су од племена Родића са Попине, али мало вјероватно јер су се Родићи већ тестирали као I2a Динарик. Презиме Умићевић изгледа да је некако лоцирано на крупско-новско поуње гдје је вјероватно и настало.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8846
  • I2a S17250 A1328
Одг: Светски ДНК дан
« Одговор #392 послато: мај 19, 2016, 12:13:05 поподне »
Јаковљевић, Аврамијевдан, Крупањ/СРБ

Таман кад смо помислили, како нема Млађиних Аврамијевштака кад ево га један. Дакле, хаплогрупа R1a L1280.

Иако тестирани није оставио податак из ког је села, вјероватно је од Јаковљевића из Дворске, који су дио разгранатог рода.

Да, из Дворске су. Све ово остало што си написао је на месту. Огранци једног повећег братства старином из Херцеговине.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8846
  • I2a S17250 A1328
Одг: Светски ДНК дан
« Одговор #393 послато: мај 19, 2016, 12:20:10 поподне »
Мени код презимена Умићевић упада у очи губљење првог гласа: лично име Хумић - презиме Хумићевић - Умићевић.
Сличну појаву имамо у граничним подручјима словенског и албанског живља. И тамо имамо случајеве губитка првог гласа: Вулићевић - Улићевић, Вуксановић - Укс(ш)ановић, итд.
А онда и М241 вуче на те крајеве.
"Наша мука ваља за причешћа"

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан
« Одговор #394 послато: мај 19, 2016, 12:20:58 поподне »
Мени код презимена Умићевић упада у очи губљење првог гласа: лично име Хумић - презиме Хумићевић - Умићевић.
Сличну појаву имамо у граничним подручјима словенског и албанског живља. И тамо имамо случајеве губитка првог гласа: Вулићевић - Улићевић, Вуксановић - Укс(ш)ановић, итд.
А онда и М241 вуче на те крајеве.

И овај Умић у Лици је у ствари Хумић са изгубљеним гласом Х.

Ван мреже Акса

  • Косовци
  • Познавалац
  • *
  • Поруке: 614
Одг: Светски ДНК дан
« Одговор #395 послато: мај 19, 2016, 12:27:32 поподне »
Умићевић није тестиран у оквиру Светског ДНК дана, зар не?

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан
« Одговор #396 послато: мај 19, 2016, 12:31:02 поподне »
Умићевић није тестиран у оквиру Светског ДНК дана, зар не?

Јесте.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан
« Одговор #397 послато: мај 19, 2016, 12:36:45 поподне »
Илић,Никољдан, Лозовик/Велика Плана, Србија

Припада хаплогрупи I2-L38, прилично ријеткој, а поготово код нас. Заправо ово је први тестирани са овом групом код нас. Ни сам не знам много о овој групи сем да је видим повезују са Клетима и централном Европом, највише подручјем око Рајне, мада је има и по западној Европи (Британији, Бенелуксу). Морао сам да Илића сврстам у групу М223 иако L38 није испод М223 већ јој је паралелна блиска група. Илић баш и нема нека блиска поклапања.

Иначе за Илиће из Лозовика сам нашао сљедеће:
"Рутоњска (Илићи, Тодоровићи, Станковићи), (54 к., св. Никола). Чукундеда дошао са Косова (стање из 1925. год) у првој половини 18. века. Један му брат остао око Сталаћа."

Занимљиво ми је да L38 по вриједности маркера доста подсјећа на Динарик.




Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан
« Одговор #398 послато: мај 19, 2016, 12:55:36 поподне »
Лепосавић, Ђурђевдан, Ивањица,Србија

Припада хаплогрупи I1 P09 роду Дробњака. Немам детаљнијих податка о поријеклу Лепосавића.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан
« Одговор #399 послато: мај 19, 2016, 01:25:29 поподне »
Мандић, Лучиндан, Виљуша, Чачак

Припада хаплогрупи R1a M458. Спада у доста бројан род А ове групе. Сам тестирани наводи да је даље поријекло из Црне Горе. Нисам успио наћи ништа о овој породици.