Аутор Тема: Шекулар  (Прочитано 93802 пута)

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7907
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #600 послато: јун 29, 2019, 03:54:42 поподне »
Раденко и Рајко Рмуши и Веселин Дацић, "Нема пјесме зором у свитање":

<a href="https://www.youtube.com/v/g8vtN0s-oAg" target="_blank" class="new_win">https://www.youtube.com/v/g8vtN0s-oAg</a>

На жалост, честа слика Сјевера Црне Горе...
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7907
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #601 послато: јул 09, 2019, 09:07:34 поподне »
Мало размишљања о пореклу Радмужевића:

https://www.poreklo.rs/2019/07/09/radmuzevici/
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3632
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Шекулар
« Одговор #602 послато: јул 09, 2019, 10:53:39 поподне »
Мало размишљања о пореклу Радмужевића:

https://www.poreklo.rs/2019/07/09/radmuzevici/
Хвала Небо на чланку! Да ли би то значило да су они родови , напр. у Шумадији, који имају порекло из Лопата, и славе Јовањдан, највероватније од рода Радмужевића (Ј1, Секељи)?
« Последња измена: јул 09, 2019, 11:00:04 поподне ДушанВучко »

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3632
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Шекулар
« Одговор #603 послато: јул 09, 2019, 11:30:40 поподне »
Хвала Небо на чланку! Да ли би то значило да су они родови , напр. у Шумадији, који имају порекло из Лопата, и славе Јовањдан, највероватније од рода Радмужевића (Ј1, Секељи)?
Предухитрена претпоставка са моје стране, мада оно што си поменуо везано за Секеље као опција везана за име Шекулар, и ако би ови резултати могли да се упореде са секељским, можда и може да иде у прилог теорији да су преци Радмужевића могли да имају везе са етимологијом Шекулара

Ван мреже Zor

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 669
Одг: Шекулар
« Одговор #604 послато: јул 10, 2019, 12:01:09 пре подне »
Мало размишљања о пореклу Радмужевића:

https://www.poreklo.rs/2019/07/09/radmuzevici/

 Добар текст, посебно што се тиче информација унутар посљедњих неколико вијекова.

 Са генетске стране иако је примамљиво због назива области изводити везу са Секељима, и јер се ради о помало необичној хг, ипак међу Секељима нисам видио ове хаплотипове (за сада). Код Секеља се јавља J-CTS1460 дакле даље кавкаско поријекло и може бити у вези са "изворним" Секељима, но ова грана је 8000 г. удаљена и притом чини се европска од неолита. Уз то обзиром да Радмужевићи имају dys393=13 што је испод J-Z18463 одређујућа вриједност за грану J-ZS3128 шансе су добре да су ZS3128+ (обзиром и на спорост маркера), а ZS3128 се већ јавља код Албанаца, Грка (паралелне гране), дакле изгледа да се може радити о неким миграцијама у вези са пост-микенским колапсом (TMRCA 3100 ybp), можда и нека "илирско-дорска" веза.. Било би занимљиво видјети јесу ли блиски неким од J-ZS3128 или су паралелна грана (уколико јесу ZS3128 што јесте обзиром на dys393=13 најреалније).
« Последња измена: јул 10, 2019, 12:03:16 пре подне Zor »

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7907
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #605 послато: јул 10, 2019, 02:11:41 поподне »
Хвала Небо на чланку! Да ли би то значило да су они родови , напр. у Шумадији, који имају порекло из Лопата, и славе Јовањдан, највероватније од рода Радмужевића (Ј1, Секељи)?

Да занемаримо везу са Секељима (Зор је лепо објаснио зашто), а за овај први део, мени звучи прилично извесно да родови који имају предање да су из (васојевичких) Лопата, а славе Јовањдан, имају неке везе са Шекуларом. Можда не морају нужно бити Радмужевићи, него и неки други шекуларски род (од оних који славе Јовањдан - "Војводићи", "Вуковићи").
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7907
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #606 послато: јул 10, 2019, 02:12:29 поподне »
Добар текст, посебно што се тиче информација унутар посљедњих неколико вијекова.

 Са генетске стране иако је примамљиво због назива области изводити везу са Секељима, и јер се ради о помало необичној хг, ипак међу Секељима нисам видио ове хаплотипове (за сада). Код Секеља се јавља J-CTS1460 дакле даље кавкаско поријекло и може бити у вези са "изворним" Секељима, но ова грана је 8000 г. удаљена и притом чини се европска од неолита. Уз то обзиром да Радмужевићи имају dys393=13 што је испод J-Z18463 одређујућа вриједност за грану J-ZS3128 шансе су добре да су ZS3128+ (обзиром и на спорост маркера), а ZS3128 се већ јавља код Албанаца, Грка (паралелне гране), дакле изгледа да се може радити о неким миграцијама у вези са пост-микенским колапсом (TMRCA 3100 ybp), можда и нека "илирско-дорска" веза.. Било би занимљиво видјети јесу ли блиски неким од J-ZS3128 или су паралелна грана (уколико јесу ZS3128 што јесте обзиром на dys393=13 најреалније).

Просто би ми било жао да немају никакве везе са Секељима, јер се све тако лепо уклапа  :D
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7907
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #607 послато: јул 10, 2019, 02:15:29 поподне »

Попис ливе Скадар 1582/83.
Нахија Будимља, село Шекулар, 51 кућа - 5100 акчи пореза:

Цветко Дошљак.


Исечак из Морачког поменика. Можда је овај Цв(ј)етко који је приложник Манастиру Морача, исти овај који је пописан 1582/83:

"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7907
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #608 послато: јул 10, 2019, 02:18:20 поподне »
И Мезгале:

"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7907
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #609 послато: септембар 28, 2019, 12:32:31 пре подне »
Током акције тестирања за Српски ДНК дан добили смо још два шекуларска резултата:

Лекић, Јовањдан, Шекулар, J1-Z1828>ZS3128.
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=4626.40

Грујић
, Ђурђиц, Гораждевац, Пећ, I2-PH908.
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=4626.msg122395;topicseen#msg122395

За Лекића се нема шта посебно рећи. Они су део братства Радмужевића, што и овај генетски резултат потврђује.

Грујићи, наводно, спадају у Зоговиће, род који се доселио средином 18. века у тада запустеле Мезгале. Ови Зоговићи, по предању потичу са Цетиња од Старих Бајица, те су се, притиснути од Мартиновића, иселили из Старе Црне Горе, и после потуцања по Зети и Скендерији, коначно настанили у Горњем Полимљу. Једна верзија њиховог предања чак говори да су они огранак Мартиновића. Ту спадају Ђошовићи, Пејковићи и Микарићи, за које су генетски резултати показали да припадају хаплогрупи G2a.

Овај резултат указује да нису сви Мезгаљани били истог порекла, већ се ту стекло усељеника са више страна. Осим резултата Грујића и Микарића, имамо и мезгалске Портиће РН908.

Грујићи имају једну занимљиву приповест о Карађорђевом барјаку. Током Првог србског устанка, када је Карађорђева војска 1809. године запосела Сјеницу и Пештер, и приближила се Полимљу, главари из Полимља почели су одлазити у Карађорђев штаб на договоре о устанку. Први који је стигао Карађорђу на Пештер био је један од шекуларских главара, Радота Лекић из Радмужевића, који је за тај чин од Карађорђа добио сердарство. За Лекићем је стигао и одред од око 400 бираних брђанских јунака, међу којима је био и један број Шекулараца. Овај одред је под Карађорђевом заставом учествовао у боју на Суводолу у којем је устаничка војска тешко поразила војску Нуман-паше Махмудбеговића, а Брђани су се истакли по храбрости.

Касније је један србијански одред, предвођен тројицом војвода (Анто Симеуновић, Раде Левајац и Хаџи-Продан Глигоријевић), дошао у Полимље и Брда, ради договора са народним првацима о заједничкој акцији. Војводе су тада истакнутим братствима поделили Карађорђеве барјаке. Барјак је добио и један од шекуларских главара – Илија Грујић из Мезгала, који је предводио Шекуларце у оном брђанском одреду на Суводолу. Шекуларци су Карађорђев барјак тада истакли на планини Мокрој. Занимљива је судбина овог барјака: Грујићи су се због сукоба с Васојевићима иселили из Шекулара 1851. године у Гораждевац у Метохији. Део овог рода је 1878. године предигао за Топлицу, носећи собом и Карађорђев барјак. Међутим, у Србији им је тај барјак одмах одузет од стране окружног начелника, с обзиром да је у Србији на власти тада била династија Обреновића. Не зна се где и како је барјак завршио...

Дакле, ових дана добисмо два значајна резултата: један сердарски и један барјактарски.
"Наша мука ваља за причешћа"