Аутор Тема: Шекулар  (Прочитано 93427 пута)

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1060
Одг: Шекулар
« Одговор #560 послато: март 03, 2018, 07:30:18 поподне »
https://mapcarta.com/19017314/Map
 




            Од 1990. г. често сам боравио у Котору. Знао сам за Богдашиће: Горње и Доње.  За топоним Кукаљи у Боки не сјећам се. Некада сам ишчитавао  и литературу о  Боки Которској ( посебно о Котору) како аутора који су православне  тако и католичке вјероисповијести, и извањаца.    Покушавао сам да  то истражим
 у вези имена Богдашића и шекуларских Дашића.  Не знам  ни ђе сам то биљежио.  Богдашићи су  насељени католицима.
 Питање за зналце језика : етимологија топонима Богдашићи.   Поред  попа Сава Накићеновића, изузетан је дон Нико Луковић.   Донио сам  прошлога љета репринт издања његове књиге о Боки... , и сад не могу да је нађем.
 Е баш би било лијепо, да смо  у Боки. Боља је и бура и снијег  са Ловћена, од ове  кошаве и  сњежног таласа  са Карпата.  Нека праштају браћа Банаћани.

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1060
Одг: Шекулар
« Одговор #561 послато: март 03, 2018, 11:56:40 поподне »
 Дон Нико Луковић : Насеље Богдашићи је добило име по неком Богдаши, становнику Пасиглава, који се ту доселио". Богдашићи су  некада припадали метоху Манастира у Превлаци.

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1060
Одг: Шекулар
« Одговор #562 послато: април 09, 2018, 05:16:34 поподне »
Изашла је из штампе  књига Хроника Шекулара од протојереја Андрије Савова Поповића Живковића Вукољеваковића. Договор на Савиндан (причао сам на  Скупштини Друштва о аутору), књига на дан  Преподобног Симеуна Мироточивог. Књигу су припремили Милош Поповић (протов праунук) и Раде Бракочевић. Рецензент протојереј ставрофор др Димитрије М. Калезић проф. Универзитета у пензији
 Прото Андрија Сава Гавра попа Панта Живковића  Вулољеваковића (28. октобар 1869 - Шекулар, 11.септембар 1943 Исток). Рукоположен је за ђакона и јереја у Манастиру Острогу јуна 1891.г. Парохију шекуларску преузео је од оца  Сава 1891.г и  водио је пуних 30. година , до 1921.г.  Од 1921.г. до 1928.г. парох је у Истоку - Метохија, када уступа мјесто сину Владети. Страдао је мученичком смрћу од стране Арнаута, на празник  Усековање главе Светог Јована Крститеља 11. јуна 1943.г. Прото Андрија Савов је био 7. свештеник од куће  Поповића Живковића Вукољеваковића.
Књига је занимљиво штиво  за све истинољубиве поштоваоце стварне историје и посебно за Шекуларце и пријатеље Шекулара.  Рукопис је чекао на објављивање 84.године, завршен је 1934, г.  у Призрену.Тираж је ограничен.



                Прото Андрија Поповић у књизи Хроника Шекулара пише: "У кући мога покојног оца попа Сава, бијаше ту пок. поп Василије ( чин капетана Шекулара добио од књаза Данила ) и пок. Иван, син Негоја Маслара (шекуларски првак из рода Радмужевића). То је било 17. децембра 1888.године. Упитам њих куда су границе војводе Петра и докле се је распростирало његово војводство? Рекоше: " Са западне стране граничило се је са Морачанима и Кучима, а са сјевера на Корита, Панчаре и Буђево, са истока на врх Пећи и Дечана, а са југа Проклетијама."
 



 

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1060
Одг: Шекулар
« Одговор #563 послато: април 09, 2018, 05:42:34 поподне »
  Нијесам наишао на  писани извор за цитирано предање. По тим казивањима некадашње шекуларско војводсто је обухватало: будимљанску, плавску и бихорску жупу. Простор три средњевјековне српске жупе чини географску цјелину.
Не чуди ме што имамо код неких исељених родова  породично предање да су са наведеног подручја. Предање о границама  некадашњег војводства Шекулар има посредно потврду у првим писаним пменима Бјелопавлића, Пипера, Куча и Васојевића ( у 15.вијеку). Подсјећање.  Узима се да је први писани помен Шекулара  из  1314.г. у  Светостефанској повељи  Стефана Уроша II  Милутина, краља Рашке ( 1282- 1321).
 Искуство показује да у предањима увијек има истине.
« Последња измена: април 09, 2018, 05:47:28 поподне vidoje 013 »

Ван мреже Voljen od Boga

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 902
  • I-Y4460*
Одг: Шекулар
« Одговор #564 послато: април 09, 2018, 09:01:55 поподне »
  Нијесам наишао на  писани извор за цитирано предање. По тим казивањима некадашње шекуларско војводсто је обухватало: будимљанску, плавску и бихорску жупу. Простор три средњевјековне српске жупе чини географску цјелину.
Не чуди ме што имамо код неких исељених родова  породично предање да су са наведеног подручја. Предање о границама  некадашњег војводства Шекулар има посредно потврду у првим писаним пменима Бјелопавлића, Пипера, Куча и Васојевића ( у 15.вијеку). Подсјећање.  Узима се да је први писани помен Шекулара  из  1314.г. у  Светостефанској повељи  Стефана Уроша II  Милутина, краља Рашке ( 1282- 1321).
 Искуство показује да у предањима увијек има истине.

Раде, како доћи до књиге ? Можеш ли нам усликат садржај?
Поздрав !
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже Voljen od Boga

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 902
  • I-Y4460*
Одг: Шекулар
« Одговор #565 послато: април 09, 2018, 09:40:33 поподне »
Да, заборавио сам да поменем, од мојих братственика, Лакића Ђоровића.
Кажем од мојих братственика, јер се Лакић доследно до краја живота презивао Бабић.

Ђоровићи су огранак Бабића, од Ђорђија - Ђора Бабића (19. век). Од њега у Шекулару има доста потомства. Они су све до почетка 20. века носили презиме Бабић, а као огранак („трбушчић“) звали су их „Ђоровићи“. Међутим, један од ових „Ђоровића“ почео се 1924. године тако писати као да му је то званично презиме. Кажу да је тиме хтео истаћи посебност свог огранка, због великих јунаштава Ђоровића у ратовима 1912-18. Један за другим, поведени својим рођаком, сви потомци Ђорови су почели узимати ново презиме, тако да су се они током 1920-их година сасвим издвојили као посебан род Ћетковића (односно огранак Бабића). Једино Лакић Илијин никада није хтео мењати презиме, и до краја живота (погинуо је тог 20. октобра 1943) писао се као Бабић.

Међутим, братственици су му подигли надгробни споменик на којем пише - Лакић Ђоровић.

Јели Ђоровић из Лешка од ових Ђоровића ?
Био сам колега са Свјетланом Секом Ђоровић, кошаркашицом.
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3901
  • I2-PH908>FT14506>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Шекулар
« Одговор #566 послато: април 09, 2018, 09:57:48 поподне »
Јели Ђоровић из Лешка од ових Ђоровића ?
Био сам колега са Свјетланом Секом Ђоровић, кошаркашицом.

https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=2160.msg56485#msg56485

Ван мреже Voljen od Boga

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 902
  • I-Y4460*
Одг: Шекулар
« Одговор #567 послато: април 09, 2018, 10:02:25 поподне »
Добродошао Voljeni od Boga!
   Шекуларско војводство и легендарни војвода  Петар Шекуларац ( епска пјесма Рајко војвода и Маргита ђевојка) итекако имају везе са Будимљом. У Будимљи  војвода  Петар Шекуларац је имао дворац. У атару села Будимље - Рудеш (некадашња индустријска  зона - сада гробље пропалих предузећа, Фабрике целулозе и папира...)  постоји топоним Шекуларевине.  То је простор ђе се налазила циглана ( које више нема - све је срављено за земљом). Шире се тај простор зове Батуне. Ево шта је написао Радоје Кастратовић: "Послије смрти војводе Петра, Турци разрушише његов дворац, те мјештани те рушевине назову Шекуларевине, како се мјесто и данас зове, а ферман признаду само за породицу војводе Петра, тј. за Шекулар. Тако су потомци војводе Петра, како је напријед речено, живјели у Шекулару и били војводе само Шекулара".
 Наведено ми је и лично познато, јер је моја маленкост првих пет година живота провела на Рудешу, а на Шекуларевини - Батунама смо имали непокретност - њиву, коју је пок. отац продао након пензионисања 1959.године.
 Шекулар и  Будимља нијесу далеко.  Од  Будимље - Шекуларевина , преко Доњих Луга, Доње Ржанице и Шекуларских  Роваца се раније, пјешке, на коњу ишло до Шекулара.
 Давно сам читао наведену књигу Радомира Губеринића.
 Тачно је да је било  католика у Горњем Полимљу. Зна се  за  жупана Латинина. Жупан Латинин је имао своју паству - вјернике. Овим не спорим постојање православаца и Будимљанске  епископије. Па раскол на  православце и католике је био 1054. године.
 
 Најстарији становници Шекулара су биле Мацуре - Латини.     И за некадашњу цркву  у Ћелијама - топоним  у Шекулару, ( постоје и Ћелије у Калудри) се причало да је латинска.  Клизањем земљишта се спустила близу садашње школе у Шекулару... О Мацурама  у Шекулару се причало на овом форуму.

Присјећам се ових наших ранијих постова а мало касније ћу рећи зашто.
Раде, ја сам првих десет година живота провео у Доње Луге. Кућа у којој смо живјели купљена је у Шекулару, размонтирана, поново састављена и омалтана. Таква је и данас али смо је поодавно продали. Дјетињство сам провео на тој Шекуларевини.
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже Voljen od Boga

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 902
  • I-Y4460*
Одг: Шекулар
« Одговор #568 послато: април 09, 2018, 11:28:23 поподне »
https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=2160.msg56485#msg56485

Хвала Милоше, овај пост Д. Ђоровића управо подкрепљује оно о чему пишем слједећи пост:
"Миленко је у Косаницу дошао са два брата, а не две сестре, дакле: Миленко, Недељко и Ђурђе
Интересантно је да од доласка у Косаницу памте да их "остали у свађи вређају псујући им мајку латинску".
Можда то има везе са специфичношћу да су често блеђе пути (посебно женска чељад), а Сањина мушка родбина и њихово потомство имају и интересантну риђу ноту која је различито заступљена али приметна и у млађим нараштајима..."
Све се врти око тог рударства !!!!
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3629
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Шекулар
« Одговор #569 послато: април 10, 2018, 03:43:18 пре подне »
Део текста из Повеље краља Милутина манастиру Бањска где се помиње Шекулар:
Stefan Uroš II Milutin, kralj Srbije (1282-1321), osniva i dariva manastir Svetog Stefana Prvomučenika, zvani Banjska, 1314-1316. godine. Sva imanja ovog vlastelinstva navedena su po imenu i sa svojim međama, a pominju se i neka lična imena pčelara, popova baštinika i drugih. Na teritoriji ovog prostranog vlastelinstva koje se pružalo od Zete do Metohije i Kosova, čije je jezgro prostrano Poibarje, ima sedamdeset pet sela i zaselaka i devet katuna sa petsto četrnaest porodica. Onomastički podaci pružaju sliku o srpskom etničkom liku čitave oblasti banjskog vlastelinstva.

"A ovo su planine:

Planina nad Sasima trebačkim, Pastra bukva, i sa svima joj međama.

Planina Jerebinje i njeni ogranci, a međa joj je u Kamičak nad Kolepču pod Berinje u Kraljeva dvorišta, od dvorišta u Kninu, od Knine u Moštanicu u vrh Kurila, i u Srednju goru, u Pastrac, preko Zle strane, po grebenu kraj Koprivnoga dola, od Suhe planine kako se kamen valja.

Planine Baba, i Gozbaba, i Viticrev, i Jelenak, i Čahor, i Dragojlo, a međe su im u Belu vodicu, od Vodice u krst, od krsta niz potok u reku, i niz reku iza Gozbabe, uz reku na balvan, od balvana uz potok na Modri kamen, iz kamena pravo u Komaršticu i niz Komaršticu gde pristaje u Viticrevski potok; otud u Stražišta i u Salče glade, i nad Veliku, kako se planina spušta u šumu, iza Dragojla u stenu, od Šekulara u studenac, u Modrač del kako spada u Bistricu, i niz Bistricu, i gde upada Kudreški potok za Nevečeran, u studenac u Kudreš, u Obli del.

A ovo su međe planinama između Altina i Plava: kruševske od međa gradačkih, u Strekavac, u svetogorsku među, u Sečenu stenu na brod u Dobru vodicu u Hotiš, u donje čelo Ražane u Vrtenu stenu, pod Čiste strane, otud na vrh pećine."
« Последња измена: април 10, 2018, 03:45:59 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже Voljen od Boga

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 902
  • I-Y4460*
Одг: Шекулар
« Одговор #570 послато: април 10, 2018, 11:41:01 пре подне »
Део текста из Повеље краља Милутина манастиру Бањска где се помиње Шекулар:
Stefan Uroš II Milutin, kralj Srbije (1282-1321), osniva i dariva manastir Svetog Stefana Prvomučenika, zvani Banjska, 1314-1316. godine. Sva imanja ovog vlastelinstva navedena su po imenu i sa svojim međama, a pominju se i neka lična imena pčelara, popova baštinika i drugih. Na teritoriji ovog prostranog vlastelinstva koje se pružalo od Zete do Metohije i Kosova, čije je jezgro prostrano Poibarje, ima sedamdeset pet sela i zaselaka i devet katuna sa petsto četrnaest porodica. Onomastički podaci pružaju sliku o srpskom etničkom liku čitave oblasti banjskog vlastelinstva.

"A ovo su planine:

Planina nad Sasima trebačkim, Pastra bukva, i sa svima joj međama.

Planina Jerebinje i njeni ogranci, a međa joj je u Kamičak nad Kolepču pod Berinje u Kraljeva dvorišta, od dvorišta u Kninu, od Knine u Moštanicu u vrh Kurila, i u Srednju goru, u Pastrac, preko Zle strane, po grebenu kraj Koprivnoga dola, od Suhe planine kako se kamen valja.

Planine Baba, i Gozbaba, i Viticrev, i Jelenak, i Čahor, i Dragojlo, a međe su im u Belu vodicu, od Vodice u krst, od krsta niz potok u reku, i niz reku iza Gozbabe, uz reku na balvan, od balvana uz potok na Modri kamen, iz kamena pravo u Komaršticu i niz Komaršticu gde pristaje u Viticrevski potok; otud u Stražišta i u Salče glade, i nad Veliku, kako se planina spušta u šumu, iza Dragojla u stenu, od Šekulara u studenac, u Modrač del kako spada u Bistricu, i niz Bistricu, i gde upada Kudreški potok za Nevečeran, u studenac u Kudreš, u Obli del.

A ovo su međe planinama između Altina i Plava: kruševske od međa gradačkih, u Strekavac, u svetogorsku među, u Sečenu stenu na brod u Dobru vodicu u Hotiš, u donje čelo Ražane u Vrtenu stenu, pod Čiste strane, otud na vrh pećine."

Ово је јако битан документ за оно што мене интересује. Занимљиво би било прочитати та пописана имена. Наравно да су она српска.
Манастиру Бањска су додијељени неки рудници и тргови. Од великог значаја за нашу тему би били документи који су се сачували унутар тог манастира.
Хвала ДушанВучко !
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1108
  • I1 P109
Одг: Шекулар
« Одговор #571 послато: април 10, 2018, 12:02:52 поподне »
Ово је јако битан документ за оно што мене интересује. Занимљиво би било прочитати та пописана имена. Наравно да су она српска.
Манастиру Бањска су додијељени неки рудници и тргови. Од великог значаја за нашу тему би били документи који су се сачували унутар тог манастира.
Хвала ДушанВучко !
Voljen od Boga, нажалост из манастира Бањска није ништа сачувано. Манастир је изгорео још почетком 15. века и ништа није остало. У 19. веку оно што је остало од њега је претворено у џамију. Препис повеље је пронаћен у Цариграду, чини ми се тек крајем 19. века.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Voljen od Boga

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 902
  • I-Y4460*
Одг: Шекулар
« Одговор #572 послато: април 10, 2018, 12:45:24 поподне »
....
A ovo su dohoci crkve, od Brskova, svake godine 200 perpera.

I Gluha Vas, kolo celo sa rudarima, i dohotke da daju crkvi kako su davali kraljevstvu mi.

I u Plavu, selo Kruševo s trgom, a međe su mu: u Vlkov potok, otud u Visitor, po grebenu između (Kruševa i) Štirnice, i otud po grebenu nad bor u Krst(ov)e, i od Krst(ov)a po grebenu u Ražanu, kako pristaje Ražana u Prudšticu, i uz Prudšticu u Umovrenj potok, posred poljanice, iza Stoga u poljanu.....
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1060
Одг: Шекулар
« Одговор #573 послато: април 16, 2018, 12:30:04 поподне »
  У петак 20. априла 2018. г.  у 19. часова у сједишту Црногорско Херцеговачког покрета - Булевар Милутина Миланковића 120д  на Новом Београду  одржаће се промоција књиге Хроника Шекулара протојереја Андрије Поповића.
Говоре: проф. др Димитрије Калезић, рецензент,
             приређивачи,
             Гост: гуслар Саша Лакетић
 Добро дошли!
             

Ван мреже radon

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 575
Одг: Шекулар
« Одговор #574 послато: јул 30, 2018, 07:49:50 поподне »
Ne znam da li je ranije postavljan rad Mitra Pešikana "Stara imena iz Trepče i oko nje". Uglavnom se odnosi na imena zabeležena u popisu Skadarskog sandžaka 1485 i njihovo upoređivanje sa imenima zabeleženim u Dečanskoj hrisovulji iz 1330. Pešikan obrađuje oblast nahije Komnen (po Komnenu Barjaktaru?) koja obuhvata prostor stare župe Budimlje i oblast Šekulara.

http://dais.sanu.ac.rs/bitstream/handle/123456789/1643/Pe%C5%A1ikan%2C%20Mitar%20-%20Stara%20imena%20iz%20Trep%C4%8De%20i%20oko%20nje.pdf?sequence=1&isAllowed=y

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7899
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #575 послато: јул 30, 2018, 09:15:49 поподне »
Ne znam da li je ranije postavljan rad Mitra Pešikana "Stara imena iz Trepče i oko nje". Uglavnom se odnosi na imena zabeležena u popisu Skadarskog sandžaka 1485 i njihovo upoređivanje sa imenima zabeleženim u Dečanskoj hrisovulji iz 1330. Pešikan obrađuje oblast nahije Komnen (po Komnenu Barjaktaru?) koja obuhvata prostor stare župe Budimlje i oblast Šekulara.

Ово за нахију Комнен и Комнена Барјактара је занимљива идеја.
У литератури се може наћи и верзија Комнин (нпр. Премовић), а Татјана Катић сматра да је у питању погрешно читање, те да је назив нахије - Комотин. Из перспективе арапског писма, Комнин и Комотин су прилично близу.

http://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=6&ved=2ahUKEwj1tamKw8fcAhXPDOwKHelQBNkQFjAFegQIBhAC&url=http%3A%2F%2Fcosbelgrade.com%2Fsites%2Fdefault%2Ffiles%2Fkatic_t_tvrdjava_bihor_u_15._i_16._veku.pdf&usg=AOvVaw3z4ax2-poAszRXlzXhohbr
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже radon

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 575
Одг: Шекулар
« Одговор #576 послато: јул 31, 2018, 07:38:39 пре подне »
Ово за нахију Комнен и Комнена Барјактара је занимљива идеја.
У литератури се може наћи и верзија Комнин (нпр. Премовић), а Татјана Катић сматра да је у питању погрешно читање, те да је назив нахије - Комотин. Из перспективе арапског писма, Комнин и Комотин су прилично близу.

http://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=6&ved=2ahUKEwj1tamKw8fcAhXPDOwKHelQBNkQFjAFegQIBhAC&url=http%3A%2F%2Fcosbelgrade.com%2Fsites%2Fdefault%2Ffiles%2Fkatic_t_tvrdjava_bihor_u_15._i_16._veku.pdf&usg=AOvVaw3z4ax2-poAszRXlzXhohbr

Hvala Nebo. Iskreno, ne znam ni koliko je njena transkripcija tačna. Kao toponime, na internetu sam uspeo naći samo dva Komotina, jedan u Bosni blizu Jajca a drugi u istočnoj Grčkoj. Ne znam da li se bilo koje od tih imena (Komnen ili Komotin) spominje u nekom drugom popisu tih krajeva. Zanimljivo u svakom slučaju

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7899
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #577 послато: август 02, 2018, 03:25:28 поподне »
Свим Шекуларцима желим срећну племенску славу!

Надам се да је неко био данас на племенском збору код цркве Светог Јована, Видоје или Владо, па да ћемо ускоро добити и извештај из завичаја.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7899
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #578 послато: август 03, 2018, 09:13:16 поподне »
Илиндански црквено-народни сабор у Шекулару, 2. августа 2018. године:

https://svetigora.com/ilindanski-crkveno-narodni-sabor-u-sekularu/


"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7899
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #579 послато: август 04, 2018, 04:37:15 поподне »




photo by: Зоран Дашић
"Наша мука ваља за причешћа"