Аутор Тема: Сеобе пре сеоба  (Прочитано 51161 пута)

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 835
  • I2-Z16982
Одг: Сеобе пре сеоба
« Одговор #140 послато: новембар 26, 2015, 09:12:17 пре подне »
Нашао сам још пар занимљивих радова за ову тему, па да их не погубимо пре него што их погледамо, навешћу да су у питању Српске сеобе од XIV до XVII века и Велика сеоба Срба под патријархом Арсенијем Чарнојевићем 1690. године Владимира Стојанчевића, Прилог антропологији и етнографији Срба у Крањској (Жумберчани и Мариндолци) др Ника Жупанића, те Ускочке сеобе и словенске покрајине др Јосипа Мала.

Ја бих ту још додао и Глигора Станојевића Србија у време Бечког рата, Нолит 1976.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7043
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Сеобе пре сеоба
« Одговор #141 послато: новембар 29, 2015, 12:23:30 пре подне »
Не споменух овде занимљив податак у вези оне Ужгородске уније, наиме колико та унија била климава, говори и податак да ће пар деценија касније доћи до побуне једног српског монаха, за кога се тврди да је тада у шизму одвео најмање 60.000 људи. Монах се звао Софроније, а разлози његовог отказивања послушности Риму, били су покушаји латинизације грко-католика од стране Рима.

Цитат
This schismatic undertaking was led by a monk named Sophronius, who was able to lead 60,000 people into schism.1

Under the influence of a certain Serbian monk, Sophronius, some Romanian parishes were redy to join the Orthodox Church.2

1 Walter C. Warzeski, Byzantine Rite Rusins in Carpatho-Ruthenia and America, Pittsburgh, 1971
2 Atanasiĭ V. Pekar, The Bishops of the Eparchy of Mukachevo, with Historical Outlines, Pittsburgh, 1979


Све нас ово подсећа на ону унију коју је бискуп Колонић утврђивао по Рацкој земљи, између Драве, Дунава и Балатона, па је годину дана касније патријарх Арсеније IV Чарнојевић растурио у парампарчад, вративши скоро све поунијаћене Србе православљу.

Као прилог овом делу теме додајмо још и ових пар навода (које не пишем ја, већ само препричавам), наиме на подручју некадашње Мукачевске епархије 1912. године успостављена је Хајду-дорошка епархија, са седиштем у Хајду Дорогу, насељу које се налази на североистоку данашње Мађарске. Ту су се населили са Карпатских планина, Русини, Срби и Словаци, са сачуваним источним обредом Мукачевске епархије. Број унијата је растао у XVII и XVIII веку и због прогона протестаната. Нама је та година значајна, јер те године долази и до промене богослужбеног језика, када дотадашњи црквено-словенски замењује мађарски језик.

Цитат
Češka vikipedija ima jasno objašnjenje, kad su se Rusini,Slovaci, Srbi i "Rekovi" pomađarili, liturgija je služena na madjarskom.
Původ řeckokatolíků v Maďarsku je různorodý. Část pochází z původně pravoslavných obyvatelů, kteří se sem přistěhovali zejména v 15. a 16. století. Byli to Rusíni, Slováci, Srbové a Řekové. V 18. století se někteří protestanti stali katolíky byzantského obřadu. Když se tyto skupiny pomaďarštily, začaly žádat o používání maďarského jazyka v iturgii...V těchto farnostech se jako bohoslužebný jazyk používala církevní slovanština, jelikož věřící byli slovanského původu (Rusíni a Slováci), ale dnes už se většina asimilovala a převládá maďarština.

Извор: Maďarská řeckokatolická církev

Насеље је изгледа понело име по хајдуку Догору (ban Dogor), а на википедијином чланку о пореклу становништва Хајду-Дорога, спомиње се и један попис из 1616. године када се спомињу следећа имена:

Цитат
Deli Szawa (kapetan), Castrametator György, Holoutzi Nagy Lázár, Szakmáry Pál, Rakomazy Péter, Lazlo Miklós, Weres Mihály, Bachmegiey Gergely, Sargha Lukács, Rácz Imre, Herman György, Feny László, Leczy Tamás, Theömeöswary László, Rácz Jankula, Rácz Gábor, Chionka Miklós, Chiomay Szobotha, Rácz István.

Извор: Hajdúdorog népessége

Можда треба споменути и податак да је према попису из 2006. године Rácz (Рашанин=Србин) двадесето најчешће у Мађарској, иза презимена Tóth, Horváth, Németh...

Извор: Most Commnon Surnames in Hungary 2006

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7043
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Сеобе пре сеоба
« Одговор #142 послато: новембар 30, 2015, 03:35:11 поподне »

Ево једна тема за размишљање, наиме, ако сте гледали ове карте детаљније, могли сте да приметите негде на простору Добруџе топоним Syrfia (в. рецимо ову карту из 1567. године). Можда то није нешто што би требало сваком запасти за око, али мени је запало јер сам у немачким грбовницима налазио тако написану Србију (keyser von Sirffey, код Рихентала нпр.), што ме је у једном тренутак довело да се упитам о стварном пореклу тог грба (то вам је она вепрова или вучја глава са стрелом), али касније сам ипак остао при мишљењу да се ради о грбу српског цара.

Како било да било, што се тиче Сирфије, налазио сам нека објашњења да се ради о Скитији (Scythia). Мада ме то није уверило превише, нисам био нешто уверен ни да се мислило на неку Србију, и поред горе споменутих примера где се без сумње радило о Србији (нешто слично смо видели и код Јудаиса, на његовој карти из 1593. године, где се на простору данашње Србије среће етноним Sirfen). Али једно отркиће од синоћ натерало ме да се поново замислим над овом темом, а пошто је све ново и занимљиво, решио сам да поделим са осталима који воле да мозгају.

Наиме, претражујући материјале о Рацима, дођем до Космографије Себастијана Минстера, дела из 1556. године, мени познатог поново кроз хералдику. У том делу налази се карта балканских земаља, где је све више мање на свом месту, осим Сирфије (Sirfy) у Славонији и Срему, и Раца (Ratzen) у Добруџи.



Што нас враћа на питање да ли је тамо можда заиста постојала нека Србија или Рашка? Минстер на две странице пре карте доноси један део под насловом Dacia, Ratzen, Syrfy. Део о Рашкој или Србији налази се у редовима 5-9, али пошто осим једнакости та два појма не умем остало да преведем, остављам Сол да погледа може ли се шта по том питању разабрати.



На крају крајева, о присуству Срба у Молдавији писао је Љубиша Церовић (Срби у Молдавији, Београд, 1997), где конкретно о насељавању Срба у Молдавију каже следеће:

Цитат
Насељавање Срба у Молдавију почиње првом половином 15. века. Прво српско насеље у Молдавији - Срби, помиње се 1423. године. Налазило се на реци Ребричеа. Српско насеље Селиште на реци Пруту помиње се 1489. године.

Податке о Србима у 16. и 17. веку дају страни путописци. Рајхерсдорф, Немац из Саксоније, описујући Молдавију 1541. године, наводи да у овом војводству живе и Срби. Пољак Стриховски 1575. године пише да Срби живе у Бесарабији, источној провинцији Молдавије. Путописац Креквиц, из Трансилваније, 1685. године наводи да Срби живе у Молдавији од старина.

Петар, војвода Молдавије, 1588. године, уз ангажовање бојара Шептеличија, насељава Србе на подручје названо Fontana Kapelnei. Године 1598. забележно је да српско становништво живи у насељу Срби, у региону Сучаве.

Вероватно прве тешње везе између Срба и Молдавије датирају од времена последњег српског деспота из рода Бранковића - Јована, чија се кћерка Јелена удала за молдавског владара Петра IV Рареша, али више о том препоручујем да се погледа у самој књизи.

Ствар која остаје неразјашњена, јесте да ли је Срба заиста могло бити толико, да се цела једна област по њима назове?

Наравно, ова Минстерова карта раритет је и по том што Рашку у Славонији и Срему назива Сирфијом, мада Срби тамо нису нека новост.
« Последња измена: децембар 02, 2015, 08:09:58 поподне млађо »

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1096
Одг: Сеобе пре сеоба
« Одговор #143 послато: новембар 30, 2015, 05:42:06 поподне »
Бар у овог одломку се не спомињу Срби у Добруџи

Дакија – Рашани - Срби

у ранијим времену бивала је ова земља звана Дакија, а у нашем времену је распарчана у многе мале државе. То су Трансилванија, Рашка/Србија, Бугарска. Трансилванија се зове тако , јер се налази преко шуме, од тамошњих и земља Ципсера (Zipser Land) звана  од других и  Зибенбирген.(Siebenbürgen) звана .Како се Србија Рашка на немачком зове- сад наведох. Пре не много времена и Трансилвањани биваху Гетима звани, као што су и Рашани били Мезијским Трибалима звани. Ове земље су до пре неколико година под угарском круном  биле. Али нечастиви Турчин их освоји једну за другом. Истинито зборим да се Влашка (земља) давно и Гетика (Getica) звала коју су Дачани (Daci) односно Данци (Denmärcker) на силу преотели. По њима бива ова земља Дакија звана. Њу поседују сада Немци, Секељи и Власи........
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7043
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Сеобе пре сеоба
« Одговор #144 послато: новембар 30, 2015, 06:52:17 поподне »
Бар у овог одломку се не спомињу Срби у Добруџи

Дакија – Рашани - Срби

у ранијим времену бивала је ова земља звана Дакија, а у нашем времену је распарчана у многе мале државе. То су Трансилванија, Рашка/Србија, Бугарска. Трансилванија се зове тако , јер се налази преко шуме, од тамошњих и земља Ципсера (Zipser Land) звана  од других и  Зибенбирген.(Siebenbürgen) звана .Како се Србија Рашка на немачком зове- сад наведох. Пре не много времена и Трансилвањани биваху Гетима звани, као што су и Рашани били Мезијским Трибалима звани. Ове земље су до пре неколико година под угарском круном  биле. Али нечастиви Турчин их освоји једну за другом. Истинито зборим да се Влашка (земља) давно и Гетика (Getica) звала коју су Дачани (Daci) односно Данци (Denmärcker) на силу преотели. По њима бива ова земља Дакија звана. Њу поседују сада Немци, Секељи и Власи........

Хвала велико Сол на преводу.

Као што кажеш, овде нама неког специјалног помена Србије или Рашке у неком јаснијем контексту, подаци су углавном уопштени. Тражио сам да нема још нешто, али гледајући нека старија издања Космографије, видех да Рашка шета од издања до издања, те тако у првом издању из 1544. године, Рашка је смештена отприлике тамо где и припада (западно од Софије), док је на неким издањима у потпуности изостављена.

Штета, јер нас то враћа корак уназад по питању Сирфије, али бар смо начели тему о сеобама Срба у Молдавију.

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 835
  • I2-Z16982
Одг: Сеобе пре сеоба
« Одговор #145 послато: новембар 30, 2015, 08:14:38 поподне »
Хвала велико Сол на преводу.

Као што кажеш, овде нама неког специјалног помена Србије или Рашке у неком јаснијем контексту, подаци су углавном уопштени.

Треба се вратити на текст више наслова јер се ту помиње српски деспот Лазар Бранковић "Lazarus Despota" (девети ред изнад наслова a red iznad je anno Cristi 1461.).

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7043
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Сеобе пре сеоба
« Одговор #146 послато: новембар 30, 2015, 09:01:55 поподне »
Треба се вратити на текст више наслова јер се ту помиње српски деспот Лазар Бранковић "Lazarus Despota" (девети ред изнад наслова a red iznad je anno Cristi 1461.).

Тако је Ацо, помиње се Србија и Рашка и даље, али овде смо покушали да разрешимо етимолошко порекло топонима Syrfia у Добруџи. Како год, можда ће неки нови налази помоћи у одгонетању порекла, видех малопре у Фераријевом Novum lexicon geographicum следеће: Syrfia. Vide Sirfia. > sirfia, regio Mysiae inferioris, ubi serbi populi. Дакле, ако се говори о regio Mysiae inferioris, вероватно се мисли на Syrfiu о којој овде говоримо, а не на неку Sirfiu у Mysiae superior. Како не би било забуне, Ферари говори и о Serviji где каже следеће: servia, pars Moesie superioris regionis Europar, ubi Serbi populi (Servia.).

Тако да је вероватно могућа та претпоставка о српском карактеру топонима Syrfia у Добруџи. Што даље говори о том да топоним Рашка у Минстеровој Космографији не шета случајно, што је и логично, али кроз овај појам Syrfie вероватно налазимо и одговор на питање зашто.

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 835
  • I2-Z16982
Одг: Сеобе пре сеоба
« Одговор #147 послато: новембар 30, 2015, 09:06:29 поподне »
Ајд овако да покушамо да у ријечи Sirfy, f замијенимо са м.
Шта добијамо? Sirmy.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7043
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Сеобе пре сеоба
« Одговор #148 послато: новембар 30, 2015, 09:15:56 поподне »
Ајд овако да покушамо да у ријечи Sirfy, f замијенимо са м.
Шта добијамо? Sirmy.

Ти сад мислиш на топоним Sirfy у Славонији и Срему? Не верујем да је тако нешто у питању, мислим да аутор намерно мења оно Rascia у Sirfy, желећи можда прецизније да дефинише тај етнички простор. Чак и кад би била грешка тог типа, нама тај податак није од пресудног значаја, јер српско присуство у већем броју тамо није дискутабилно.

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 835
  • I2-Z16982
Одг: Сеобе пре сеоба
« Одговор #149 послато: новембар 30, 2015, 09:35:12 поподне »
Ево Амиго  шта кажу у Novum lexicon geographicum на страни 168. Са стране је ознака Ptol. очигледно Птоломеј. Једноставно гледајући карт, колико год била непрецизна, не лич ми то на Добруџу, која је на обалама Црног мора.

Но оево фотографије гдје се "Сирби" дефинишу као сарматски народ.


Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7043
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Сеобе пре сеоба
« Одговор #150 послато: децембар 01, 2015, 03:31:06 поподне »
Ево Амиго  шта кажу у Novum lexicon geographicum на страни 168. Са стране је ознака Ptol. очигледно Птоломеј. Једноставно гледајући карт, колико год била непрецизна, не лич ми то на Добруџу, која је на обалама Црног мора.

Но оево фотографије гдје се "Сирби" дефинишу као сарматски народ.



Нисмо се овде разумели, али кроз приватну размену мишљења утврдили смо поенту. Што се тиче цитата из лексика, тамо се дакле говори о Сирбима, који су становништво сарматског порекла у Азији (populi sarmatiae Asianae), чија се земља такође зове Sirfia, а који се разликују од Сирба који су становништво европске Скитије. То може и не мора да значи да се односи на Syrfiju (Ratzen) о којој ми говоримо, јер европска Скитија на већини карата не силази испод делте Дунава, а поменута Sirfia налази се лоцирана на обалама Каспијског језера.

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 835
  • I2-Z16982
Одг: Сеобе пре сеоба
« Одговор #151 послато: децембар 01, 2015, 10:32:40 поподне »
Што се тиче цитата из лексика, тамо се дакле говори о Сирбима, који су становништво сарматског порекла у Азији (populi sarmatiae Asianae), чија се земља такође зове Sirfia, а који се разликују од Сирба који су становништво европске Скитије. То може и не мора да значи да се односи на Syrfiju (Ratzen) о којој ми говоримо, јер европска Скитија на већини карата не силази испод делте Дунава, а поменута Sirfia налази се лоцирана на обалама Каспијског језера.

Да код Птоломеја наводи Sirbi као народ сарматски (populi saramitae), али овдје наводи Serbi као народ еврoпске Скитије (populi scythiae Europae)


Ова "Скитија" се на картама у потпуности подудара са Добруџом, а се може наћи податак да су II вијеку п.н.е. тај дио од Скитије (Scythia Minor) преузели Сармати, али на мапи која тo презентује, тај дио је помјерен сјевероисточније. Уосталом ево линка са двије карте https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A1%D0%BA%D0%B8%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0

Овај дио ( на приложеној слици) се већ нисама усудио да коментаришем а односи се на евентулане грешке Ферарија у писању Мезије.
Редовно пише Мysia, као Птоломеј, а правилно је Moesia. Ту сам сигуран да се ради о Мезији а не Мизији (латински Mysia), али у дијелу  гдје спомиње Ајнхарда и Аимона који тврде да Серби у траговима постоје у Misnia, добро сам се замислио да ли је то Мајсен у Саксонији.

У сваком случају Амиго  ;), као прави пријатељ науке, је са на нама подијелио једно откриће. Ја о томе нисам имао појма. Никад не бих Sirfy на мапи Себастијана Минстера повезаo са Србима (serbi populi). Потпуно је у праву. Ево доказа. Сирфија регија Доње Мезије насељена Србима .


Али једно отркиће од синоћ натерало ме да се поново замислим над овом темом, а пошто је све ново и занимљиво, решио сам да поделим са осталима који воле да мозгају.

Мозгао сам, није да нисам, али ствари нису тако једноставне!

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 835
  • I2-Z16982
Одг: Сеобе пре сеоба
« Одговор #152 послато: децембар 02, 2015, 06:03:35 поподне »
Овај дио ( на приложеној слици) се већ нисама усудио да коментаришем а односи се на евентулане грешке Ферарија у писању Мезије.
Редовно пише Мysia, као Птоломеј, а правилно је Moesia. Ту сам сигуран да се ради о Мезији а не Мизији (латински Mysia), али у дијелу  гдје спомиње Ајнхарда и Аимона који тврде да Серби у траговима постоје у Misnia, добро сам се замислио да ли је то Мајсен у Саксонији.

Мала допуна овог навода а и доказ не треба доносити преурањене  закључке. У овом случају аутор није правио грешку, односно јасно је разликовао Мезију од Мајсена у Саксонији (Misia). То сам схватио тек када сам уочио нешто што је очигледно. Ради се о штампаном издању, гдје су грешке много рјеђе. Да је то тако може се видјети из следећег прилога



Дакле Ферари, користећи доступне изворе, наводи да су Сораби народ  Њемачкој у Мајсену и Саксонији. Несумњиво се ово односи на Лужичке Србе-Венете. Одмах иза тог навода слиједи навод за Сорабе "неки народ у Далмацији", што свједочи Aimono Francorum, аутор анала итд. Овај пут нећу употријебити ријеч "несумњиво", али аутор сматра да су та два народа блиска, ако не и иста, јер стално употребљава синтагму Vidi Serbi (види Срби).

У међувремену је пристигао прилог Небојша на цитат Милоша Стојковића, Мада се ово односи на Годијеље и хаплогрупу Ј2, чија је висока учесталост на на Кавказу, заинтересовала ме карта Нике Жупанчића. Са иранском теоријом сам од раније упознат, али сада сам имао прилике да погледам и остале карте. Препоручујем да се погледају и остале на https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%98%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%82%D0%B5%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%BE_%D0%BF%D0%BE%D1%80%D0%B5%D0%BA%D0%BB%D1%83_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B0, јер се на свим налази термин "Сирби".
Пошто постоји и теорија о поријеклу Албанаца (као и Срба и Хрвата)из Албаније на Кавказу, прокоментарисао би следеће:



Дакле Сирби или Серби народ неке Албаније између Каспијског мора (Hyrcanum mare) ка истоку и (ваљда) Каписијских планина на граници Иберије (Грузија) ка западу.

Пошто је у међувремену и Радонић II поставио линк за Протоевропљане , постојбина Индоевропљана је управо овај регион гдје неки антички писци помињу термин Сирби/Серби.
О  Курганској  хипотезу и Јамна култури је већ доста писано на форуму.

Када смо већ код Нике Жупанчића, он је приликом рјешавања придјева Црвена (Хрватска) код Дукљанина, доста увјерљиво указао да су неки источни народи, нарочито Монголи и Турци (мисли уопште на туранске народе) са којима су Словени долазили у додир, стране свијета означавали бојама; плаво-исток, црвено-југ, бијело-запад, црно-сјевер.




Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7750
  • I2a S17250 A1328
Одг: Сеобе пре сеоба
« Одговор #153 послато: децембар 02, 2015, 08:32:39 поподне »
Једна дигресија, али текст је јако занимљив (за мене нешто ново), а има доста везе са овом темом и временима о којима пишете:

http://www.iib.ac.rs/srp/istorijski_casopis.htm
Историјски часопис Књ. 61 (2012)
Стр. 129 – 142
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 835
  • I2-Z16982
Одг: Сеобе пре сеоба
« Одговор #154 послато: децембар 02, 2015, 09:33:13 поподне »
Једна дигресија, али текст је јако занимљив (за мене нешто ново), а има доста везе са овом темом и временима о којима пишете:

http://www.iib.ac.rs/srp/istorijski_casopis.htm
Историјски часопис Књ. 61 (2012)
Стр. 129 – 142

Изврсно! Периодика је јако важна за историју. Петар Петровић (читао сам само сажетак) је био веома вјешт у балансирању.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7043
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Сеобе пре сеоба
« Одговор #155 послато: децембар 06, 2015, 12:57:14 пре подне »
Након мањих интервенција на теми, поново се враћамо прилозима о сеобама које су предмет ове теме, а у прилог којих би се могао додати и следећи одломак из Curiosiora et Selectiora Variarum Scientiarum Miscellanea (Márton Szentiványi, Becs, 1691, стр. 147-150).

Тамо се Рашка спомиње као посебна област, смештена северно од Босне и Србије, а чији су већи градови Осијек, Пожега, Валпово, Сремска Митровица. Као што је већ познато, овај одломак се односи на Рашку у Славонији и Срему, коју смо сретали на већини до сада постављених на овој теми.

Наравно, ово би ми промакло да није једне дивне особе која све прати, па још једном провери да нешто не промакне.

Као нешто што се тиче ове теме, а што смо начели на претходним страницама кроз причу о ужгородским Србима, јесу и два хаплотипа са простора Ужгорода и Мукачева (буквално једина два украјинска хаплотипа на Украјинском ДНК пројекту са тих простора).

150367 Burak Charles Wasily Burak 1893-1969 Strabychovo Ukraine Ukraine I-M423 13 24 16 11 14-15 11 13 12 13 11 32 17 8-10 11 11 26 15 20 32 12-14-15-15 11 11 21-21 15 12 17 18 34-36 11 10

233865 Shimko Yuriy Shimko b.1923, Mariya Verbich,b.1902 d.1998 Ukraine I-M423 13 24 16 11 14-15 11 13 13 13 11 31 18 8-10 11 11 25 15 19 30 12-14-15-15 10 11 19-21 15 12 19 18 34-36 11 10 11 8 15-15 7 12 11 8 10 9 12 22-22 16 10 12 12 12 7 10 31 21 13 14 10 13 11 11 12 9

Према предвиђачу мушких лоза Невског оба рода се 100% уклапају у I2a1b3 Carpathian-Dinaric & Disles. Наравно, треба погледати да ли имају нека ближа поклапања са хаплотиповима са Српског ДНК пројекта, на првих 12-17 маркера имају сличности са неким родовима из рода В I2 DN.

На крају да подсетим још да се дискусија о пореклу топонима Syrfia на подручју Добруџе наставља на посебној теми Порекло топонима Syrfia на простору Добруџе.

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 835
  • I2-Z16982
Одг: Сеобе пре сеоба
« Одговор #156 послато: децембар 07, 2015, 09:12:08 пре подне »
Као нешто што се тиче ове теме, а што смо начели на претходним страницама кроз причу о ужгородским Србима, јесу и два хаплотипа са простора Ужгорода и Мукачева (буквално једина два украјинска хаплотипа на Украјинском ДНК пројекту са тих простора).

150367 Burak Charles Wasily Burak 1893-1969 Strabychovo Ukraine Ukraine I-M423 13 24 16 11 14-15 11 13 12 13 11 32 17 8-10 11 11 26 15 20 32 12-14-15-15 11 11 21-21 15 12 17 18 34-36 11 10

233865 Shimko Yuriy Shimko b.1923, Mariya Verbich,b.1902 d.1998 Ukraine I-M423 13 24 16 11 14-15 11 13 13 13 11 31 18 8-10 11 11 25 15 19 30 12-14-15-15 10 11 19-21 15 12 19 18 34-36 11 10 11 8 15-15 7 12 11 8 10 9 12 22-22 16 10 12 12 12 7 10 31 21 13 14 10 13 11 11 12 9

Наравно, треба погледати да ли имају нека ближа поклапања са хаплотиповима са Српског ДНК пројекта, на првих 12-17 маркера имају сличности са неким родовима из рода В I2 DN.

Оба имају модалне вриједности на првих 12 маркера, тако да имају поклапања са Српским ДНК пројектом, али то може и да завара.

Иначе Shimko је на ФТДНА сврстан у род Јужних Динарика са типичним вриједностима на DYS 448 =19 i DYS 449 = 30

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7043
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Сеобе пре сеоба
« Одговор #157 послато: децембар 21, 2015, 06:51:46 поподне »
Нађох неколико значајних радова Алексе Ивића на тему сеоба у XVI и XVII веку са простора Србије и Босне на просторе Хрватске, Крањске, Славоније и Јужне Угарске. Нека нам за сада тек буду при руци ови наслови са везицама према доступним књигама.

1. Алекса Ивић - Долазак ускока у Жумберак
2. Алекса Ивић - Сеоба Срба у Крањску: Историјска студија из средине XVI века
3. Алекса Ивић - Сеоба Срба у Хрватску и Славонију: Прилог испитивању српске прошлости током XVII века
4. Алекса Ивић - Историја Срба у Угарској од пада Смедерева до сеобе под Чарнојевићем

Као материјали за ову тему могу да послуже и следеће књиге:

1. Стеван Павловић - Срби у Угарској
2. Гаврило Витковић - Критички поглед на прошлост Срба у Угарској

Нађох случајно и овај каталог изложбе Ми и други: српско-мађарске културне везе, коју је организовала Универзитетска библиотека Светозар Марковић у Београду, а која је одржана 2002. године. Каталог је значајан јер доноси попис извора за материјале о српско-мађарским односима кроз повест.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7043
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Сеобе пре сеоба
« Одговор #158 послато: децембар 24, 2015, 08:44:04 поподне »
Не могах да нађем нигде као дигитализовану књигу, али нађох као дело у наставцима следеће наслов Српски устанци противу Турака у вези са народним сеобама у туђину од 1459-1814. год., аутора Р. Агатоновића и П. М. Спасића.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7043
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Сеобе пре сеоба
« Одговор #159 послато: јануар 02, 2016, 07:10:50 поподне »
Нашао сам још пар занимљивих радова за ову тему, па да их не погубимо пре него што их погледамо, навешћу да су у питању Српске сеобе од XIV до XVII века и Велика сеоба Срба под патријархом Арсенијем Чарнојевићем 1690. године Владимира Стојанчевића, Прилог антропологији и етнографији Срба у Крањској (Жумберчани и Мариндолци) др Ника Жупанића, те Ускочке сеобе и словенске покрајине др Јосипа Мала.

Нађох синоћ случајно овај рад од Ника Жупанића Жумберчани и Мариндолци - прилог антропологији и етнографији Срба у Крањској, а који је објављен у Просветном гласнику од 1. 1. 1912. године. Као дело на које се Нико Жупанић позива, није лоше за ову тему обратити пажњу и на Ђерићево дело О српскоме имену по западнијем крајевима нашег народа, које је објављивано у наставцима Дела из 1911. године (на УНИЛИБ доступан само овај број, где је објављена V глава, која обрађује Хрватску с Ријеком и Трстом).

Као материјал за потребе ове расправе, можда је најбоље издвојити називе којим се називају Срби у документима XV, XVI и XVII веку.