Аутор Тема: Сеобе пре сеоба  (Прочитано 52773 пута)

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3630
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Сеобе пре сеоба
« Одговор #220 послато: фебруар 04, 2017, 06:31:33 поподне »
Ово сам са википедије скинуо, мада сам сазнао о нашим манастирима у Мађарској кад сам био тамо...Грабовац и манастир Српски Ковин код Будимпеште су најстарији...

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3630
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Сеобе пре сеоба
« Одговор #221 послато: фебруар 04, 2017, 06:35:49 поподне »
Манастир Српски Ковин у Српском Ковину (мађ. Ráckeve) је најстарији манастир у Мађарској и један од два манастира у Будимској епархији Српске православне цркве. Смештен је 40 км јужно од Будимпеште, на острву Чепел, у средишту насеља Српски Ковин.
Према сачуваном предању, често занемареном, овај манастир представља средњовековну тековину и настао је у првој половини XII века. Као оснивач манастира помиње се краљица Јелена, ћерка рашког жупана Уроша I и супруга владара Беле II Слепог. У време кад је манастир настао Угарском је владала Јелена уместо свог малолетног сина Гезе II (1141–1161). [1]

Након што су Турци 1439. године опсели и први пут освојили утврђено Смедерево, у два наврата су прешли Дунав, опустошили и опљачкали Ковин и сва околна насеља. Они који су избегли на време кренули су у дубину Угарске и доспели до острва Чепела на Дунаву. Угарски краљ Владислав је 10. октобра 1440. године уступио ковинским пресељеницима касноготичку цркву са капелама и звоником, па уз то, по свој прилици, одговарајући део краљевских земљишних поседа. Од тог доба до данас, на Чепелу постоји Горњи или Српски Ковин, са црквом посвећеном успењу Богородице и са капелама Св. Јована Претече и Св. Врачева Кузмана и Дамјана (прва на југоисточној, друга на југозападној страни).

Постоји могућност, да је у годинама око половине XVI века парохијска црква претворена у манастирску. За овај закључак нема непосредних доказа, али су у турском попису из 1546. године у Српском Ковину забележена три монаха и један свештеник што упућује на могућност да је уз цркву тада већ постојао манастир. За сада поуздани подаци из 1680. године, потврђују постојање манастира на Чепелском острву. У оквиру редукације манастира у време Марије Терезије, Ковински манастир је укинут 1777. године а малобројно братство, вероватно на челу са архимандритом Јосифом Станојевићем, пресељено је у манастир Грабовац а црква претворена у парохијску. [1] Након више од два века, ова велика светиња Срба у Мађарској поново добија статус манастира, на челу са игуманом Андрејем Пандуровићем (погледати у галерији грамату ).
Натпис на бронзаној плочи узиданој у јужни зид припрате саопштава да је црква била сликана три пута – 1320. године (од чега нема сачуваних трагова ), потом 1514. године (од тог сликарства се, испод делова малтера из 1765. године који је отпао, види се само фрагмент лика Богородице са Христом ), те последњи пут 1765. године. Натпис изнад јужних врата, која воде из цркве у капелу Јована Крститеља, такође говори о живописању цркве у три маха. У параклисима уз цркву зидне слике рађене су 1771. године, што се види из натписа.



Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1252
  • G2a-L42>YSC33
Одг: Сеобе пре сеоба
« Одговор #222 послато: фебруар 04, 2017, 06:38:18 поподне »
Уствари, наравно да има, али да ће тако брзо да се јави неко :)
Не би се ја јавио можда ни за пет година, а камоли синоћ, да нисам са Петром пре неки дан случајно кренуо да дискутујем о Мајској скупштини и о томе како је слабо обрађена историја Срба у Аустроугарској, поготово у Војводини, и тако дођосмо до тих архива и остало је историја. Предлажем још један сајт, верујем да је већ неко постављао, такође ми га је Петар показао, нема шта, Бечка школа у изгледу и лакоћи коришћења сајта :)
https://hungaricana.hu/en/
Иначе, кад смо код Коморана и Словачке, одувек сам повезивао Милинове са Словачком, не због презимена већ због имена моје прабабе, која се звала Доминка, што се мора признати звучи словачки/мађарски. Вероватно то нема везе са Комораном и Словачком, али ето у овом случају је испало тако.  :)
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3630
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Сеобе пре сеоба
« Одговор #223 послато: фебруар 04, 2017, 06:41:31 поподне »
Доминика је често име у Словачкој, има везе сигурно...Ја сам студирао тамо 5 година, у Братислави, често име :)

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3630
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Сеобе пре сеоба
« Одговор #224 послато: фебруар 04, 2017, 06:51:53 поподне »
Јелена Вукановић (мађ. Ilona királyné), (р. после 1109 -† после 1161) је била ћерка Уроша I Вукановића великог жупана Рашке и његове супруге Ане[1] и супруга угарског краља Беле II Слепог.
Око 1129. године краљ Стефан II Угарски је договорио са Урошем I венчање свог рођака Беле и Урошеве ћерке Јелене. Краљ је новом брачном пару дао поседе на управљање у околини Толне. После смрти Стефан II, Бела је крунисан 28. априла 1131. године за краља Мађарске. Јелена и Бела су имали шесторо деце: Гезу, Ласла II, Стефана IV, Алмоша[3] Жофију[4] и Гертруду.

Јелена је била велика помоћ своме мужу у управљању државом током његове владавине[3]. Била је веома верна свом мужу и држави, између осталог она је била та која је 1131. године на државном савету у Араду потенцирала егзекуцију 68 члана мађарске аристократије која је саветовала краља Калмана да ослепи њеног мужа. Према изворима егзекуцији је присуствовао краљ Бела и Јелена, која је била тамо да би била сигурна да су непријатељи њеног супруга кажњени.
Јеленин супруг, краљ Бела II је умро 1141. године и на преесто је дошао њихов најстарији син Геза II. Међутим Јелена је задржала велики утицај у влади и уз помоћ свога брата Белоша је одржавала добре односе и мир на јужним границама краљевства[1]. У овом периоду после смрти краља Беле, покварили су се немачко—мађарски односи и раскинута је веридба Хенрика и Жофије, Јеленине ћерке[5]. Из овог разлога Жофија се замонашила и постала опатица у манастиру Адмонт.

Краљица Јелена наређује егзекуцију 68 мађарских аристократа у Араду 1131, противника карља Беле другог...
Била је оснивач најстаријег српског манастира у данашњој Мађарској, Српски Ковин (Rackeve)

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3630
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Сеобе пре сеоба
« Одговор #225 послато: фебруар 04, 2017, 08:48:01 поподне »
Мађарски састав који свира музику Срба из Мађарске...
<a href="https://www.youtube.com/v/YNB69_KTjNo" target="_blank" class="new_win">https://www.youtube.com/v/YNB69_KTjNo</a>

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3630
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Сеобе пре сеоба
« Одговор #226 послато: фебруар 04, 2017, 08:54:49 поподне »
Ансамбл "Вујичић" из Будимпеште
<a href="https://www.youtube.com/v/B8YWNdsyQBA" target="_blank" class="new_win">https://www.youtube.com/v/B8YWNdsyQBA</a>

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3630
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Сеобе пре сеоба
« Одговор #227 послато: фебруар 04, 2017, 08:57:07 поподне »
<a href="https://www.youtube.com/v/9N9p3LzqOIU" target="_blank" class="new_win">https://www.youtube.com/v/9N9p3LzqOIU</a>

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3630
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Сеобе пре сеоба
« Одговор #228 послато: фебруар 04, 2017, 09:05:04 поподне »
Иначе, ансамбл "Вујичић" постоји преко 40 година, основао га је музиколoг и композитор Тихомир Вујичић...У ансамблу данас свирају и Срби и Мађари, познати су и популарни у Мађарској...
Тихомир Вујичић (мађ. Vujicsics Tihamér; Помаз, 23. фебруар 1929 — Дамаск, 19. август 1975) је био композитор и етномузиколог у Будимпешти.
Тихомир Вујичић је био истакнути композитор у Будимпешти који је написао бројна музичка дела. Био је веома популаран у мађарском уметничком свету 60-их и 70-их година у Будимпешти.

Тихомир Вујичић потиче из свештеничке породице. Отац Душан Вујичић (1903 - 1990) рођен је у Сечују у мађарском делу Барање, и био је викарни прота Епархије будимске и парох пештанске српске цркве Великомученика Светог Георгија. Мајка Невенка Будимлић рођена је у Сантову. Брат Стојан Д. Вујичић (1933 - 2002) је био познати српски књижевник.[1]

Године 1948. уписао се на Вишу школу музичке уметности Франц Лист (мађ. Liszt Ferenc) у Будимпешти, међутим, 1949. због политичких прилика и свога порекла Тихомир Вујичић је одстрањен са Музичке академије. Наставио је студије у класи Золтана Кодаља. Вујичића је највише привлачио модерни тоналитет и савремени токови светске музике, али је исто тако проучавао и народну музику. На његово стваралаштво највише су утицали Бела Барток, Игор Стравински, Албан Берг и Арнолд Шенберг.[2]

Извесно време Вујичић је радио при Државном народном ансамблу, а потом је био композитор Јегсинхаза (мађ. Jégszínház) у мађарској престоници. Виртуозно је свирао на безброј инструмената и често је користио музичку пародију. Научним радом сакупљао је музичку традицију Срба, Буњеваца, Шокаца, Бошњака и Хрвата у Мађарској. Био је врсни познавалац балканске музике која је знатно утицала на његово богато стваралаштво. Међутим, није се заустављао само на овом геграфском простору, проучавао је и мелос Медитерана и Блиског истока.

Тихомир Вујичић је аутор петнаестак композиција које прожима модерни стил и фолклор. Поред ових дела написао је и музику за петнаест мађарских играних филмова. У његовој заоставштини остала је незавршена опера „Аргирус“.

Тихомир Вујичић је био врхунски српски интелектуалац у Мађарској. Био је широко образован и говорио је неколико језика. Композитор Тихомир Вујичић умро је трагично. Срушио се авионом изнад Дамаска дан на Преображење 1975. године.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7174
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Сеобе пре сеоба
« Одговор #229 послато: март 04, 2017, 12:42:26 поподне »
Према турском попису трговишта и села у нахији Брањин Врх (Burunovar, Барања) из 1628. године, пописане су 972 сеоске куће, од којих је 80-ак било влашких односно рацких. Такве куће су биле у селима Липова (24 рацке и 24 мађарске), Лаб (15 рацких и 7 мађарских), Иваниб (20 рацких и 24 мађарске), Енек код Дража (7 рацких), Чеминац (13 мађарских и 13 рацких).

Извор: Daniela Taslidžić Herman, Baranja za osmanske vladavine, Beli Manastir-Majš, 2016, str. 81-83

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7174
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Сеобе пре сеоба
« Одговор #230 послато: март 10, 2017, 06:09:08 поподне »
Јуче у Порекловом уреду листајући књигу Срби у Румунији од Љубивоја Царовића, забележих пар ствари корисних за ову и још неке теме.

Церовић у поменутој књизи говори укратко и о Србима у Молдавији, те спомиње следеће податке:
  • насељавање Срба у Молдавију почиње првом половином XV века
  • прво српско насеље у Молдавији носи назив Срби (на реци Ребричеа) и помиње се 1423. године
  • српско насеље Селиште на реци Пруту помиње се 1489. године
  • Рајхередорф, Немац из Саксоније, 1541. године наводи да у Молдавији живе и Срби
  • Пољак Стриховки 1575. године пише да Срби живе у Бесарабији, источној провинцији Молдавије
  • Креквиц, путописац из Трансилваније, 1685. године наводи да Срби живе у Молдавији од старина
  • Петар, војвода Молдавије, 1588. године, уз ангажовање бојара Шептеличија насељава Србе на подручје названо "Фонтана Капленси"
  • године 1598. српско становништво живи у насељу Срби, у региону Сучаве
  • војвода Јеремија Мовила у повљи из 1603. године наводи и Србе међу становницима који су насељавали Молдавију, тада живе на подручју манастира Побрата у насељу Велени у области Кигечија
  • исте године се помињу и дистрикту Тутова, а 1623. године као становници Балошештија
  • села Србешти и Градина налазила су се у области реке Серета
  • насеље Срби налазило се у дистрикту Ковурлуи, а насеље истог назива помиње се и у дистрикту Текучи 1734. године
  • у области Бакау била су два насеља са називом Срби, а једно Србилор
  • у области Сучаве помињало се више насеља под називом Срби
  • године 1786. неколико села у дистриктима Дорохој и Немац, носило је назив Срби
  • у XVII и XVIII веку Срби су живели у насељу Хабашешти у близини Јаша
  • током XIX века Срби на територији Молдавије се више нису помињали

Извор: Љубивоје Церовић, Срби у Румунији, Нови Сад, 1997, стр. 503

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7174
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Сеобе пре сеоба
« Одговор #231 послато: март 11, 2017, 11:14:03 поподне »
Поново карта из XVII века са Рашком (Rascie) у данашњој Славонији.

Занимљив је натпис S Saba отприлике негде код Тузле. ;D

Карта је иначе препуна грешака. :P

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7174
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Сеобе пре сеоба
« Одговор #232 послато: мај 20, 2017, 07:01:52 поподне »
Нађох још једну сјајну карту из 1566. године, аутор је János Zsámboky, а на карти су приказани слични детаљи као и на Лазаревој из 1528. године: Syrffen, Rascia-Ratzen, Ratzn у Славонији...



Детаљнија карта се може погледати овде: Ungariae Tanst. descriptio nunc correcta et aucta Maximil. II Aug. Opt. Pr. PP dicata

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7174
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Сеобе пре сеоба
« Одговор #233 послато: мај 22, 2017, 08:51:11 поподне »
Ово ми је занимљиво. Дакле, имао је око 15.000 Срба војника. Добро, можда нису баш сви били Срби, али барем огромна већина јесте.
На тај број можемо додати још сигурно исто толико војно способних мушкараца који нису били у његовој војсци. То је 30.000 људи. Било је и деце и стараца бар још 20-30.000; то је 50-60 хиљада мушкараца. И још толико жена, и добијемо бројку од преко 100.000 Срба у Угарској.

Било их је можда и дупло, ако можемо веровати проценама обавештајним подацима краља Матије Корвина, које он износи у писму папи 12. јануара 1483. године, и где наводи да је од године 1479. до 1483. населио у Угарској више од 200.000 Срба.

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3630
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Сеобе пре сеоба
« Одговор #234 послато: мај 22, 2017, 08:54:50 поподне »
Било их је можда и дупло, ако можемо веровати проценама обавештајним подацима краља Матије Корвина, које он износи у писму папи 12. јануара 1483. године, и где наводи да је од године 1479. до 1483. населио у Угарској више од 200.000 Срба.
То значи да сеоба под Чарнојевићем није била најмасовнија сеоба у Угарску...

Ван мреже Rimidalv

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 383
Одг: Сеобе пре сеоба
« Одговор #235 послато: мај 22, 2017, 08:59:12 поподне »
То значи да сеоба под Чарнојевићем није била најмасовнија сеоба у Угарску...

Ја сеобу Чарнојевића везујем за Сентандреју и градове на северу Мађарске.
Са друге стране она је врло битна због привилегија.

Ван мреже Бакс

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1508
  • E-V13>Z5017>Z19851
Одг: Сеобе пре сеоба
« Одговор #236 послато: мај 22, 2017, 09:00:42 поподне »
Било их је можда и дупло, ако можемо веровати проценама обавештајним подацима краља Матије Корвина, које он износи у писму папи 12. јануара 1483. године, и где наводи да је од године 1479. до 1483. населио у Угарској више од 200.000 Срба.

Не смемо заборавити ни хиљаде српских породица које су деспоти Стефан и Ђурађ населили на своје поседе у Угарској почетком 15. века.
А пре тога је и Драгутин сигурно нешто населио, или барем преко цркве посрбио.
"Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи"

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3630
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Сеобе пре сеоба
« Одговор #237 послато: мај 22, 2017, 09:03:45 поподне »
Ја сеобу Чарнојевића везујем за Сентандреју и градове на северу Мађарске.
Са друге стране она је врло битна због привилегија.
Срби су на север Мађарске ишли и пре Чарнојевића...На оству Чепел код Будимпеште је српско становништво дочекало Чарнојевића...Шајкаши су ишли до Комарна и Естергома

Ван мреже Rimidalv

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 383
Одг: Сеобе пре сеоба
« Одговор #238 послато: мај 22, 2017, 09:05:12 поподне »
Срби су на север Мађарске ишли и пре Чарнојевића...На оству Чепел код Будимпеште је српско становништво дочекало Чарнојевића...Шајкаши су ишли до Комарна и Естергома

Хтео сам да кажем да су у апсолутном броју тамо били најбројнији.

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3630
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Сеобе пре сеоба
« Одговор #239 послато: мај 22, 2017, 09:18:07 поподне »
Хтео сам да кажем да су у апсолутном броју тамо били најбројнији.
У време сеобе под Чарнојевићем да, мада најбројнији су били у данашњој Војводини која је и тада била Угарска...Били су бројни на северу Мађарске и пре Чарнојевића, тј. после самих сеоба, али ова сеоба коју помиње Матија Корвин, је била 200 година пре Чарнојевића, довољно времена да се добар део тих Срба асимилује...Негде сам видео да је Будим у 15.веку имао око становника (50 посто Срба, 40 посто Немаца и 10 посто Мађара)
Према подацима из 1715. године, у Будиму је било 1538 кућа, од чега су 769 припадале Јужним Словенима (већином Србима), 701 је била немачка, и 68 су биле мађарске.[1]

Према подацима из 1720. године, број становника се смањио на 30000 људи који су насељавали 1483 куће, 851 је била немачка, 559 су биле јужнословенске (већином српске), 68 је припадало Мађарима, а 5 Словацима
Овде мало збуњује бројка од 30 000 , грешка вероватно :)
« Последња измена: мај 22, 2017, 09:25:04 поподне ДушанВучко »