Сеобе пре сеоба

[Exiled]

Овдје коментаришемо српске православне родове, у Далмацији, Барањи и Дробњаку. О сеобама Срба муслимана овдје није ријеч.

Изађи из кутије мало, погледај свијет око себе другим очима😊

[Malesevic]

Повлачили би се турски поданици. Нису Анадолци били под Бечом него Срби турски поданици.

Ово је баш смела теза, с обзиром да је под Бечом билакако турска војска из Европе (Румелије), а још више из Анадолије. Најмање четвртину османлијске војске су чинили Кримски Татари. Румелијске јединице биле су задужене пре свега за нападе на бечке равелине (истурени део утврђења), а нападе на главна утврђења вршила је анадолска војска.

[Exiled]

Ово је баш смела теза, с обзиром да је под Бечом билакако турска војска из Европе (Румелије), а још више из Анадолије. Најмање четвртину османлијске војске су чинили Кримски Татари. Румелијске јединице биле су задужене пре свега за нападе на бечке равелине (истурени део утврђења), а нападе на главна утврђења вршила је анадолска војска.

А ови наши су сиђели испред дућана и кахвенисали😊

[Exiled]

Евоо баш јуче сам налетио на занимљивости око сеоба. Тражећи нешто о Скочићима иЗдунама нађем у књизи Споменици хрватске крајине од Лопашића о неким миграцијама крајишких родова у Славонију,Срем итд 1715. Занимљива се презимена помињу, можда би се и неке хг могле подударити,ко воли нек изволи од стране 322 па пет шест следећих. Нема много али не и неважно.

[Amicus]

Евоо баш јуче сам налетио на занимљивости око сеоба. Тражећи нешто о Скочићима иЗдунама нађем у књизи Споменици хрватске крајине од Лопашића о неким миграцијама крајишких родова у Славонију,Срем итд 1715. Занимљива се презимена помињу, можда би се и неке хг могле подударити,ко воли нек изволи од стране 322 па пет шест следећих. Нема много али не и неважно.

Овде би било корисно доћи до поменутог пописа из 1581. године. Ради се о попису Џемаета влаха у Копањском Санџаку. Михалџић се позива на књигу Magyarországi török kincstári defterek, која је доступна на интернету (http://real-eod.mtak.hu/6545/), а коју би вредело уврстити и у дигиталну библиотеку. На крају одељка који се односи на поменути попис (налази се у књизи 1) стоји сигнатура Bécsi cs. kvtár. Mxt. 591. Према сигнатури, грађа се налази у некадашњој Бечкој царској библиотеци, тј. данашњој Аустријској националној библиотеци.

[Exiled]

Овде би било корисно доћи до поменутог пописа из 1581. године. Ради се о попису Џемаета влаха у Копањском Санџаку. Михалџић се позива на књигу Magyarországi török kincstári defterek, која је доступна на интернету (http://real-eod.mtak.hu/6545/), а коју би вредело уврстити и у дигиталну библиотеку. На крају одељка који се односи на поменути попис (налази се у књизи 1) стоји сигнатура Bécsi cs. kvtár. Mxt. 591. Према сигнатури, грађа се налази у некадашњој Бечкој царској библиотеци, тј. данашњој Аустријској националној библиотеци.

Сећам се да је неко писао на форуму да посећује ту библиотеку али трика нема да се сетим ко је.