Аутор Тема: Сеобе пре сеоба  (Прочитано 53809 пута)

Ван мреже Vidak

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 266
Одг: Сеобе пре сеоба
« Одговор #260 послато: септембар 23, 2019, 05:48:06 поподне »
Можда ћу мало скренути са теме, али мени је пала напамет једна теза, да се у вези назива Колашин, заправо ради о антропониму, можда на индиректан начин везаног за Shinkolla, презиме које постоји у околини Елбасана, а који је у вези са Светим Николом Shin-Kolla, или извесније, као што Видак каже, од имена Кола и словенског суфикса -шин (Вукашин, Милашин, Добрашин...).

У сваком случају, Колашиновићи, који се спомињу у Добриловинском катастху, а који су селу Колашину дали тај назив, који се под тим именом први пут спомињу у султановом берату 1565. године, где се на место умрлог кнеза Милоша поставља његов син Тодор (BAI, AD 2775, 252.). На том месту су територијализовани и током 17. века се и спомињу као Колашиновићи и то Томаш и Симон ( Ж. Шћепановић сматра да су вероватно родоначелници Томашевића и Симоновића из Колашина). Ти исти Колашиновићи се спомињу и у Девичком катастиху из 1766. у селу Зупче у И. Колашину, па је јасно ко је тај топоним раширио. Питање је о коме се ту ради. По мом мишљењу и у једном и у другом случају, реч је о Бјелопавлићима (знајући и неке резултате тестираних). Остаје питање у ком су то историјском моменту они населили тај крај.

Дакле и поред разних мишљења о имену Колашина, највероватније се ради о личном имену Колашин. Моје питање је: где се тај антропоним може наћи, односно да ли постоји у неком документу?

Vukašin je karakteristično srpsko ime, nema ga baš kod ostalih Slovena. Gradje imena mi djeluje kao kombinacija slovenskih i balkanskih elemenata. Varijanta Vukaš, Dragaš, Glavaš, Miraš uz nastavak in koji zvuči kao na veličinu Nikoletina, budaletina a ne kao prisvojno in kao u Nedin, Marin. Slično može biti za Kolašin ali nisam lingvista pa možda lupam. Kao što vlaško Radul ušlo kod nas pa postoji ime Radule. Neki smatraju da je Vukašin ustvari Vuka sin. Kod albanaca postoji prezime Vikšinaj sto izgleda kao srpski uticaj imena koji je svakako prisutan posebno u srednjem vijeku.
« Последња измена: септембар 23, 2019, 05:52:16 поподне Vidak »

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8032
  • I2a S17250 A1328
Одг: Сеобе пре сеоба
« Одговор #261 послато: септембар 23, 2019, 06:23:38 поподне »
Лично име Колаш / Колашин, може доћи од кованице Кољ - албанска верзија имена Никола и словенског наставка -аш, или од турцизма kolagazi, у нашој рецепцији - колаш, официрски чин (заповедник чете), али и од словенске речи - коло = круг.

Обратите пажњу на ово тумачење:

"Golašin, Golazine 1219/48, 'villa Slavorum', ident. sa poljskim Golaszyn, od imena Golasz (11: 60). Šlimpert ima: M. Kolasch 1381. Razlika je samo u izgovoru G-K. Kolaš je hipokor. od Nikola, Mikula, Konstantin, kao Kolja (Bosanac 1984: 296) -. Kolašin. Kolašinovići, Danilovgrad. Pleme sa nasljednim knezom u vrijeme kada su "Ilirci podigli utvrđenje 'na Kolašinoviću'. Prema tome, ime naselja nije nastalo od turske titule kolagasi, kako je mislio Škaljić (1985: 412). Treba obratiti pažnju i na mogućnost od : kolaš = začinjavac u kolu".

(Радослав Ротковић, "Одакле су дошли преци Црногораца", 2000)

Нисам љубитељ Ротковића, али ово тумачење не звучи лоше.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3991
  • I2-PH908>FT14506>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Сеобе пре сеоба
« Одговор #262 послато: септембар 23, 2019, 07:57:44 поподне »
Лично име Колаш / Колашин, може доћи од кованице Кољ - албанска верзија имена Никола и словенског наставка -аш, или од турцизма kolagazi, у нашој рецепцији - колаш, официрски чин (заповедник чете), али и од словенске речи - коло = круг.

Обратите пажњу на ово тумачење:

"Golašin, Golazine 1219/48, 'villa Slavorum', ident. sa poljskim Golaszyn, od imena Golasz (11: 60). Šlimpert ima: M. Kolasch 1381. Razlika je samo u izgovoru G-K. Kolaš je hipokor. od Nikola, Mikula, Konstantin, kao Kolja (Bosanac 1984: 296) -. Kolašin. Kolašinovići, Danilovgrad. Pleme sa nasljednim knezom u vrijeme kada su "Ilirci podigli utvrđenje 'na Kolašinoviću'. Prema tome, ime naselja nije nastalo od turske titule kolagasi, kako je mislio Škaljić (1985: 412). Treba obratiti pažnju i na mogućnost od : kolaš = začinjavac u kolu".

(Радослав Ротковић, "Одакле су дошли преци Црногораца", 2000)

Нисам љубитељ Ротковића, али ово тумачење не звучи лоше.

Да. Управо сам на то мислио, да се ради о хипокористику од имена Никола, са суфиксом "Шин".  Не треба заборавити ни податак из дефтера из 1570. који наводи Ђурђев о селу Колашини у нахији Бјелопавлићи у Скадарском санџаку . То још више појачава везу Колашиновића у Потарју и Бјелопавлића. Било би добро наћи неку потврду у неком дефтеру у том периоду. Очито се Колашин јавља почетком 16. века, јер га пре нема.  Могуће да су село прозвали по неком Колашину, који је живео крајем 15. и почетком 16. века. Гледајући предање, можда је Колашин Митров син Никола. Јер се у споменутом дефтиру после Колашина спомиње село Петрушини, каснији Петрушиновићи, вероватно потомци другог Митровог сина Петрушина. А у дефтерима са краја 15. века у селу Димитровић спомиње Рашко и Ђуро, и један и други - син Кола.

У светлу овога је занимљиво и место Ђоја дел Коле у Апулији, где су се на том прелазу из 15. у 16. век могуће населили Бјелопавлићи. Још кад би имали генетску потврду тога и нашли документ о човеку по имену Колашин, све би се карте отвориле.:)

Циљ ми је наћи потврду мушког имена Колашин, у дефтерима пре свега, а можда су Рашко или Ђуро или обојица из Димитровића у ствари Колашини, синови Коле.
« Последња измена: септембар 23, 2019, 09:38:44 поподне Милош »

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3991
  • I2-PH908>FT14506>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Сеобе пре сеоба
« Одговор #263 послато: септембар 23, 2019, 10:20:32 поподне »
Vukašin je karakteristično srpsko ime, nema ga baš kod ostalih Slovena. Gradje imena mi djeluje kao kombinacija slovenskih i balkanskih elemenata. Varijanta Vukaš, Dragaš, Glavaš, Miraš uz nastavak in koji zvuči kao na veličinu Nikoletina, budaletina a ne kao prisvojno in kao u Nedin, Marin. Slično može biti za Kolašin ali nisam lingvista pa možda lupam. Kao što vlaško Radul ušlo kod nas pa postoji ime Radule. Neki smatraju da je Vukašin ustvari Vuka sin. Kod albanaca postoji prezime Vikšinaj sto izgleda kao srpski uticaj imena koji je svakako prisutan posebno u srednjem vijeku.

Нисам ни ја компетентан да са те лингвистичке стране објасним, али овако се, лајички гледано, заиста чини да је у тој српско-арбанашкој прелазној зони настао тај суфикс "шин", односно "син", где је под арбанашким утицајем "с" прешло у "ш". За имена која си навео Вукаш, Драгаш, Мираш, рекао бих да су скраћене верзије од Вукашин, Драгашин, Мирашин, односно Вука син, Драга син, Мира син.

Ван мреже Vidak

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 266
Одг: Сеобе пре сеоба
« Одговор #264 послато: септембар 24, 2019, 12:11:48 пре подне »
Нисам ни ја компетентан да са те лингвистичке стране објасним, али овако се, лајички гледано, заиста чини да је у тој српско-арбанашкој прелазној зони настао тај суфикс "шин", односно "син", где је под арбанашким утицајем "с" прешло у "ш". За имена која си навео Вукаш, Драгаш, Мираш, рекао бих да су скраћене верзије од Вукашин, Драгашин, Мирашин, односно Вука син, Драга син, Мира син.

Da li je je Dragaš skraćeno od Dragašin ili obrnuto nisam siguran. Primijetna je razlika u imenima  vladare iz ranijih perioda koji su se zvali Vojislav, Višeslav, Vladimir, Stojimir u odnosu na Mrnjavčeviće. Kod Nemanjića su imena koja se završavaju sa in kao Dragutin, Milutin ali i Uroš koje bi trebalo biti mađarskog porijekla. Ako se neko zove Slaviša, Radiša, Radašin, Dobrašin nekako očekujem da će govoriti naglaskom iz južne Srbije ili zetsko-raškim a ne vojvođanskim ili hercegovačkim. Zato što su u tom području takva imena češća.