Поздрав свима, написао сам један нови одељак у чланку о Влаховићима под насловом „Претпоставка о пореклу Влаховића из Призренског краја“. У питању је хипотеза о пореклу заснована на четири изнета запажања. Волео бих да чујем ваше мишљење, примедбе и евентуалне допуне, посебно ако неко од чланова друштва има сазнања везана за генетска истраживања Призренског краја која би могла да потврде или оспоре ову претпоставку.
линк: https://tromedja.com/poreklo-porodica-i-prezimena/hercegovacka-plemena-u-srednem-veku/vlahovici
Hercegovački Vlasi doseljeni su iz Tesalije, Epira i
Makedonije.
B. Hrabak zaključuje da su najznačajnija
staništa “vlaha – romana“ bila “u Tesaliji, odakle su i
naši hercegovački vlasi”.Neki potomci tih doseljenih
Vlaha, koji su govorili posebnim jezikom, mogu se po
svojim imenima ili prezimenima i danas prepoznati.
Prva najstarija faza doseljavanja stočara u Hercegovinu nastala je dolaskom starobalkanskih katuna
“arbanaškog tipa” iz današnje Metohije, zapadne
Makedonije i Albanije preko Zete, i to najkasnije početkom XIII. stoljeća.
Druga faza doseljavanja Vlaha
u Hercegovinu povezana je s dolaskom bosanske
vlasti oko godine 1330., kada se spominju vlaški katuni.
“Ti vlasi nisu bili arbanaškog porekla i pokazuju viši
stepen organizacije; nisu poreklom od istog roda, nastupaju
sa mnogo više slovenskih imena i oni doprinose
punoj slavizaciji zatečenih ‘vlaha’ arbanaškog porekla.
U Hercegovini kao deo bosanske države, u kojoj je feudalni
sistem bio mnogo blaži nego u Vizantiji, bugarskoj
i srpskoj državi, sve više dolaze nove vlaške grupe i tu, u
Hercegovini, koja pruža i zimski boravak stoci, stvaraju
neku vrstu nove ‘Vlahije’, posle one u Tesaliji, odakle je
takođe bio izvestan broj skupina. Najživlje naseljavanje
vlaha u Hercegovini tako traje od oko 1330. do oko 1420.
godine.
