Светски ДНК месец 2026

[Милован Па.]

125. Петровић, Стевањдан, Дворска/Крупањ

Припада хаплогрупи I2-PH908. Посједује једну карактеристичну вриједност маркера: DYS385ab=14-14. Због ове једне вриејдности нема пуних поклапања, али има велики број бликсих поклапања која не морају иамти суштински филогенетички значај. По укупном хаплотипу најближи му је Поповић из Ервеника у Далмацији, који слави Лучиндан. Раликују се на једном маркеру од 25 упоређених, али управо на Петровићевом карактерситичном, па је веза, и због овог и због географске удаљености, мало вјероватна. Од хаплотипова који посједују карактеристичну вриједност DYS385ab=14-14 Петровићу су најближи Ерићи из Цвртковаца/Станари и Ристићи из Бистрице/Петровац на Млави на 2/23 маркера удаљености. Али обе ове породице не славе Стевањдан и географски су удаљени од Петровића, па је веза такође мало вјероватна. Од слављеника Стевањдана Петровићу је најближи Зарић из Витановића Горњих/Брчко са 2/23 маркера ралике, али са разликом управо на карактеристичном Петровићевом маркеру. Од географски најближих Петровићу по укупном хаплотипу најближи је Ђенадић из Клења са разликом у маркерима 3/23. Ђенадић слави Никољдан, али је занимљиво да такође посједује карактеристичну вриједност DYS385ab=14-14 па не би било лоше да се могућа веза Ђенадића и Петровића провјери дубинским тестом.

О хаплогрупи I2-PH908 више на сљедећем линку
https://www.poreklo.rs/2021/12/01/haplogrupa-i2-ph908/

О поријеклу Петровића у етнографској литератури може да се прочита сљедеће:
 "Перићи, Пајићи, Петровићи и Тешмановићи из Херцеговине у првој половини 18. века. Њихов предак Иван Анђелић био се најприје настанио у Цикотама у Куличу (Св. Стеван)"
У Цикотама заиста има доста фамилија старијег поријекла које славе св. Стевана. У самом Куличу је једна од тих породица за коју се каже "Милошевићи (старо презиме Алајбеговићи) славе Стевањдан." Евентуално тестирање Милошевића могло би показати имају ли везе са Петровићима. Узимајући у обзир херцеговачко поријекло из предања, на овом нивоу тестирања не могу се успоставити поуздане везе са херцеговачким родовима. Једни Анђелићи из Херцеговине су тестирани, али припадају другој хаплогрупи.
Било би корисно тестирати још неку од породица из Дворске, коју предање веже за Петровиће.

На 125-ом мјесту на списку је Јовановић (Алимпијевдан), Космовац, Бела Паланка, док је тестирани Петровић на 130-ом. Вјероватно ти се поткрала грешка.

[drajver]

На 125-ом мјесту на списку је Јовановић (Алимпијевдан), Космовац, Бела Паланка, док је тестирани Петровић на 130-ом. Вјероватно ти се поткрала грешка.

Јесте, исправљам.

[drajver]

135. Мандић, Јовањдан, Тулари/Уб

Припада хаплогрупи I2-PH908. Посједује више немодалних и карактеристичних вриједности маркера: DYS391=10, DYS385ab=14-16, DYS437=14, DYS449=32, DYS635=24. У складу са овим нема пуних поклапања. По укупном хаплотипу најближи му је необјављени тестирани који слави Митровдан из Горњег Мушића/Мионица са којим је разлика 2/23. Једна од тих разлика је најкарактеристичнија DYS437=14 што умањује вјероватност за везу. Са друге стране релативна географска блискост је повећава. Горе набројане карактеристичне вриједности, укључујући и DYS437=14, Мандић дијели са још неким породицама, од којих му је по укупном хаплотипу (4/20) најближа једна муслиманска породица из Расове код Бијелог Поља. Друге породице су по укупном хаплотипу нешто даље, па је питање колико је веза вјероватна. Препорука је дубински тест.

О хаплогрупи I2-PH908 више на сљедећем линку
https://www.poreklo.rs/2021/12/01/haplogrupa-i2-ph908/

У етнографској литератури се о Мандићима из Тулара може прочитати сљедеће:
"Мандићи, друга половина 18. века, Брдарица у посавској Тамнави, Јовањдан, доводац уз матер."
При томе се не наводи да ли су презиме добили по мајци, да ли им је крсна слава донешена или преузета, па све то отежава анализу поријекла. Везу са тестираним из г. Мушића би свакако требало додатно провјерити.

[Кековац]

104. Тирић, Михољдан, Мишар, Шабац

Припада хаплогрупи I1-P109>Y13930>FG21792>BY210954>FTA73226, нема потпуних поклапања на дужим хаплотиповима у нашој бази, а вероватно му је најближи Вртунић из Рибника у Босанској Крајини, са којим има две разлике на брзомутирајућим маркетима DYS576 и DYS570. Иако има нешто ближих хаплотипова у бази СДНКП због исте славе су вероватно припадници истог рода. За Тириће се у литератури може пронаћи податак да су досељени из Херцеговине, а то пише у на чланку на нашем порталу о месту Мишар https://www.poreklo.rs/2013/02/09/poreklo-prezimena-selo-mi%c5%a1ar-%c5%a1abac/. У Херцеговини постоји још родова који припадају овој хаплогрупи, на пример Бухе, па је могуће да се тамо налазила матица и овог рода. Присутна је и на простору западне Србије, али је то вероватно последица миграција из Херцеговине.

Уопштено о хаплогрупи I1-P109 може да се прочита и у овом чланку https://www.poreklo.rs/2022/02/16/stablo-haplogrupe-i1-p109/. Препоручујем за даље тестирање WGS или BigY-700 тест.

[Ojler]

80. Маљковић, Јовањдан, Чапразлије/Ливно, I2-S17250

Тестирани није наводио посебне податке о породичном пореклу, већ је упутио на чланак о Маљковићима који имамо на нашем порталу. Чланак је веома обиман и детаљан, па ни ја не бих имао много шта додати што се тиче легенди и предања: https://www.poreklo.rs/2012/02/05/poreklo-prezimena-maljkovic/

Када је реч о Маљковићима из Чапразлија, за њих се сматра да потичу од Маљковића из села Маовице у Далмацији, у Врличкој крајини, одакле су се доселили крајем 18. века. У Маовицама се Маљковићи помињу у млетачком документу од 1. 7. 1692, када је забележен Драгосав Маљковић (Dragosaf Malcovich) са десеточланом породицом, као припадник бандерије харамбаше Николе Биоковића (Nicolo Biocovich) који добија седам канапа земље.
Маљковићи из Маовица су раније тестирани, а анализа резултата теста се може прочитати овде: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=6264.msg164921#msg164921
На попису 1991. године у Чапразлијама је забележено 27 Маљковића, у Застињу код Ливна троје, а највише их је било у Уништу у општини Босанско Грахово - 41 особа.

Хаплотип тестираног је веома близак модалном за грану I2-Y3120. Као ређа, уочава се једино вредност DYS576=19 и у малој мери DYS635=24. Оваквом хаплотипу у бази СДНКП има много сличних са разликом до три маркера. Очекивало би се да му најсличнији буде хаплотип раније тестираног Маљковића из Маовица, али то ипак није случај. Хаплотипови двојице Маљковића разликују се на четири маркера, при чему су две разлике за два. При том не деле карактеристику DYS576=19, а резултат Маљковића из Маовица има и својих карактеристика. (Додуше, заједничка им је ређа вредност DYS635=24.)  У другим околностима ова два хаплотипа не бих сматрао посебно блискима, али припадност истој основној хаплогрупи, уз оригинално презиме, географску близину и чврсто предање о сродности, ипак као закључак намеће констатацију да су далматински и тропољски Маљковићи исти род.

На основу једног резултата 23andMe теста знамо да је млађа грана Маљковића из Чапразлија I2-S17250. Одлично би било ако би Маљковићи урадили дубинске геномске тестове, како би се установилла млађа заједничка грана којој припадају.

Поновимо и овде још једном да постоје мишљења да је познати амерички глумац Џон Малкович пореклом Маљковић.

[Лука]

Поновимо и овде још једном да постоје мишљења да је познати амерички глумац Џон Малкович пореклом Маљковић.

Али од Маљковића из Прокика код Бриња, који поред славе деле и хаплогрупу са врличко-ливањским Маљковићима (вишеструко на 23andme су и једни и други потврђени као припадници хаплогрупе I2-S17250). Надам се да ће се могућа истородност Маљковића Јовањштака са подручја Горње Крајине тј. Лике и Баније са Маљковићима Јовањштацима из Врлике и Ливањског Поља испитати у ближој будућности.

Иначе, пре неколико месеци сам пронашао нешто што дефинитивно ставља тачку на полемике о пореклу Џона Малковича. Наиме, у регрутационом листу из Другог светског рата за његовог деду Мајка је уписано Бриње за место рођења.

[Ojler]

Али од Маљковића из Прокика код Бриња, који поред славе деле и хаплогрупу са врличко-ливањским Маљковићима (вишеструко на 23andme су и једни и други потврђени као припадници хаплогрупе I2-S17250). Надам се да ће се могућа истородност Маљковића Јовањштака са подручја Горње Крајине тј. Лике и Баније са Маљковићима Јовањштацима из Врлике и Ливањског Поља испитати у ближој будућности.

Иначе, пре неколико месеци сам пронашао нешто што дефинитивно ставља тачку на полемике о пореклу Џона Малковича. Наиме, у регрутационом листу из Другог светског рата за његовог деду Мајка је уписано Бриње за место рођења.

Да поменемо и да на FTDNA постоји стари резултат на 12 маркера неког Маљковића који је као земљу навео Србију. О њему нема других података, а припада хаплогрупи E-V13.

[Лука]

Да поменемо и да на FTDNA постоји стари резултат на 12 маркера неког Маљковића који је као земљу навео Србију. О њему нема других података, а припада хаплогрупи E-V13.

Мислим да на FTDNA постоји и резултат неког Малковића Хрвата (можда из Озља) такође припадника хаплогрупе E-V13. Не знам да ли се ради о истој особи.

Свакако да је изворна хаплогрупа Маљковића Јовањштака са подручја Горње Крајине I2-S17250.

[Иван Вукићевић]

92. Цуцић, Ђурђевдан, Ново Милошево, Нови Бечеј, E-V13>Z5018>S2979>L241>BY5617>Y96696>PH2180>FT178289

Вероватно припада роду Копривица и Тупањаца из Бањана. У односу на модални хаплотип тог рода хаплотип тестираног поседује снижену вредност маркера DYS385b=17 и повишене вредности маркера DYS449=33 и DYS549=13. Поменуте две повишене вредности маркера нема ниједан други до сада тестирани припадник рода Копривица и Тупањаца, тако да припадност Цуцића овом роду треба узети са одређеном резервом. На 2 од 23 маркера се разликује од следећих припадника овог рода, при чему је разлика на маркеру DYS549 за две вредности:
- Бачаревић, Јовањдан, Радмиловић/Кнић
- Аџић, Јовањдан, Горња Бодежишта/Гацко
- Мирковић, Јовањдан, Горажде
- Мирковић, Јовањдан, Мацаваре/Никшић
- Капетина, Никољдан, Рогачићи/Илиџа
- Дакић, Јовањдан, Мала Црна Гора/Жабљак
- Мазић, Јовањдан, Власеница

Тестирани је навео да су презиме Цуцић добили по Цуцама из Катунске нахије. Дошли у Бачку са Златара. Половином 18. века прешли Тису и населили се на салашу у околини Новог Милошева.

Предање о даљем пореклу Цуцића из Цуца нема упориште у генетичким резултатима.

Препорука за даље тестирање: дубљи генетички тест (WGS или BigY).

[Иван Вукићевић]

98. Рајковић, Никољдан, Товрљане, Прокупље, E-V13>Y30977>Y37092>Y126722

Хаплотип тестираног поседује снижену вредност маркера DYS385a=15, која одступа од модалног хаплотипа гране E-Y126722. На једном маркеру се разликује од хаплотипова следећих тестираних:
- Букумира, Никољдан, Беране (род Васојевића)
- Рудинац, Аранђеловдан, Горњи Дубац/Лучани (род Васојевића)
- Мрдаљ, Ђурђевдан, Провић/Бенковац (род Мрдаља)
- Мрдаљ, Ђурђевдан, Ервеник (род Мрдаља)
- Мрдаљ, Ђурђевдан, Томингај/Грачац (род Мрдаља)
- Мрдаљ, Ђурђевдан, Томингај/Грачац (род Мрдаља)
- Радаковић, Никољдан, Брувно/Грачац

Без додатног теста није могуће рећи да ли Рајковићи потичу од Васојевића или су ближи неком другом роду који припада грани E-Y126722.

Тестирани је навео да Рајковићи по магловитом предању потичу са Голије.

Препорука за даље тестирање: дубљи генетички тест (WGS или BigY).

[Небојша]

168. Жунић, Ђурђевдан, Жунићи, Љубиш, Чајетина, J2b-M205>Y22059


Љубиш
Пре 200 година досељени су:
Жунићи (Терзићи и Лазовићи) из Бијеле Ријеке.
https://www.poreklo.rs/2014/03/17/poreklo-prezimena-selo-ljubis-cajetina/

Бела Река
Пре 200 година досељени су:
Жунићи су из Хаса код Берана, одавде одсељени у Љубиш, Високу (Шаптовићи), Криву Реку, Никојевиће и Ужице, славе Ђурђевдан.
https://www.poreklo.rs/2014/03/19/poreklo-prezimena-sela-gornja-bela-reka-donja-bela-reka-nova-varos/

Из Беле Реке су и Џамбаси, који су потврђени као J2b-M205>Y22059, али није сигурно да су у ближој вези са Жунићима, пошто не деле неке специфичне вредности.

Џамбаси (Луковићи, Бумбовићи, Думоњићи, Костићи, Милинковићи и Поповићи) су из Дробњака и има их у Јасенови (Недовићи), Кућанима и Семегњеву, славе Ђурђевдан.

Жунићи поседују мање-више модални хаплотип за грану J2b-M205>Y22059>Y155375. Подграна је најчешћа на простору Затарја и Старог Влаха. Жунићу су генетички најближи: Давидовић, Ђурђевдан, Лисице/Лучани, Цмиљанић, Ђурђевдан, Поткрајци/Пљевља, Чаркић, Ђурђевдан, Рогатица, Поровић, муслиман, Сељане/Пријепоље, а блиски су свакако и многи други припадници ове подгране са простора Старог Влаха. Резултат ових Жунића из Љубиша постоји и на 23andMe (такође J-M205).


Савет за даље: BIG Y-700, или појединачни SNP тест на FT422756, или BY173966 (YSEQ).

[Иван Вукићевић]

112. Прелић, Никољдан, Јежевица, Чачак, E-V13>Z5018>S2972>Z16661>BY168279>Y174869>BY165837

Припада роду Куча, као и претходна двојица тестираних Прелића из Јежевице, за које су доступни хаплотипови на свега 17 маркера из истраживања САНУ. Хаплотип тестираног поседује повишену вредност маркера DYS390=25 и снижену вредност маркера DYS635=21. Од хаплотипа Зоговића (Никољдан, Бело Поље/Пећ) разликује се на 1 од 25 маркера, а деле обе карактеристичне вредности.

Тестирани је навео следеће:
Старији предак Никола Прелић, дошао из Гусиња у Црној Гори у Јежевицу. Споменик се налази на Грујиним ливадама, на обронку планине Јелице. Живео 120 година, рођен 1600-неке године у Гусињу.

Зоговићи из Машнице у Полимљу у Горњим Васојевићима, којих има и у Белом Пољу код Пећи (одакле је тестирани Зоговић) према родослову Љуљановића из Кривог Дола у Кучима потичу од Зога, који је био син или брат Пејчина Љуљанова. Зого се се преселио у Бајице, а одатле у Гусиње. С обзиром да Прелићи имају најближе поклапање управо са Зоговићима, а такође потичу из Гусиња, по свој прилици су заиста ближе повезани са њима.

Чланак о роду Куча, где су обрађени и Љуљановићи: https://www.poreklo.rs/2018/10/23/rod-kuca/

Препорука за даље тестирање: дубљи генетички тест (WGS или BigY) ради утврђивања млађе гране.

[Иван Вукићевић]

115. Мијаиловић, Никољдан (прислужба: Петровдан), Глоговац, Богатић, E-V13>Z5018>S2979>Z16659>L241

Хаплотип тестираног поседује снижене вредности маркера DYS439=11 и DYS533=11 и повишену вредност маркера DYS635=23. Најближа поклапања хаплотипова има са следећим тестиранима:
- Коларић, Аранђеловдан, Трпиња (24/25)
- Јездимировић, Аранђеловдан, Шабац (22/23)
- Симић, Никољдан, Обади/Сребреница (21/23)
- Вилотић, Никољдан, Шљивова/Крупањ (21/23)
- Живковић, Никољдан, Горњи Мушић/Мионица (21/23)
- Петровић, Стевањдан, Доња Грабовица/Ваљево (21/23)

Тестирани је навео да Мијаиловићи потичу од Мијаила Липничког из Липнице код Лознице, учесника оба српска устанка, по коме су узели презиме.

Препорука за даље тестирање: дубљи генетички тест (WGS или BigY) ради утврђивања млађе гране.

[Ojler]

89. Васовић, Никољдан, Гунцати/Кнић, I2-Y3120

Тестирани зна да му је чукундеда роћен у Гунцатима 1859, а прадеда 1896. године, док сазнања о старијем пореклу нема. У анропогеографској студији о Гружи са почетка 20. века Васовићи се у Гунцатима не помињу. Уколико нису грешком прескочени, можда се крију под презименом неке од староседелачких фамилија које славе Никољдан, а до сада нису тестиране. То би били Хиџићи (стари досељеници) и Марковићи (из Комадина у Моравичком Старом Влаху) у засеоку Парлог, Проковићи (непознатог порекла) у засеоку Пресека и Јаћимовићи у Пољцима (из Ровина у Моравичком Старом Влаху). Индикативно је да овде у два случаја имамо споменут Стари Влах, што не изненађује, јер је за Гружу доминантно и карактеристично насељавање становништва из југозападних крајева Србије, односно сјеничка и колашинско–новопазарска миграторна струја.

Хаплотип Васовића карактерише већи број ретких вредности. Посебно се истиче DYS439=11,  затим DYS533=11, али и DYS385=14-16 и DYS576=19. Иако у бази Српског ДНК пројекта нема резултата који су блиски овом хаплотипу са укупном генетичком дистанцом мањом од 4 на 23 упоредива маркера, постоји група резултата која је занимљива, између осталог и због поменутих веза порекла становништва Груже са Рашком и Старим Влахом. У питању је род такође слави Никољдан и до сада смо идентификовали четворицу тестираних који му припадају, али нажалост ни један од резултата још увек није јаван. Могу навести места њиховог порекла, а то су Баљевац/Рашка, Бољаре/Сјеница и Долово/Тутин, као и један исељеник из села Косна/Двор/Банија. Хаплотип тестираног из Баљевца одступа од резултата Васовића на 3 маркера од 23 упоредива, од чега је једна разлика за два. Слично је и са тестираним из Бољара код кога генетичка дистанца износи 4 и то на 4 маркера. Оба ова хаплотипа поседују ретке вредности DYS533=11 и DYS576=19, које има и резултат Васовића. Хаплотипови свих припадника овог рода као и Васовићев поседују и немодалне вредности DYS19=15 и DYS389=13-32.
Иако има основа за резерву, усудићу се ипак да констатујем да се ради о припадницима истог рода. Добра ствар је што се зна да овај род припада млађој грани I2-Y3120>Z17855>...>Y474927, па Васовић може проверити да ли је моја претпоставка тачна, идеално неким од геномских тестова, али и повером SNP мутација.

[Иван Вукићевић]

129. Бојић, Аранђеловдан, Горње Липово, Колашин, I2-Y3120>S17250>PH908

Припада истом генетичком роду као и следећи тестирани:
- Радуловић, Аранђеловдан, Лијешње/Колашин (20/23)
- необјављени резултат, Аранђеловдан, Милаковићи/Пријепоље (21/23)
- Чепић, Аранђеловдан, Редице/Колашин (21/23)
За овај род су карактеристичне повишена вредност маркера DYS385b=16 и снижена вредност маркера DYS389-II=30. Хаплотип Бојића поседује и снижену вредност маркера DYS570=17, која уједно једина одступа од модалног хаплотипа овог рода.

Рајко Раосављевић наводи следеће о Бојићима из истоименог села у Горњој Морачи у свом раду о Морачи, Ровцима и Колашину:



Тестирани такође наводи предање о пореклу од Васојевића и каже да је Бојо од Зечевића.

Као и за практично сва остала братства у Црној Гори која живе западно и јужно од Васојевића (Мораковци, Зечевићи из Бањана, Дупиљани и Глуходољани итд.), а имају предање о пореклу од Васојевића, и за Бојиће се испоставило да им је предање нетачно. Васојевићи су се исељавали готово искључиво ка северу, осим оних који су се након Балканских ратова населили у Метохији.

С обзиром да се у предању Бојића наводи да су из Васојевића најпре дошли у Ровца, а одатле у Горњу Морачу, те да у Ровцима овом генетичком роду припадају Радуловићи са Лијешња, основано се може претпоставити да је матица целог рода у Ровцима. Ово је поприлично разгранат род, а занимљиво је да четири братства која му припадају немају предања о међусобном сродству иако славе исту славу.

Препорука за даље тестирање: дубљи генетички тест (WGS или BigY) ради утврђивања млађе гране.

[Кековац]

120. Драговић, Ђурђевдан, Рогача, Лучани

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22061 генетичком роду Дробњака. Драговићи су и према етнографској литератури досељени из Дробњака. Јован Ердељановић у књизи Доње Драгачево наводи:

Драговићи и Богдановићи једна су породица досељена пре 130 година из Радаљева у срезу Моравичком где их има и сад. Други су од ове породице отишли у Тамник у срез љубићски и сад се тамо зову Богдановићи. По њиховом казивању они су старином из Дробњака (и једни и други славе Ђурђев-дан).

Како је књига издата 1902. године ова сеоба из Радаљева у Рогачу се десила крајем 18. века, а сеоба из Дробњака још раније.

Од карактеристичних вредности маркера бих као најзначајније издвојио DYS390=24. Овај маркер би могао да указује на везу са Ђуришићем из Тушине код Шавника, који такође слави Ђурђевдан, а поседује поменуту мутацију. Ђуришићев хаплотип је објављен у књизи Небојше Драшковића Господари гена у Црној Гори. За Ђуришиће Андрија Лубурић пише:

Ђуришићи припадају племену Новљанима и у Дробњак су доселили из Бањана у време насељавања Дробњака. Населили су се у околини Боана. Судећи по месту где су се населили и по простору тада насељеног земљишта били су знатни и бројни у доба насељавања. Не знају како су се тада презивали, нити откада се презивају Ђуришићима. Зна се, да су заједничког порекла: Ђуришићи, Перовићи у Шаранцима, Вукојевићи у Тушини и Васовићи у Горњим Пољима код Колашина, а тако и ишчезле Саравеље, али се не може сазнати њихово заједничко презиме, ни доба ни начин раздвајања на садашње огранке.
...
Славе Ђурђев дан. Раније су прислуживали Аранђелов дан па су га оставили.

Занимљиво је да постоји још један тестирани род у Дробњаку који поседује мутацију DYS390=24, али који уз то има још једну карактеристичну вредност DYS438=11. Овај род чине Новосел из Питомине и Лековић из Расове, али и Вуловић из Сопотнице код Пријепоља и Кустурић из Лопаша код Пожеге. Припадници овог рода славе Аранђеловдан (изузев Кустурића који слави Алимпијевдан), што може указивати на неку старију везу са Ђуришићима и Драговићем, имајући у виду Лубурићеве наводе о старој прислузи Ђуришића.

[Лука]

Хаплотип Васовића карактерише већи број ретких вредности. Посебно се истиче DYS439=11,  затим DYS533=11, али и DYS385=14-16 и DYS576=19. Иако у бази Српског ДНК пројекта нема резултата који су блиски овом хаплотипу са укупном генетичком дистанцом мањом од 4 на 23 упоредива маркера, постоји група резултата која је занимљива, између осталог и због поменутих веза порекла становништва Груже са Рашком и Старим Влахом. У питању је род такође слави Никољдан и до сада смо идентификовали четворицу тестираних који му припадају, али нажалост ни један од резултата још увек није јаван. Могу навести места њиховог порекла, а то су Баљевац/Рашка, Бољаре/Сјеница и Долово/Тутин, као и један исељеник из села Косна/Двор/Банија. Хаплотип тестираног из Баљевца одступа од резултата Васовића на 3 маркера од 23 упоредива, од чега је једна разлика за два. Слично је и са тестираним из Бољара код кога генетичка дистанца износи 4 и то на 4 маркера. Оба ова хаплотипа поседују ретке вредности DYS533=11 и DYS576=19, које има и резултат Васовића. Хаплотпиви свих припадника овог рода као и Васовићев поседују и немодалне вредности DYS19=15 и DYS389=13-32.
Иако има основа за резерву, усудићу се ипак да констатујем да се ради о припадницима истог рода. Добра ствар је што се зна да овај род припада млађој грани I2-Y3120>Z17855>...>Y474927, па Васовић може проверити да ли је моја претпоставка тачна, идеално неким од геномских тестова, али и повером SNP мутација.

Постоји могућност да резултат ових Васовића од раније постоји на 23andme:

Односно, поменути тестирани са 23andme није из Дучаловића код Лучана како сам првобитно претпоставио већ је из чачанске Бреснице. Међутим, у првој половини 20-ог века није било Васовића у Бресници, па је самим тим врло вероватно да су ту прешли из суседних Гунцата. Видећемо шта ће резултат сада тестираног Васовића показати.

I2-Z17855:

Васовић, Никољдан, Гунцати, Кнић (још увек непотврђено али највероватније)

Да, Васовић би требало да припада поменутом генетичком роду, а највероватније и Y474927 подграни.

[Лука]

129. Бојић, Аранђеловдан, Горње Липово, Колашин, I2-Y3120>S17250>PH908

Припада истом генетичком роду као и следећи тестирани:
- Радуловић, Аранђеловдан, Лијешње/Колашин (20/23)
- необјављени резултат, Аранђеловдан, Милаковићи/Пријепоље (21/23)
- Чепић, Аранђеловдан, Редице/Колашин (21/23)
За овај род су карактеристичне повишена вредност маркера DYS385b=16 и снижена вредност маркера DYS389-II=30. Хаплотип Бојића поседује и снижену вредност маркера DYS570=17, која уједно једина одступа од модалног хаплотипа овог рода.

Овом роду би требало да припада такође Аранђеловштак Димитријевић из Гараша код Аранђеловца, који поседује поменуте вредности DYS385b=16, DYS389-II=30, као и благо повишену DYS458=18 (поједини припадници овог рода имају још вишу вредност на овом маркеру, вредност 19).

Рајко Раосављевић наводи следеће о Бојићима из истоименог села у Горњој Морачи у свом раду о Морачи, Ровцима и Колашину:

Податак који овде Раосављевић износи у вези породица које у Горњој Јабланици потичу од Бојића (Луковићи из Горњег Гајтана, Бојићи, Живковићи и Стојиљковићи из Реткоцера) је тачан, међутим податак о Милутину Бојићу је нетачан, а вероватно и овај податак о Бојићима у Темишвару.

[Лука]

120. Драговић, Ђурђевдан, Рогача, Лучани

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22061 генетичком роду Дробњака. Драговићи су и према етнографској литератури досељени из Дробњака. Јован Ердељановић у књизи Доње Драгачево наводи:

Како је књига издата 1902. године ова сеоба из Радаљева у Рогачу се десила крајем 18. века, а сеоба из Дробњака још раније.

Од карактеристичних вредности маркера бих као најзначајније издвојио DYS390=24. Овај маркер би могао да указује на везу са Ђуришићем из Тушине код Шавника, који такође слави Ђурђевдан, а поседује поменуту мутацију. Ђуришићев хаплотип је објављен у књизи Небојше Драшковића Господари гена у Црној Гори. За Ђуришиће Андрија Лубурић пише:

Занимљиво је да постоји још један тестирани род у Дробњаку који поседује мутацију DYS390=24, али који уз то има још једну карактеристичну вредност DYS438=11. Овај род чине Новосел из Питомине и Лековић из Расове, али и Вуловић из Сопотнице код Пријепоља и Кустурић из Лопаша код Пожеге. Припадници овог рода славе Аранђеловдан (изузев Кустурића који слави Алимпијевдан), што може указивати на неку старију везу са Ђуришићима и Драговићем, имајући у виду Лубурићеве наводе о старој прислузи Ђуришића.

Овај резултат ми је нарочито занимљив јер вероватно указује уз један ранији резултат на припадност хаплогрупи I1-FGC22061 једне моје предачке линије. Ради се о Ђоковићима Ђурђевштацима из Радаљева код Ивањице. Од ових Ђоковића једну предачку линију вуче и један садашњи члан уредништва.

Наиме, у дефтеру из 1833 године у Радаљеву је малтене пола села забележено под презименом Дробњак, па ни не чуди што данас највећи број свечара у овом селу прославља Ђурђевдан. Међу именима тада забележeних особа са презименом Дробњак се препознају преци садашњих Ђурђевштака Бојовића, Вуколића, Ђоковића, Јосовића, Миловановића, Николића, Стевановића итд.

Ранији резултат који сам поменуо а који употпуњује ову причу о роду Дробњака из Радаљева се односи на резултат тестираног Бојовића са 23andme:

I1-P109:

Бојовић, Ђурђевдан, Радаљево, Ивањица

Што се тиче огранака самих Драговића, поред поменутих Богдановића из Тавника, њихови огранци према наводу Радована Маринковића би требало и да су Ђурђевштаци Јаковљевићи и Мајсторовићи из чачанске Вапе. Радован Маринковић такође наводи и то да су Драговићи Петковштаци из чачанског Рајца огранак Драговића из Рогаче, међутим за ове Драговиће је већа вероватноћа да припадају хаплогрупи E-Z13591. Остаје неразјашњено јесу ли Дробњаци (презиме) Ђурђевштаци из Тавника такође огранак Драговића из Рогаче, због конфузног навода Радомира Илића. Свакако да би и ови Дробњаци требало да припадају хаплогрупи I1-FGC22061.

[Ojler]

100. Илић, Лучиндан, Зеленовиће/Себечево/Нови Пазар, I2-Y3120>Z17855>Y230195>A16413>A20030>Y135654, род Чворовића

Тестирани наводи да је порекло Илића из села Лешњани, племе Ровчана. Поименично зна пет имена својих предака, што би било до средине прве половине 19. века. У својим антропогеографским истраживањима Рашке Петар Ж. Петровић међу становништвом Себечева 1932. године бележи и Зеленовиће из истоименог засеока, са славом Лучиндан, којих има 5 кућа. За њих даје слично предање као и тестирани, да су Ровчани, а "зову их Ерама јер су неко време били у збегу међу Старовлашанима, па се повратили".

Хаплотип Илића поседује све карактеристике модалног хаплотипа рода Чворовића, са којим на 25 маркера има потпуно поклапање. Издвајају се вредности DYS19=17, DYS391=10, DYS385=15-15 и DYS389ii=30. О Чворовићима је много писано на овом форуму, а свакако заслужују и посебну тему. Међу тестиранима који припадају овом роду су Чворовић (Заград), Тодовић (Шилопај/Горњи Милановац), Аћимовић (Голово/Чајетина) и други. Род Чворовића је обрађен у књизи "Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине" одакле ћу пренети пар реченица:

Чворовићи су братство из Заграда у Жупи никшићкој. Исељавали су се у Дробњак и пљеваљски крај, а од њих потичу и Бошњаци у Безују у Пиви. Крсна слава рода је Лучиндан. Заградски Чворовићи према предању потичу од Никшића и најстарије претке, до војводе Ђураша који је живео крајем 15. века. (...) Генетичким истраживањем је утврђено да Чворовићи, насупрот предању, ипак не потичу од Никшића, иако припадају истој хаплогрупи.