Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)

[Ljupko Jovanović]

Марковић, непознато, G2a-L497>L42 ја сам добио информацију да је мој предак Јован Марковић дошао из Ковачевића из Грахова,да није можда ово та лоза?

[Иван Вукићевић]

Марковић, непознато, G2a-L497>L42 ја сам добио информацију да је мој предак Јован Марковић дошао из Ковачевића из Грахова,да није можда ово та лоза?

Није. Ковачевићи из Грахова су делом I2-PH908, а делом E-V13.

[Јовица Кртинић]

Није. Ковачевићи из Грахова су делом I2-PH908, а делом E-V13.

Има и тестирани Ковачевић из Нудола (са славом Никољдан) који је R1b > R-BY38894

[Небојша]

Хасанбеговић, муслиман, Автовац, Гацко, R1a-M458>YP417


"HASANBEGOVIĆ (m), prezime starih aginskih porodica koje su živjele u Avtovcu (Gacko). Porijeklom su od Hasan—bega, starijeg sina Kazanac—paše koji je iz Kazanaca pobjegao u Avtovac. Ubrajaju ih među najstarije muslimanske porodice u Hercegovini. I narodna pjesma pominje Od Havtovca Hasanbegovića. U Avtovcu su Hasanbegovići uzeli od Gala Zelenovića s Miholjača njivu Avtovi do "za konja koga su im pozajmili pa poginuo u njih". Iz ove porodice je i dr. Avdo Hasanbegović, poznati publicista i "oficir Prve dobrovoljačke divizije, formirane u Odesi u Rusiji za vrijeme Prvog svjetskog rata". Hasanbegovići se spominju u narodnoj tradiciji, u vezi sa bitkom kod Ozije u Rusiji 1735. godine gdje se u turskoj vojsci nalazilo i dosta muslimana iz Hercegovine. Predanje kaže da je ruski general Sava Vladislavić, porijeklom Hercegovac iz Gacka, poručio turskim vojnicima iz Hercegovine ako među njima ima koji Hasanbegović da mu se javi. Kad su mu se Hasanbegovići javili, Sava ih je "sve darivao kao prijatelje, i zatim pustio da se slobodno vrate kućama u Hercegovinu". Prema njima je ovako postupio zbog toga sto je u gatačkom kraju "prebivala i jedna srpska poislamljena porodica Hasanbegovići, koji su živjeli u prijateljstvu sa Vladislavićima"." (Hercegovačka prezimena, Risto Milićević, 2005)


Заиста невероватна раширеност подгране R1a-L1029 (YP417) у околини Гацка. Од 19 тестираних R1a из тог краја (Срби и муслимани), чак 79% одлази на грану R-L1029.

Још један R1a-M458 из околине Гацка:

Володер, муслиман, Гацко, R1a-L1029 (Family Finder)

"VOLODER (m), u Kokorini i Kružnju (Podveležje, Mostar), Vranjevićima kod Mostara i u Vratlu (Gacko). Prema predanju, porijeklom su od pravoslavnog bratstva istog prezimena koje je prešlo na islam "jednom na Božić" u Podveležju. Iz Podveležja, gdje su starosjedioci, neke porodice su doselile u Vranjeviće. Voloderi su živjeli i u Rabini (Nevesinje), odakle su oko 1700. godine prešli u Šahinoviće (Rudo Polje, Gacko), a odatle oko 1760. u Mrđenoviće. Iz Mrđenovića su prešli u Vratio oko 1850. godine ili, kako je zabilježeno "ima više od 50 godina". Bili su nastanjeni i u Kljencima (Dabar), odakle su oko 1860. neke porodice odselile u Stolac, a neke u Mostar"

[drajver]

Рашетић, Никољдан, Мокро Поље, Ервеник, I2-S17250

Сва је прилика да су Рашете из Лике и Рашетићи из Северне Далмације некако повезани. Резултати за сада не указују на ту везу, пошто су тестиране Рашете из Лике (хаплогрупа R1a-M458). Рашетама је у Крајини, према једном предању, сродна породица Бероња (слава Јовањдан). Случано, или не, Бероње са 23andMe припадају подграни R1a-M458>YP417. У сваком случају би било добро видети још који резултат Рашета из Лике, или Рашетића из околине Книна.

Примјетио сам да је на FTDNA неки Бероња заказао BIGY700 тест и да чека резултате. Не видим му директно маркере, али има ближа поклапања са нашим носиоцима гране R1a-M458>L1029. Све је ово у складу са резултатом Бероње са 23andme (YP417), а вјероватно и са Рашетом из Лике. У сваком случају треба испратити ове резултате до краја, јер ће то бити профилација не само за Бероње, већ и за Рашете.

[Небојша]

Примјетио сам да је на FTDNA неки Бероња заказао BIGY700 тест и да чека резултате. Не видим му директно маркере, али има ближа поклапања са нашим носиоцима гране R1a-M458>L1029. Све је ово у складу са резултатом Бероње са 23andme (YP417), а вјероватно и са Рашетом из Лике. У сваком случају треба испратити ове резултате до краја, јер ће то бити профилација не само за Бероње, већ и за Рашете.

У вези овог Рашетића из Далмације, интересантан ми је један резултат са 23andMe. Иницијали тестираног су С. Р., сва породична презимена су крајишка, а једино на Р је управо Рашета. Теоретски, ово могу бити Рашете, писао сам, па ћемо видети.

У сваком случају и ова веза Рашете-Бероње има смисла због Карановићевог записа. Истина, ово је мислим једини такав случај у Поуњу, да је повезивао родове различитих слава и презимена. Постоји нешто слично код Штрбаца и Карана, али тамо је повезивао презимењаке различитих слава.

[Небојша]

Цветићанин, Јовањдан, Старо Село Топуско/Топуско, I2-M423, добио нижи SNP I2-Z16983.

И са Цвјетићанима је ситуација слична као и код многих других родова у Крајини. Има их за сада са три хаплогрупе:

Доњи Лапац, Лика, R1a-Y2608
Старо Село Топуско, Кордун, I2-Z16983
Садиловац, Слуњ, Кордун, J2a-M92

Видећемо на крају хоће ли изворно род Цвјетићана бити близак Богуновићима-Ковачевићима (Јовањдан) J2a-M92>Y230579, или можда другим Јовањштацима I2-Z16983, од којих се неки предањем такође везују за Богуновиће (или су их аутори ту погрешно сврставали).

[Небојша]

Сада сам проверио, тестирани јесте Милан Кандић, по очевој линији из Мостара, хаплогрупа R1a-Z92. Све остале линије Пијесци, и/или Мостар (дакле Мостарац 100%).

Појавио се још један Кандић, Никољдан, Мостар, такође R1a-Z92 (23andMe).

[Atlantische]

Виорикић, (Кладово?) G2a-Z6779

[Небојша]

Виорикић, (Кладово?) G2a-Z6779

23andMe или? Ево шта вели др Велимир Михајловић (Српски презименик, 2002)

ВИОРИКИЋ
Савремено презиме y Кладову у Неготинској Крајини. Основа: румунско женско лично име Viorica y значењу љубичица.

[Atlantische]

23andMe или? Ево шта вели др Велимир Михајловић (Српски презименик, 2002)

ВИОРИКИЋ
Савремено презиме y Кладову у Неготинској Крајини. Основа: румунско женско лично име Viorica y значењу љубичица.

Family Finder.

[vojislav.stankovic]

Не знам, само обавештавам да нису тамо били до 1970.

Симићи су били до 1970. у Смолушу. Ја сам са Живорадом Симићем ишао у основну школу од 1. до 4. разрда у Словиње. У Смолушу тада није било основне школе, па су деца ишла у Словиње. У 1. разред сам пошао 1966. са поменутим Симићем. Даље школовање од 5. до 8. разреда деца из Словиња и Смолуша наствљала су у Доњу Гуштерицу. Живорад Симић није наставио школовање у Доњу Гуштерицу. 1970. одселили су се за Косово Поље. У том периоду је интезивно исељавање из Смолуша, колико се сећам до 1975. св су се иселили.

[Небојша]

Стошић, Клење, Богатић, I2-S17250

Дикић, Бајинци, Црна Трава, E-V13

Савић, Претрковац, Ражањ, E-V13

Симић, Аранђеловдан, Велики Црљени, Лазаревац, R1a-CTS3402
         
Стојадиновић, Београд, R1a-CTS1211

Стојиљковић, Никољдан, Велики Вртоп, Гаџин Хан, R1a-YP417

Вуловић, Крагујевац, I1-P109

Збиљић, Аранђеловдан, Стројници, Брус, R1b-U152

Шуберић, Аранђеловдан, Мокрине, Херцег Нови, G2a-L42

113. Шуберић, Аранђеловдан, Мокрине, Херцег Нови

Припада хаплогрупи G2a-L497>Y128480>Y128039>Y60799, роду Земуновића-Корјенића.

Поседује нешто специфичнији хаплотип, па је тако једини припадник рода са 439=13 (модал 12) и 570=18 (модал 19). Све остале вредности су у складу са стандардним, због чега има огроман број поклапања на 1-2 маркера разлике и са припадницима других подграна Y128480.

Шуберићи попут многих братстава овог рода по предању потичу од Стијачића из Клобука, одакле су иселили у Боку. Вероватно крајем 17. века, када и велики део бокељских братстава пореклом из Херцеговине. Од братстава којa се на различите начине доводе у везу са Стијачићима и то углавном као њихови огранци имамо тестиране Атељевиће, Комаре, Кујачиће, Јаничиће, Тркље и Бошњаке. Сви одреда су G2a-Y128480, изузев Бошњака из Подосоја код Билеће који су E1b-V13.

Радојевић, Крагујевац, J2a-L26


Жимбрек, католик, Вараждин, R1a-CTS3402

Варга, католик, Кешинци, Семељци, R1a-P278.2


Чеперковић, муслиман, Лукавац, I2-Z17855

Ахмић, муслиман, Фоча, J2b-M205

Ахмић, Некада су били настањени у Кунову, Викочу, Тртошеву, Годијену, Доњем Папратну, Фочи и Хусеиновићима. У Другом свјетском и у грађанском рату имали су више жртава. (Становништво фочанског краја кроз историју, 2020)

[Небојша]

Петровић, Ђурђевдан, Сајковић, Ливно, J2b-M205


САЈКОВИЋ
Петровићи - дошли из Отишића код Врлике (Далмација), кажу да су старином из Црне Горе. Славе Ђурђевдан. (Mario Petric, Porijeklo Stanovnistva Livanjskog Polja)

У Ливањском пољу Петровићи славе Ђурђевдан и Аранђеловдан. Заједничко и за једне и за друге је да су досељени из Отишића и да су, по предању, пореклом из Црне Горе. У окружењу има неколико J-Y22059 родова од раније: Деспинић, Јовањдан, Отишић, Врлика; Барош, Никољдан, Црни Луг, Босанско Грахово; Шарац, Никољдан, Цивљане; Стојанац, Св. Симеон Столпник, Дабар, Хрваце. На основу маркера, Деспинић, Барош и Шарац чине исти генетички род, иако славе различите славе. Сва је прилика да су ови Петровићи из Ливањског поља исто са њима.

Интересантно да је близу и Хрват Чурепић (Цривац), чији BIGY чекамо управо.

[Небојша]

Петровић, Ђурђевдан, Сајковић, Ливно, J2b-M205


САЈКОВИЋ
Петровићи - дошли из Отишића код Врлике (Далмација), кажу да су старином из Црне Горе. Славе Ђурђевдан. (Mario Petric, Porijeklo Stanovnistva Livanjskog Polja)

У Ливањском пољу Петровићи славе Ђурђевдан и Аранђеловдан. Заједничко и за једне и за друге је да су досељени из Отишића и да су, по предању, пореклом из Црне Горе. У окружењу има неколико J-Y22059 родова од раније: Деспинић, Јовањдан, Отишић, Врлика; Барош, Никољдан, Црни Луг, Босанско Грахово; Шарац, Никољдан, Цивљане; Стојанац, Св. Симеон Столпник, Дабар, Хрваце. На основу маркера, Деспинић, Барош и Шарац чине исти генетички род, иако славе различите славе. Сва је прилика да су ови Петровићи из Ливањског поља исто са њима.

Интересантно да је близу и Хрват Чурепић (Цривац), чији BIGY чекамо управо.

У Отишићу је било Петровића, тамо славе Аранђеловдан.

Petrović (Petrovich)
Petrovići slave Svetog Arhanđela Mihaila. Stara je to porodica crnogorskog porijekla koja se od doseljenja u Bitelić raselila po obližnjim selima (Laktac, Donje Koljane, Otišić, Kukar) i od koje su nastala i nova prezime na (Crnogorac, Railić). Mihail Petrouich s porodicom bio je 1689. među 20 porodica koje su pod vodstvom harambaše Vucadina Lalcovicha došle iz Janja (Bosna) na područje Bitelića.1732 Jovica Petrović 1742. se godine iselio  iz Otišića u Tursku (u Bosnu), a dio njegove nekadašnje zemlje (3 campa) dodijeljen je 1760. godine porodici Dragolović (današnji Rnići).1733 Petro vića je 1810. godine sedam porodica s 43 člana (Trivan 11, Jovan 10, Mitar 7, Mijailo 5, Sava 5, Jovan 3 i Petar 2 člana).1734 18. 12. 1822. godine umro je  Petar Petrović, starac od 106 godina.1735 Sedam je porodica Petrovich 1846.  godine u vlasništvu i suvlasništvu stojnih kuća u Otišiću (Tommaso, Giovanni, Vito, Spiridone, Giorgio, Lazzaro i Gregorio).1736 Trinaestorica su  Petrovića 1877. godine vlasnici i suvlasnici 12 kuća u ovom selu.1737 Ova kav brojčani porast porodica učinio je da se dio Petrovića tokom druge po lovine 19. stoljeća preseljava na obližnje Livanjsko polje. U zapadni dio  polja, ispod Dinare, Petrovići su se naselili u Gubin, Sajković, Pržine i Crni  Lug, a na suprotnoj strani polja prvo u Kovačić, pa iz njega u Čelebić. Iz  Gubina se dio porodice kasnije preselio u Halapić (Glamočko polje). Pet rovići iz Pržina i Čelebića zadržali su staru slavu Svetog Arhanđela Mihaj la, oni iz Gubina i Sajkovića slavili su Svetog Georgija, a Petrovići iz Crnog  Luga dijelom su slavili Svetog Kuzmu i Damjana, a dijelom Đurđevdan.  Kod svih ovih porodica prisutna je spoznaja o porijeklu s prostora Crne  Gore, kao i o migracionom putu koji se tokom 17. stoljeća odvijao na relaciji Crna Gora – Dalmacija – Bosna. Petrovići su 1922. godine koloni zirani u Petrovo kod Prilepa (Makedonija).


Crnogorac (Zernogoraz, Cernogoraz)
Naselili su se u sjeverni dio Kukra. Staro prezime ove porodice je Petrović. Crnogorci koji su se iselili iz Cetinske krajine u Livanjsko polje (Čelebić  i Zastinje) bili su Petrovići iz Crne Gore, koji su se doselili u Dalmaciju,  a potom odselili u Bosnu.1961 Pod starim prezimenom (Petrović) ovaj je  rod živio na više lokacija u Cetinskoj krajini (Otišić, vrličko područje), a  pod prezimenom Crnogorac u Laktacu, Donjim Koljanima, Kukru i Polači kod Knina. Svi su slavili Svetog Arhanđela Mihajla, kao i Petrovići iz  Otišića. Marco Zernogoraz iz Kukra dobio je 25. 8. 1760. investituru na  jedan močvarni teren površine 2 quarte i 150 tavola. Jedan od međaša bio  mu je Stanissa Zernogoraz.1962 U Kukru 1810. godine Paval ima porodicu s  11 članova.1963 Zernogoraz Paolo 1832. je godine vlasnik nekretnina, a Zer nogoraz Natale sa Žovan Natalom 1846. je godine suvlasnik kuće za sta novanje br. 82. Kasniji upisani suvlasnici su Zernogoraz Stanco i Božo qm  Save i Žovan Steffano qm Achima.1964 Prema podacima iz matičnih knjiga,  Crnogorci su na ovom području još 10-tak godina. Petrović s jednim se članom porodice odselila u Vojvodinu.


извор: Božidar Simić i Filip Škiljan, "Srbi u Cetinskoj  krajini"
https://snv.hr/wp-content/uploads/2021/12/srbi-u-cetinskoj-krajini.pdf

[Лука]

Неколицина углавном старијих 23andme резултата од којих су неки раније објављени без места порекла и крсне славе, док су ми неки други грешком промакли. У питању су искључиво Срби.

I2-S17250:

Алексић, Св. Симеон Богопримац, Бранешци Горњи, Челинац

Вероватно потврда резултата Алексића са маркерима од раније који припада хаплогрупи I2-S17250>A1328>FT386055.

Бабић, Никољдан, Церани, Дервента

Раније објављен на овој теми.

Белчевић, Никољдан, Пискања, Рашка

Раније објављен на овој теми. Белчевићи су пореклом од бројног рода Главчића из Ковача код Рашке.

Вукмировић, Никољдан, Удбина

Раније објављен на овој теми. Ово је у супротности са резултатом Вукмировића исте славе из Горњег Бабиног Потока код Врховина који припада хаплогрупи I2-Z17855>A20030>Y153654, тако да се поставља питање која је изворна хаплогрупа Личких Вукмировића Никољштака.

Вученић, Никољдан, Звјеринац, Бискупија

Раније објављен на овој теми.

Главаш, Свети Врачи, Шаш, Суња

Могуће је да постоји генетичка веза са другим породицама из Крајине исте славе које припадају истој хаплогрупи; Ерорима из Лике, Кордуна и Баније, Почучама из Лике, Његомирима из Лике, Вуковићима из Далмације итд.

Ђекић, Игњатијевдан, Осиња, Дервента

Вероватно припада истом генетичком роду као и Ћустић исте славе из истог места, заједно са већином Игњатијевштака из исте етнографске зоне.

Ђорђевић, Никољдан, Конатице, Обреновац

Ђорђевићи су према литератури део рода Синђелића, чија је старина непозната и који је досељен у Конатице пре почетка Првог српског устанка.

Ђурић, Ђурђиц, Жељова, Бановићи

Раније објављен на овој теми. Можда постоји генетичка веза са недавно тестираним Савићем исте славе из Кестена код Бановића.

Јурјевић, Поникве, Огулин

Јурјевићи из села Поникве код Огулина су православни Срби, упркос презимену које је карактеристичније за хрватску популацију. У шематизму су уписани са више крсних слава тако да ми није позната крсна слава ових Јурјевића.

Карајловић, Доње Примишље, Слуњ

Сви Карајловићи са подручја Горње Крајине потичу из Доњег Примишља код Слуња. У шематизму Горњокарловачке епархије су уписани и са Ђурђевданом и са Никољданом као крсном славом, тако да немам податак која је тачно крсна слава овог рода.

Караица, Велики Градац, Глина

Караице/Карајице из села Велики Градац делом славе Јовањдан, а делом Марковдан. Пошто већим делом славе Јовањдан, ово је вероватно и изворна крсна слава овог рода. Питање од ког дела рода је тачно тестирани, пошто се ради о потомку исељеника у Америку с почетка прошлог века. О Караицама би више могао знати и написати форумаш Петар Демић.

Кларић, Ђурђевдан, Залом, Невесиње

Раније објављен на овој теми.

Малетић, Никољдан, Кукуњевац, Липик

Раније објављен на овој теми.

Милиновић, Лазаревдан, Бабина Ријека, Кукурузари

Због крсне славе и хаплогрупе, могуће да је постоји генетичка веза са родом Ступара, или са родом Лазаревштака и Жегара и Баљака у Далмацији.

Милутиновић, Никољдан, Жеровница, Звечан

Раније објављен на овој теми. Милутиновићи припадају најбројнијем роду из Жеровнице чија је припадност хаплогрупи I2-PH908 већ утврђена, иако се у литератури не наводе као део истог (заправо се не помињу уопште).

Новаковић, Сотин, Вуковар

Није ми позната крсна слава ових Новаковића, па ако неко зна нека напише.

Опачић, Доњи Јаворањ, Двор

Вероватно да Опачићи из Доњег Јаворња припадају истом генетичком роду као и Опачићи Лучинштаци из Доњег Лапца у Лици, Мокром Пољу и Биовичином Селу у Далмацији.

Пецић, Аранђеловдан, Чаири, Трстеник

Раније објављен на овој теми. Вероватно потврда за род Пецака из Горњег Левића код Бруса.

Рађеновић, Лазаревдан, Сарајево

Раније објављен на овој теми под презименом Раденовић.

Сучевић, Аранђеловдан, Зрмања Врело, Грачац

Раније објављен на овој теми. Вероватно припада хаплогрупи I2-S17250>A1328>FT386055.

Чучковић, Ђурђевдан, Велика Врановина, Топуско

Ово је већ трећи резултат за Чучковиће са Баније који у свим банијским местима славе Ђурђевдан, са трећом различитом хаплогрупом. Одраније постоје резултати Чучковића из Глине (хаплогрупа N2-P189.2) и Чучковића из Обљаја код Глине (хаплогрупа I-Z16983). Како одраније постоје резултати Личко-далматинских Чучака исте славе који припадају хаплогрупи I2-PH908, могуће је да сада тестирани Чучковић из Велике Врановине изворни припадник овог бројног банијског рода.

I2-Z16983:

Вукотић, Мратиндан, Пакленица, Новска

Раније објављен на овој теми, са Црном Гором као погрешно уписаним местом порекла по оцу. Са овом крсном славом и хаплогрупом је тестиран Пајкић из Голупца, а постоји могућност да овој хаплогрупи припадају и два необјављена резултата; један из Изгора код Гацка, други из Шутаца код Љига. Могуће је да сви припадају истом генетичком роду.

[Лука]

I-M423:

Богдановић, Луштица, Херцег Нови

Према подацима које је оставио тестирани, Богдановићи из Луштице би требало да припадају роду Радованића из Луштице, чија је крсна слава Никољдан. Од рода Радованића из Луштице је и раније тестирани Бабовић I2-PH908, па би ово требало да је потврда тог резултата.

Карлеуша, Илиндан, Брлог, Оточац

Карлеуше су српски православни род из Лике који је према подацима из пописа Лике из 1915. године настањен у местима Брлог код Оточца (15 домаћинстава) и Срб код Грачаца (3 домаћинства). С обзиром на утврђену хаплогрупу и крсну славу, могуће је да су повезани са родом Дотлића из околине Коренице чија је припадност хаплогрупи I2-S17250 утврђена такође преко 23andme.

Полојац, Тушиловић, Карловац

Презиме Полојац се код Срба среће на Банији и Кордуну, у селима Подгорје код Вргинмоста и Тушиловић код Карловца. Како се у шематизму Горњокарловачке епархије помињу са две крсне славе, Никољдан и Ђурђевданом, питање јесу ли Полојци из ова два места уопште исти род. Није ми познат податак о крсној слави Полојаца из Тушиловића, па ако неко зна нека напише. Исто тако је питање по ком тачно топониму Полојци из ова два села носе презиме и да ли уопште носе по истом; због географске близине је могуће да Полојци из Тушиловића носе презиме по Полоју код Слуња.

Париповић, Никољдан, Бунић, Удбина

Тестирани је раније објављен на овој теми под презименом Поповић, иако је заправо Париповић по мушкој линији. Презиме је промењено у Америци током прве половине 20-ог века, а сам резултат би требало да је потврда припадности личких Париповића Никољштака хаплогрупи I2-PH908.

I2-Z17855:

Вујанић, Ђурђевдан, Зрински Брђани, Двор

Раније објављен на овој теми. Више података о овим Вујанићима може да напише најбољи познавалац порекла становништва Баније, Петар Демић.

Васовић, Никољдан, Гунцати, Кнић (још увек непотврђено али највероватније)

Раније објављен на овој теми.

[Петар М. Демић]

I2-S17250:

Главаш, Свети Врачи, Шаш, Суња

Могуће је да постоји генетичка веза са другим породицама из Крајине исте славе које припадају истој хаплогрупи; Ерорима из Лике, Кордуна и Баније, Почучама из Лике, Његомирима из Лике, Вуковићима из Далмације итд.

Караица, Велики Градац, Глина

Караице/Карајице из села Велики Градац делом славе Јовањдан, а делом Марковдан. Пошто већим делом славе Јовањдан, ово је вероватно и изворна крсна слава овог рода. Питање од ког дела рода је тачно тестирани, пошто се ради о потомку исељеника у Америку с почетка прошлог века. О Караицама би више могао знати и написати форумаш Петар Демић.

Милиновић, Лазаревдан, Бабина Ријека, Кукуразари

Због крсне славе и хаплогрупе, могуће да је постоји генетичка веза са родом Ступара, или са родом Лазаревштака и Жегара и Баљака у Далмацији.

Опачић, Доњи Јаворањ, Двор

Вероватно да Опачићи из Доњег Јаворња припадају истом генетичком роду као и Опачићи Лучинштаци из Доњег Лапца у Лици, Мокром Пољу и Биовичином Селу у Далмацији.

Чучковић, Ђурђевдан, Велика Врановина, Топуско

Ово је већ трећи резултат за Чучковиће са Баније који у свим банијским местима славе Ђурђевдан, са трећом различитом хаплогрупом. Одраније постоје резултати Чучковића из Глине (хаплогрупа N2-P189.2) и Чучковића из Обљаја код Глине (хаплогрупа I-Z16983). Како одраније постоје резултати Личко-далматинских Чучака исте славе који припадају хаплогрупи I2-PH908, могуће је да сада тестирани Чучковић из Велике Врановине изворни припадник овог бројног банијског рода.

Главаши су током друге половине XVIII вијека имали најмање 3 породичне задруге у селу Шаш.

Кара(ј)ице су током друге половине XVIII вијека имале најмање 7 породичних задруга у селу Велики Градац. Њихова изворна крсна слава је Јовањдан, али добар дио њих прославља Марковдан (по свему судећи, дио Карајица преузео је Марковдан од угашеног/расељеног рода Лалића).

Милиновићи су током друге половине XVIII вијека имали најмање 1 породичну задругу у селу Бабина Ријека.

Опачићи су током друге половине XVIII вијека имали најмање 2 породичнe задругe у селу Јаворањ. Њихова крсна слава је Лучиндан.

Чучковићи нису забиљежени током друге половине XVIII вијека и почетком XIX вијека у селу Врановина (данашња Велика Врановина). Током друге половине XVIII вијека, постојале су двије Врановине - Католичка Врановина (данашња Велика Врановина) и Влашка Врановина (данашња Мала Врановина). Чучковићи су бројан род и било их је од XVIII вијека у више банијских села (Балинац, Бачуга, Грабовац, Долчани, Доње Селиште, Обљај). Сви огранци који су се одржали до нашег времена (Балинац, Долчани, Доње Селиште, Обљај) прослављају Ђурђевдан и било би занимљиво када бисмо успјели утврдити изворну хаплогрупу овог бројног и историјски значајног банијског рода.

[Петар М. Демић]

I2-Z17855:

Вујанић, Ђурђевдан, Зрински Брђани, Двор

Раније објављен на овој теми. Више података о овим Вујанићима може да напише најбољи познавалац порекла становништва Баније, Петар Демић.

Вујанићи су током друге половине XVIII вијека имале најмање 10 породичних задруга у селу Брђани.

[Лука]

E-V13:

Бијелић, Ђурђевдан, Горњи Сјеничак, Карловац

Раније објављен на овој теми. Више о њима ће написати Петар Демић.

Вујаш, Никољдан, Мирац, Котор

Раније објављен на овој теми, под презименом Вујас. Вујаши из Мирца су огранак његушких Пуношевића; ово је први резултат из групе братстава која припадају роду Пуношевића.

Кнежевић, Никољдан, Мутилић, Удбина

Кнежевића има у више села на подручју Лике, и иако углавном славе искључиво Јовањдан и Никољдан, делује да се ради о разнородним породицама. У Мутилићу је пописано 16 домаћинстава Кнежевића на попису из 1915.

Корица, Никољдан, Могорић, Госпић

Раније објављен на овој теми. Ради се о бројном роду, са 47 домаћинстава у Могорићу на попису Лике из 1915.

Кошанин, Петковдан, непознато

Потврда да Кошани са огранцима под другим презименима припадају хаплогрупи E-Z13591.

Лепетић, Ђурђевдан, Мокрине, Херцег Нови

Раније објављен на овој теми. Према предању које бележи Саво Накићеновић, дошли у Мокрине 1692. године из Лепета, места које се како он наводи налази између Коњица и Мостара. Нисам утврдио о ком се тачно месту ради, па је могуће да се ради о покушају да се објасни само порекло презимена односно настанак истог.

Нишавић, Петковдан, Бијело Поље

Раније објављен на овој теми, са погрешном славом и местом порекла (Шаранци и слава Ђурђевдан). Ово је свакако потврда за род Нишавића Петковштака из лимске долине, који припада хаплогрупи E-Z13591.

Радосавчевић, Никољдан, Качулице, Чачак

Исти род са Лазовићима и Раосављевићима из Качулица, као и са Бојовићима и Милекићима из оближњих Брезовица. По предању су родоначелници ових породица у Брезовице и Качулице досељени 1809. године из Штавља код Сјенице.

Црнокрак, Ђурђевдан, Вребац, Госпић

Раније објављен на овој теми. Очито да Црнокраци из Врепца нису повезани са Црнокрацима из Медака код Госпића који славе Михољдан и припадају хаплогрупи I2-PH908.

E-V13>L241:

Мудрић, Никољдан, Јосипдол

Мудрића је било у више села на подручју Горског Котара.

Радовић, Ђурђевдан, Дуго Село Ласињско, Вргинмост

Више о њима ће написати Петар Демић. Због крсне славе и хаплогрупе, могуће је да су повезани са родом Поштића из околине Вргинмоста.

Спасојевић, Јовањдан, Врањак, Модрича