Светски ДНК месец 2026

[Лука]

Изворно презиме Репака из села Пауковац је управо Репац (Repacz у архивској грађи). Присуство Репаца потврђено је у селу Горичка током друге половине XVIII вијека (Пауковац је у то вријеме био само заселак Горичке) и у то вријеме имали су најмање 1 породичну задругу у селу.

Што се тиче приче око Васиљевића, њихов резултат се одлично уклапа у банијски род са крсном славом Крстовдан, коме припадају раније тестирани Вуксановићи из Добретина и Мркаљи из Сјеничака.

Рекао бих да је Репак ипак исти род са Репцем и Мајсторовићем, а да је мутација на 576 његова приватна. Мале су шансе да Репак не припада њиховом роду, односно превелика би случајност била у питању.

[Небојша]

90. Вучковић, Мратиндан, Саница Горња, Кључ, I2-Y3120>PH908


О Вучковићима из Санице опшрино је писао Милан Карановић у свом раду "Саничка Жупа у Босанској Крајини".

Порекло православног становништва — Врло су избледела предања о пореклу православног становништва у Саничкој Жупи и она упућују на њихову далеку старину. За Млађене у Српским Биљанима и за Дашиће, Кајише, Кордиће и Вучковиће у Српској Саници рекну, да су „старовници и својаци од постања“.

За начин насељавања православног становништва карактеристично је предање о пореклу рода Вучковића, који су насељени у Тарбуцима, засеоку Српске Санице, управо испод помињаног друма. По том предању три брата заробе Турци у некакву боју. Да истакну давнину тога заробљења, једни веле да је то било чак у боју косовском. Сва три су брата били у служби код сарајевског паше, који је имао тимаре у Крајини. Једнога од њих пошаље паша за гладних година у Крајину по жито са свога тимара. Том приликом кад је пролазио кроз Саничку Жупу, допане му се врло положај у Тарбуцима: горе планина, а доље равнина и све згоде за насеље живљење. Замоли пашу, да му даде да се ту насели. Паша му даде у баштину од реке Санице до Челића Косе; на те земље добије и тапије. Тај се брат насели ту у Caничкој Жупи, а остала двојица остану у околини Сарајева – Вредно je упоредити ово предање о пореклу рода Вучковића у Српској Саници са заробљењем у Корјеници (кoје наводи Др Алекса Ивић'): то је био кнез одведен за једне побуне у Сарајево. Два велика и разграната рода у Корјеници, Калембери и Дракулићи, славе Св. Стевана Дечанскога, којег славе и Вучковићи у Српској Саници. Према овоме је могућно, да је тај заробљени кнез у Корјеници био предак Вучковића.

Оно што је сигурно, може се искључити генетичка веза са Калемберима, Дракулићима и осталим родовима из околине Коренице у Лици. Они припадајау хаплогрупи: R1a-Z280>YP237>YP951.

Вучковићу су међутим потенцијално блиске неке породице из Босанске Крајине са славом Стевањдан, тако да није искључено да су они управо старинци у овој области. Или нешто сатарији досељеници. Аутори су радо све ове слављенике Мратиндана из Крајине сврставали у исти род, али временом се показало да постоји више несродних групација Мратинштака на простору Крајине (Шаше-Шашићи E-V13, Дракулићи R1a, Раце I1-Z63 и др).

Савет: дубински тест BIG Y-700.

[Небојша]

93. Савић, Ђурђевдан, Миљевци, Сански Мост, J2b-M205>Y22059


Ови крајеви око Санског Моста нису обрађени у етнографској литератури. Становништво је углавном пореклом из околних крајишких области. Савићев хаплотип поседује неколико специфичних вредности: 385=14-19, 570=19 и 635=22. Због вредности 458=15 и 635=22 постоји могућност да припада подграни: J2b-M205>Y22059>Y155357, која је типична за Затарје и Западну Србију. Хаплотипом је Савићу најближи Радовић (Ђурђевдан) из Кунова код Фоче, а у тој је групи вероватно и Давидовић (Ђурђевдан), село Лисице, Лучани. Због нешто специфинијег хаплотипа, било би пожељно одрадити дубински тест, или појединачни тест на J-Y155375 (YSEQ).

Тестирани наводи да су, према предању, у Миљевце доселили крајем 18. века из околине Босанског Грахова.

[drajver]

105. Петровић, Аранђеловдан, Двориште/Шабац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Посједује двије карактеристчније вриједности маркера: DYS385ab=15-15, DYS456=16. По овим карактеристичним маркерима и блискости хаплотипа чини се да би Петровићу најближи могао бити Стојићевић из Г.Врањске/Шабац (4/23). Иако славе различите славе, географски су близу и основано се може претпоставити ближа генетичка повезаност.  Поклапања у горе наведеним карактеристичним маркерима, али и укупној блискости постоји и са родом који слави св. Јелисеја,а који је поријеклом са подручја Старог Влаха. Товом роду припадају: Антонијевић из Сибнице/Краљево (2/25), Поповић из Јаворске Равне Горе/Ивањица (2/23) и необјављени из Азање/Смедеревска Паланка (1/17). Одређена укупна блискост постоји и са Милошевићем из Челопека/Зворник који слави Јовањдан (3/23). Сва ова поклапања би требало провјерити SNP тестовима. Препоручује се неки од дубинских тестова.

Тестирани Петровић није оставио детаљнија предања о поријеклу. У етнографској литератури може да се прочита сљедеће:
"Петровићи (5 к., Аранђеловдан). У Горњој мали. Доселили, непознато порекло. Миливојев прадеда Аксентије, за чукундеду не знају „Овде је други народ седио. Све је ово насељено.” Само су чули за Петра Поздера са 300 оваца, у Дојној мали."