Светски ДНК месец 2025

[Кековац]

Хвала на објављеној анализи
Родослов Станојевића почиње од Вида (око1750), он је имао Мику (1785). Мика је имао синове Станоје (1810), Којо (1815), Тодор (1835). Станојеви потомци су постали Станојевићи.
По османском попису из 1851. Станоје се презивао Брезовић. У контакту са преводиоцем сам сазнао да он није сигуран у тачности превода, тако да би то презиме могло бити мало другачије, моја претпоставка је да би то било Продановић, јер постоји усмено предање да је Станоје живио у Чечавском засеоку Продановићи. Постоји још један траг у том правцу, Благоје син од Станојевог брата Које презивао се Продановић, он је даље имао само ћерку.
Усмено предања каже да је Станоје дошао из околине Дервенте, вјероватно у вријеме Попјовичине буне 1834. Забиљежено је да је он у вријеме пописа био један од два сеоска кнеза.
Ако се покаже тачна моја претпоставка да је Станоје дио лозе Продановића, онда можемо ићи у прошлост све до 1600 и неке и то у Петрово поље код Требиња.

Босанска вила. Број 2. Сарајево 16. јануар 1887. године.
Чланак на страни 22 „Чечава с околицом и становницима својима“
Чланак је писао Јеврем Станковић
„Што год фамилија има овуда, све су насељене. Највише их има, које знају своје поријекло из Херцеговине. Највеће су куће Ковачевићи и Продановићи, обје су се те породице прије 200 година доселиле из Херцеговине, из мјеста Петрова поља; њих има данас у Чечави 30 – 40 кућа; а тако исто има и других много, те су се већином доселиле у овдашње мјесто. Причају, да је многи народ пребјегао преко Саве у Славонију, кад су Турци ове земље освојили, а многи се посакривао но великим шумама; па кад су Турци мало блажији дошли, ови су крајеви опет насељени.“
Следећи корак би био анлази хаплотипа Продановића

У околини Требиња и имамо већи генетички род који припада истој хаплогрупи и обрађен је у књизи Генетички порекло Срба Старе Херцеговине, једино што не славе Ђурђевдан него Стевањдан. Нажалост, нико од припадника овог рода није радио дубински тест па не знамо процену када је живео заједнички предак Херцеговаца и вашег рода.

[Вутак]

107. Вулетић, Аранђеловдан, Вукосавци/Аранђеловац, I2-Y3120

Тестирани је навео предање о пореклу из племена Побори изнад Будве. Прислужују Гавриловдан.
Поборима заиста припадају и Вулетићи са славом Аранђеловдан, али како они још увек нису тестирани не може се рећи да ли је наведено предање тачно, или је изведено на основу истог презимена и славе.

О становништву села Вукосавци, односно Вукасовци како се у народу још зове, писао је наш антропогеограф Боривоје М. Дробњаковић на основу истраживања спроведеног од 1920. до 1922. године: https://www.poreklo.rs/2013/08/09/poreklo-prezimena-selo-vukosavci-aran%c4%91elovac/
На списку тада пописаних породица нема Вулетића, нити сам било где у литератури или на Интернету нашао да се ова породица помиње у Вукосавцима. Зато би било добро да се тестирани јави и појасни ову ситуацију.

Хаплотип тестираног има две ређе вредности DYS449=30 и DYS576=19, од којих је само DYS576 из сета од 23 маркера који поседују резултати већине тестираних из базе СДНКП. Најближи овом хаплотипу су резултати двојице Гојковића из Горње Трепче код Чачка који такође славе Аранђеловдан. На упоредивих 23 маркера који не укључују DYS449 хаплотип Вулетића се разликује од хаплотипова Гојковића на два, уз поклапање на ређем маркеру DYS576=19. Делује да би  Гојковићи и Вулетићи могли припадати истом роду, али с обзиром да су им хаплотипови блиски модалном није извесно. Било би најбоље када би и Вулетић и Гојковићи урадили геномски тест.

О тестираним Гојковићима:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=3694.msg100262#msg100262
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=7250.msg193559#msg193559

Најпре, хвала на објављеној анализи резултата!

Вулетићи су одавно у Вукасовцима. Најкасније од прве половине, или прецизније, почетка, 19. века, када је већина вукасовачких родова и населила село. Премда нисам имао прилику да прегледам чибучке и друге дефтере и пописе из времена кнез-Милошеве владавине, знам да се фамилија налази у попису из 1863. итд. У црквеним књигама, којима нисам имао приступ и упитно је да ли су сачуване, поуздано су се могли наћи Вулетићи, јер се зна да је једна грана Вулетића дуговала овцу манастиру Благовештење на Руднику, још од половине 19. века, а једном од Вулетића није подигнут споменик у време када је умро, у другој половини 19. века, те је тај "дуг" отписан тек осамдесетих година прошлог века. Са друге стране, у земљишним књигама које су доступне у дигиталном архиву РГЗ, уписани су бројни Вулетићи од којих су неки рођени у 19. веку. Споменици на гробљу у засеоку Бобовику, где Вулетићи живе у Вукасовцима, постоји читав ред Вулетића споменика, а нажалост, они из 19. века су слабо читљиви, уз пар изузетака. Још увек има живих Вулетића у Вукасовцима.

Теренским радом и познавањем краја, Јасеничанин попут мене може да посведочи да су радови Дробњаковића и других етнолога и антрополога пуни недостатака и да су у ретко ком селу истраживачи успели да попишу све родове и фамилије. Само у Вукасовцима се списак уписаних породица разликује од, рецимо, погинулих 1912-1918 за десетак презимена, која притом нису изумрла у рату. У практично сваком селу Горње Јасенице могао бих навести бар по једну породицу које нема код Дробњаковића.

[Nebo]

Вулетићу, колико је предање о пореклу из Побора извесно?

[Ojler]

Најпре, хвала на објављеној анализи резултата!

Вулетићи су одавно у Вукасовцима. Најкасније од прве половине, или прецизније, почетка, 19. века, када је већина вукасовачких родова и населила село. Премда нисам имао прилику да прегледам чибучке и друге дефтере и пописе из времена кнез-Милошеве владавине, знам да се фамилија налази у попису из 1863. итд. У црквеним књигама, којима нисам имао приступ и упитно је да ли су сачуване, поуздано су се могли наћи Вулетићи, јер се зна да је једна грана Вулетића дуговала овцу манастиру Благовештење на Руднику, још од половине 19. века, а једном од Вулетића није подигнут споменик у време када је умро, у другој половини 19. века, те је тај "дуг" отписан тек осамдесетих година прошлог века. Са друге стране, у земљишним књигама које су доступне у дигиталном архиву РГЗ, уписани су бројни Вулетићи од којих су неки рођени у 19. веку. Споменици на гробљу у засеоку Бобовику, где Вулетићи живе у Вукасовцима, постоји читав ред Вулетића споменика, а нажалост, они из 19. века су слабо читљиви, уз пар изузетака. Још увек има живих Вулетића у Вукасовцима.

Теренским радом и познавањем краја, Јасеничанин попут мене може да посведочи да су радови Дробњаковића и других етнолога и антрополога пуни недостатака и да су у ретко ком селу истраживачи успели да попишу све родове и фамилије. Само у Вукасовцима се списак уписаних породица разликује од, рецимо, погинулих 1912-1918 за десетак презимена, која притом нису изумрла у рату. У практично сваком селу Горње Јасенице могао бих навести бар по једну породицу које нема код Дробњаковића.

Хвала на овим драгоценим информацијама! Иако треба ценити рад наших етнографа, посебно оних првих, важно је да увек укажемо и на пропусте које су правили.

[Вутак]

Вулетићу, колико је предање о пореклу из Побора извесно?

Као историчар, опрезно приступам томе. По личном уверењу је врло извесно, али поткрепљење неким озбиљнијим доказом, који сам лично видео или пронашао немам. Седамдесет и неке године, један од Вулетића, једини заинтересован за порекло и породичну повест пре мене, вероватно на трагу црквених књига и причања старијих и лично отишао у Поборе, где је ваљда успео да се повеже са тамошњим Вулетићима и потврди породично предање. Нажалост, иза себе није оставио писане резултате истраживања, а ја никако да стигнем да посетим његовог сина, времешног чичу рођеног 1938. и испитам га шта је он запамтио од очевог казивања.

[Nebo]

Било би идеално наговорити неког Вулетића из Побора да се тестира...

Ево зашто:

Вулетићи (Доњи Побори), славе Аранђеловдан. Постоји мишљење да поборски Стањевићи потичу од властеоске куће Стањевића с краја 12. и почетка 13. столећа, од којих су били двојица кефалија истог имена – Никола Стањевић, из два различита раздобља. Први је Никола, кефалија Цара Душана из друге половине 14. столећа, а други Никола Павлов Стањевић, зет Стефана Црнојевића из 15. столећа. Неки аутори Стањевиће повезују с Немањићима. Према овом мишљењу поборска братства Зеци, Каписоде, Шканате, Божовићи, Прибиловићи, Вулетићи, Ивановићи, а уз њих и бјелички Кузмани, којих има у Поборима – сви су истог порекла, од Стањевића.

https://www.poreklo.rs/2017/03/28/pleme-pobori/#_ftn12

[Црна Гуја]

79. Шурбаноски, Св. Врачи, Вевчани

Припада хаплогрупи R1a-Z280, док се млађа подграна не може поуздано утврдити на овом броју маркера. Од карактеристичних вредности истичу се DYS385=11-15, Y-GATA-H4=12 и DYS481=24. Нема блиских поклапања у табели, са мање од 4 разлике на 23/25 маркера. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700). Тестирани није у упитнику оставио детаљније податке о пореклу.

[Небојша]

79. Шурбаноски, Св. Врачи, Вевчани

Припада хаплогрупи R1a-Z280, док се млађа подграна не може поуздано утврдити на овом броју маркера. Од карактеристичних вредности истичу се DYS385=11-15, Y-GATA-H4=12 и DYS481=24. Нема блиских поклапања у табели, са мање од 4 разлике на 23/25 маркера. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700). Тестирани није у упитнику оставио детаљније податке о пореклу.

Вевчани
"Становништво. — Македонско становништво Вевчана делом припада стариначким родовима. Али има и досељеника: једни су из сада расељеног села Бигора у Дебарском Дримколу, други су из села Велчана и Нича у Албанији, трећи су из Србије итд. Како је изнето, у Вевчану постоје два дела насеља. Зову се Горна и Долна махала. У Горњој махали су ови родови: Поповци, Алулој, Куковци, Костојчини, Шекуткој, Русеј, Бебекој, Велкој, Бубаној, Србаковци — свега око 240 домаћинстава [просечно један род по 14 кућа). У Доњој махали су ови сеоски родови: Аврамој, Чочорој, Ћирој или Даскалој, Парталој, Мукој, Пешинци, Дејкој, Шурбаној, Сургуној или Тузеј, Пљушкој Попађини, Каланој, Лотеј и Пупини свега око 300 домаћинстава [просечно један род 21 домаћинство)."

Тестрани су на 23andMe и Мукоски из Вевчана (род Мукој), хаплогрупа I2-CTS5966 (CTS10228).

[Кековац]

128. Лојаница, Никољдан, Бабине, Пријепоље

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22061>FGC22054. Има ређе вредности DYS389II=29 и DYS458=16, а због ове друге вредности бих га довео у везу са Нешовићем из Доње Бејашнице код Прокупља, који такође слави Никољдан, а са којим има две разлике на 25 маркера.

5. Нешовић, Никољдан, Доња Бејашница, Прокупље

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22061, то јест генетичком роду Дробњака. Има карактеристичне вредности DYS385ab=13-15, DYS458=16 и DYS570=22, па се нарочито због прве две може са великом сигурношћу предвидети да припада дубљој грани I1-P109>FGC22061>FGC22054. Тестирани је у упитнику навео да су Нешовићи у Топлицу досељени из Сјенице што иде у прилог овом резултату јер је ова подграна веома распрострањена на подручју Сјенице, Старог Влаха и Полимља, где се проширила из Вранеша, свог матичног подручја. У литератури се помињу Нешовићи из Сувог Дола, Сјеничко поље, општина Тутин, па је могуће да је тестирани Нешовић део истог братства. Тестирани је такође у упитнику навео да су Нешовићи пре Сјенице живели у Кучима и да су се презивали Бабовић. Вероватно су се Нешовићи прибратили Кучима у Сјеничком пољу, што је, ако је судити према бројним предањима других породица које генетски нису повезане са Кучима а имају предање о пореклу из Куча, била честа пракса у том крају.

Лојаница има и у околини Сјенице одакле би требало да су се доселили преци Нешовића у Топлицу, па је ова веза још извесније. Преко 23andMe имамо тестиране и Лојанице из Хаџића, и припадају хаплогрупи I-P109 , па вероватно су род са Лојаницама из Пријепоља. Препорука за даље тестирање је WGS или BigY-700 тест.

[Делија]

Вевчани
"Становништво. — Македонско становништво Вевчана делом припада стариначким родовима. Али има и досељеника: једни су из сада расељеног села Бигора у Дебарском Дримколу, други су из села Велчана и Нича у Албанији, трећи су из Србије итд. Како је изнето, у Вевчану постоје два дела насеља. Зову се Горна и Долна махала. У Горњој махали су ови родови: Поповци, Алулој, Куковци, Костојчини, Шекуткој, Русеј, Бебекој, Велкој, Бубаној, Србаковци — свега око 240 домаћинстава [просечно један род по 14 кућа). У Доњој махали су ови сеоски родови: Аврамој, Чочорој, Ћирој или Даскалој, Парталој, Мукој, Пешинци, Дејкој, Шурбаној, Сургуној или Тузеј, Пљушкој Попађини, Каланој, Лотеј и Пупини свега око 300 домаћинстава [просечно један род 21 домаћинство)."

Тестрани су на 23andMe и Мукоски из Вевчана (род Мукој), хаплогрупа I2-CTS5966 (CTS10228).

Ти Пупини су заправо Пупиноски, а постоји претенциозни и тендециозни покушаји повезивања рода Пупин из Идвира у Банату и Пупиноских из Вевчана. Зна се колико је старо презиме Пупин (пре тога Пупић који је први пут забележено 1752.године), а зна се и колико су проселно стара македонска презимена..

[Небојша]

79. Шурбаноски, Св. Врачи, Вевчани

Припада хаплогрупи R1a-Z280, док се млађа подграна не може поуздано утврдити на овом броју маркера. Од карактеристичних вредности истичу се DYS385=11-15, Y-GATA-H4=12 и DYS481=24. Нема блиских поклапања у табели, са мање од 4 разлике на 23/25 маркера. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700). Тестирани није у упитнику оставио детаљније податке о пореклу.

Шурбановски је заправо најближи једној повећој групи Врачевштака са Косова, из Топлице, Расине и Рашке области. У питању је подграна: R1a-Z280>Z92>Y4459. Осим повишене вредности 458=17, све друге вредности јављају се и код ове групе родова. Ако се узме у обзир крсна слава и релативна географска близина, делује да може бити везе. Дакле могао би Шурбановски проверити и појединачни SNP Y4459, па дубљи тест ако затреба.

[Божо]

https://i.imgur.com/XhXLfwn.jpeg


https://srbiubih.com/nikolici/

Са овим Миладиновићима и Чоловићима као и Гргуревићима дјелимо хаплогрупу, а најстарије презиме које памте старији је Николић, тако да мислим да прича о Цуцама не пије воду, могуће да је неко од наших био ожењен па живио тамо то не знам, или можда Трешњево није Трешњево у цуцама него у Попову, врло вјероватно пошто је попово познато по трешњама постоји топоним Трешњева поња или сл

[Кековац]

109. Рацков, Ђурђиц, Баранда, Опово

Припада хаплогрупи I1-Z63>Y13946>Y51867>Y155080. Нема потпуних поклапања међу до сада тестираним припадницима ове хаплогрупе на пројекту, пре свега због повишене вредности DYS570=22, коју само он поседује, али за коју се не би могло рећи да је од великог филогенетског значаја јер прилично варира и код осталих припадника ове хаплогрупе. Од ређих вредности поседује и благо повишене DYS385b=15 и DYS576=17. Судећи само по хаплотипу вероватно му је најближи Бранковић, Јовањдан, из Жабара код Ваљева, са којим има две једноструке разлике на маркерима DYS576 и DYS570. Постоји међутим релативно разгранат род припадника ове хаплогрупе који слави Ђурђиц на подручју Поморавља, Шумадије и Александровачке жупе, па се можда због исте славе може довести у везу са Рацковим, иако имају нешто више разлика на упоредивих 23/25 маркера. Нарочито је упадљива разлика на маркеру DYS549 на којем Рацков има модалну вредност 13, док припадници србијанског рода са славом Ђурђиц имају снижену вредност 12. Штета је што овај род није за сада SNP профилисан.

Рацков је навео у упитнику да су досељени у Баранду из Кикинде, што је податак који може да се пронађе и код Ердељановића, који у Баранди наводи две породице Рацков, једна слави Ђурђиц, а друга Стевањдан, обе досељене из Кикинде. Кандидат је такође навео породично предање према којем су даљим пореклом из Поморишја.

[Ivan Pavlović]

132. Павловић, Петковдан, Бошњаце/Лебане, I2-Y3120

Тестирани је наавео да припада роду Павловића - Прокопових. Надимак Прокопови носе по деда Прокопу (вероватно Прокопије) са којим немају крвно сродство. Чукундеда тестираног је био Прокопов зет, на миразу, ожењен његовом пасторком. Отац чукундеде се звао Цветан (Тања) па је по њему назив фамилије и Тањини.

Године 1982. у литератури су Павловићи - Прокопови вероватно грешком забележени као Пракоповићи. За њих је тада наведено да их у Бошњацу има седам кућа и да су непознатог порекла. За највећи део становника села Бошњаце се том приликом такође бележи да је непознатог порекла. Бошњаце је веома старо насеље које је постојало још пре османлијске окупације. У турском дефтеру из 1516. године село је забележено на два места: прво као зијаметско село крушевачког санџака под именом Шушељ–Бошњак, а потом као тимар у махали Дубочици под именом Бошњак. Све ово говори у прилог великој старини становништва Бошњаца. Зна се такође да је село једном пресељено после куге, са места старог селишта на данашње место ближе реци Јабланици.

Хаплотип тестираног карактеришу вредности DYS460=8, DYS549=12 и у нешто мањој мери DYS576=17. На 23 до 25 упоредивих маркера овај хаплотип нема релевантних подударања у бази Српског ДНК пројекта, али на 17 упоредивих маркера има два потпуна подударања. У питању су Стевановић такође из села Бошњаце и Јовић из Чекмина код Лесковца, обојица са славом Петковдан као и Павловић. С обзиром на исту славу, географску зону и подударање маркера, може се основано претпоставити да сви припадају истом роду. Једина резерва постоји због тога што у сету од 17 маркера нема ни једног од оних који су код Павловића карактеристични, па се упоредиви маркери тестираних подударају на практично модалним вредностима.

Поштовање, ја сам овај тестирани Павловић. Искрено, очекивао сам да ћу након тестирања сазнати барем нешто ново везано за своје породично стабло, обзиром да сам од својих старих сазнао само до чукундединог оца - Наврндеде Цветана по чијем надимку "Тања" наша шира фамилија носи назив Тањини. Иначе Павловића у нашем селу има више од 7 кућа, само то у штурој литератури из 1982. није наведено. 7 кућа Павловића је само од потомака мог чукундеде Владимира који је имао 5 синова: Бора (Боривоје или Борисав), Благоје (мој прадеда), Михајло (надимак Мика), Вида (вероватно Видоје) и Никола, и нас уже зову Прокопови (по деда Прокопу на чијој смо земљи, а коме је мој чукундеда био зет, ожењен његовом пасторком Саном). Осим мог чукундеде Владимира, наврндеда Цветан је имао још три сина: Милан, Душан и Ђорђе (звани Грга) ако се не варам, и сви они имају потомке у нашем селу. Поред тога, постоје барем још две фамилије у селу које се исто презивају Павловић али славе Аранђеловдан ако се не варам, и са њима ми је речено да нисмо у сродству.
Једино ново што сам сазнао је да припадам хаплогрупи I2-Y3120 као и трећина свих Срба, али да ли је реално да од хиљада тестираних немам ближе поклапање на 23 маркера? Да ли то значи да припадам некој реткој I2 подграни, и која би то била подграна?
За крај, да ли би сте били љубазни да ми дате неки контакт од двојице са којима делим истих 17 маркера: "Стевановић такође из села Бошњаце и Јовић из Чекмина код Лесковца, обојица са славом Петковдан као и Павловић". Наше село има око 1500 становника, али се сви међусобно познајемо, тако да би ми можда било и довољно само име и име родитеља тестираног Стевановића. По мојим сазнањима постоје три фамилије Стевановића у селу, а у две од њих је деда Прокоп удао по ћерку (једна из првог брака, а друга је Нада, полусестра моје чукунбабе Сане са чијим супругом (пашеногом) мој чукундеда има фотографију са Солунског фронта који су заједно преживели), тако да може да се деси да смо у дуплом сродству (и преко мушке и женске линије понаособ). Молим за било какву помоћ око даљег истраживања, и извините на дужем излагању.

[Ojler]

...
Једино ново што сам сазнао је да припадам хаплогрупи I2-Y3120 као и трећина свих Срба, али да ли је реално да од хиљада тестираних немам ближе поклапање на 23 маркера? Да ли то значи да припадам некој реткој I2 подграни, и која би то била подграна?
...

Жао ми је што сте разочарани, али тако стоје ствари. Да сам могао нешто више да кажем, свакако бих написао. Не бих рекао да је мало ни ово што је указано на могућу везу са Стевановићем и Јовићем.
Нисам рекао да немате ближе поклапање на 23 маркера, већ да немате релевантних подударања. Вама ништа не значи ако постоји неко са разликом на два или три маркера ко је из Далмације или Лике, и још слави сасвим другу славу и има различито предање о пореклу. Таква информација би Вас само навела на погрешан траг и свесно о томе никад не пишем. Ако је за утеху, припадате северном грозду гране I2-Y3120 (Dinaric North), који је код Срба присутан са "само" ~10%, а не са једном трећином. За одређивање млађе гране морали би се радити додатни тестови, било SNP панел, било неки од великих геномских тестова (WGS, BigY).

...
За крај, да ли би сте били љубазни да ми дате неки контакт од двојице са којима делим истих 17 маркера: "Стевановић такође из села Бошњаце и Јовић из Чекмина код Лесковца, обојица са славом Петковдан као и Павловић".
...

Ни један од њих није тестиран у нашим акцијама, већ смо добили анонимизиране податке из једног научног истраживања, тако да осим презимена, места порекла из 1900. године и крсне славе никаквих других података о тестираним лицима немамо.

[Ivan Pavlović]

Жао ми је што сте разочарани, али тако стоје ствари. Да сам могао нешто више да кажем, свакако бих написао. Не бих рекао да је мало ни ово што је указано на могућу везу са Стевановићем и Јовићем.
Нисам рекао да немате ближе поклапање на 23 маркера, већ да немате релевантних подударања. Вама ништа не значи ако постоји неко са разликом на два или три маркера ко је из Далмације или Лике, и још слави сасвим другу славу и има различито предање о пореклу. Таква информација би Вас само навела на погрешан траг и свесно о томе никад не пишем. Ако је за утеху, припадате северном грозду гране I2-Y3120 (Dinaric North), који је код Срба присутан са "само" ~10%, а не са једном трећином. За одређивање млађе гране морали би се радити додатни тестови, било SNP панел, било неки од великих геномских тестова (WGS, BigY).
Ни један од њих није тестиран у нашим акцијама, већ смо добили анонимизиране податке из једног научног истраживања, тако да осим презимена, места порекла из 1900. године и крсне славе никаквих других података о тестираним лицима немамо.

Поштовани, хвала пуно на одговору, ценим помоћ и издвојено време!
Слажем се да није мало ни ово, само како да ступим у било какав контакт са тестиранима на које сте ми указали, како бих проширио сазнања? Можете ли ми рећи о ком научном истраживању је реч, евентуално неки контакт институције која је поделила податке са вама?
Можда би ми значило и да ми дате нека најближа поклапања маркера невезано за географску близину, обзиром да генерално за моје село Бошњаце важи легенда-предање да је назив добило по томе што су се у њега доселиле породице из Босне, раније се село називалои Бошњак, или Шушељ-Бошњак (у турским дефтерима), шта год ово последње значило.
Нико из мог села нема неко поуздано предање о даљем пореклу, а дословно су ми половина од 1500 житеља села рођаци на основу ових 5-6 колена уназад које знам, јер су ми и прадеда и прабаба (Десанка Павловић, девојачко Стојановић) житељи овог села.
С тим у вези, ако смо староседеоци села, онда је вероватна теорија да смо досељени из Босне, а опет, ако нисмо староседеоци, онда постоји вероватноћа да је мој наврндеда Цветан можда друга, или трећа генерација досељеника имајући у виду да је простор Косова и јужне Србије пре пар векова након сеоба Срба опустео и насељен другим становништвом.
Обзиром да је све ово за мене ново, молим савет везано за евентуална даља тестирања, где бих и како могао радити додатни тестове, било SNP панел, било неки од великих геномских тестова (WGS, BigY), и колико би ме то задовољство коштало?
Унапред хвала на одговорима!
Иван Павловић

[Ивица Јовановић]

Све те недоумице можете лако решити једни великим тестом, пошто је очигледно да Вас занима дубље порекло. Можда није баш идеалан тренутак због цена тих тестова али размишљајте у том правцу. Ова двојица које сем чињенице да имате поклапање на 17 маркера славе и исту славу као и Ви су вероватно припадници истог рода. Али пошто је 17 маркера јако мало за неку конкретнију анализу када се једном сретнете, ако живите у истом месту, можете се договорити и да заједно урадите велике тестове. Тада ћете сазнати када су се ваше линије у оквиру тог рода раздвојиле. И што је још важније сазнаћете како стојите у односу на друге Србе, али и друге народе, а у оквиру северног динарика односно I-Y3120 (Dinaric North). Што се тиче рупа у породичном стаблу пробајте истраживањем црквених књига ако су сачуване.

[Ivan Pavlović]

Све те недоумице можете лако решити једни великим тестом, пошто је очигледно да Вас занима дубље порекло. Можда није баш идеалан тренутак због цена тих тестова али размишљајте у том правцу. Ова двојица које сем чињенице да имате поклапање на 17 маркера славе и исту славу као и Ви су вероватно припадници истог рода. Али пошто је 17 маркера јако мало за неку конкретнију анализу када се једном сретнете, ако живите у истом месту, можете се договорити и да заједно урадите велике тестове. Тада ћете сазнати када су се ваше линије у оквиру тог рода раздвојиле. И што је још важније сазнаћете како стојите у односу на друге Србе, али и друге народе, а у оквиру северног динарика односно I-Y3120 (Dinaric North). Што се тиче рупа у породичном стаблу пробајте истраживањем црквених књига ако су сачуване.

Поштовање Ивице, хвала на саветима!
Па ја бих свакако да ступим у контакт са поменутом двојицом, али како ако не знам о којим се људима ради? Стевановића у мом селу има као што рекох три фамилије, а село је највеће у Општини, има око 1500 становника, не могу само да заређам од куће до куће Стевановића и питам јесу ли се тестирали, мало је неугодно, а нисам ни у прилици обзиром да у село идем једном у месец-два на викенд само.
Што се тиче друге особе, Јовића из села Чекмин код Лесковца, то је тек теже јер никад нисам био у поменутом селу, и не знам ко је поменути Јовић, како да дођем до њега?
Ако имате контакт институције која их је тестирала и у склопу ког истраживања био бих јако захвалан.
Везано за црквене књиге, консултоваћу свештеника првом приликом када одем, наша сеоска црква датира из 14. века, више пута паљена и наново подизана, последњи пут за време устаника Цветка Врановачког из доба Карађорђа, који су се борили против најезде Арбанаса из Горње Јабланице, црква је иначе тих година утврђена и зид од два метра, дебео неких пола метра са пушкарницама стоји до дан данас око црквеног имања.
Ште се тиче даљих тестова, молим Вас дајте предлог одакле да кренем и како, не разумем се у генеалогију, ово ми је први контакт са том науком. Ако може и информација где се исти могу урадити и које су оквирно цене.
Хвала унапред!

[Ojler]

Поштовани, хвала пуно на одговору, ценим помоћ и издвојено време!
Слажем се да није мало ни ово, само како да ступим у било какав контакт са тестиранима на које сте ми указали, како бих проширио сазнања? Можете ли ми рећи о ком научном истраживању је реч, евентуално неки контакт институције која је поделила податке са вама?

Истраживање још увек није објављено и немамо овлашћења да дајемо друге информације. И ово смо добили добром вољом организатора, на поверење. Ја не верујем да има толико много разнородних фамилија Стевановића са славом Петковдан у вашем селу да не би могли да ступите са неким у контакт и замолите га да се тестира. Па и да су две различите фамилије, опет би било добро да се обе тестирају. Ако бисмо имали податке из наших акција тестирања, могли бисмо и да их слободније коментаришемо.

Можда би ми значило и да ми дате нека најближа поклапања маркера невезано за географску близину, обзиром да генерално за моје село Бошњаце важи легенда-предање да је назив добило по томе што су се у њега доселиле породице из Босне, раније се село називалои Бошњак, или Шушељ-Бошњак (у турским дефтерима), шта год ово последње значило.
Нико из мог села нема неко поуздано предање о даљем пореклу, а дословно су ми половина од 1500 житеља села рођаци на основу ових 5-6 колена уназад које знам, јер су ми и прадеда и прабаба (Десанка Павловић, девојачко Стојановић) житељи овог села.
С тим у вези, ако смо староседеоци села, онда је вероватна теорија да смо досељени из Босне, а опет, ако нисмо староседеоци, онда постоји вероватноћа да је мој наврндеда Цветан можда друга, или трећа генерација досељеника имајући у виду да је простор Косова и јужне Србије пре пар векова након сеоба Срба опустео и насељен другим становништвом.

У реду, ако инсистирате. Технички посматрано, на 23 упоредива маркера најближи су вам са два маркера разлике:
- Челиковић, Волујац/Ужице, Ђурђевдан
- Вучетић, Плана/Прокупље, Лучиндан
Челиковић поседује маркер DYS576=17 који није посебно карактеристичан. Све друге вредности на којима се подударате са обојицом су модалне.

Обзиром да је све ово за мене ново, молим савет везано за евентуална даља тестирања, где бих и како могао радити додатни тестове, било SNP панел, било неки од великих геномских тестова (WGS, BigY), и колико би ме то задовољство коштало?

Све то можете наћи на Форуму ако се мало потрудите: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=39.0

[Милош]

73. Вукадиновић, Аранђеловдан, Требиће, Лепосавић

Припада хаплогрупи I2-PH908, могуће грани FT16449. Као и претходни тестирани Вукадиновић из истог места, поседује карактеристичне вредности DYS19=15 и DYS576=17. Има и једну личну карактеристичну вредност DYS391=12, тако да са другим Вукадиновићем има само ту једну разлику на упоредива 25 маркера, док са Милетићем из околине Блаца има две разлике на упоредива 23 маркера. О Вукадиновићима из Требића је писано и раније:

Вукадиновић, Аранђеловдан, Требиће, Лепосавић

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити 19=15 и 576=17. Најближи му је Милетић из околине Блаца, даљим пореклом из Требића. Имају једну разлику на упоредива 23 маркера. О Вукадиновићима и Милетићима, писано је раније.

Тестираном предлажем неки напреднији тест (WGS, BigY).

Можда је време да размисле о неком напреднијем тесту.