Светски ДНК месец 2025

[Црна Гуја]

147. Божјаковић, Игњатијевдан, Ноћај, Сремска Митровица

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности издвајају се DYS385=14-14 и снижена DYS635=22. Нема блиских поклапања у табели са којима дели наведене вредности. Тестирани је у упитнику навео да потичу од рода Малешеваца, међутим могуће да се ради о повезивању на основу исте славе, јер се хаплотип Божјаковића разликује од хаплотипа Малешеваца на чак 6 маркера. С обзиром да ниједан припадник рода Малешеваца није дубински тестиран, веза се не може проверити тестирањем нивоа млађег од FT16449, на ком се они тренутно налазе. А како је SNP FT16449 тек мало млађи од PH908, препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700).

Doseljeni u 18. veku

Iz Hercegovine su: VUČENOVIĆI (Đurđevdan, 36 k). PANIĆI (Ignjatije, k), BOŽJAKOVIĆI (17-6 K) i od njih ŠERBIĆI (15 k), jedan su rod sa Maletićima (Dabići, Đuđići, Vukovići, Daničići) u Bogatiću, Budimirovićima i Vitorovićima u Glušcima, Dakićima u Banovom Polju, i Maleševićima u Salašu Noćajskom.

https://www.poreklo.rs/2012/11/05/poreklo-prezimena-selo-no%C4%87aj-sremska-mitrovica/

[ВелиборЛазић13]

111. Новић, Аранђеловдан, Доњи Детлак/Дервента

Припада хаплогрупи I2 PH908, док припадност некој од млађих грана можемо само претпоставити.

Хаплотип тестираног Новића има седам немодалних вриједности – смањене вриједности на DYS389II=30, DYS449=30, DYS481=28 и DYS533=12, те повећане на DYS439=14, DYS458=18 и DYS570=19.

Као најспецифичније вриједности можда треба оздвојити троструко снижени DYS481, као и нешто рјеђи DYS389II.

Управо специфичност хаплотипа тестираног Новића условљава то да нема потпуних поклапања, док и о блискима можемо само условно говорити, јер се код оних у односу на које има 1 до 2 разлике ради углавном о малом броју упоредивих маркера, док поклапања у погледу славе, или географске блискости нема.

Када се све узме у обзир, можда би могла постојати веза са родом означњним у табели СДНКП као Род У, чији припадници углавном славе Игњатијевдан, припадају грани FT16449 и потичу из Херцеговине, док се од Новића разликују углавном на 3 од 22 (или 16) упоредива маркера, при чему се разлике налазе на, углавном, нешто брже мутирајућим маркерима. Потенцијално најзанимљивији из ове групе би могао бити резултат Крњевића из Фатнице код Билеће, јер са тестираним дијели и славу.

Међутим, без додатних тестирања незахвално је износити било какве категоричне тврдње.

Ситуација са тестираним Новићем није била ништа једноставнија ни када су у питању доступни писани извори. Нећу оптерећивати коментар вишком текста, али суштина је у томе да изворни Новићи из Доњег Детлака и Осиње славе Игњатијевдан (постоји више предања о њиховом поријеклу, не нужно сукобљених – да су из Прокупља дошли у Осињу, па одатле једна грана у Доњи Детлак, или да су у дервентски крај дошли из околине Теслића и да су истог рода са Гачићима). Међутим, тестирани Новић је по свему судећи потомак Михајла Глишића, који је даљим поријеклом вјероватно из Палачковаца код Прњавора, а чија мајка се оставши удовица након смрти Михајловог оца, удала у Новиће. Михајло касније узима очухово презиме Новић, али задржава славу Глишића – Аранђеловдан. На жалост поријекло становништва Палачковаца није обрађено у мени познатој литератури, док је о Детлаку монографију 2008. године објавио управо један од (изворних) Новића, али се поријеклом становништва бавио само кроз прикупљена и записана казивања, што није било довољно да ову ствар даље расвијетлимо.

Препорука за тестираног је неки од дубинских тестова, а алтернатива би био директни тест код Yseq-a на неку од претпостављених грана.

[ВелиборЛазић13]

104. Јовић, Јовањдан, Лабуцка/Лопаре

Припада хаплогрупи I2 PH908, вјероватно грани Y177200.

Хаплотип тестираног Јовића има шест немодалних вриједности – снижени DYS19=15, DYS449=30 и DYS481=30, те повишене DYS385b=16, DYS458=18 и DYS576=19.

Јовић нема потпуних поклапања, док велики број резултата са 2 разлике на упоредивих 16 маркера нема значај, тим прије што међу њима нема оних са којима Јовић дијели крсну славу, а који су му истовремено и географски блиски.

Међутим, пажњу треба обратити на резултат Миловановића из Кореташа код Лопара, са славом Јовањдан, од ког се Јовићев резултат разликује на 3 од упоредива 24 маркера, уз напомену да је једна од разлика DYS449, на ком и Миловановић има смањену вриједност, али за два.

На жалост ни Јовић ни Миловановић нису навели предање о даљем поријеклу. У попису из 1850/51. године Јовића нема у Лабуцкој, али има бар 6 или 7 „кандидата“ за претка Јовића. Монографију о Лабуцкој је написао господин Радивоје Тојић, у чији сам се природни осјећај за квалитетно и темељно прикупљање како предања тако и документованих чињеница много пута увјерио, па не сумњам да бисмо и овдје дошли до вриједних информација. На жалост, та ми књига тренутно није при руци, па остаје да објаву допуним у овом дијелу кроз неколико дана.

Препорука за тестираног је неки од дубинских тестова, с обзиром на то да је и Миловановић одрадио дубински тест, те би се лако могло десити и да формирају неку нижу грану од Y177200.

[Петар М. Демић]

143. Јекић, Стевањдан, Грабовац Бански, Петриња

Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>CTS3402>YP237>FGC13681>YP951>YP6186>BY99654. Од модалног хаплотипа ове гране одступа једино снижена вредност DYS389=12-29. Од припадника ове гране Јекићу су најближи Ресановић из Закопе код Двора (Никољдан) и Радетић из Лакташа (Ђурђевдан), од којих се разликује на само 1 од 23 маркера, као и Милошевић из Главице код Гламоча (Ђурђевдан), од ког се разликује на 2 од 23 маркера. Препорука је даље тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700). Тестирани је у упитнику навео да су према предању даљим пореклом из Црне Горе (Полимље).

По свему судећи, тестирани Јекић по мушкој линији потиче од неког другог банијског рода и било би занимљиво сазнати од кога.

Јекићи из Банског Грабовца су већ тестирани и имају поклапања са другим крајишким породицама које прослављају Стевањдан, међу којима су и Торбице (подсјећам да Торбица са славом Стевањдан има од XVIII вијека у селима Глински Тртник и Мајски Тртник, тј. у селима која се налазе између Банског Грабовца и Брњеушке у којима има Јекића који прослављају Стевањдан). Вјерујем да би изворним Јекићима и Торбицама могли бити сродни Бралићи из села Мајски Тртник, као и Бановићи и Кулојевићи из села Лушчани.

[ВелиборЛазић13]

112. Лучић, Јовањдан, Горанско/Плужине

Припада хаплогрупи N2, грани Y510986.

Хаплотип тестираног Лучића је веома близак модалном, уз једино одступање у виду повишене вриједности DYS19=17.

Ова је вриједност сасвим јединствена, јер је за чак три већа од модалне и Лучић је практично не дијели ни са ким.

Међутим, тестирани Љешевић из Брљева код Плужина је један од ријетких N2 који ту такође одступа од модала, додуше само за један (код њега је DYS19=15).

Поред поменутог детаља, на блискост са Љешевићима указује и етнографска литература, па тако Светозар Томић у дјелу “Пива и Пивљани” каже за Лучиће: “од одиве су Бакрача и Мићановића. Род су са Љешевићима.” За Љешевиће у истом селу је навео да су од Љешевића са Брљева, а за њих каже дс су родом из Метохије, из неког мјеста између Ћаковице и Призрена, да су послије Косовске битке досељени у Љешко Поље у близини данашње Подгорице, да је одатле један предак прешао у Пиву у мјесто звано Гусић, да су одатле отишли почетком XVI вијека, јер им је земљиште одузето ради подизања Пивског манастира, те се коначно једна грана населила на Брљеву.

С обзиром на то да је потреба за директним тестирањем ограничена, имајући у виду све наведено, свакако би било корисније уколико би тестирани размотрио могућност дубинског тестирања.

[Indoctrinator]

168. Јањушевић, Никољдан, Лаз/Никшић, E-V13>Z5018>S2979>L241>PH2180>FT178289

Припада генетичком роду Копривица и Тупањаца, односно подроду Копривица. Хаплотип тестираног поседује снижене вредности маркера DYS576=16 и DYS570=20.

Тестирани је навео да Јањушевићи по предању потичу од Копривица из Бањана, а да су се у Лаз код Никшића доселили из Вељег Дубоког у Ровацима.

Рајко Раосављевић у свом раду о Морачи, Ровцима и Колашину наводи следеће:



Очито се ради о повратној миграцији из Роваца у Лаз, село које су населила братства из суседних Озринића код Никшића.

Са овим резултатом је потврђено предање Јањушевића из Озринића о њиховом пореклу од Копривица. Уједно су оборена предања више разнородних Јањушевића у којима се наводи да потичу од Јањушевића из Озринића:

- Род који припада грани I2-Y3120:
Јањушевић, Ђурђевдан, Буковик/Ритошићи/Прибој
Јањушевић, Ђурђевдан, Калуђеровићи/Прибој

- Род који припада грани I2-PH908:
Јањушевић, Никољдан, Гарева/Гацко

- Род из Диваца код Пријепоља који припада потпуно различитој хаплогрупи:
Двојица тестираних Јањушевића чији резултати још нису објављени.

Да резимирамо пошто је Ојлер мало боље све систематизовао и допунио Небојша.

За сада имамо шест хаплогрупа које се јављају код носилаца презимена Јањуш и Јањушевић:
1. Јањушевићи - ђурђевштаци из места Баре/Поблаће/Пљевља и Буковик/Ритошићи/Прибој, хаплогрупа I2-Y3120.
2. Јањушевићи - мратинштаци из Матаруга код Пљеваља, тестирани код 23andMe као J2a-L70.
3. Јањушевићи - Гачани из Гареве код Гацка са славом Никољдан, хаплогрупа I2-Y3120>PH908.
4. Јањушевићи - Дивчани из Диваца код Пријепоља са славом Ђурђевдан. Нажалост, хаплогрупу не можемо да објавимо јер је део приватног истраживања и носилац пројекта није дао  сагласност. Углавном, ради се о четвртој грани која је од свих поменутих удаљена више од 5000 година.
5. Јањушевићи - Јањушевић, Никољдан, Лаз/Никшић, E-V13>Z5018>S2979>L241>PH2180>FT178289 припада генетичком роду Копривица Тупањаца
6. На Family Finder постоји и резултат једног Јањушевића I1-L22>P109>Y3662>S14887 из Црне Горе. Грана иначе типична за племе Дробњака. Моја напомена ово би можда могли бити Веселићи или Адамовићи, мада су и они генетички хетерогени

Ево извода из књиге које обрађује братсво Копривица, већини Јањушевића који стварно потичу из Озринића је то доста познато, али нехатом смо и ми остали доста научили  . Расправом на форуму а Бога ми и на ФБ групи Јањушевића дигли смо доста прашине па се ипак неко одлучио тестирати што ми је посебно драго, нарочито у делу што су потврдили предање. Њихови родослови су доста озбиљни тако да нисам ни сумњао да то није истина али у сваком случају добро је да је научно потрврђено иако би волео да се још неко који је баш из Озринића тестира. Напомена без обзира на генетичке разлике планирали смо окупљање свих Јањушевића које ће се ове године надамо се одржати у Прибоју (треће окупљање).
Насеље Озринћи удаљено је од Никшића  од око 7 километара.
У Озринићима од 18. века има Копривица који су се преселили из Бањана а временом ће променити презиме. Како је све то било покушаћу да у најкраћем садржају опишем уз помоћ записа у рукопису Јефта Лазарева Павића из Никшића
Копривице су се доселиле из Бањана у првој половини 18 века. Нису дошли у једно време. Њих три рођака дошли су у размаку од педесет година. У прво време сви су се презивали Копривице, а доцније су се разбраствили по огранцима посебним  презименима. Тако старим презименом Копривице данас се од њих не презива нико. Деле се на огранке Јањущевићи, Павићи, Зајовићи, Головићи, Јелићи И Трипковићи, Све се ове породице међу собом својатају и сматрају се блиском својтом. Сви славе славу Копривица Св. Николу а прислужују Николице, Јевто Павић вели да се њихово стабло У Бањанима сматра за једну од најбољих херцеговачких породица.
Јањушевићи
Јањушевиа има у Озринићима 21 кућа, на Лазу 5 кућа и Горњем Пољу З куће. Ово братство добило је презиме по Јањи одиви Рада Копривице који се и доселио из Бањана код своје ујчевине Требјешана. Они су, га оженили из Студенаца нечијом удовом Јањом, родом од риђанских  Јаредића. Раде је дошао због крви. У Бањанима с нехотице убио рођеног брата Милутина чија се фамилија одселила У Србију. Јевто по причању старих мисли да су од те Милтутинове фамилије династија Обреновићи. Када су Требјешани ударили на Никшић 1711 године. Раде им је био барјактар. Умро је пре жене Јање, те су му децу по мајци назвали Јањушевићима. Ол ове породице било је више јунака. Крајем 18. и почетком 19. века нарочито се истакао син Блека Радова, Тодор звани Клепо у времену од 1789. Опеван с у народним песмама као један од устаничких вођа. Раде је имао три сина Марка, Радојицу и Блека. У 19 веку било је још истакнутих Јањушевића као што Милан Марков из Озринића, црногорски официр - стотинаш. У рату 1876-78. године војевао је у сасатаву Рудинско- трепачког батаљона. Посебно се одликовао у бици на Вучијем Долу где је осекао четири турске главе.  Такође из Озринића од Јањушевића Милош, Гледо, Божо и Саво су били учесници устанка 1875. године - Невесињска пушка где су се  истакли у боју и њих тројица погинули,  а Саво у боју на на Ћемовском 1879. године.

[МГСЕ]

Поштовани,
везано за 104. Јовић из Лабуцке, Лопаре, Мајевица. У посједу сам и пописа становништва из 1850/51. и у том попису смо кућа број 26. предак Ђурић Симо син Ђуре. По усменом предању ми смо од Симе Драгуњца који се доселио са шест синова у Лабуцку из Драгуње Општина Сребреник (то је друга страна Мајевице). Имам и попис Драгуње из 1850/51. али ту нема презимена у попису, значи нема Ђурића, нема нити једног Ђуре, а нема ни пописаних да им је отац Ђуро. Наводи на претпоставку са је Симо успутно живео у Драгуњи и да је у даљој потрази за животним простором (или други неки разлог) дошао у Лабуцку. Опет претпоставка да није устаљено презиме Ђурић јер то нико не памти у Лабуцкој него само Драгуњац. Постоји вода коју је ископао-нашао која се зове Симе Драгуњца. Ми смо презиме Јовић добили по Симином сину Јовану, најстаријем од шест браће. А устаљује се због грунтовнице у коју су се уписали Јованови синови Илија и Гајо. Собзиром да попис из 1850/51. нема села Поток, Вукосавци, Грађевина, део Лопара, а да по усменом предању је то припадало Лабуцкој (и парцеле се воде у КЧ Лабуцка) то је могуће да су остали пет браће отишли на друга селишта која сада припадају поменутим селима или су неко или некога син отишли у Кореташе. Тако да ће овај дубљи тест показати боље. Собзиром да је наше презиме устањено тек од Симиних унука то се да претпоставити да су и други унуци усталили своја презимена али наравно другачија.
Урадио сам родослов кретајући од Ђуре, Симе, Симиних шест синова и од најстаријег сина Јована до краја 2024. године имам све пописане мушке потомке, женске (оне које су се - удале коме су се удале), супруге (са дјевојачким презименима). Поседујем књигу поменутог господина Радивоја Тојића која се у већини поклапа, врло су мали изузетци. Извори су ми били црквене књиге, грунтовница, попис отоманске империје, поређење са књигом г Тојића и лично тражење и разговор са десетинама потомака Јовића. Оно што немам потомке су Јованова браћа Новак (1826.), Максим (1829.), Зарија (1831.), Мићо (1836.), Перо (1838.) који имају сигурно друга презимена. А наш предак Јован је најстарији он је 1819.

[ВелиборЛазић13]

Поштовани,
везано за 104. Јовић из Лабуцке, Лопаре, Мајевица.

Свака част, право је задовољство наићи на некога ко се у овој мјери и сам бави истраживањем сопственог поријекла. Пишите ми преко приватне поруке за више детаља у вези са евентуалним даљим тестирањем.

[Црна Гуја]

150. Јевтић, Јовањдан, Торник, Љубовија

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од модала одступају повишене вредности DYS390=25, DYS576=19 и DYS570=19, и снижене DYS533=12 и DYS635=22. Нема блиских поклапања у табели са којима дели све или већи број наведених вредности. Препорука је даље тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700).

Drugi su rodova pozniji. Još nema 150 godina kako su pridošli:

Jevtići i Janjići došli su iz Ploske u Godečevu, upravo proterani iz toga kraja od hajduka Gladovića. Janjića ima 7, a Jevtića 9 kuća (Sv. Jovan).

https://www.poreklo.rs/2013/01/23/poreklo-prezimena-selo-tornik-ljubovija/

[Црна Гуја]

152. Милошевић, Лазарева Субота, Крагујевац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Поседује низ карактеристичних повишених вредности: DYS19=17, DYS389=14-32, DYS576=19, DYS481=33 и DYS533=14. Наведене вредности, и карактеристична слава, га са великом поузданошћу сврставају у род Е. У оквиру овог рода, Милошевић има потпуно поклапање на 23 маркера са једним тестираним из околине Нове Вароши чији резултат није још увек јаван, док се од Ракића из Батковића код Бијељине разликује на 2 од 25 маркера. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700). Тестирани је у упитнику навео да су према породичном предању даљим пореклом из Негбине-Кућана код Нове Вароши, а потпуно поклапање са поменутим тестираним из околине Нове Вароши иде у прилог истинитости овог предања.

[Црна Гуја]

156. Вујић, Јовањдан, Скадар, Осечина

Припада хаплогрупи R1a-Z280>Z92>Y4459>YP617>Y38448>BY169316. Од карактеристичних вредности истичу се DYS385=11-15, и снижене DYS456=14 и DYS481=22. На 2 од 25/23 маркера разликује се од Вујовића из Прогорелице код Краљева (Никољдан), Марковића из Јужног Кочарника код Тутина (Аранђеловдан), Арнаутовића из Челебића код Коњица (Стевањдан), Маринковића из Спанца код Куршумлије (Аранђеловдан) и Стевановића из Трновца код Књажевца (Ђурђевдан). У циљу бољег профилисања ове подгране, препорука Вујићу је додатно тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700).

[Црна Гуја]

158. Селаковић, Јовањдан, Кремна, Ужице

Припада хаплогрупи I2-PH908>FT14506>BY188335, роду Тепчана. Поседује снижене вредности карактеристичне за припаднике овог рода: DYS439=11, DYS481=28 и DYS635=22. Најближе поклапање има са Лаушевићем из Тепачког Поља код Жабљака, разликују се на 2 од 25 маркера. Једну разлику више има са Бадњарем из Подгоре код Жабљака и Дринчићем из Рудог Поља код Шавника. С обзиром да ниједан припадник овог рода није дубински тестиран, препорука Селаковићу је даље тестирање помоћу WGS или BigY-700 теста. За Селаковиће из Кремана је ранијим тестирањима утврђено да припадају "северној" грани I2-Z17855, па се у случају сада тестираног Селаковића по свему судећи ради о призећивању у последњих неколико генерација.

[Црна Гуја]

159. Колунџија, Никољдан, Нова Кршља, Раковица

Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>Y35>YP4278. Од модалног хаплотипа ове гране одступају једино DYS385=11-15 и снижена DYS19=15. Најближе поклапање у табели има са Згоњанином из Горње Драготиње код Приједора који такође слави Никољдан, разликују се на само 1 од 23 маркера. Препорука за даље тестирање је дубински тест (WGS или BigY-700). Тестирани није у упитнику оставио детаљније податке о пореклу. Презиме Колунџија вероватно потиче од турске речи за занатлију који се бавио израдом накита и украсних предмета од злата и сребра.

[Селаковић]

158. Селаковић, Јовањдан, Кремна, Ужице

Припада хаплогрупи I2-PH908>FT14506>BY188335, роду Тепчана. Поседује снижене вредности карактеристичне за припаднике овог рода: DYS439=11, DYS481=28 и DYS635=22. Најближе поклапање има са Лаушевићем из Тепачког Поља код Жабљака, разликују се на 2 од 25 маркера. Једну разлику више има са Бадњарем из Подгоре код Жабљака и Дринчићем из Рудог Поља код Шавника. С обзиром да ниједан припадник овог рода није дубински тестиран, препорука Селаковићу је даље тестирање помоћу WGS или BigY-700 теста. За Селаковиће из Кремана је ранијим тестирањима утврђено да припадају "северној" грани I2-Z17855, па се у случају сада тестираног Селаковића по свему судећи ради о призећивању у последњих неколико генерација.

Средином 1840-их Јован "Брале" Јездовић се призетио у креманске Селаковиће. Потомци носе презиме Јездовић. Један огранак Јездовића касније је је прешао у Шљивовицу, и тамо носе презиме Селаковић, од њих би требало да је тестирани. Не могу да се сетим, чини ми се да је Брале Јездовић могао бити од бјелишких Јездовића, и у тефтерима из 1830-их има један кандидат за њега, а они, по Љ. Мићићу, славе Ђурђевдан и потичу из околине Пријепоља. 

Ако тестирани чита ово и ако зна неколико генерација уназад имена предака по мушкој линији, може да ми се јави па да видимо могу ли да га спојим са најранијим именима које имам.

[Небојша]

159. Колунџија, Никољдан, Нова Кршља, Раковица

Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>Y35>YP4278. Од модалног хаплотипа ове гране одступају једино DYS385=11-15 и снижена DYS19=15. Најближе поклапање у табели има са Згоњанином из Горње Драготиње код Приједора који такође слави Никољдан, разликују се на само 1 од 23 маркера. Препорука за даље тестирање је дубински тест (WGS или BigY-700). Тестирани није у упитнику оставио детаљније податке о пореклу. Презиме Колунџија вероватно потиче од турске речи за занатлију који се бавио израдом накита и украсних предмета од злата и сребра.

Сва је прилика да су повезани са Колунџијама из околине Лапца, слава такође Никољдан. Тестирани су на 23andMe: Горња Суваја/Грачац, R1a-M417. На старијим пописима Лике се јављају као Колунџић.

[Exiled]

Средином 1840-их Јован "Брале" Јездовић се призетио у креманске Селаковиће. Потомци носе презиме Јездовић. Један огранак Јездовића касније је је прешао у Шљивовицу, и тамо носе презиме Селаковић, од њих би требало да је тестирани. Не могу да се сетим, чини ми се да је Брале Јездовић могао бити од бјелишких Јездовића, и у тефтерима из 1830-их има један кандидат за њега, а они, по Љ. Мићићу, славе Ђурђевдан и потичу из околине Пријепоља. 

Ако тестирани чита ово и ако зна неколико генерација уназад имена предака по мушкој линији, може да ми се јави па да видимо могу ли да га спојим са најранијим именима које имам.

Изгледа да има те гране у Пријепољу више него што је очекивано а за потврду треба дубинских тестова. Јездовићи у ПП су били имућнија породица и на Коловрату,насељу три километра од града,је Јездовића коса названо по њиховој баштини. Ја бих рекао да су старинци.

[ВелиборЛазић13]

Сва је прилика да су повезани са Колунџијама из околине Лапца, слава такође Никољдан. Тестирани су на 23andMe: Горња Суваја/Грачац, R1a-M417. На старијим пописима Лике се јављају као Колунџић.

Врло вјероватно су истог рода и са Колунџијама из околине Новог Града (Тавија), са истом славом.

[Милош]

157. Грујић, Св. Симеон Бигопримац, Витановац, Крушевац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Поред врло ретке славе, посебно за крај одакле долази, поседује и врло карактеристичан хаплотип. Издвојио бих карактеристичне маркере са вредностима: DYS390=25, 456=16, 576=19, 570=19, 481=32, 635=24. Међутим и поред тога, нисам успео да повежем Грујића са било ким са Пројекта. Једини слави ову славу, а да има вредност DYS19=16 и ни са ким нема мање од 6 разлике на упоредивим маркерима.

О пореклу Грујића из Витановца једино имамо оно што је сам тестестирани навео: да му је најстарији познати предак Грујица Николић, рођен око 1794. године и који је пописан 1834. године у Витановцу. По њему носе презиме.

Тестираном бих предложио да ако икада буде у могућности, одради неки од напреднијих тестова (WGS, BigY).

[Милош]

106. Здравковић, Митровдан, Прокупље

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности бих издвојио: DYS19=17, DTS391=10, DYS439=12, DYS458=18, DYS570=17. Најближи на пројекту му је Гурешић из Црнче код Бијелог Поља. Не деле исту славу, имају 4 разлике на упоредива 23 маркера, али деле све споменуте карактеристичне вредности. Могуће да постоји и нека даља веза са родом Зубаца из Херцеговине.

Тестирани је навео да су из Пећи дошли у Прокупље. Вујадин Рудић у свом раду "Становништво Прокупља" као прве досељенике у ослобођеном Прокупљу спомиње Здравковиће из Пећи. То се десило највероватније одмах након Берлинског конгреса 1878.

Тестираном предлажем неки од напреднијих тестова (WGS, BigY).

[Милош]

133. Рајковић, Никољдан, Макрешане, Крушевац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Осим вредности DYS458=18, остале вредности су модалне.

Рекао бих да му је најближи Јовановић из Гуришеваца код Тополе. Деле исту славу и имају једну разлику на упоредива 23 маркера. Јовановићи имају предање о пореклу из Колашина, док је тестирани навео да им је порекло из Црне Горе. Могуће да веза између ове две породице заиста постоји и поред честе славе и  скоро па модалног хаплотипа.

Свакако би најбоља опција била да одраде неко дубље тестирање, попут WGS теста или BigY-a.