136. Петровић, Ђурђевдан, Петровићи/Шековићи
Припада хаплогрупи I2 PH908, грани I-FT14506 и херцеговачком роду Зубци.
Хаплотип тестираног Петровића има чак девет немодалних вриједности, када говоримо о нодалном хаплотипу I2, али у контексту поменутог генетског рода, може се рећи да посједује већину вриједности карактеристичних управо за тај род.
Петровић, тако, има снижене DYS391=10, DYS439=12, DYS437=14, DYS449=30 и DYS481=30, а повишене DYS19=17, DYS458=18, DYS549=12 и DYS643=11.
Већину ових вриједности Петровић дијели са осталим Зубцима, изузев вриједности на маркеру DYS549.
Међу ближим резултатима довољно је издвојити неколико, од којих се резултат Петровића углавном разликује на 1 од 22 упоредива маркера – Пујић, Ћурић и Миладиновић, сви из околине Требиња, сви са славом Ђурђевдан.
Од географски блиских припадника рода треба поменути Ашћерића из истоименог села код Шековића, од ког се хаплотип Петровића разликује на 2 од 22 упоредива маркера. Ашћерић, као и остали поменути, слави Ђурђевдан.
Тестирани је оставио предање о досељењу са тромеђе, претпостављајући да је у питању тромеђа коју означава племе Грахово. Последњу претпоставку је јасно изнио као личну, па је не можемо ни посматрати као предање. У свјетлу добијеног резултата, можемо потврдити да је породично предање, ако изворно говори о тромеђи, тачно, јер је простор Зубаца уистину на тромеђи БиХ, Хрватске и Црне Горе. Међутим, јасне везе са Граховом нема. Интересантно је примјетити и да се село Петровићи, из ког потиче тестирани, на западу граничи са селом Зупци, такође у општини Шековићи, што можда указује, заједно са резултатом Ашћерића, на нешто већу концентрацију становништва поријеклом из Зубаца.
Препорука за тестираног је неки од дубинских тестова.
