Светски ДНК месец 2025

[Црна Гуја]

108. Јовановић, Илиндан, Видрован, Никшић

Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>CTS3402>YP237>YP235>L366>FT36801*, роду Ћеклића. Осим изузетно ниске вредности DYS392=7 поседује у потпуности модалан хаплотип. Од већине припадника рода Ћеклића разликује се на 1-3 од 23/25 маркера, а најближе поклапање има са Пајовићем из Језера код Цетиња, разликују се на само 1 од 23 маркера. Овај резултат потврђује предање које је у упитнику навео тестирани, а то је да потичу баш из Језера у Ћеклићима, и да су део ужег братства Петровића, као и поменути Пајовићи. С обзиром да је до сада само један припадник рода Ћеклића дубински тестиран, препорука Јовановићу је додатно тестирање помоћу WGS или BigY-700 теста, како би род био у потпуности генетички профилисан, односно добио "своју" грану.

ПЕТРОВИЋИ

Петровићи су велико и разгранато братство које насељава северни део Ћеклића. Деле се на родове: Јовановиће, Пајовиће, Радуловиће, Никчевиће (сви у Језеру), Павићевиће (Драгоми До), Драгутиновиће, Вујовиће, Вујошевиће (Убао), Мирковиће и Павлићевиће (Петров До).

Сви ови родови потичу од заједничког претка Петра, по коме и цело братство носи презиме, који је средином 16. столећа добегао у Ћеклиће из Бјелопавлића, где је, према предању, побио неке турске порезнике. Он се населио у Језеру, а братство се касније умножило и раширило и у околна села. Петар је био од братства Буроњића. У Бјелопавлићима не постоји братство са овим презименом, али зато постоје Буроњи у Љешанској нахији, у непосредној близини Бјелопавлића[12]. Није искључено да Петар потиче од Буроња[13]. Петровићи славе Светог Илију, што је родоначелник Петар Буроњић преузео од Ћеклића код којих се настанио, а ранија слава била му је Свети Стефан.

Тема о роду Ћеклића: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=6857.0

[Црна Гуја]

115. Милојевић, Никољдан, Слатина, Књажевац

Припада хаплогрупи R1a-Z93>Z94>Z2124>Z2125>S23592. Oд карактеристичних вредности истичу се повишене DYS389II=14-32, DYS576=20, DYS635=24 и DYS643=11, као и снижена DYS448=19. Милојевић је тек трећи тестирани припадник ове гране у нашој бази, и блиско поклапање има једино са двојицом претходно тестираних, Цуцуљем из Воитега у општини Тимиш у Румунији (Петковдан), и Алексићем из Бољевца (Ђурђевдан). Од Цуцуља се разликује на 2 од 23, а од Алексића на 2 од 20 упоредивих маркера. Сва тројица деле карактеристичне вредности DYS389=14-32(31), DYS448=19 и DYS576=20, а Алексић је и SNP тестирањем потврђен као S23592+. Ова грана је била једна од доминантних међу иранским племенима попут Скита и Сармата, што је потврђено десетинама древних узорака са археолошких локалитета распрострањених од Мађарске до Кине. Како би се утврдила млађа подграна којој припадају, препорука Милојевићу је дубинско тестирање помоћу WGS или BigY-700 теста. Тестирани је у упитнику навео да су према породичном предању даљим пореклом из Липљана на Косову.

[Кековац]

114. Манић, Лазаревдан, Шести Габар, Књажевац

Припада хаплогрупи I1-Z63>Y16437. Има потпуно поклапање са Давидовићем из истог места, који слави исту славу, па се по свему судећи ради о једном роду. На подручју југоисточне Србије се ова грана јавља још и у околини Бојника, одакле је тестиран Николић, Аранђеловдан, из Вујнова, који од Манића и Давидовића има 3 разлике на 25 упоредива маркера, од тога двоструку на DYS635. Манић је у упитнику навео да је старо породично презиме било Стојковић, као и да се заселак из којег потичу зове Стојков Трап. Препорука за даље тестирање WGS или BigY-700 тест, који би показали везу са бројнијим динарским и малисорским огранцима ове хаплогрупе.

[AGENCIJA]

Хоћемо, само како? Да ли нам можете помоћи, Данте још увек не прима?

[AGENCIJA]

Потребна нам је помоћ за ово веће тестирање. Да ли можете да нам помогнете са препоруком.
Данте и даље не ради?

[Ojler]

138. Билановић, Света Петка, Метовница/Бор, I2-Y3120

Билановићи су влашки род из села Метовница у којем Власи чине три четвртине становништва. Власи ову фамилију зову Билањешћи. У антропогеографској грађи о Црној Реци из заоставштине Маринка Станојевића у којој је обрађено и село Метовница, а која је прикупљана 30-их година 20. века, Билановићи се не помињу, нити било која друга фамилија са славом Петковдан.

Хаплотип тестираног поседује карактеристичну вредност DYS456=16 и неколико ређих маркера: DYS19=17, DYS481=28 и DYS635=24. У бази Српсгог ДНК пројекта нема хаплотипова који би указивали на родословну блискост тестираних са Билановићем.
Ако жели Билановић може утврдити млађу грану којој припада путем геномског теста.

[Кековац]

Потребна нам је помоћ за ово веће тестирање. Да ли можете да нам помогнете са препоруком.
Данте и даље не ради?

Што се тиче дубинских тестова које сам препоручио, WGS тест је у понуди више компанија. Dante не бих препоручио, јер колико сам информисан резултати касне годинама. Ту је срећом неколико других компанија које нису толико повољне али није било озбиљних притужби као за Dante. Више о овоме на теми https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=39.280, као и на теми https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=2028. BigY-700 тест нуди компанија FTDNA. Ја сам се пре неколико година определио за тестирање преко ове компаније и нисам се покајао.

Треба имати у виду и да је немогуће слати узорак из Србије. Имамо и у вези са тим отворене теме на форуму https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=588 и https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=6916.80.

[barbarylion]

138. Билановић, Света Петка, Метовница/Бор, I2-Y3120

Билановићи су влашки род из села Метовница у којем Власи чине три четвртине становништва. Власи ову фамилију зову Билањешћи. У антропогеографској грађи о Црној Реци из заоставштине Маринка Станојевића у којој је обрађено и село Метовница, а која је прикупљана 30-их година 20. века, Билановићи се не помињу, нити било која друга фамилија са славом Петковдан.

Хаплотип тестираног поседује карактеристичну вредност DYS456=16 и неколико ређих маркера: DYS19=17, DYS481=28 и DYS635=24. У бази Српсгог ДНК пројекта нема хаплотипова који би указивали на родословну блискост тестираних са Билановићем.
Ако жели Билановић може утврдити млађу грану којој припада путем геномског теста.

Prezime je rasprostranjeno od bosanske krajine, preko današnjeg tropolja, ne izgleda mi kao vlaško, mada verovatno nosioci nisu povezani.
Takođe, rezultat tj haplogrupa je slovenska.

[Ojler]

Prezime je rasprostranjeno od bosanske krajine, preko današnjeg tropolja, ne izgleda mi kao vlaško, mada verovatno nosioci nisu povezani.
Takođe, rezultat tj haplogrupa je slovenska.

Не знам на шта си хтео да упутиш са овоим коментаром. Знамо да много Влаха у Србији носи српска презимена, тако да то ништа не значи за етнички идентитет, као ни хаплогрупа I2a-Y3120 која је значајно заступљена код Влаха.

[Небојша]

Prezime je rasprostranjeno od bosanske krajine, preko današnjeg tropolja, ne izgleda mi kao vlaško, mada verovatno nosioci nisu povezani.
Takođe, rezultat tj haplogrupa je slovenska.

Не вероватно, него сигурно нису повезани. Као што ни сви Петровићи нису. Довољно је већ днк резултата да можемо лагано да разбијемо тај мит о сродности породица са истим презименом из међусобно удаљених области. Мада људи и даље воле тако да истражују, није ми јасна та потреба. Нпр. даћу најбољи пример, из Крајине имамо тестирано преко 2000 Срба (све базе). Довољно је рећи да нити један резултат нема днк поклапање са својим презимењацима у Србији, Црној Гори и Херцеговини. Довољно је то рећи о старини наших презимена.

Као што Ојлер рече, хаплогрупа овде нема везе, могло се то претапање десити још у 7. веку. Билањешћи (Билановић је модификована верзија) су влашког порекла,  као и гро становништва Метовнице.

[barbarylion]

Не знам на шта си хтео да упутиш са овоим коментаром. Знамо да много Влаха у Србији носи српска презимена, тако да то ништа не значи за етнички идентитет, као ни хаплогрупа I2a-Y3120 која је значајно заступљена код Влаха.

Na "ikavizam" Bila-nović.
Dakle, aludirao sam da bi prezime moglo imati korene u zapadnim krajevima, i da kao takvo postoji već kod Srba.
Konto toga je bio i drugi deo mog komentara.

[Небојша]

Na "ikavizam" Bila-nović.
Dakle, aludirao sam da bi prezime moglo imati korene u zapadnim krajevima, i da kao takvo postoji već kod Srba.
Konto toga je bio i drugi deo mog komentara.

Никаквих миграција западни српски крајеви > Власи Тимочке Крајине није било. Тако да и нема основа "затрпавати" тему о пореклу ове породице са тиме. Презиме и не гласи Билановић, то је само српска верзија. Иначе, Срби Билановићи (кад их већ поменусмо) из Дувна су тестирани преко 23andMe и припадају R1a.

[barbarylion]

Никаквих миграција западни српски крајеви > Власи Тимочке Крајине није било. Тако да и нема основа "затрпавати" тему о пореклу ове породице са тиме. Презиме и не гласи Билановић, то је само српска верзија. Иначе, Срби Билановићи (кад их већ поменусмо) из Дувна су тестирани преко 23andMe и припадају R1a.

Niko nije ni tvrdio da je bilo migracija u tom pravcu, samo sam pitao, valjda je legitimno pitati.

[Ojler]

134. Ћирић, Ђурђиц, Ривица/Ириг, I2-Y3120

Тестирани је навео да су по предању Ћирићи стигли у Срем са Чарнојевићем из Црне Траве. У литератури нисам пронашао податке о овој фамилији али је извесно да су породице са презименом Ћирић у Ривици у првој половини 19. века биле прилично бројне. У аустријском попису из 1828. године у Ривици су пописана шесторица домаћина Ћирића: Аксентије, Јован, Марко, Нића, Гаја и Лазар. Не знам да ли су сви они припадали истој фамилији.

Хаплотип тестираног Ћирића карактерише више ретких вредности: DYS439=14, DYS458=16 и DYS460=11. Овом резултату најближи је хаплотип Лазића из Доње Љубовиђе у Азбуковици, који такође слави Ђурђиц, са разликом на једном од 23 упоредива маркера. Лазићи такође имају предање да су пореклом са југа (из Македоније), па би ти крајеви могли заиста бити матица овог рода. О Лазићима је писано овде: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=2007.msg50841;topicseen#msg50841

[Иван Вукићевић]

137. Јанковић, Ђурђиц, Пепељ, Бајина Башта, E-V13>Z5017>CTS9320>Y30991>Z38456

Припада истом генетичком роду као и следећи тестирани:
- Милићевић, Ђурђиц, Гостиница/Ужице
- Рисимић, Ђурђиц, Медвеђа/Трстеник
- необјављени резултат, Ђурђиц, Врановина/Нови Пазар
- Стојановић, Ђурђевдан, Јошаница/Жагубица
- Стојковић, Никољдан, Тулеж/Аранђеловац
- необјављени резултат, Аранђеловдан, Стропско/Врање

Љуба Павловић у свом раду Соколска нахија наводи следеће:
Најстарији су Пепељци, Јанковићи, врло стари род који је више од 250 година на овом месту. Пепељци, како их обично зову сељаци, дошли су са запада, из Далмације, као рудари и населили се под Пониквама, око Белих Вода, где су се некада вадиле руде, на које опомињу старе ископине у Ковачевићима. Пепељци нису остали само овде, они су се и селили, али никада у маси, већ појединачно. Кад су се почели бавити земљорадњом, отада се нису кретали, већ су се множили и пунили Пепељ. Због тога што су увек говорили западним дијалектом, што су се тереном и занимањем одвајали од горштака сточара, што су по свима изгледима били и друге вере, сељаци их нису радо гледали, сматрали их за туђине и нису се хтели с њима орађати. Сељаци немају за њих лепих речи и држе да су од њих неразвијенији, мада ово није тачно. Они су данас заузели све изворе испод Поникава и чине мање махале: Ковачевиће, Перишиће, Весиће, Николиће, Милисављевиће, Милошевиће, Благојевиће, итд. све старе Јанковиће или Пепељце (67 к.; Ђурђиц).

[Кековац]

148. Станојевић, Ђурђевдан, Чечава, Теслић

Припада хаплогрупи I1-Z63>Y13946>Y51867>Y155080. Ова хаплогрупа је на FTDNA стаблу означена другом SNP мутацијом PH220 која је тренутно на истом филогенетичком нивоу, тако да се ради о истим гранама. Има једну разлику на 25 упоредивих маркера у односу на Алексића из Сврзигаћа у Хрватској и то на маркеру DYS385b на којем Станојевић има снижену вредност 13, која је највероватније скоријег датума настанка. Алексић је радио BigY-700 тест. Иначе се добро уклапа у групу тестираних припадника ове хаплогрупе, који славе Ђурђевдан, и претежно су пореклом из места у Босанској Крајини, а то су Станојевић из Доњих Штрбаца код Прњавора, Миличић из Подосоја, Ђукић из Ђукића код Шипова, Иванишевић из Малог Радића код Крупе, Зељковићи из Доњих Подгорја и Доњих Бараћа код Мркоњић Града и Лекић из Шеховаца код Мркоњић Града.

У монографији Чечава Бранка Перића се за Станојевиће може пронаћи податак да су пореклом из околине Дервенте одакле се доселио родоначелник Станоје. У књизи је приказан и детаљан породични родослов, почевши од четири Станојева сина: Алексе, Симе, Митра и Теодора. Бранко Перић претпоставља да је презиме Станојевић настало од родоначелниковог овог имена.

[Иван Вукићевић]

131. Станишић, Топла, Херцег Нови, Тројичиндан, I2-Y3120>S17250>PH908

Хаплотип тестираног поседује повишену вредност маркера DYS439=14 и снижене вредности маркера DYS576=17 и DYS570=17. На три маркера се разликује од хаплотипа Дангубића (Аранђеловдан, Жрвањ/Љубиње). Деле све три карактеристичне вредности маркера (с тим што Дангубић на маркеру DYS439 има још вишу вредност 15), тако да је врло могуће да су ближе повезани.

Сава Накићеновић је у свом раду о Боки из 1905. године записао следеће о Станишићима из Топле:
Станишићи из Главске, има 150 год., славе Тројчин–дан

Тестирани је такође навео да Станишићи потичу из Главске, а споменуо је и да су дошли 1698. или 1699. године. Старо презиме им је по предању било Кнежевић или Серден, а надимак Шупљеглави.

Саво Пујић у свом раду Ономастика Површи требињске наводи следеће податке о роду Николића из Главске, од кога судећи по предању потичу Станишићи:



Станишићи вероватно потичу управо од поменутог Јована Николића који се населио у Топлој.

Ово је врло значајан резултат јер открива порекло рода Николића из Главске, као и његову везу са родом Дангубића и Самарџића - Дољана, које смо обрадили у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине. Предања о даљем пореклу Дангубића и Самарџића су оборена, тако да се тај род може сматрати староседелачким у селу Дола у Билећким Рудинама, одакле се раширио на суседни Жрвањ код Љубиња. Колико је овај род близак са родом из Главске може се утврдити једино дубљим генетичким тестовима, па би то уједно и била препорука тестираном што се тиче даљег истраживања.

[Небојша]

131. Станишић, Топла, Херцег Нови, Тројичиндан, I2-Y3120>S17250>PH908

Хаплотип тестираног поседује повишену вредност маркера DYS439=14 и снижене вредности маркера DYS576=17 и DYS570=17. На три маркера се разликује од хаплотипа Дангубића (Аранђеловдан, Жрвањ/Љубиње). Деле све три карактеристичне вредности маркера (с тим што Дангубић на маркеру DYS439 има још вишу вредност 15), тако да је врло могуће да су ближе повезани.

Сава Накићеновић је у свом раду о Боки из 1905. године записао следеће о Станишићима из Топле:
Станишићи из Главске, има 150 год., славе Тројчин–дан

Тестирани је такође навео да Станишићи потичу из Главске, а споменуо је и да су дошли 1698. или 1699. године. Старо презиме им је по предању било Кнежевић или Серден, а надимак Шупљеглави.

Саво Пујић у свом раду Ономастика Површи требињске наводи следеће податке о роду Николића из Главске, од кога судећи по предању потичу Станишићи:



Станишићи вероватно потичу управо од поменутог Јована Николића који се населио у Топлој.

Ово је врло значајан резултат јер открива порекло рода Николића из Главске, као и његову везу са родом Дангубића и Самарџића - Дољана, које смо обрадили у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине. Предања о даљем пореклу Дангубића и Самарџића су оборена, тако да се тај род може сматрати староседелачким у селу Дола у Билећким Рудинама, одакле се раширио на суседни Жрвањ код Љубиња. Колико је овај род близак са родом из Главске може се утврдити једино дубљим генетичким тестовима, па би то уједно и била препорука тестираном што се тиче даљег истраживања.

Шупљеглави из села Увјећа код Требиња тестирани су преко 23andMe, хаплогрупа I2-S17250.

ŠUPLJEGLAV (p), u Glavskoj i Uvjećoj (Površ, Trebinje) i Ortiješu (Mostar). Porijeklom su od bratstva Nikolića iz Trešnjeva u Crnoj Gori. Oko 1620. godine jedan od braće Nikolića iz Trešnjeva došao je u Volujac kod Trebinja, gdje je "duže živio i sagradio crkvu". Njegovi potomci prozvani su Šupljeglavima po tome što su "nekom njihovom starom razbili glavu". Od ovih Šupljeglava su i porodice nastanjene u Glavskoj i Uvjećoj, gdje su doselile oko 1720. godine. I u Ortijes su došli "od Trebinja". Slave "Drugi dan Duhova".

Све се уклапа и потврђено предање.

[Ojler]

107. Вулетић, Аранђеловдан, Вукосавци/Аранђеловац, I2-Y3120

Тестирани је навео предање о пореклу из племена Побори изнад Будве. Прислужују Гавриловдан.
Поборима заиста припадају и Вулетићи са славом Аранђеловдан, али како они још увек нису тестирани не може се рећи да ли је наведено предање тачно, или је изведено на основу истог презимена и славе.

О становништву села Вукосавци, односно Вукасовци како се у народу још зове, писао је наш антропогеограф Боривоје М. Дробњаковић на основу истраживања спроведеног од 1920. до 1922. године: https://www.poreklo.rs/2013/08/09/poreklo-prezimena-selo-vukosavci-aran%c4%91elovac/
На списку тада пописаних породица нема Вулетића, нити сам било где у литератури или на Интернету нашао да се ова породица помиње у Вукосавцима. Зато би било добро да се тестирани јави и појасни ову ситуацију.

Хаплотип тестираног има две ређе вредности DYS449=30 и DYS576=19, од којих је само DYS576 из сета од 23 маркера који поседују резултати већине тестираних из базе СДНКП. Најближи овом хаплотипу су резултати двојице Гојковића из Горње Трепче код Чачка који такође славе Аранђеловдан. На упоредивих 23 маркера који не укључују DYS449 хаплотип Вулетића се разликује од хаплотипова Гојковића на два, уз поклапање на ређем маркеру DYS576=19. Делује да би  Гојковићи и Вулетићи могли припадати истом роду, али с обзиром да су им хаплотипови блиски модалном није извесно. Било би најбоље када би и Вулетић и Гојковићи урадили геномски тест.

О тестираним Гојковићима:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=3694.msg100262#msg100262
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=7250.msg193559#msg193559

[ЖељкоС]

148. Станојевић, Ђурђевдан, Чечава, Теслић

Припада хаплогрупи I1-Z63>Y13946>Y51867>Y155080. Ова хаплогрупа је на FTDNA стаблу означена другом SNP мутацијом PH220 која је тренутно на истом филогенетичком нивоу, тако да се ради о истим гранама. Има једну разлику на 25 упоредивих маркера у односу на Алексића из Сврзигаћа у Хрватској и то на маркеру DYS385b на којем Станојевић има снижену вредност 13, која је највероватније скоријег датума настанка. Алексић је радио BigY-700 тест. Иначе се добро уклапа у групу тестираних припадника ове хаплогрупе, који славе Ђурђевдан, и претежно су пореклом из места у Босанској Крајини, а то су Станојевић из Доњих Штрбаца код Прњавора, Миличић из Подосоја, Ђукић из Ђукића код Шипова, Иванишевић из Малог Радића код Крупе, Зељковићи из Доњих Подгорја и Доњих Бараћа код Мркоњић Града и Лекић из Шеховаца код Мркоњић Града.

У монографији Чечава Бранка Перића се за Станојевиће може пронаћи податак да су пореклом из околине Дервенте одакле се доселио родоначелник Станоје. У књизи је приказан и детаљан породични родослов, почевши од четири Станојева сина: Алексе, Симе, Митра и Теодора. Бранко Перић претпоставља да је презиме Станојевић настало од родоначелниковог овог имена.

Хвала на објављеној анализи
Родослов Станојевића почиње од Вида (око1750), он је имао Мику (1785). Мика је имао синове Станоје (1810), Којо (1815), Тодор (1835). Станојеви потомци су постали Станојевићи.
По османском попису из 1851. Станоје се презивао Брезовић. У контакту са преводиоцем сам сазнао да он није сигуран у тачности превода, тако да би то презиме могло бити мало другачије, моја претпоставка је да би то било Продановић, јер постоји усмено предање да је Станоје живио у Чечавском засеоку Продановићи. Постоји још један траг у том правцу, Благоје син од Станојевог брата Које презивао се Продановић, он је даље имао само ћерку.
Усмено предања каже да је Станоје дошао из околине Дервенте, вјероватно у вријеме Попјовичине буне 1834. Забиљежено је да је он у вријеме пописа био један од два сеоска кнеза.
Ако се покаже тачна моја претпоставка да је Станоје дио лозе Продановића, онда можемо ићи у прошлост све до 1600 и неке и то у Петрово поље код Требиња.

Босанска вила. Број 2. Сарајево 16. јануар 1887. године.
Чланак на страни 22 „Чечава с околицом и становницима својима“
Чланак је писао Јеврем Станковић
„Што год фамилија има овуда, све су насељене. Највише их има, које знају своје поријекло из Херцеговине. Највеће су куће Ковачевићи и Продановићи, обје су се те породице прије 200 година доселиле из Херцеговине, из мјеста Петрова поља; њих има данас у Чечави 30 – 40 кућа; а тако исто има и других много, те су се већином доселиле у овдашње мјесто. Причају, да је многи народ пребјегао преко Саве у Славонију, кад су Турци ове земље освојили, а многи се посакривао но великим шумама; па кад су Турци мало блажији дошли, ови су крајеви опет насељени.“
Следећи корак би био анлази хаплотипа Продановића